Ja sam mlada Dafa praktikantkinja koja je dobila Fa 2008. godine, kada sam bila u srednjoj školi. Zapravo, za Dafu sam čula i pre nego što je progon Komunističke partije Kine (KPK) počeo 1999. godine. Moja komšinica mi je rekla da njena tetka kultiviše Falun Dafu i da ona ima čudesne moći da pomogne ljudima da povrate zdravlje. Takođe je rekla da njena tetka može da me nauči. Moje zdravlje je u to vreme bilo loše i želela sam da naučim praksu, ali njena tetka nikada nije došla da me nauči.
Kasnije sam na televiziji videla incident sa samo-spaljivanjem koji je režirala KPK. Zbog zastrašujućih scena osetila sam olakšanje što nisam naučila praksu, jer su me obmanule laži zle Partije. Međutim, slučajno mi je jedan nastavnik iz osnovne škole, koji je takođe praktikovao Falun Dafu, objasnio istinu, i ja sam pristala da istupim iz KPK i njenih srodnih organizacija. Pročitala sam knjižice za objašnjavanje istine i nekoliko stranica Dafa knjige i naučila nekoliko pokreta vežbi. Imala sam utisak da su Dafa praktikanti prilično dobri ljudi i da je Dafa dobra.
Kada sam bila u srednjoj školi, želela sam da se preselim u drugi dom nakon sukoba sa jednom drugaricom iz razreda. Slučajno sam saznala da u blizini škole postoji jedna Dafa praktikantkinja i molila sam da mi dozvole da ostanem u njenoj kući. Zbog sukoba sa drugaricom postala sam pomalo depresivna, pa iako sam na času gledala širom otvorenih očiju, nisam mogla da upijem ni reč od nastavnika. Zbog toga sam se osećala anksiozno, ali nisam imala rešenje. Ova Dafa praktikantkinja mi je predložila da pročitam dragocenu knjigu Džuan Falun. Nisam oklevala i prihvatila sam njen predlog. Rezultat je bio zaista sjajan. Uprkos stresu zbog srednjoškolskih obaveza, uspela sam da u slobodno vreme, za otprilike tri dana, pročitam ceo Džuan Falun.
Deo koji me je najviše dirnuo bio je:
“Moto običnih ljudi je da čovek treba da živi da bi se dokazao, da bi sačuvao obraz. Razmislite, živeti radi samodokazivanja i čuvanja obraza – nije li to zamorno? Nije li bolno? Vredi li?”(Predavanje 9, Džuan Falun)
Učiteljevo učenje je promenilo moj pogled na svet. Od malena sam uvek mislila da je svrha čovekovog života da dokaže svoje stanovište ili sačuva obraz, i da je to vrlo prirodno. Međutim, Učitelj je u svom predavanju rekao da to nije vredno truda, i to me je duboko dirnulo.
Učeći Fa, moj prethodni pogled na život i vrednosti su se promenili. Postala sam druga osoba, koja više nije bila agresivna, takmičarski nastrojena ili sitničava. Kada bi me drugarica iz razreda slučajno gurnula, više nisam gubila živce. Takođe sam mogla da se koncentrišem i pratim nastavu. Ranije nisam mogla da razumem fiziku ili astronomiju, ali sada sam mogla. Učeći Fa i radeći vežbe, popravila sam svoj rang sa oko 30. mesta u razredu na drugo najbolje mesto. Moja razredna starešina se osmehivala kad me je videla. Moj rinitis, glavobolje i menstrualni bolovi su takođe nestali.
Praktikantkinja mi je obezbedila dobro okruženje za kultivaciju, i često sam sa njom učila Fa. Znala sam da Dafa praktikanti treba da objašnjavaju istinu, i ja sam takođe imala želju da to radim. Međutim, zbog straha nisam mogla dobro da govorim. Samo nekoliko ljudi sa kojima sam razgovarala bilo je voljno da istupi iz KPK i njenih omladinskih organizacija. Mnogi drugovi iz razreda su mi govorili da pazim na svoju bezbednost. Uprkos tome, drugarica sa kojom sam delila klupu u potpunosti se složila sa mnom i čak je pošla sa mnom u moj dom da gleda Shen Yun DVD (koji je u to vreme bilo dozvoljeno distribuirati u Kini) i naučila je meditaciju.
Kada sam se vraćala kući vikendom, takođe se nisam usuđivala da objašnjavam istinu, jer je progon bio tako ozbiljan. Međutim, majka me je pitala zašto više ne zadržavam dah dok spavam. Rekla je da sam ranije, zbog rinitisa, dahtala i teško disala dok spavam, pa nisam mogla dobro da spavam. Sada sam spavala dobro cele noći. Tek tada sam saznala da sam zbog rinitisa tako spavala. Opustila sam se i rekla joj da sam počela da se kultivišem u Falun Dafi.
