Počela sam da praktikujem Falun Dafu 1995. godine i sada imam 80 godina. Pošto sam naučila Džuan Falun napamet i pročitala novija učenja Učitelja Lija, otkrila sam mnoge vezanosti koje ranije nisam primećivala. Sada, kad se pojave konflikti, gledam unutra i preispitujem sebe, umesto da se usredsredim na tuđe nedostatke.
Živela sam sama, ali se pre nekoliko godina, zbog posebnih okolnosti, moj stariji brat doselio kod mene. Kad se tek doselio, vikao je na mene skoro svakog dana, a ponekad je koristio vrlo grube reči da bi me povredio. Međutim, sledila sam standard kultivatora: “da ne uzvratite kad vas udare, ili uvrede.” ("Predavanje na konferenciji u Australiji"), i trpela. To je do izvesne mere delovalo, ali nisam gledala unutra da vidim zašto se nalazim u tako produženoj nevolji. Čak me je optuživao kad bi nešto nestalo, insistirajući da sam ja to bacila. Bio je veoma ljut.
Jednom je pola sata vikao na mene zbog uputstva za neki elektronski uređaj. Tada sam slala ispravne misli i ignorisala ga. Kad sam našla uputstvo, rekla sam: „Evo ga! Zbog čega vičeš?“ Htela sam da ga ućutkam i postidim. Ali onda sam pomislila, nije li to neljubazno? Obično sam mu pomagala da traži stvari, ali sam to radila jer nisam htela da me krivi. Pokušavala sam da dokažem da nisam ja kriva. Kad se to ponovo desilo, mirno sam ga uveravala govoreći: „Nije izgubljeno. Naći ćemo. Ne nerviraj se.“ Čak i pošto sam saznala da je našao predmet, nisam ga pitala za to, da se ne bi osećao postiđeno. Uzela sam u obzir njegova osećanja.
Moj brat me je takođe neprestano kritikovao i stalno se žalio na sve. To me je iritiralo i uznemiravalo. To me je mučilo godinama. Kasnije sam shvatila da mi je to zapravo pomagalo da se oslobodim vezanosti za osećaj iritiranosti i uznemirenosti. Konačno sam prešla ovaj test.
Kroz učenje Fa, shvatila sam da imam vezanosti za slušanje lepih reči i da želim da menjam samo druge, a ne sebe. Pošto sam promenila svoje ponašanje, i moj brat se promenio. Čak je počeo da pozdravlja praktikante koji su me posećivali. Shvatila sam princip Fa: “Umiri spoljno odgajanjem unutrašnjeg.” ("Bitno za dalje napredovanje"). Gledanje unutra je zaista blago kultivatora. Hvala vam, Učitelju, što ste mi dali ovu priliku da poboljšam svoj šinšing.
Nakon što sam proučila novo Učiteljevo predavanje "Poziv na buđenje", na svom sadašnjem nivou sam shvatila da Učitelj vidi nedostatke praktikanata kao celine i da se saosećajno i hitno nada da se svi možemo brzo poboljšati kao jedno telo. Zato on svečano koristi težak čekić da nas probudi, da nam pomogne da ispunimo zahteve završne faze Fa-ispravljanja. Tužan je zbog onih praktikanata koji nisu marljivi. Naravno, Učiteljev Fa ima dublje konotacije koje još nisam shvatila, ali svaki put kad ga čitam, ne mogu da prestanem da plačem.
Učeći Fa napamet, shvatila sam da sam lenja, zavisna i da želim udobnost. Plašila sam se nevolja i bila sam sebična. Uvek sam želela da mi stvari budu lakše.
U 2019. godini, jedna praktikantkinja je došla da mi pomogne u izradi materijala za objašnjavanje istine. Bila je marljiva, brza i nije se plašila teškoća. Ja sam štampala, dok je ona koričila i pakovala. Sarađivale smo veoma dobro. Ako bi štampač imao problema ili bi trebalo ponovo štampati, ona je to proaktivno rešavala. To je bilo mnogo lakše nego da radim sama. Ali vremenom, ne shvatajući, razvila sam zavisnost i strah od nevolja.
Pre toga, sama sam slala spiskove imena onih koji su hteli da istupe iz KPK. Kad je ta praktikantkinja došla da pomogne, prestala sam to da radim. Mislila sam da ona može brže da kuca, pošto sam ja spora, a to mi je oduzimalo vreme za učenje Fa. Pošto je ponudila, predala sam joj spiskove, ne razmišljajući o tome. Ali to je bila moja sebičnost na delu. U stvari, ona je imala više kućnih obaveza od mene.
Sada se trudim da eliminišem te vezanosti. Bez obzira na to koliko imena ima na spisku, šaljem ih sama. Ranije, ako bi postojao težak zadatak, kao što je ispravljanje grešaka u kucanju ili neki dugotrajan posao, prepuštala bih to njoj. Sada se kultivišem da eliminišem i taj način razmišljanja.
Nedavno je jedan praktikant tražio još brošura i zatražio da budu dostupne ranije. Nisam imala dovoljno spremnih, pa sam brzo odštampala još nekoliko desetina, ali mi je trebalo više vremena da ih ukoričim. Tako se sada postavilo pitanje „vremena“. Imala sam manje od tri sata do preuzimanja, a tog jutra nisam dobro učila Fa. Morala sam da biram između učenja Fa i koričenja materijala. Oklevala sam, ali sam onda pomislila: „Treba da stavim druge na prvo mesto. Spasavanje ljudi je na prvom mestu. Ako insistiram na učenju Fa samo radi reda, nije li to sebično? Moram da uklonim tu vezanost.“ Tako sam počela da koričim i sečem, obezbeđujući da praktikant može da ih preuzme na vreme. U prošlosti bih možda rekla: „Samo uzmite koliko je spremno.“ Ovaj put sam eliminisala svoju lenjost.
Naše mesto za proizvodnju materijala snabdeva ne samo lokalne praktikante, već i one u obližnjem okrugu. Treba da proizvedemo više od 400 knjižica svake nedelje. To je malo previše samo za nas dve, pa smo zamolile još jedan par praktikanata da pomogne.
Jednom, dva dana pre zakazanog preuzimanja, oba štampača su se pokvarila. Bila sam malo zabrinuta, ali sam ranije bila svedok mnogih čuda, jer nam Učitelj uvek pomaže. Svaki put kad se pojavi nevolja, znam da je to smetnja. Pomislila sam: „Spasavanje ljudi je hitno. Učitelj će sigurno pomoći.“
Par praktikanata je došao u moj dom i nas četvoro smo radili zajedno sa tri štampača. Do drugog popodneva smo završili zadatak i čak odštampali nekoliko desetina više.
