(Nastavak 1. dijela)
Ubrzo nakon što sam pušten, bili su uhapšeni moja supruga i još jedan praktikant dok su nekome na pijaci pričali o Falun Dafa. Podnio sam brojne pravne dokumente vladinim agencijama. Budući da sam istinu o Dafa spojio sa zakonskim odredbama, rezultati su bili vrlo dobri.
Prije saslušanja moje supruge, otišao sam na sud sa raznim materijalima i kao njen srodnik podnio zahtjev da je branim. Zahvaljujući dobroj pripremi, sve je prošlo dobro i uspio sam se sastati sa sudijom koji je vodio slučaj. Podijelio sam s njim svoja razmišljanja i zatražio njegovo mišljenje. Mnogo sam mu pričao: od toga šta je Falun Dafa do progona 1999. godine, od miroljubive prirode Falun Dafa do pogrešne primjene optužbe: "korištenje kultne organizacije za potkopavanje provedbe zakona", od osnovnih karakteristika kriminala do principa "nema zločina bez zakona", od brojnih političkih kampanja u prošlosti do sudskog progona praktikanata Falun Dafa. Sudija je tiho slušao i stalno klimao glavom.
Jedna osoba je rekla: „Koje je vaše zanimanje? Tako ste dobro objasnili stvari!“ Okrenuo sam se i to je bila sutkinja. Pogledao sam okolo i vidio da je to bila velika kancelarija i da u njoj radi nekoliko sudija.
Zahvalio sam se sutkinji i nastavio razgovor sa sudijom koji je bio zadužen za slučaj. Iako sam bio branilac kao srodnik, rekao mi je da se neki spisi predmeta mogu samo pregledati, a ne fotografisati, u skladu s pravilima viših zvaničnika. Zamolio sam ga da mi pruži pravni osnov. Rekao je da ga nema.
Otišao sam u odjeljenje za disciplinsku inspekciju suda gdje me je primio neko ko je tvrdio da je u prošlosti bio sudija krivičnog suda. U početku mi je obećao da će mi pomoći da kopiram spise predmeta. Čim je čuo da je slučaj povezan s Falun Dafom, usprotivio se: „Spisi vezani za slučajeve Falun Dafa nisu dozvoljeni za fotografisanje!“ Kada sam pitao za pravni osnov, rekao da je to političko pitanje, a zatim je brbljao o nekim nepovezanim stvarima.
Dok sam slao ispravne misli kako bih uklonio negativne elemente koji se kriju iza njega, pogledao sam ga u oči i rekao: „Moramo slijediti pisane politike, a ne ono što ljudi govore.“
Smirio se i rekao: „Ti si intelektualac i neću se raspravljati s tobom. To je kako je i ja tu ne mogu ništa učiniti.“
Iako sam angažovao advokata za ljudska prava za svoju suprugu, ipak sam rekao „da“ kada me je sud pitao da li mi je potrebna pravna pomoć. Želio sam objasniti stvari ovom novom advokatu kako bi on ili ona znali istinu. Nakon što sam kontaktirao advokaticu po prezimenu Ma, ona mi je otvoreno rekla: „Radila sam na slučajevima vezanim za Falun Dafa i znam da su praktikanti nevini. Ali se to ne usuđujem reći na sudu.“ Objasnio sam da sam pozvao advokata za ljudska prava da vodi diskusiju i da se izjasni da supruga nije kriva. Ma je samo trebala reći na sudu da se slaže. Klimnula je glavom.
Na ovaj način, moja supruga je imala tri branioca iako obično nije dozvoljeno više od dva. Ali nisam bio zabrinut. Da je sudija pokrenuo ovo pitanje, dao bih ovu priliku Ma jer sam želio pomoći da se i ona spasi. Tokom saslušanja, sudija nije pokrenuo ovu temu - vjerovatno zato što drugi praktikant koji je bio suđen nije imao branioca. U sudnici smo nas troje dobro sarađivali. Advokat za ljudska prava je iznio glavnu izjavu dok sam ja dodavao osjetljive sadržaje na koje bi službenici mogli imati zamjerke. Ma je samo trebala reći: "Slažem se s drugim braniocem."