Na moje iznenađenje, majka je rekla: „Zar je tako čudesno? U tom slučaju, ubuduće neću učiti ništa drugo. Učiću samo Falun Dafu.“ Sa mnom je pročitala više od deset stranica Džuan Faluna, ali je odustala zbog očevog protivljenja. Možda zato što je majka tada imala tu želju da uči Fa, Učitelj nije odustao od nje. Sada je, preko rođaka, ponovo počela da čita knjigu. Već je pročitala Džuan Falun mnogo puta.
Od dana kada sam dobila Fa, odlučila sam da se kultivišem u Falun Dafi do kraja, ceo svoj život. Otac je pokušavao da me natera da odustanem, govoreći da će to „uticati na moje učenje“, ali sam tu prepreku savladala. Kasnije je rekao: „Pošto si već krenula tim putem, neću više ništa da kažem.“ Posle toga više nije pokušavao da me zaustavi.
Moj otac je počeo da vidi promene kroz koje sam prošla i tako je shvatio da je Dafa dobra. Čak je gledao program New Tang Dynasty Television i video snimke Devet komentara o Komunističkoj partiji. On zna da je KPK zla i pristao je da istupi iz Komunističkog omladinskog saveza. Jednom je neko pravio probleme mom ocu. Nisam održala svoj šinšing i žalila sam se na tu osobu. Moj otac je zapravo rekao: „Zar se ti ne pridržavaš Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti?“ Bilo me je tako sramota, ali sam se i utešila videvši promenu kod oca.
Stabilno sam napredovala kroz srednju školu i na kraju uspela da upišem fakultet sa rezultatom koji je bio za oko sto poena viši od mog prethodnog rezultata. Nakon upisa na fakultet, oko mene nije bilo praktikanata. Prvih mesec dana osećala sam se pomalo potišteno i imala sam mnogo misli koje ne pripadaju kultivatoru. Stvar koja je na mene ostavila najdublji utisak bila je kada sam prisustvovala prvom okupljanju odseka; sve moje kolege su pile alkoholna pića i htele su da nazdrave nastavnicima. Nastavnici su takođe uzvraćali zdravice. Pošto nisam pila, delovalo je kao da sam prilično drugačija od ostalih, pa sam samo gricnula ili popila i ispljunula. Ali nije mi se činilo ispravnim.
Tokom pauze, podelila sam svoje misli sa praktikantkinjom. Rekla je da je nedavno slučajno čula za jedan događaj. Muški praktikant se vratio iz inostranstva i prisustvovao okupljanju sa prijateljima. Pošto je ranije bio osoba koja je volela da jede, pije, zabavlja se i radi sve, svi su bili iznenađeni kada je odjednom rekao da više ne pije. Kada je njegov najbolji prijatelj, koji je dojurio iz druge provincije, zamenio njegovo piće pivom, praktikant ga je vratio nazad kada je to shvatio. Njegov prijatelj je bio veoma nesrećan i pitao ga je: „Hoćeš li danas popiti ovu čašu piva? Ako ne, prekinućemo naše prijateljstvo.“ Praktikant je mirno odgovorio: „Ja se kultivišem u Falun Dafi. Učitelj je rekao da ne treba da pijemo, tako da zaista ne mogu da pijem. Ako ćemo zaista prekinuti naše prijateljstvo zbog čaše piva, to samo dokazuje da naše prijateljstvo nije bilo dovoljno duboko.“ Njegov prijatelj je posle te večere otišao ljut.
Njegov prijatelj ga je neočekivano pozvao usred noći i rekao: „Nekada si jeo, pio i zabavljao se, ali sada, zbog Falun Dafe, zaista uspevaš da se uzdržiš od pića. Bio sam veoma znatiželjan, pa sam potražio snimke predavanja Učitelja Lija koje mi je neko ranije dao. Poslušao sam ih i shvatio da su zaista sjajni. Molim te, nauči me vežbama. Sutra ujutru moram da žurim na let da se vratim.“ Ovaj praktikant je tako požurio kod svog prijatelja da ga nauči vežbama. Njegov prijatelj je sledećeg dana otišao zadovoljan (Ovo je samo grub opis incidenta jer se desio davno, pa možda nije potpuno tačan).
