Živim u planinskom području u zajednici koja nije prevelika, ali je broj ljudi koji ovde praktikuju Falun Dafu velik. Falun Dafa je došla u ovo područje 1996. godine. Preko usmene predaje, ljudi sa predodređenim vezama počeli su da praktikuju jedan za drugim.
Do 1999. godine, skoro 400 ljudi je ovde praktikovalo Dafu. Među njima su bili direktori fabrika, nastavnici, inženjeri, fabrički radnici i studenti. Nakon što su počeli da praktikuju, pokazali su visok moralni karakter na poslu i kod kuće, što je dobro prihvaćeno u našim lokalnim zajednicama. U ovom svetu korupcije i profitiranja, koja je to sila učinila da ova grupa ljudi postane plemenita, čista i zdrava?
Šef mog muža je jednom prilikom na redovnom sastanku kompanije rekao: „Kad bismo imali još nekoliko ljudi ovde koji praktikuju Dafu, moj posao bi bio mnogo lakši!“
Kada praktikanti mogu da se odreknu sebičnosti i misle prvo na druge u svemu što rade, oni pokazuju visoko stanje. Kada se neko može osloboditi sporova oko slave, bogatstva i ljubavi, može biti spokojan i srećan. Kada se uđe u grupu praktikanata Dafe, može se osetiti da je to čista zemlja u ljudskom svetu.
Kultivacija Dafe je potpuno promenila moj pogled na svet. Shvatila sam da je svrha našeg dolaska na ovaj svet da se vratimo svojim izvornim i istinskim bićima. Osećala sam se srećnom što živim na ovoj maloj planini, kultivišući se zajedno sa majkom, mužem, decom i mnogim drugim praktikantima. Kroz učenje Fa, vežbi i širenje Fa, moj život je postao smislen. Svakodnevno sam osećala sreću uronjenosti u Fa. Taj period sreće, nezaboravno iskustvo, nastavio se do jula 1999.
Zajedničko putovanje putem potvrđivanja Fa
Uveče 24. aprila 1999. godine, praktikanti u planinama su učili u svojim grupama za učenje. Nas preko 20 smo učili u mojoj kući kada je moj muž, asistent, primio poziv. Zatim je šapnuo drugom asistentu: „Nešto se dogodilo u Pekingu. Moramo ići u Peking da potvrdimo Fa.“ Zatim je uzeo nešto novca, obukao kaput, neodređeno mi rekao da ide u Peking i krenuo.
Tada nismo bili sigurni šta znači potvrđivanje Fa. Pošto nisam bila sigurna šta želi da uradi, brzo sam rekla: „Dozvoli mi da idem s tobom.“ On je odgovorio: „Zašto ne odeš na stadion i sačekaš me?“ Pošto praktikanti koji su tamo učili nisu znali šta se dešava, svi su otišli.
Rekla sam majci: „Mama, moj muž i ja idemo u Peking. Molim te, pazi na naše dete.“ Moj osmogodišnjak je takođe praktikovao i bio je vrlo dobro dete.
Rekla sam jednoj praktikantkinji: „Ne znam šta se dešava. Izgleda da im se žuri u Peking. Bilo da idemo da vidimo Učitelja ili da pomognemo Učitelju da ispravi Fa, moram da idem.“ Ona je rekla: „I ja moram da idem.“ Nije čak imala vremena da ode kući i kaže svojoj porodici, jer smo morali da požurimo na stadion. Svi praktikanti koji su znali za to otišli su na stadion da čekaju. Zatim su neki otišli autobusom, dok su drugi leteli avionom. Nakon što je jedna praktikantkinja pozvala taksi, otišle smo pravo na železničku stanicu i uputile se u Peking.
Nekoliko desetina nas sa planina sastalo se u Kancelariji za žalbe u Džongnanhai, blizu podneva 25. aprila, sledećeg dana. Sedeli smo ili stajali tiho, i nismo osećali pospanost ili umor, već pre sveti neki osećaj. Do večeri, mnogi praktikanti iz cele zemlje su stigli.