Ponovo spašavam svoju ženu
Moja supruga je ponovo bila uhapšena nekoliko godina kasnije. U to vrijeme, i ja sam bio u opasnosti i planirao sam boraviti daleko od kuće. Rekao sam sebi: „Ako ostanem daleko od kuće, kako mogu spasiti svoju suprugu ili se suprotstaviti progonu?“ Zato sam odlučio da se direktno suočim sa situacijom.
Nakon dolaska u policijsku stanicu, rekao sam: „Želim ići kući, ali nemam ključeve. Čuo sam da je moja supruga uhapšena i pritvorena ovdje. Želim znati zašto je uhapšena i također moram dobiti njene ključeve.“ Dežurni policajac je rekao da će se policajac koji je to rješavao vratiti za sat vremena i zamolio me da sačekam.
Prošla su dva ili tri sata, ali policajac još uvijek nije dolazio. Policajac zadužen za ovaj slučaj rekao mi je da je policajac odgovoran za oduzete predmete pijan i zamolio me da svratim sljedeći dan. Rekao sam: „Čekam ovdje već nekoliko sati. Gdje mogu prenoćiti večeras?“ On je rekao da ništa ne može učiniti. Pred njim sam nazvao policijsku liniju (110) i recepcionar je rekao da će oni riješiti problem. Tako sam dobio ključeve i vratio se kući.
Nekoliko dana kasnije ponovo sam otišao u policijsku stanicu s dva dokumenta. Jedan je bio saopštenje br. 39 Ministarstva javne sigurnosti iz 2000. godine u kome je navedeno 14 vrsta kultnih organizacija, a Falun Dafa nije bio naveden među njima. Drugi je bio saopštenje br. 50 Opće uprave za štampu i publikacije iz 2011. godine kojim je ukinuta zabrana štampanja Falun Dafa knjiga. Policajac na protokolu nije bio voljan da ih prihvati. Ozbiljno sam rekao: „Ovo se odnosi na moj slučaj jer može dokazati da je moja supruga nevina. Pokazuje da su predmeti oduzeti iz mog doma naše zakonito vlasništvo.“ Onda ih je šutke prihvatio.
U to vrijeme, materijali koje je dostavio Praktikantski Forum za pravdu su bili vrlo detaljni. Slijedeći primjere, tužio sam policajce uključene u ovaj slučaj. Poslao sam dokumentaciju nacionalnom, pokrajinskom, gradskom i okružnom pravosudnom sistemu, kao i samim policajcima. Primio sam nekoliko telefonskih poziva. Neki ljudi su bili saosjećajni, a neki su davali savjete. Niko od njih se nije složio sa mnom. Kako je slučaj dalje odmicao, slao sam dodatne dokumente relevantnim vladinim agencijama.
Kada je slučaj stigao u tužilaštvo, otišao sam kod službenika zaduženog za slučaj i zatražio da se vrate oduzeti predmeti koji nisu bili povezani sa slučajem. On je rekao da su svi relevantni i odbio je da mi išta da. Tražio sam popis stvari, ali on je pokušao da me odbije. Ponovio sam svoj zahtjev u skladu sa odredbama tužilaštva o informacijama o vođenju otvorenih slučajeva. Nije imao izbora. Vratio je računar, mobilni telefon i nekoliko drugih predmeta nekoliko dana kasnije.
Nakon što sam primio presudu, vidio sam da piše da objavu nije napravila sama optužena. Stoga sam ponovo otišao u policijsku stanicu tražeći da se vrate predmeti koji nisu povezani sa slučajem. Policajac koji je vodio slučaj nije ništa učinio, pa sam otišao kod službenika za peticije u policijskoj upravi. Ured za žalbe je pružio podršku, ali policijska stanica i dalje nije ništa učinila.
Kada sam ponovo otišao u ured za žalbe, jedan službenik je rekao da direktor, kao i šef ureda za političku sigurnost, imaju sastanak u drugoj zgradi i zamolio ih je da dođu nakon sastanka. Shang, šef ureda za političku sigurnost, je bio neprijateljski raspoložen i rekao da su sve stvari Falun Dafa praktikanata povezane sa slučajem. „Kakve veze ima naš štampač?“ upitao sam. Nije mogao odgovoriti i bilo mu je neugodno.
