Ja sam praktikantkinja Falun Dafe i živim u ruralnom delu Kine. Počela sam da vežbam u proleće 1999, ali nakon 20. jula te godine, kada je počeo progon Falun Gonga, prestala sam zbog straha. Godine 2010, kad mi je bilo 54 godine, suočila sam se s ozbiljnom nevoljom i jedva sam izbegla smrt, zahvaljujući milostivom spasenju Učitelja Lija.
Moja porodica se bavila trgovinom žitaricama. Popodne, 13. oktobra 2010, pomagala sam da se utovari kukuruz. Onda sam otišla da skuvam vodu. Dok sam izlazila s velikom činijom čaja u ruci, videla sam da se veliki kamion, natovaren kukuruzom, upleo u transportnu traku, koja je bila dugačka 17 metara, široka 2 metra i teška više od 2 tone. Transportna traka se blago nakrivila.
Baš kad sam htela da pritisnem dugme da je malo podignem i oslobodim od kamiona, druga osoba je pokušala da uradi isto. Iz nekog razloga, transportna traka se nije podigla. Umesto toga, prevrnula se i pala na mene. Izgubila sam svest pri udarcu.
Stigla je hitna pomoć i dok su me bolničari smeštali unutra, povratila sam svest i čula muža kako plače. „Joj, leđa“, povikala sam, a onda ponovo izgubila svest. Bila sam bez svesti sve do oko 18h. Kad sam se probudila, videla sam nekoliko rođaka i prijatelja kako plaču oko mene. Nisam osećala bol, nisam imala strah ni suze. Osećala sam samo žeđ, pa sam popila mnogo vode. Postepeno sam postala svesna.
Oko 2h ujutru, ponovo sam osetila neizdrživu žeđ, kao da mi je život došao kraju. Počela sam da razgovaram s mužem o pripremama za kraj života.
„Vodi me kući, inače neću moći da vidim našu mlađu ćerku (spremala se za postdiplomske studije, pa joj moja porodica nije rekla šta mi se dogodilo).“ Rekla sam mužu: „Takođe treba da ti objasnim naše poslovne račune.“ Nakon što sam objasnila glavne račune, ponovo sam izgubila svest. Osećala sam se kao da sam ušla u veliki lonac ovalnog oblika, bilo mi je vrlo udobno i nisam osećala nikakav bol.
Oko 5h ujutru sledećeg dana, probudila sam se i videla da je soba puna ljudi.
„Zašto ste došli tako rano?“ pitala sam.
Posetioci su bili iznenađeni kad su me čuli da pričam. Jedan je rekao: „Zvali smo te da se probudiš tri sata i skoro smo izgubili glas.“ Od tog trenutka sam postala svesna i započeo je proces lečenja.
Medicinska sestra me je pitala: „Teto, znaš li koliko povreda imaš? Ukupno dvadeset dve, uključujući 11 slomljenih kostiju. Glava i lice su najviše oštećeni.“
Lice mi je povređeno jer sam držala veliku keramičku činiju s čajem kad se desila nesreća. Činija se razbila na mom licu i razletela se u komade. Čelo, lice, usta i brada su mi bili jako povređeni, a dva prednja zuba su mi bila oštećena, jedan je gurnut unutra, a drugi van.
Donja usna mi je bila pocepana na četiri mesta, a glava i lice su mi bili pokriveni posekotinama od keramičkih krhotina, a najdublja je bila široka jedan cm i dugačka tri prsta. Pet rebara mi je bilo slomljeno. Jedno mi je probilo pluća, što je izazvalo veliko krvarenje, i grudna duplja mi je bila puna krvi.
Lekari su bili usredsređeni na spasavanje mog života i nisu previše obraćali pažnju na povrede rebara, koje su uglavnom ostavljene da se zacele same. Sada imam neusklađena ili preklapajuća rebra, kao i neka koja su pravilno zarasla. Mogu da ih osetim rukom.
Desna noga mi je bila slomljena ispod kolena, a leva noga je zadobila kominutivne prelome - više fragmenata ili ivera - od karlice do kolena, dok mi je karlica bila prelomljena na dva mesta. Do danas mi karlica ostaje neusklađena, ali mogu normalno da hodam.
Leva lopatica mi je takođe bila prelomljena, a lumbalna kičma mi je slomljena u nesreći. Kasnije je zarasla sama od sebe, ali jedan pršljen se preklapa s drugim za oko 5cm, pa sam sada 5cm niža.
Osim dve operacije na nogama i šavova za dugačku ranu na ustima, sve ostale povrede su ostavljene da zarastu prirodno.
Tokom procesa lečenja, lice mi je izgledalo deformisano i krvavo, zbog čega je drugima bilo teško da me gledaju. Pacijentkinja pored mene, u 40-im godinama, zadobila je povrede u nesreći na motoru. Bila je u velikim bolovima i stalno je plakala i vrištala. Ja nisam osećala nikakav bol od svojih povreda, što je mnoge iznenadilo.
Iako nisam osećala bol, imala sam groznicu iznad 38 stepeni oko 40 dana. Jednog jutra u snu, čula sam praktikantkinju Falun Gonga kako me zove po imenu. Oko 9h tog jutra, ta praktikantkinja je došla da me poseti. Suze su mi tekle niz lice, kao da se ponovo sastajem s voljenom osobom nakon dugog razdvajanja.
Kada sam otpuštena četiri meseca kasnije, svi lekari i sestre na odeljenju ortopedije bili su zadivljeni mojim brzim oporavkom od tako ozbiljnih povreda.
