(Minghui.org) Ove godine punim 83 godine, a počela sam da praktikujem Falun Dafu (takođe poznatu kao Falun Gong) 1995. godine. Kad god čitam članke na Minghui veb-sajtu o kolegama praktikantima koji dele svoja sećanja na prisustvovanje predavanjima Učitelja Lija, čitam ih iznova i iznova. Moje srce je jednako uzbuđeno kao njihovo.
Zaista se divim onima koji su imali priliku da lično prisustvuju časovima Učitelja Lija. Tada nisam ni znala da se takvi časovi održavaju. Zato bih danas želela da podelim svoja iskustva sa Falun Gong radionice održane u našem okrugu 1998. godine. Bio je to desetodnevni događaj sa više od 500 ljudi, a za mene je to bilo najnezaboravnije sećanje i savršen početak mog puta kultivacije.
Bilo je to leto 1998. godine kada su praktikanti u našem okrugu organizovali radionicu u jednoj srednjoj školi. Pozvala me je jedna koleginica praktikantkinja. U to vreme, tek sam počela da praktikujem i bila sam lošeg zdravlja. Donji deo leđa me je toliko boleo da nisam mogla da se pomerim. Ako sam sedela, nisam mogla da ustanem, a ako sam stajala, nisam mogla da sednem. Nisam mogla da se brinem o sebi. Praktikantkinja mi je rekla da ne brinem i da će mi drugi pomoći. Moj muž je bio zabrinut i pitao je: „Kako ćeš se snaći? Ko će ti pomoći da se umiješ ili opereš veš?“ Rekla sam mu: „Ljudi koji praktikuju Falun Gong su dobri. Pomoći će mi.“
Kada sam stigla na mesto okupljanja, većina ljudi je već bila u autobusu. Bio je pun. Praktikanti su mi pomogli da utovarim prtljag, a dvoje ljudi mi je pomoglo da uđem u autobus. Sačuvali su prvo sedište kod vrata samo za mene. Zaista sam osećala kao da su mi sestre. Uopšte se nisam brinula.
Posle manje od sat vremena vožnje, stigli smo u školu u podnožju malog brda. Ceo autobus je morao da čeka dok ja prva ne izađem. Niko nije bio nestrpljiv ni nametljiv. Dve praktikantkinje su mi pomogle da se popnem uz dugu uzbrdicu do spavaonice. Namestile su mi krevet, okačile mrežu za komarce, i čak mi dale najbolji donji krevet pored prozora. Bila sam im toliko zahvalna.
Svakog jutra smo ustajali u 4 ujutru da radimo vežbe. Nisam mogla da radim četvrtu stojeću vežbu, jer nisam mogla da se savijem ni da čučnem. Za sedeću meditaciju, trebala mi je pomoć samo da sednem. Tokom dana, sedeli smo na podu u učionicama i zajedno gledali video snimke predavanja Učitelja Lija, a zatim delili svoja razumevanja i iskustva.
Najteži deo za mene bilo je kupanje. Škola je bila u ruralnom području, sa lošim uslovima. Bilo je samo hladne vode, i trebala mi je pomoć da donesem toplu vodu. Nisam mogla da se sagnem da skinem pantalone, pa sam morala da olabavim pojas i pustim ih da same padnu. U početku mi je bila potrebna pomoć kolega praktikanata da se okupam i operem veš. Ali do četvrtog dana, mogla sam sama da donesem toplu vodu i da se okupam. Do kraja desetodnevne radionice, sve se vratilo u normalu. Mogla sam ponovo slobodno da se krećem!
Zaista sam iskusila isceliteljsku moć Falun Gonga. U početku sam došla samo da mi bude bolje fizički i nisam mnogo razumela učenja. Ali tih 10 dana bilo je najsrećnije, najispunjenije i najnezaboravnije vreme mog života. To sećanje će ostati sa mnom zauvek.
Čuda kojima smo svedočili na radionici
Mnogo neverovatnih stvari se desilo tokom tih 10 dana.
Prvo, mnogi od nas su zapravo videli Falun (Točak Zakona) sopstvenim očima. Jednog popodneva, oko 4 sata tokom pauze, videli smo bezbroj velikih Faluna kako se pojavljuju na nebu oko zalazećeg sunca, severozapadno od škole. Sunce je već bilo prilično veliko, ali Faluni koje smo videli bili su još veći. U centru su se jasno videla četiri mala simbola 卍. Faluni su se neprestano okretali, jedan za drugim, menjajući boje dok su se vrteli. Uzbuđeni glasovi su odjekivali dok su ljudi zvali druge iz učionica: „Izađite! Dođite da vidite ovo!“ Svi su bili ispunjeni radošću i čuđenjem. Svi smo osećali da nas Učitelj tako ohrabruje!
