Lekar sam više od 30 godina. 1999. sam počela da praktikujem Falun Dafu. Falun Dafa me je preobrazila u osobu kojoj je stalo do drugih.
Rođena sam u siromašnoj porodici poštenih seljaka. Bila sam dobro vaspitano i razumno dete, pa me roditelji nikada nisu tukli niti grdili. Volela sam da učim i imala sam odlične ocene. Čak bi i naš strogi direktor uvek sa osmehom pozdravljao moju majku i hvalio je za moja školska dostignuća. Takvo odrastanje dovelo je do toga da razvijem snažno zaštitnički i arogantan karakter.
Godine 1996, nakon što mi se rodio sin, moj odnos sa tazbinom se pogoršao i počeli su da me muče razni zdravstveni problemi. Bila sam veoma nesrećna i duboko povređena. Ogroman osećaj gubitka doprineo je mojoj nesanici, jer sam noći provodila plačući, u strahu da će moj sin izgubiti majku. Čak sam razmišljala i da pobegnem i postanem monahinja.
Godine 1999, prijateljica me je upoznala sa Falun Dafom. Preko telefona je rekla: „Ova praksa zahteva kultivisanje karaktera.“ Bez oklevanja sam odgovorila: „Želim da je naučim. Molim te, nabavi mi knjigu što je pre moguće.“
Nakon čitanja Džuan Faluna, shvatila sam da su patnja i nepravda koje sam doživela posledica karme. Iako sam tek počela da učim Fa i nisam imala mnogo prilike da radim vežbe, moje bolesti su nestale. Duh mi se podigao i počela sam dobro da se slažem sa svojom tazbinom. Stavila sam se na njihovo mesto i postala obzirnija.
Upražnjavanje Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti na poslu
Ovi srećni dani bili su kratkog veka. Komunistička partija Kine (KPK) počela je progon Falun Dafe i njenih praktikanata 20. jula 1999. Bila sam odlučna da nastavim da praktikujem i da svetu dokažem da je Falun Dafa ispravna. Moja pozitivna dela ubedila bi svesna bića da me poslušaju kada bih širila svest o progonu.
Jedna od stalnih pacijentkinja u našoj bolnici bila je osamdesetogodišnja žena u vegetativnom stanju o kojoj je uglavnom brinula njena ćerka. Žena je svakog meseca deset dana primala infuziju. Nažalost, njeni nekontrolisani pokreti neprestano su izvlačili iglu iz vene, što je značilo da je iglu trebalo ponovo ubacivati nekoliko puta pre nego što bi se kesa ispraznila. Njena uznemirena ćerka je pitala sestru: „Zar ne možete da joj stavite intravensku kanilu [stalnu intravensku iglu]?“ Sestra je u šali odgovorila: „Dovoljno je teško pronaći venu za tu malu iglu. Bilo bi nemoguće ubaciti veću kanilu.“
Pacijentkinja ćerka mi se kasnije obratila: „Možete li mi pomoći da stavimo kanilu mojoj majci?“ Iako je uobičajeno mišljenje da osoba u vegetativnom stanju ničega nije svesna, ja sam verovala u suprotno i odlučila sam da pomognem da postupak bude što bezbolniji. Sela sam pored njenog kreveta, stavila joj podvez na ruku i polako počela da tražim odgovarajući krvni sud. Dok sam to radila, rekla sam joj: „Molim vas, pomozite mi. Moram da vam dam infuziju.“
Nakon što sam pronašla odgovarajući krvni sud, vizuelno sam procenila njegovu dužinu, pritisnula da osetim njegovu elastičnost i razmislila kako da ubacim kanilu i fiksiram je na mestu. Kada sam konačno ubacila kanilu, ušla je pravo. Nakon toga, kanila je morala da se menja samo dva puta mesečno, a članovi porodice pacijentkinje bili su puni zahvalnosti.