Nakon što sam čula ovu priču, odjednom sam progledala. Osetila sam da je ovo bio Učiteljev aranžman da mi pomogne da prođem test. Posle ovoga više nisam pila, ni malo, bez obzira na kom događaju sam prisustvovala. Pošto sam na fakultetu imala više slobodnog vremena, učila sam Učiteljeva predavanja dok su moje kolege ćaskale ili gledale filmove. Zato što sam više učila Fa, zaista sam postala velikodušnija i tolerantnija iz dubine srca. Zima je veoma hladna na severu Kine, pa se mojim koleginicama nije izlazilo da kupe obroke, pa sam ja išla da im kupim. Kada sam išla po vodu, donosila sam četiri kofe tople vode odjednom da svi podele. Kada su se koleginice posvađale, pomagala sam da se reše sukobi. Kada mi je bliska prijateljica rekla da je neko loše pričao o meni iza leđa, nisam to uzimala k srcu i i dalje sam se lepo ponašala prema toj osobi. Kada smo trebali da diplomiramo i svi su tražili posao, mnogi studenti su počeli da se svađaju jedni sa drugima zbog stresa. Jedna starija devojka me je čak posebno podsetila da pazim da ne dođem u sukob sa nekim od kolega tokom ovog osetljivog perioda. Međutim, u mom domu nije bilo sukoba kada smo trebali da diplomiramo. Pre diplomiranja, objasnila sam istinu mnogim koleginicama u domu i ubedila ih da istupe iz KPK. Nekoliko njih je pristalo da istupi, a jedna koleginica koja je bila veoma uticajna u domu čak je rekla: „KPK će se uskoro srušiti.“ Takođe mi je pokazala novčanice sa rečima za objašnjavanje istine koje je dobila.
Dok sam bila na fakultetu, desila se još jedna stvar koja je na mene ostavila dubok utisak. Jedna profesorka je na svojim časovima često govorila stvari koje su klevetale Dafu. Bilo mi je tako bolno da prisustvujem njenim časovima, čak bolnije nego da je govorila loše stvari o meni, jer ja imam koristi od prakse. Plašila sam se da prisustvujem njenim časovima, jer je na većini svojih časova često govorila stvari koje klevetaju Dafu.
Znala sam da treba da objasnim istinu ovoj profesorki, ali pod tadašnjim progonom, da profesorka nije razumela istinu, mogla sam se suočiti sa izbacivanjem sa fakulteta, ili čak biti poslata u zatvor. Uprkos tome, mislila sam da treba da joj objasnim istinu bez obzira na sve. Mislila sam da joj napišem pismo, ali zbog straha sam stalno odlagala tu stvar. Tek tokom poslednjih časova sa njom pre našeg diplomiranja, pomislila sam da moram da napišem to pismo.
Nebo je tog dana bilo tako mračno da je bilo kao sumrak, a grmljavina je neprestano odjekivala. Studenti u domu su veoma glasno ćaskali, pa nisam mogla da se koncentrišem na pisanje. Ali ako bih otišla u učionicu, izgledalo je kao da će kiša pasti svakog trenutka. Izvadila sam knjigu i spremala se da krenem kada su me sve koleginice ubeđivale da ne idem, govoreći da će uskoro kiša. Bila sam odlučna i rekla sam im, a i sebi, da nema problema i da danas moram da idem, bez obzira na sve.
Sedela sam u učionici i pisala profesorki sa mirnim stavom „potpuno za njeno dobro“. Nakon što sam završila pismo, otkrila sam da kiše uopšte nije bilo, a i grmljavina je prestala. Kasnije sam shvatila da su ove pojave zapravo stvorili zli, pokušavajući da me spreče da napišem pismo za objašnjavanje istine. U drugoj dimenziji, to je možda bila i bitka između dobra i zla.
Sledećeg dana pre časa, predala sam pismo profesorki. Kada smo posle toga prisustvovali njenom času, profesorka je nastavila sa predavanjem kao i obično, ali više nije pominjala Dafu. Bila sam zahvalna na Učiteljevom osnaženju ispravnim mislima da mi pomogne da prevaziđem strah kako bih mogla da uradim ono što treba.
Nakon što sam diplomirala, pokrenula sam privatne časove, a zatim sam radila na mnogim mestima, uključujući Peking, Tjencin i provinciju Hebej. Nakon udaje, došla sam u provinciju Šandong. Međutim, gde god da sam išla, mogla sam da nađem praktikante i da radim tri stvari koje Učitelj zahteva od nas. Dok sam objašnjavala istinu, bilo je nekoliko opasnih situacija. Jednom sam sa jednom praktikantkinjom išla da delim Shen Yun DVD-jeve (to je tada bilo dozvoljeno u Kini). Sreli smo grupu ljudi i ja sam dala jedan osobi na začelju. Međutim, on je glasno rekao: „Zar ovo nije Falun Gong?“ Ponekad se čini da te snađe ono čega se plašiš. Čuvši to, ljudi ispred njega su se svi okrenuli da vide. Baš tada mi je neko rekao: „Idite brzo. Inače ću pozvati policiju da dođe da vas uhapsi.“
Nisam se uplašila. Nasmešila sam se i rekla: „Iskoristile smo sopstveni novac da podelimo najbolju predstavu na svetu sa svima. Zašto zovete policiju? Nisam uradila ništa protivzakonito.“ Čuvši ovo, on više nije imao šta da kaže, i svi su samo stajali zapanjeni, kao da je vreme stalo. Jedna osoba je tada prekinula tišinu i rekla: „Ja hoću jedan primerak. Ovo nije otrov. Gledaću ga.“ Dala sam mu jedan primerak, a nakon toga su svi dobrovoljno prihvatili po jedan, osim onog koji je hteo da zove policiju. Ni on nije otišao. Prišla sam mu i rekla: „Molim vas, uzmite jedan primerak da pogledate.“ On ga je prihvatio postiđeno i tiho otišao. Ovaj incident, koji je izgledao kao loš, zapravo je postao dobar uz Učiteljevo osnaženje.