Škola u kojoj je sesija održana nalazila se na malom brdu, okružena pirinčanim poljima sa tri strane. Izvan školskih zidova bio je divlji korov, a u letnjim večerima komarci su bili svuda. Pre našeg događaja, druga grupa je pokušala da tamo održi obuku. Dvoje ljudi je otišlo da proveri unapred, i noću su im mreže za komarce bile prekrivene sa toliko komaraca da su odustali i preselili se u hotel. Ali na našoj sesiji učenja, iako je više od 500 nas sedelo napolju na školskom terenu u 4 ujutru svakog dana da meditira, niko se nije žalio na komarce. Jedna praktikantkinja je čak izabrala da sedi i meditira uveče blizu male kapije koja vodi iz škole. Rekla je da nikada nije videla nijednog komarca. Zar to nije neverovatno?
Naravno, razumeli smo zašto. Energetsko polje više od 500 pravih kultivatora bilo je neverovatno snažno. Nije ni čudo što su lokalni seljaci govorili: „Šta se dešava u toj školi? Svake noći, nad celim mestom se vidi sjaj crvene svetlosti.“
Baš kao što je Učitelj rekao u Džuan Falunu:
„Ovo nije obično mesto, niti je mesto za vežbanje običnog čigonga – to je mesto za kultivaciju. Mnogi od naših praktikanata sa natprirodnim moćima videli su da naše Dafa mesto natkriljuje štit od crvene svetlosti, pa je svuda okolo crveno.“ (Predavanje 3, Džuan Falun)
Upoznala sam ženu u četrdesetim godinama koja je bila iz mog rodnog grada, iako je sada živela u susednom okrugu. Pitala sam je: „Kako si znala da dođeš?“ Rekla je: „Sa tako sjajnom praksom, i pošto je čas tako blizu, kako da ne dođem?“ Njen muž je rano preminuo, a ona je živela na selu. Da nije radila, ne bi mogla da priušti školovanje svom sinu. Pored poljoprivrede, radila je na istovaru kamiona sa ugljem. Svaki kamion je morala ručno da istovari lopatom, i svaki put bi je bolela leđa. Ali nakon što je počela da praktikuje Falun Gong, istovar uglja više nije bio naporan.
Druga žena, seljanka koja je živela 10 km od škole, već je praktikovala nekoliko godina. Dolazila je svakog jutra, puna energije i zdravog sjaja na licu. Bilo je toliko dirljivih i neobičnih priča poput ove, da ne mogu ni da ih nabrojim sve.
Kasnije nam je praktikant koji je organizovao događaj rekao da je situacija na početku bila prilično napeta. Planirali su samo oko 200 ljudi, ali na kraju su došli praktikanti iz obližnjih gradova, okruga, pa čak i iz glavnog grada provincije. Odjednom, bilo je više od 500 učesnika! Postojao je ogroman pritisak za hranu, vodu i smeštaj.
Da bi se osiguralo dovoljno vode, slavine su ostavljene da rade ceo dan i noć kako bi se punili školski rezervoari za vodu. Školska menza je imala kapacitet da kuva za samo oko 200 ljudi, pa su morali da kupe dodatnu opremu. Čak i osoblje škole koje je bilo na odmoru se vratilo da pomogne, donoseći sa sobom dodatne činije i pribor.
Ipak, svaki učesnik je plaćao samo 10 juana dnevno, što je pokrivalo i hranu i smeštaj. Kada se radionica završila, ostalo je više od 16.000 juana. Koordinator je donirao 9.000 juana srednjoj školi, a ostatak je dao lokalnoj osnovnoj školi.
Kasnije su došli neki vladini službenici da istraže, sumnjajući da su organizatori ostvarili profit od događaja. Ali kada su pregledali evidenciju, svaki cent je bio jasno evidentiran. U stvari, glavni organizator je tiho donirao 10.000 juana sopstvenog novca kako bi omogućio održavanje radionice.
Na kraju, službenici nisu imali šta da kažu. Jednostavno nisu mogli da shvate da je Falun Dafa zaista mesto poštenja i čistote.