Kasnije sam čula od predstavnika koji su ušli u Džongnanhai da je problem rešen. Rekli su da je premijer prihvatio našu žalbu i pustio praktikante koji su bili zadržani u gradu Tjencinu. Takođe je dozvolio praktikantima iz cele zemlje da slobodno uče Fa i vežbaju i zamolio nas je da se vratimo kući. Bili smo toliko uzbuđeni kada smo to čuli. Ubrzo je preko 10.000 praktikanata otišlo na uredan i tih način.
Tri meseca kasnije, 20. jula, tamni oblaci su prekrili nebo preko noći. Komunistička partija Kine (KPK) je upotrebila svu svoju snagu da suzbije Falun Dafu. Klevetali su Učitelja i napadali Dafu. Lokalni praktikanti su otišli u našu područnu vladu da se žale, ali uzalud. Gotovo stotinu ljudi, bez straha od represije i sa iskrenim srcima, savladalo je brojne prepreke da odu u Pekinšku kancelariju za žalbe kako bi zahtevali da se Dafi vrati ugled.
Četrdeset praktikanata iz našeg područja ponovo je otišlo u Peking u decembru 2000. godine. Neki od nas su otišli na Trg Tjenanmen da brane ugled Dafe. Stajali smo na Trgu Tjenanmen držeći transparente i vičući: „Falun Dafa je divna! Istinitost-Blagost-Trpeljivost su divni! Vratite ugled učitelju Liju!“ Kao da mi je zakletva data davno odzvanjala u ušima, a rika je potresla nebo i zemlju. Turisti na trgu su bili zapanjeni. Policija nam je oduzela transparente i tukla nas je. Istorija će pamtiti da smo rizikovali svoje živote da bismo potvrdili Dafu na Trgu Tjenanmen.
Nakon što su pretrpeli brojne nevolje, mnogi praktikanti u planinama ponovo su se okupili. Učiteljevi novi članci pokazali su nam put, i postepeno smo sazrevali u našoj kultivaciji. Poboljšali smo se na osnovu Fa principa. Shvatili smo da treba da potvrdimo Fa, spasimo čista bića i negiramo aranžmane starih sila. Ispravljanje Fa je došlo u novu fazu. Da bismo ispunili svoje misije, radili smo zajedno koristeći razna sredstva mudro i racionalno kako bismo spasili one koji su bili zatrovani KPK propagandom.
Praktikanti širom Kine koji su bili okrutno proganjani od strane KPK morali su da napuste domove i lutaju. Neki od njih su došli u naše područje. Na primer, naišla sam na praktikantkinju koju sam poznavala i koja je bila sa nekim drugim. Predstavila mi je novu, rekavši da je praktikantkinja iz drugog grada koja je bila lažno optužena kada je objašnjavala istinu ljudima. Policija iz njenog područja ju je tražila. Uhvatila sam je za ruku i rekla: „Pošto si došla ovde, treba da se smestiš da učiš Fa i spasavaš ljude ovde. Ovde smo svi porodica. Ovo je tvoj dom.“ Dala sam joj 500 juana i skinula maramu i stavila joj oko vrata. Bila je toliko dirnuta da su joj suze potekle. Rekla je: „Hvala vam što ste me tako ljubazno tretirali. Zaista se osećam kao kod kuće.“
Pomoć proganjanim praktikantima da obave žetvu
Na selu, prolećna setva i jesenja žetva su naš najveći posao. Ponekad je praktikantima u našem okrugu, koji su bili privedeni od strane policije ili koji su prolazili kroz karmu bolesti, bila potrebna pomoć sa radom na njivi, posebno u proleće i jesen. Kad god bismo čuli za to, obraćali smo se tim praktikantima da im pomognemo.. S jedne strane, pomagali smo porodicama praktikanata sa radom u teškom trenutku; s druge strane, demonstrirali smo altruistično stanje praktikanata, potvrđujući Fa.