Drugi put je bio kada sam se pridružila pokretu za podnošenje tužbe protiv Đijang Cemina, bivšeg vođe KPK, zbog njegove uloge u progonu Falun Gonga. Osoblje KPK je posetilo mog oca. Moj otac me je tada pozvao i žestoko me izgrdio. U tom trenutku, toliko me je loše izgrdio da sam izgubila svoje ispravne misli i planirala da raskinem sa svojim dečkom, da ga ne bih uvukla u nevolje, i da dam otkaz na poslu, da ne bih uvukla šefa u nevolje. Moj dečko se usprotivio, a šef mi je rekao da bez obzira šta se dogodilo, treba da se ponašam kao da se ništa nije dogodilo i da radim ono što treba. Kasnije sam pomislila da je to sigurno bio Učiteljev dobronamerni nagoveštaj. Počela sam da imam ispravne misli i pozvala sam oca. Rekla sam: „Ko god te pita za mene, reci mu neka me potraži. Nisam uradila ništa protivzakonito, tako da je ovo što on radi neka vrsta uznemiravanja civila.“ Kada je moj otac to čuo, više nije bio tako uplašen i ljut kao pre. Kasnije me je pozvao i rekao: „Sada nema problema. Reći ćemo im da ne možemo da te nađemo. Moramo te zaštititi.“
Bilo je još jednom kada sam sa jednom praktikantkinjom u provinciji Šandong išla da objašnjavam istinu. I dalje nisam mogla da otvorim usta zbog straha, pa sam mogla samo da gledam kako druge dve praktikantkinje odvojeno objašnjavaju istinu ljudima. U srcu sam molila Učitelja: „Učitelju, i ja želim da objašnjavam istinu.“ Baš tada je naišao čovek koji je izgledao kao da ima oko 40 godina. Skupila sam hrabrost i obratila mu se. Bio je veoma voljan da sluša i čak me je zamolio da mu kažem više, rekavši da je ranije viđao letke, ali da ih sada nema toliko. Nakon što sam mu predstavila praksu, čak je hteo da čita Dafa knjigu. Pošto smo bili blizu kuće jedne praktikantkinje, pomislila sam da odem tamo da mu uzmem knjigu. To bi trajalo pola sata, a on je mislio da je to predugo i nije hteo da čeka. Kada sam rekla 15 minuta, pristao je. Brzo sam otrčala da mu donesem knjigu.
Kada sam došla u inostranstvo, u početku sam se osećala veoma uznemireno jer nisam mogla da nađem druge praktikante. Posle skoro tri meseca, konačno sam našla neke, ali su bili toliko drugačiji od onoga što sam očekivala. Mislila sam da će u inostranstvu biti mnogo grupnog vežbanja, promotivnih aktivnosti i grupnog učenja. Međutim, u mom kraju je bilo malo praktikanata, pa su se grupne vežbe i promocija radile samo jednom nedeljno. Mislila sam, pošto sam došla u ovo opušteno okruženje, želim da radim ono što treba. Zato sam istrajala u svakodnevnom vežbanju na otvorenom sama. Nakon završetka vežbi, delila sam letke ljudima u blizini, i skoro svi su prihvatili letke.
Postepeno se sve više praktikanata pridruživalo vežbama, pa smo okačili baner sa natpisom „Falun Dafa je dobra“ i postavili panoe pored puta. Bilo je i trenutaka kada su praktikanti bili zauzeti i nisu mogli da dođu. Istrajala sam sa jednom mišlju: „Dolaziću svaki dan.“ Sada četiri ili pet praktikanata svakog dana zajedno radi jutarnje vežbe. Neki od njih dolaze izdaleka, ali i dalje istrajavaju u tome svakog dana. Panoe koje koristimo često čitaju prolaznici. Neki ljudi nas slikaju dok radimo vežbe, a ponekad prolaznici priđu da nauče vežbe, zatraže više informacija ili uzmu letke. Zahvaljujem ovim kolegama praktikantima na njihovoj nesebičnoj saradnji.
Želim da budem marljivija u svojoj kultivaciji, da učim Fa sa više koncentracije i da se istinski asimilujem sa Fa.