Uz pomoć ureda za žalbe, Liu, zamjenik direktora policijske stanice, je rekao da možemo preuzeti oduzete predmete. Do tada se moja supruga vratila kući i tamo smo otišli zajedno. Liu nam je rekao da ne može dati oduzete mikro SD kartice s informacijama protiv Komunističke partije Kine (KPK). Rekao sam da o tome možemo razgovarati kasnije i Liu mi je poslao preostale predmete kući.
Pošto smo insistirali da nam vratimo Falun Dafa knjige, direktor policijske stanice Zhang se uključio. „Pročitao sam vaše dokumente i znam da ste u pravu. Ali ako vam dam Falun Dafa knjige, izgubit ću posao“, objasnio je. Također nam je rekao kako je u prošlosti pomagao praktikantima u drugim policijskim stanicama. Rekli smo da je za sada u redu, ali da nećemo odustati. Djelovao je sretno i dao nam je micro SD kartice kada sam ga pitao.
Nakon što su čuli moju priču, drugi praktikanti su dobili ispravne misli. Neki su povratili predmete koji su im bili oduzeti, poput tricikla.
Žalba i peticija
Iako se moja supruga vratila kući, njen slučaj još uvijek nije bio zaključen. Podnio sam zahtjev da je branim kao član porodice i sutkinja je to odobrila. Kada nas je pitala da li nam je potrebna pravna pomoć, rekli smo da, jer smo željeli da drugi advokati znaju istinu.
Moja supruga i ja smo ispitali svaki slučaj u kojem su službenici prekršili zakon. Pripremili smo materijale i predali ih drugostepenom sudu. Također smo sutkinji ispričali istinu o Falun Dafa kada smo se sastali s njom.
Deng, advokatica koju nam je dodijelio pravosudni biro, kontaktirala nas je nekoliko dana kasnije. Sastali smo se s njom u njenoj advokatskoj kancelariji a ona nam je kazala da zna da su zvaničnici počinili neke nepravilnosti. Zahvalili smo joj se i zatražili javno saslušanje za drugi stepen suđenja. Rekla je da će provjeriti sa sudijom. A mi smo joj se zahvalili.
Dok smo čekali, moja supruga je pročitala članak na Minghui koji je za temu imao slanje pisama o slučajevima progona kako bi se razjasnila istina. Stoga je napisala pismo u kojem je zatražila javno saslušanje za drugostepeno suđenje. U pismu su navedeni svi slučajevi u kojima su zvaničnici prekršili zakon prilikom rješavanja ovog slučaja. Također sam dodao da je prakticiranje Dafa zakonito, kao i da je zabrana Dafa knjiga ukinuta. Poslali smo oko 200 primjeraka ovog pisma raznim vladinim agencijama i dobili smo pozitivne povratne informacije.
Otprilike mjesec dana kasnije, Deng je rekao da je sudija više puta tražio izjavu odbrane. Rekao sam da to ne možemo učiniti; u suprotnom, sudija bi mogao preskočiti javnu raspravu i izgubit ćemo priliku da branimo moju suprugu. Vidjevši da je Deng suočena s prevelikim pritiskom, raskinuli smo ugovor s njom i ona je to shvatila.
Pravosudni biro je dodijelio drugu advokaticu po imenu Han. Nije znala za Falun Dafa i bila je spremna slušati. Razgovarale smo više od dva sata, počevši od ovog slučaja do ukupnog progona, od neustavnih sudskih tumačenja Vrhovnog suda, kao i Vrhovnog tužilaštva, do toga kako su lokalni zvaničnici kršili zakon u rješavanju slučajeva Falun Dafa, od podrške KPK Dafa prije 1999. godine do progona u proteklih 20 i više godina, te od Kulturne revolucije i incidenta Četvrtog juna 1989. godine do ozbiljnih posljedica progona na osnovu vjere.
