Neko vreme, moje stanje kultivacije nije bilo dobro. Iako sam hteo da izađem u svoju zajednicu da govorim ljudima o činjenicama progona Falun Dafa, nisam to učinio zbog straha. Pronašao sam izgovor zašto to ne radim: Moram da prilagodim svoje stanje kultivacije dok ne bude dovoljno dobro pre nego što izađem i razgovaram s ljudima.
Zbog nedostatka osećaja hitnosti i motivacije da se suprotstavim brutalnom progonu, moja vezanost za udobnost je postajala sve jača. Počeo sam da gledam video klipove na mobilnom telefonu. Pokušao sam da se oslobodim te navike, ali nisam uspeo. Moje stanje kultivacije se pogoršalo – zadremao sam tokom meditacije i dok sam slao ispravne misli. Pokušao sam na mnogo načina da ispravim ove probleme, ali ništa nije delovalo. Ovo loše stanje se zadržalo i nisam znao kako da probijem svoje vezanosti. To me je mučilo i postao sam prilično pod stresom.
Jednog dana sam bio pozvan da se pridružim drugim praktikantima na lokalnoj pijaci da delimo flajere i razgovaramo s ljudima o Falun Dafa. Te večeri je počela kiša, a sledećeg jutra smo sačekali da kiša prestane pre nego što smo krenuli. Na pola puta je ponovo počela da pada kiša. Dok sam vozio, pala mi je na pamet misao da se vratim kući: „Nikoga neće biti na pijaci zbog kiše.“ Međutim, niko u kolima nije pomenuo da želi da se vrati. Onda sam pomislio: „Ne možemo da protraćimo put. Pomoći ljudima da saznaju činjenice o progonu je sveta misija i stvari će se rešiti.“
Kada smo stigli na pijacu, kiša se smanjila i izašli smo iz auta. Praktikanti su počeli da razgovaraju s ljudima i dele flajere, a ja sam slao ispravne misli pored njih. Nije bilo mnogo ljudi na pijaci, ali je i dalje bilo ljudi voljnih da nas slušaju. Kad god smo primetili nekoga na ulici, prilazili smo da razgovaramo s njim. Jedna osoba je uzela flajer i krenula da ode kako bi izbegla kišu, ali ju je jedan praktikant ohrabrio da napusti Komunističku partiju Kine i njene povezane organizacije pre nego što ode.
Na putu kući, osećao sam se posebno srećno i opušteno. Um mi je bio budniji i jasniji nego pre nego što smo stigli na pijacu.
Sledećeg jutra, radio sam sedeću meditaciju i nisam zadremao. Kada sam slao ispravne misli, ostao sam bistre glave i mogao sam da osetim energiju, što je bilo utešno. Konačno sam prevazišao loše stanje kultivacije koje me je mučilo tako dugo.
Zahvaljujem se učitelju Liju što mi je pomogao u ovom teškom periodu u mojoj kultivaciji. Iz ovog iskustva sam naučio važnu lekciju. Da bismo bili istinski praktikanti, moramo raditi sve tri stvari koje Učitelj traži od nas – to je način na koji možemo da se stalno usavršavamo.