Na poslu, prema svima koje sretnem odnosim se kao da su moja rođena porodica, brinem o njima iz dna duše i s dužnim obzirom pristupam njihovoj patnji. Mnogi pacijenti i članovi njihovih porodica su me držali za ruku i pitali: „Zašto ste tako dobri?“ Na šta sam odgovarala: „Zato što sam praktikant Falun Dafe.“
Jedna moja koleginica je jednom prokomentarisala: „Nakon što je počela da praktikuje Falun Gong, njen karakter se drastično promenio, i sada je dobra prema svima. Verujem u dobrotu Falun Gonga.“
Objasnila sam istinu skoro svim svojim pacijentima i njihovim porodicama, i mnogi su istupili iz KPK, Omladinske lige i Mladih pionira. Slično tome, moje kolege i njihove porodice su takođe napustile KPK i njene pridružene organizacije, kao rezultat zajedničkih napora kolege praktikanta iz istog odeljenja i mene.
Medicinska iskušenja moje starije sestre
Mojoj starijoj sestri su se vratili žučni kamenovi osam meseci nakon operacije u maju 2006. Imala je groznicu, celo telo joj je požutelo i bila je skoro u šoku. Srušila se u subotu kada u bolnici nije bilo specijalista. Bilo je prošlo četiri popodne kada smo konačno kontaktirali šefa odeljenja. CT skenovi su potvrdili da ima začepljen žučni kanal, što je zahtevalo hitnu operaciju, ali njena groznica je ukazivala da nije odgovarajući kandidat. Posle kraće rasprave, odlučili smo da idemo na operaciju uprkos opasnosti, jer čekanje da joj se temperatura smiri više nije opcija.
Moja sestra je odvedena u operacionu salu u 17 časova. Pre nego što je ušla, šapnula sam joj na uvo: „Sestro, iskreno recituj ‘Falun Dafa je dobra’ i zamoli Učitelja Lija da te spase.“ Pogledala me je i slabašno klimnula glavom.
Čekala sam ispred operacione sale sa kolegom praktikantom, mojim zetom i mojom nećakinjom. Moja nelagoda se povećala nakon dva sata, iako sam nastavila tiho da recitujem „Falun Dafa je dobra“. U 21 čas, doktor je izašao i rekao mi: „Vaša sestra je prestala da diše tokom operacije. Uspeli smo da je reanimiramo, ali moraće da bude na respiratoru. Takođe mora da se prebaci na intenzivnu negu.“ Sačekala sam do ponoći, kada je moja sestra konačno izvezena iz operacione sale na respiratoru. Na intenzivnoj nezi nije bilo slobodnih kreveta, pa smo privremeno jedan postavili u bolničkoj sobi.
Sledećeg dana, sestra zadužena za negu moje sestre menjala je bocu sa kiseonikom priključenu na njen respirator. Sestra je bila nova i nije pravilno priključila crevo za kiseonik. Uprkos tome što je čula šištanje gasa koji izlazi, nije primetila ništa neobično. Tog jutra je potrošila četiri ili pet boca kiseonika, sve dok radnik zadužen za transport kiseonika nije postao sumnjičav i u iritaciji upitao: „Zašto se tako brzo troši?“ Ja sam jurcala pokušavajući da sakupim dovoljno novca za depozit za sestrinu hospitalizaciju i nisam bila u blizini.
Problem je otkriven u četiri sata popodne, kada je noćni dežurni doktor ušao u sobu. Počeo je da namešta creva respiratora i šištanje izlaznog kiseonika je istog trenutka prestalo. Ispostavilo se da moja sestra uopšte nije dobijala kiseonik, zbog čega joj je saturacija kiseonika u krvi uporno ostajala niska. Kada sam to čula, bila sam u šoku. Za nekoga sa respiratornom insuficijencijom, respirator je ključan za preživljavanje. Ta greška ju je umalo ubila.