Han je bila veoma zauzeta i nekim drugim ljudima je povremeno bila potrebna njena pomoć. Ali uspjeli smo nastaviti razgovor. Bila je voljna da nam pomogne. Kada su kasnije bili uhapšeni drugi praktikanti, ona je ponudila pomoć i naplatila nisku naknadu.
Proveli smo nekoliko mjeseci pokušavajući da rasprava bude javna, ali nije uspjelo. Sudija nas je jednog dana nazvao i rekao da je rasprava završena i da možemo podnijeti žalbu ako želimo. Žalba obično uključuje odluku prvostepenog suda, dok peticija uključuje odluku suda drugog stepena. Nismo poznavali nijednog advokata koji je to ranije radio.
Zato smo potražili pomoć od Foruma za pravdu, a praktikanti su iznijeli svoja razmišljanja: naš cilj je bio razotkriti progon; što je još važnije, na ovaj način pomažemo većem broju ljudi da saznaju istinu. U poređenju sa žalbama, peticija je fleksibilnija. Razjasnili bismo istinu sa pravnog, društvenog, moralnog i drugih aspekata.
Moja supruga i ja smo radili zajedno i završili smo nacrt žalbe. Nakon što su ga praktikanti u Forumu za pravdu pregledali, odštampali smo ga za podnošenje drugostepenom sudu. Također smo slali ispravne misli kako bi svi koji pročitaju dokumente razumjeli istinu i prestali činiti loša djela.
Nakon što je žalba podnesena, predsjednik suda je nekoliko puta promijenjen. Naizgled se čini da smo morali više puta ići tamo. U stvarnosti smo znali da je to zato što je više ljudi trebalo saznati istinu. Nakon godinu dana, neko iz suda me obavijestio da prisustvujem saslušanju po peticiji.
Konsultovali smo se s Forumom za pravdu i praktikanti su nam tamo dali neke savjete. Budući da nismo znali kako će se stvari odvijati, moja supruga i ja smo svako od nas napisao izjavu odbrane od 10 stranica kako bismo svako od nas mogao pojedinačno braniti slučaj. Rekli smo drugim praktikantima o ovome i oni su pristali da nas podrže ispravnim mislima.
Nakon dolaska na saslušanje, shvatili smo da je slučaj prošao kroz tri sudije i vratio se prvobitnom sudiji. Vjerovatno zato što su ostale sudije pročitale naše dokumente i više nisu željele učestvovati u progonu. Sudija je želio samo odbaciti naš slučaj i dogovorio da istovremeno vodi drugi slučaj. Ali mi nismo odustali.
Vidjevši koliko smo dobro pripremljeni, sudija se iznenadio. Saslušanje je završeno za sat vremena. Moja supruga je sažela slučaj i istakla kako su službenici prekršili zakon u ovom procesu. Zatim sam ja počeo čitati svoju odbranu. Sudija me je pokušao prekinuti, ali nije uspio. I uspio sam pročitati cijelu svoju odbranu, tražeći od suda drugog stepena da zakaže novo suđenje za ovaj slučaj.
Dodatna razmišljanja
Mnogo smo naučili iz ovog procesa.
Prije svega, solidna kultivacija je ključna. Učitelj je rekao,
“Ne smete popustiti u svojoj ličnoj kultivaciji. Bez obzira šta radiš, bilo da je to objašnjavanje činjenica ili rad na projektima koji potvrđuju Dafu, najpre je potrebno da uzmeš kultivaciju sebe kao prioritet; samo tada će stvari koje radiš biti više svete, jer tada si učenik Dafe, i radiš stvari kao učenik Dafe da bi potvrdio Fa. (“Fa predavanje na Fa-konferenciji u Njujorku 2007 ”, Sabrana predavanja širom svijeta VIII)
Kao praktikanti, možemo imati vještine i sposobnosti. Bez vjere u Učitelja i Dafa, bez jasnog razumijevanja Dafa i bez snažnih ispravnih misli, ne možemo ništa učiniti.
Prakticirao sam te misli mnogo puta, čak sam ih mogao i recitirati. Ali moj um bi se u kritičnim trenucima ispraznio. Čak i ako bih nešto mogao reći, to nije nosilo energiju koju bi praktikant trebao imati.