Na primer, jedna praktikantkinja je uhapšena i osuđena. Tokom jesenje žetve, nekoliko desetina praktikanata, uključujući i mene, pomoglo je njenoj porodici da obavi žetvu dve godine zaredom. Čak smo donosili i svoju hranu. Obično bi posao trajao nekoliko dana, ali mi smo ga završili za samo jedan dan. Porodica ove praktikantkinje je bila veoma dirnuta, kao i njene komšije, koje su takođe svedočile lepoti Dafe kroz naše akcije.
Drugi praktikant je otpušten sa posla nastavnika zbog svog verovanja. Morao je da putuje svuda da bi radio povremene poslove pre nego što je poginuo u saobraćajnoj nesreći. To se dogodilo tokom sezone žetve, pa su praktikanti iz planina i okruga, njih preko 90, otišli u njegov dom, ponovo donoseći svoju hranu. Videti ih kako beru plodove i kopaju zemlju bio je pravi prizor. Oko desetak jutara zemlje je požnjeveno u jednom danu. Njegova porodica je bila dirnuta do suza. Rekli su: „Vi praktikanti ste tako sjajni!“ Njihove komšije su takođe to videle i izrazile iskreno divljenje.
Godinama smo pomagali mnogim praktikantima koji nisu bili prisutni da uberu useve jer su bili proganjani. Ovo je bio jedan od načina na koji smo potvrdili Fa i pokazali ljudima lepotu Dafe. Istovremeno, to je pružilo priliku članovima njihovih porodica da bolje upoznaju Dafu i praktikante. Svi su iskreno i duboko cenili našu nesebičnu pomoć. Seljaci su rekli: „Ljudi koji kultivišu Dafu su zaista divni! Tako ste ljubazni! Samo među praktikantima možemo naći dobre ljude poput vas!“
Mi, planinski praktikanti, radili smo zajedno kao jedno telo. Većina nas je učestvovala u grupnom učenju Fa, tako da smo se viđali svaki dan. U prošlosti, kada bi praktikant bio uhapšen, nakon što bi drugi praktikanti saznali za to, odlazili bi kod njih kući da spakuju njegove Dafa stvari što je brže moguće. Zatim su drugi praktikanti pratili porodicu u policijsku stanicu kako bi zahtevali njihovo puštanje. Drugi praktikanti su pomagali slanjem ispravnih misli danonoćno. Kad god im je bila potrebna pomoć kod kuće, smenjivali bismo se da im pružimo pomoć. Kad bi nas ljudi videli kako radimo te stvari, uvek su govorili: „Gledajte, ponovo su došli. Tako su prijateljski nastrojeni i kooperativni.“
Tokom praznika, praktikanti su posećivali članove porodica onih koji su bili pritvoreni i donosili im poklone.
Radili smo ove stvari da bismo potvrdili Fa. Mnogi članovi porodica praktikanata su prešli od negodovanja povodom Dafe do hvaljenja i izražavanja zahvalnosti za praksu. Drugi su takođe svedočili ljubaznim postupcima praktikanata.
Pronalaženje vezanosti usred sukoba
Neki ljudi su rekli da su se praktikanti u našem području sigurno reinkarnirali kao grupa, jer nas je toliko i veoma smo ujedinjeni. Istina, sveta priroda našeg odnosa sa Dafom je razlog zašto smo rođeni na ovom mestu. Na putu pomaganja Učitelju u ispravljanju Fa, uvek ćemo se držati za ruke i stajati rame uz rame da bismo ispunili svoju misiju i ispunili svoj zavet.
Iako težimo da radimo kao jedno telo, često su nastajali sukobi kada smo radili zajedno. To je nešto neizbežno u našoj kultivaciji. Učitelj nam je ostavio dovoljno vezanosti da bismo mogli ostati u ovom ljudskom svetu. Pošto se ljudi kultivišu, naše vezanosti se moraju manifestovati. Ponekad bismo se zaglavili u raspravi o tome ko je u pravu, a ko nije.
Ono što sam primetila poslednjih godina je da se sukobi među nama uglavnom svode na ljubomoru, vezanost za obavljanje stvari, sujetu, vezanost za svoj ego i nekultivisanje govora. I shvatila sam da sam kriva za sve to. Zlo je zatim koristilo takve predstave i vezanosti da nas ometa, što je uzrokovalo nesporazume, lažne utiske, sumnje i pritužbe među nama.