Ubrzo sam se smirila i rekla sebi: „Moja sestra je dobro. Sestra nije namerno isključila kiseonik. Tek je počela da radi ovde i nije lako dobiti posao u ovoj bolnici. Ako pokušamo da je smatramo odgovornom, to će uticati na njen rad, pa čak i na njen život.“ Odlučila sam da ćutim.
Kada je noćni dežurni doktor napustio sobu, otišao je do sestrinske prostorije da obavesti medicinsku sestru moje sestre. Posmatrajući ih pored sestrinog kreveta, videla sam kako se izraz lica sestre menja. Posle toga sam šetala po sobi, nesigurna šta da radim. Žrtva je bila moja rođena sestra, ali to je bila iskrena greška mlade sestre. Takođe sam znala da nije lako porodici da izdržava ćerku dok ne završi studije i nađe posao.
Učitelj je rekao:
“Kad se vaši prijatelji ili članovi porodice muče – da li vas to dotiče? I kako merite te stvari? Eto kako je teško biti praktikant!” ("Predavanje 8", Džuan Falun)
Suočavala sam se sa testom svojih vezanosti za slavu, materijalnu korist i porodičnu naklonost. Na osnovu prethodnih iskustava, znala sam da će sestrina porodica zahtevati da se medicinska sestra smatra odgovornom. Kada je moja sestra na kraju napustila operacionu salu, moja nećakinja nije zahvalila doktorima što su sedam sati nastavili da rade na njoj. Umesto toga, suočila se sa njima: „Zašto je moja majka prestala da diše?“ Bezizražajni, doktori su se tiho okrenuli da me pogledaju.
Kada je otkrivena greška sa kiseonikom, moja nećakinja je slučajno bila u nabavci. Odlučila sam da uradim pravu stvar tako što neću smatrati sestru ili bolnicu odgovornim. Uostalom, svačija sudbina je predodređena. Ako mojoj sestri nije bilo suđeno da umre, ni ova greška to ne bi mogla da promeni. Kada sam donela odluku, otišla sam da potražim mladu sestru. Pogledala me je užasnuto i zagrcnula se. Brzo sam je umirila: „Ne plašite se, sve je u redu. Sigurno ste umorni posle napornog dana. Dobro se odmorite kada odete kući posle posla.“ Odgovorila je: „Hvala vam.“ Tako je ova stvar tiho stavljena u zaborav.
Sledećeg dana, moja sestra je prebačena na intenzivnu negu gde je ostala dva dana. Onda mi je kolega rekao: „Više ne morate da plaćate depozit.“ Počela sam da mislim da je moja sestra možda van životne opasnosti. Trećeg dana, doktor mi je rekao: „Vaša sestra će sutra biti prebačena nazad na opšte odeljenje.“ Posle toga, moja sestra mi je rekla: „Sve vreme sam bila svesna šta se dešava. Čak se sećam svega što si rekla mojoj ćerki.“
Rekla je i ovo: „Videla sam čoveka u odelu kako sedi na ivici mog kreveta.“ Odgovorila sam: „To je bio Učitelj Li, koji te je spasio.“ Na moje iznenađenje, moja sestra se tako brzo oporavila da je otpuštena iz bolnice u roku od nedelju dana. Ponela je primerak Džuan Falun sa sobom kada je napustila bolnicu i počela da praktikuje Falun Dafu.
Od tada je prošlo osamnaest godina. Moja sestra će sledeće godine napuniti 70 godina, ali izgleda mnogo mlađe. Od malih nogu je bila lošeg zdravlja, ali joj se zdravlje toliko popravilo da može da nosi preko 100 kilograma povrća na biciklu da bi ga prodavala na pijaci. Čak i seče drva u planinama. Godine 2023, njen muž je dobio COVID-19, ali je ona ostala zdrava uprkos tome što je brinula o njemu.
Zahvalna sam Učitelju što me je naučio da budem obzirna kada se suočavam sa problemima, da izbegavam nanošenje štete drugima i da živim život brinući o drugima.
