2011, moja majka je pala kod kuće dok je bila sama i povredila je potiljak. Lekari su rekli da je zadobila krvarenje opasno po život. Nakon hitne operacije, pala je u vegetativno stanje. Deset dana kasnije, lekar mi je savetovao da je odvedem kući, sugerišući da bih tako uštedela na troškovima hospitalizacije. Kasnije sam shvatila da on nije očekivao da će još dugo živeti i bio je zabrinut da će njen slučaj uticati na njegovu reputaciju.
Moja majka je počela da praktikuje Falun Dafu oko 1995. godine, kada sam još bila dete, i ja sam je sledila u kultivaciji. Uvek se trudila da dobro radi tri stvari, ali nije eliminisala mnoge ljudske predstave i vezanosti – posebno svoju duboku emocionalnu zavisnost od mene nakon što je moj otac preminuo.
Pošto sam je dovela kući iz bolnice, svakodnevno sam joj puštala Učiteljeva predavanja i ohrabrivala članove porodice da izgovaraju njeno ime. Otprilike mesec dana kasnije, iznenada je otvorila oči. Iako nije mogla da govori zbog sonde za hranjenje, dala sam joj olovku i papir. Drhtavom rukom je napisala: „Istinitost-Blagost-Trpeljivost.“ Svi prisutni su bili ganuti do suza i iskreno su zahvalili Učitelju što ju je spasio.
Njeno stanje je počelo da se poboljšava, a sonda za hranjenje i kateter su ubrzo uklonjeni; međutim, njena svest je ostala nestabilna – retko me je prepoznavala i često je prazno zurila u plafon. Leva strana joj je bila paralizovana i ostala je vezana za krevet. Prošlo je petnaest godina otkako se povredila. Svaki dan joj puštam video snimke Učiteljevih predavanja. Sigurno ih je odgledala hiljadama puta.
Tokom godina, prešla sam iz mlade žene u srednje godine. Odlučila sam da napustim posao kako bih se puno radno vreme brinula o majci i unajmila negovateljice da mi pomažu. Poslednjih deset godina, moj muž (koji takođe praktikuje Falun Dafu) i ja smo preuzeli većinu obaveza oko nege. Postala sam vešta u hranjenju, kupanju i okretanju njenog tela. Takođe razgovaram sa njom. Nekim noćima sam morala da ustajem i do sedamnaest puta, provodeći četiri do pet sati pomažući joj da obavi nuždu i noseći je uz i niz šest spratova stepenica. Često se kaže da nijedno dete ne može ostati poslušno tokom duge bolesti, ali Falun Dafa nas uči da poštujemo roditelje, i ja sam ostala posvećena tom putu.
Neko se može zapitati kako Falun Dafa praktikant može ovako da završi. Međutim, razmislite o ovome – preživela je 15 godina nakon što su svi medicinski tretmani propali. Retko je uzimala lekove, preživela je dve velike epidemije i nije dobila nijednu ranu od ležanja. Njen život služi kao svedočanstvo čudesne prirode Dafe. Svaki dan koji je živa je moćan primer veličine Dafe.
Od kraja prošle godine, stanje moje majke se pogoršalo. Butna kost joj je možda iščašena ili slomljena zbog dugotrajne nepokretnosti, a ortopedska bolnica je rekla da ne mogu ništa da urade. Svaki put kad sam joj menjala pelenu, vrištala je od bola.
Jednog dana, kada sam ušla u njenu sobu da je nahranim, videla sam je kako leži – bledog lica i čvrsto zatvorenih očiju. Koža joj je bila hladna, iako su joj grudi još uvek imale malo topline. Uopšte nije reagovala na moj glas. Pomislila sam: Možda konačno odlazi. Sa 70 godina, nakon 15 godina patnje, možda je ovo njeno oslobođenje.
Dok sam je čistila, tiho sam sebe podsećala: „Pusti to. NViše je ne možeš spasiti. Neka bude…“
Upravo tada, čula sam glas u svom umu – veličanstven i čvrst, ispunjen ispravnom snagom. Bio je to Učitelj, i rekao je odlučno: “Ja od nje nisam odustao, kako možeš ti?”
U tom istom trenutku, moja majka je otvorila oči. Obrazi su joj porumeneli, i zaplakala je od neizdrživog bola u nogama.
Bila sam šokirana. Kleknula sam, duboko postiđena, zahvaljujući Učitelju na njegovoj bezgraničnoj milosti. Kako sam mogla da pomislim da odustanem od sopstvene majke – koleginice praktikantkinje – da bih izbegla patnju i tražila udobnost?
Kada sam sutradan meditirala, imala sam viziju sebe kako klečim i klanjam se ispred grandiozne statue Učitelja. Osećala sam se kao da se branim, ili molim za oproštaj. Zavapila sam: „Žao mi je. Tako mi je teško. Zaista mi je žao.“ Sa beskrajnom blagošću, Učitelj je odgovorio: “Znam, sve znam.” Suze su mi lile niz lice.
Jednom sam videla svojim nebeskim okom Falun Dafa praktikante u ljudskom svetu uronjene u mračni bazen otpadnih voda. Tela su im bila prljava, a kosti crne kao ugalj. Gledajući sebe, shvatila sam da sam jednako mračna i masna, kao mastilo. Ali onda sam videla Učitelja kako pruža svoju ruku u tu mračnu masu, izvlačeći nas i čisteći nas dok ne zasijamo blistavom svetlošću.
Moja majka se mnogo puta vratila sa ivice smrti. Ja sam takođe preživela dva srčana udara. Učitelj je bio taj koji je nosio našu patnju i više puta nas spasavao. Nikada nije odustao od nas.
Došli smo u ovaj svet sa visokih nivoa, zavetujući se da ćemo podsećati jedni druge da ne zalutamo u ovom ljudskom svetu. Izuzetno smo srećni što smo dobili Fa i što sledimo put povratka na nebo, koji je Učitelj priredio. Ako možemo postići savršenstvo u ovom životu, sve će biti spašeno, omogućavajući nam da zauvek koegzistiramo sa Dafom.
Delim ovo iskustvo da bih razotkrila i eliminisala svoju sebičnost i ljudske vezanosti. Verujem da Učitelj koristi moju priču da prenese poruku svim praktikantima: Osećam da je to Učiteljev način da preko mojih reči poruči kolegama praktikantima: ne odustajte! Učitelj nije odustao od nas, i ni mi ne bismo smeli da odustanemo od sebe.
