Nisam znala da li da idem na Minghui kamp u Engleskoj ili ne. Nisam bila sigurna da li vredi putovati tako daleko. Bilo je skupo, a ove godine moja koleginica nije htela da ide. Ali, pošto su me ljudi zvali da dođem, čak ponudili da mi plate avionsku kartu, znala sam da sam zaista potrebna – pogotovo jer je to povezano sa Falun Dafom. Odlučila sam da idem. Takođe sam znala da treba da napišem izveštaj za Švajcarsku. A koji je bolji način da se pripremite za testove šinšinga nego radom sa decom?
Ove godine sam saznala da je kamp otvoren i za one koji nisu praktikanti, pa je bilo čak i više običnih ljudi nego praktikanata Falun Dafe, otprilike za dve trećine. Pre nego što sam uopšte stigla, već sam imala predrasudu: „Biće haotično, bučno i neorganizovano.“ Stvarno nisam želela da učestvujem, ali sam stisnula zube i prijavila se. Pronašla sam čak i neverovatno jeftin let: povratnu kartu Bazel-London za samo 36 švajcarskih franaka.
Na dan polaska, stvari nisu išle po planu. Pošto je bio niskobudžetni let, morala sam da krenem vrlo rano ujutru. Nisam pažljivo pratila vreme polaska i skoro sam ga propustila. Uz presedanje na voz i autobus, stigla sam na aerodrom 15 minuta pre poletanja. U panici sam trčala kroz aerodrom i čak sam morala da se proguram ispred nekoliko ljudi (naravno, uz pitanje i izvinjenje). Čim sam stigla do izlaza, osetila sam olakšanje. Ali onda mi je odmah prišla jedna gospođa i zatražila da izmeri moj kofer. Pošto je bio pet centimetara viši, zahtevala je dodatnih 85 švajcarskih franaka.
Odmah sam pomislila: „Ovo je verovatno još jedan test dobitka i gubitka.“ Zato sam joj rekla: „U redu, platiću karticom.“ Ali žena je objasnila da prihvata samo gotovinu. Poslala me je na bankomat, koji je na suprotnoj strani aerodroma od one odakle sam upravo dotrčala. Pitala sam je: „Hoću li propustiti let?“ Odgovorila je: „Da, ali i dalje morate da platite“, i čak se naljutila. Pitala sam se: „Zašto je toliko ljuta?“ Istovremeno, osetila sam kako i moj bes raste. Čovek iza mene nije pomogao. Smejao se i rekao: „Da sam na vašem mestu, ne bih ovo trpeo.“
Odmah sam shvatila da mi misli idu u negativnom pravcu. Smirila sam se, nasmešila i pitala ženu za drugo rešenje. Odjednom sam se setila da mi je otac stavio nešto gotovine u kofer za hitne slučajeve. Odmah sam otvorila kofer, dala joj novac i uspela sam da se ukrcam u avion.
Naknadno sam shvatila koliko mi je Učitelj pomogao: veza vozom i autobusom je funkcionisala, ljudi su mi dozvolili da se ubacim u red, a onda sam se u pravi čas setila gotovine. Hvala Vam puno, poštovani Učitelju! I posebno hvala mom ocu! Takođe sam naučila da uvek nosim gotovinu.
Prva noć
Čim sam stigla u kamp, jedno od dece me je ismevalo. Pomislila sam: „Sada počinje pravi test.“ Bila sam umorna i samo sam želela da spavam.
Jedan nastavnik je trebalo da mi obezbedi vreću za spavanje i šator, jer sam putovala izdaleka i nisam želela da platim dodatni prtljag (svi znamo kako je to prošlo sa mojim koferom...). Moja želja da uštedim novac uskoro je bila testirana još nekoliko puta.
Međutim, nastavnik je objasnio: „Pokušao sam da nabavim vreću za spavanje na dan tvog dolaska, ali je bilo prekasno. Radnja je već bila zatvorena.“ To je bio još jedan test moje vezanosti za udobnost. Pošto udobno živim u svom svakodnevnom životu, to znači da imam manje prilika da smanjim svoju karmu. Zbog toga sam znala da treba da cenim ovu priliku.
Nstavnik je bio ljubazan, ipak: dao mi je svoju jaknu, tako da sam barem imala „ćebe“. Ali tokom noći, temperatura je pala na oko 0∘C. Umotala sam se u njegovu jaknu i peškir za kupanje, ali jedva sam spavala. Bilo mi je toliko hladno da sam se probudila u 3:00 ujutru. Zagrlila sam noge da mi bude toplo. Sutradan sam uspela da dobijem vreću za spavanje.