Kada sam se vratila kući, pomislila sam: „Drugi ljudi su vrištali od bola zbog jedne povrede, zašto ja nisam osećala nikakav bol nakon što sam bila tako ozbiljno povređena?“ Odjednom sam se setila Učitelja: „Učitelj je taj koji mi je spasao život i pretrpeo sav bol za mene, iako sam bila učenik koji razočarava.“
Tako sam rekla mužu da želim da se vratim kultivaciji Dafe i pitala ga da mi da moje Dafa knjige koje je skrivao. Nije se protivio i dao mi je knjige.
Pošto i dalje nisam mogla da ustanem da radim vežbe, usredsredila sam se na čitanje knjige Džuan Falun. Za manje od nedelju dana, mogla sam da hodam na štakama. Onda je Učitelj počeo da mi čisti telo i imala sam dijareju skoro dva meseca. Iako sam imala manje od 40 kilograma ostala sam vrlo dobro raspoložena i puna energije. Mogla sam da hodam kilometar s štakama, a da se ne umorim. Moja porodica i prijatelji su mislili da je to neverovatno.
Pet meseci kasnije, oslobodila sam se štaka, a moje zdravlje je nastavilo da se poboljšava. Starija praktikantkinja me je često ohrabrivala, što mi je pomoglo da izgradim poverenje u kultivaciju.
Pošto sam provodila više vremena učeći Fa i poboljšavajući svoj sjišing, moje zdravlje se takođe popravljalo i vratila sam se u normalu. Za lekare, moj oporavak je bio čudesan. Svi su mislili da ću ili umreti, ili ostati sakata i prikovana za krevet. Sada, na mom licu skoro da nema ožiljaka; ožiljak na usni je unutar donje usne, pa je skriven; a kosa mi prekriva ožiljke na glavi.
Godinu dana kasnije, kada sam otišla u bolnicu da mi uklone metalne šine iz nogu, lekar koji me je primio jedva je mogao da veruje svojim očima – ispostavilo se da sam izuzetno zdrava, bez zaostalih posledica od višestrukih teških povreda.
„Zaista ste medicinsko čudo! To je zaista čudo!“ rekao je uzbuđeno.
Godinama kasnije, zadobila sam još dva preloma kostiju na nogama, kada sam bila zarobljena između električnog tricikla i zida. Jedna strana tela mi je postala modra, i imala sam dugačku posekotinu na ruci, ali povrede su se vrlo brzo zacelile. Učitelj me je ponovo spasao.
Do septembra 2019, moj muž više nije mogao da se brine o sebi nakon tri moždana udara. Brinula sam o njemu svakodnevno, dok nije preminuo u junu 2022. Za to vreme, desila se još jedna čudesna stvar.
Moj muž nije mogao da sedi niti leži bez pomoći. Jednog popodneva, dok je sedeo na kauču, hteo je da legne na dušek na podu u dnevnoj sobi. Njegov mlađi brat je slučajno bio u poseti i pomogao mu je da se prebaci na dušek. Zatim je otišao. Kasnije, moj muž je rekao: „Tako je udobno ležati ovde, ali ko će mi pomoći da se vratim na kauč?“
„Ja ću to uraditi“, rekla sam mu. Moj muž je težio preko 70 kilograma, a ja sam imala manje od 50 kilograma.
„Tako si nežna. Kako možeš da me podigneš?“
„Učitelj mi pomaže“, uverila sam ga dok sam počela da ga podižem, držeći noge desnom rukom, a leđa levom. Osećala sam se kao da nosim malo dete, dok sam ga nežno stavljala na kauč.
„Vau! Ovo je neverovatno! Zadivljujuće!“ uzviknuo je moj muž iznenađeno.
Svaki put kad sam ga vodila u okružnu bolnicu na lečenje, doktor bi rekao: „Nemojte više dolaziti ovamo. On je na kraju života.“
Kad sam ga odvela u opštinsku bolnicu, lekari su takođe rekli: „Kakva je svrha traženja lečenja? Uskoro ga više neće biti, mogao bi da ode čak i pre nego taj i taj u tvom selu.“ Ta osoba je imala moždani udar i preminula je nakon 40 dana u komi. Moj muž je živeo još dve godine. Učitelj mu je produžio život.
Tokom poslednje dve godine njegovog života, imala sam mnogo prilika da poboljšam svoj šining. Zbog bolesti, moj muž je postao prilično razdražljiv i često je gubio živce zbog sitnica. Održavala sam svoj šinšing i nikad se nisam svađala s njim.
Bio je kao veliko dete, i čim bi čuo za neko mesto koje bi moglo da leči njegovu bolest, tražio bi da ga tamo odvedem na lečenje. Da bih ga usrećila, činila sam sve po njegovoj želji, iako sam znala da bi to bio gubitak vremena i novca.
Kad god bi video nešto što je voleo da jede, tražio bi to bez obzira na cenu, a ja sam uvek ispunjavala njegove želje. Potrošio je svu našu ušteđevinu, ali meni nije smetalo. Dafa mi je omogućila da se oslobodim zemaljskih težnji, proširila mi srce i um i pretvorila me u nekoga ko živi za dobrobit drugih.
Ovih dana, moj put kultivacije postaje širi. Sada imam skoro 70 godina, ali zračim zdravljem i ne pokazujem znake starenja. Svakog dana vodim unuku u školu i pokupim je posle. Obavljam svo pranje, kuvanje i ostale kućne poslove, a da se ne osećam umorno. Sve mi je to darovano od Dafe i Učitelja. Hvala ti, dobri Učitelju. Hvala, kolege praktikanti.