Učeći Fa, shvatila sam, da bi neko mogao gledati unutra, ne može gledati druge, već mora kultivisati sebe. Pošto svi imamo vezanosti koje treba eliminisati, uvek će biti sukoba. Ako se ovo nastavi, ovi neharmonični faktori formiraju negativno polje u drugoj dimenziji i ometaju nas u obavljanju tri stvari. Naše područje je uvek bilo u stanju da se uskladi kao jedno telo, pa zašto sada imamo sukobe? Postigli smo toliko toga, ali i dalje imamo toliko vezanosti – to je sigurno rastužilo Učitelja.
Razmatrala sam sukobe koji su se nedavno dogodili, pitajući se zašto su uvek bili povezani sa mnom. Tada sam videla da su to moji problemi. Uvek sam koristila ljudsko rezonovanje da bih se branila i objašnjavala da sam u pravu. Zbog svog snažnog ega, potvrđivala sam sebe umesto da potvrđujem Dafu. Rekla sam sebi da više ne smem da prigovaram. Izgledalo je da je moje prigovaranje povezano sa mojom ljubomorom. Odlučila sam da se uštinem ako ikada ponovo prigovorim.
U filmu Nekada smo bili božanski, kada je Song Guangming postao ljubomoran, njegov svet je počeo da se ruši, a bezbrojna čista bića su bila u opasnosti. Prekopala sam svoje srce tražeći ljubomoru i promenila se kad god sam je našla. Znala sam da to moram prevazići i biti odlučna da eliminišem ove vezanosti.
Nedavno se dogodilo nekoliko stvari za koje sam mislila da bi mi mogle dirnuti srce. Ipak, otkrila sam da me nisu dirnule. Nisam se prisiljavala da ostanem mirna, već sam spontano bila vrlo mirna. Zaista sam osetila olakšanje od oslobađanja tereta. Jedne noći sam sanjala da sam otvorila ormar i da je ispala velika torba, što je izgleda potvrdilo moje oslobađanje. Nedavno, dok sam radila sa drugim praktikantima, jasno sam osetila da ispravljanje Fa brzo napreduje. Sarađivali smo sa čistim stanjem uma, postavili smo svoju početnu tačku ispravno i prepustili se da se uskladimo jedno sa drugim. Učitelj nam je utabao put, i naši napori su doveli do vrlo dobrog ishoda.
Zaključak
Pisanje mi u prošlosti nije bilo teško. Ovog puta, međutim, nije bilo lako. Moje razmišljanje nije bilo baš jasno, niti moje srce, pa članak to odražava. Iskopao je neke nečiste delove mene, neke vezanosti koje su bile duboko skrivene. Dok se i dalje budem asimilovala sa Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću, ove stvari će se shodno tome rastvarati.
Gledajući unazad, kako se Dafa širila, mi smo u planinama jedno za drugim dobijali Fa, i zajedno smo učili Fa i zajedno radili vežbe. Kada je Dafa bila proganjana, mi smo se odrekli života i smrti da bismo branili Dafu odlaskom u Peking da se žalimo. Zatim, da bismo spasili čista bića, objašnjavali smo istinu po selima i gradovima, danju i noću. Da bismo izveli bivšeg lidera KPK Đijang Cemina pred lice pravde, naše tužbe su zapis naših herojskih, ispravnih dela. Da bismo se suprotstavili progonu, kolektivno smo slali ispravne misli, i koristili smo istinu, zakon i blagost da bismo suzbili aroganciju onih u javnoj bezbednosti, tužilaštvu i pravosuđu kako bismo im dali priliku da budu spašeni. U ovih 25 godina ispravljanja Fa, pretrpeli smo mnogo teškoća. Učitelj je bio taj koji nam je pokazao put. Trebamo sve više ceniti ovu priliku.
Hvala, Učitelju, na tvojoj spasonosnoj milosti!