,,Problematično dete“
Od prvog dana sam imala negativan stav prema detetu koje je loše govorilo o meni. Pošto je bilo običan čovek, nisam želela sam da mu posvetim pažnju, iako je bilo deo moje grupe. Ali što sam više želela da se distanciram, ono mi je više prilazilo.
Počelo je da me vuče okolo i čak mi je ukralo stvari. Organizator je kasnije objasnio da je već pravilo mnogo problema: jelo je hranu cimerima, ostavljalo mrvice i smeće svuda, i udarilo je jednog dečaka i dve devojčice. Bilo je razlog što je dvoje dece već napustilo kamp.
Tada sam shvatila da sam razmišljala sebično. Htela sam da se brinem samo o „dobroj“ deci, a da ignorišem izgrednike. Ali moj posao je bio da se brinem i o takvoj deci.
Sledećeg dana, desio se incident. Tokom časa, trebalo je da ustane, ali je odbilo. Kada sam ga zamolila, naljutilo se i udarilo me nekoliko puta, tako snažno da mu je gležanj pucketao. Posle toga je čak mene krivilo. Više puta sam mu rekla da prestane. Kada nije, držala sam mu ruke i položila ga na zemlju da bih ga zaustavila. Odmah je potrčalo drugom pomoćniku i tvrdilo da sam ga „nokautirala“. Mirno sam objasnila šta se dogodilo, ali ono je vikalo: „Lažov!“ i ponovo me udarilo.
Kada sam prijavila incident učitelju, organizatori su odlučili da ga zvanično izbace iz kampa. Međutim, pošto roditelji nisu došli po njega, ostalo je još nekoliko dana.
Posle dva dana, pogledala sam unutar sebe: „Da li sam pokazala dovoljno blagosti?“ Shvatila sam da sam ga zapravo gledala kao na „napast“ koje sam htela da se rešim, a ne kao na živo biće koje takođe zaslužuje spasenje. U stvari, nisam ga želela jer me je uznemiravalo. I to je bila vezanost.
Zanimljivo je da je, nakon što su organizatori odlučili da ga izbace, postalo smirenije i poslušnije. Čak sam primetila da je tužno. Tako sam ga sledećeg jutra naučila vežbe Falun Dafe. Neko ga je tog dana kasnije odveo kući.
Povratni let
Prilikom rezervisanja povratnog leta, napravila sam još jednu grešku: rezervisala sam ga dan pre završne predstave. Iako sam to znala od početka, nisam promenila let – zbog svoje vezanosti za novac.
Neposredno pred predstavu, postalo je stresno, a pomoćnici su bili hitno potrebni. Pomislila sam: „U redu, kupiću novu kartu.“ Ali kada sam videla cene, let je odjednom koštao 250 švajcarskih franaka – više od moje cele karte. Moja iskrena misao je istog trena nestala.
Počela sam da smišljam izgovore. Tek nakon razgovora sa majkom, ponovo sam shvatila da je to test. Zbog tog odlaganja, karta je sada koštala 350 švajcarskih franaka. Bila sam skoro spremna da odustanem, dok nisam pomislila: „Ne, ovo je test. Kupujem je sada, i ako košta 500 švajcarskih franaka.“ Tako sam kupila kartu.
Na dan mog povratnog leta, na aerodromu su mi rekli da je let prebukiran i da ne mogu da letim do sledećeg dana. U početku se činilo kao katastrofa. Ali onda se ispostavilo da je to bio prikriveni blagoslov: dobila sam 250 švajcarskih franaka odštete, prevoz do hotela, večeru, smeštaj i rani povratni let sledećeg jutra.
Tada sam shvatila da je takozvana skupa karta zapravo bila šinšing test – i da Učitelj uvek sve savršeno uredi. Kao što sam otkrila, većina šinšing testova u letnjem kampu uključivala je novac. Shvatila sam da moram da eliminišem svoju vezanost za novac.
Zaključne reči
Kao što je predviđeno na početku, ovaj letnji kamp je bio pun šinšing testova koji su mi zaista pomogli da podignem svoj nivo. Međutim, nisam očekivala da će fokus mojih testova na kraju biti na novcu. Još jednom, hvala Učitelju, na ovoj prilici. Sada znam na čemu još moram da radim.
Moje iskustvo odražava moja shvatanja na mom trenutnom nivou.
Hvala Vam, poštovani Učitelju! Hvala, praktikanti!