Drugo, mentalitet hvalisanja može biti vrlo štetan. Učitelj je rekao:
“U ovom času nije bitno da li Dafa praktikanti potvrđuju Fa kao grupa, ili objašnjavaju istinu kao pojedinci, sve to je potrebno Dafi. Dok god je to potrebno Fa-ispravljanju, treba da radite dobro, i tu nema mesta pogađanju. I nemojte precenjivati sebe zbog uloga koje imate, nemojte misliti da ste drugačiji od drugih. Svako od vas je čestica. Po mom mišljenju, niko nije bolji od drugih, jer ja sam vas sve istovremeno iščupao. (Aplauz) Neki su sposobniji kad se radi o jednom, drugi kad se radi o drugom – na osnovu ovoga definitivno ne treba ništa umišljati. Kažeš da su tvoje moći tako velike i slično, ali sve to ti je podario Fa! Zapravo, ne bi ni valjalo da nisi uspeo da stekneš moći na tom nivou. Fa-ispravljanju je bilo potrebno da tvoja mudrost dostigne tu tačku, pa definitivno ne treba misliti da si naročito sposoban. Neki praktikanti žele da im ja proverim moći i veštinu. Ali zapravo, ja mislim: sve to sam ja dao, pa nema potrebe da proveravam. (“Fa-predavanje za vreme Festivala lanterne na Fa-konferenciji na zapadu SAD”)
Praktikanti Falun Dafa su dobri ljudi. Da se ovaj progon nije dogodio, ne bismo morali čitati ove zakonske odredbe osim ako nam to nije posao. Ali progon se dogodio i nastavlja se, tako da nemamo izbora.
Neki praktikanti koji su uložili trud u ovim oblastima i postigli određene uspjehe mogu biti pohvaljeni od strane drugih praktikanata. Uvijek sebe podsjećam da sve moje sposobnosti dolaze od Dafa i Učitelja. Nemam razloga da se hvalim.
Treće, ne oslanjanje na druge. Suprotstavljanje progonu ne zahtijeva samo sposobnost dobrog izražavanja ideja, već i hrabrost u govoru i pisanju. Neki praktikanti se plaše pa se oslanjaju na druge.
Ali Učitelj očekuje da svaki praktikant uspije. Oslanjanje na druge ili biti onaj na koga se računa nije ispravno. Kada se vežemo za radnje s jakim mentalitetom hvalisanja, možemo imati problema s vlastitom kultivacijom. Vezanost da o nekome ovisimo može negativno utjecati i na druge praktikante.
Učitelj je više puta spomenuo da se moramo osloboditi straha. Jedan praktikant u obližnjem području je uhapšen prošle godine i praktikanti iz tog kraja su me zamolili za pomoć. Predložio sam da pozovu tužilaštvo i provjere da li je slučaj podnesen. Ali oni su htjeli da ja obavim taj telefonski poziv. Razmislio sam o tome i odgovorio: „Ako ne možete obaviti ovaj telefonski poziv, onda vam ne mogu pomoći.“
Neki praktikanti nisu razumjeli. Objasnio sam da svako od nas treba da ide svojim putem. Ako ne mogu da rade ove jednostavne stvari zbog straha, to znači da se moraju poboljšati u ovom području. Naša kultivacija je najvažnija.
Na kraju, tu je i pitanje o angažovanju advokata. Počeo sam komunicirati s advokatima prije mnogo godina kako bih se suprotstavio progonu. Posljednjih godina, malo advokata je spremno da se, u ime praktikanata, izjasne da praktikanti nisu krivi. To je zato što se suočavaju s pritiskom.
Drugi razlog je taj što se neki praktikanti hvale i dive ovim advokatima na način koji je povezan s kulturom KPK. To može odvesti ove advokate u pogrešnom smjeru. Osim toga, postoji mnogo slučajeva progona širom zemlje, a ovi advokati mogu biti vrlo zauzeti.
Znao sam da bismo trebali kontaktirati lokalne advokate i dati im priliku da brane Dafa. Ako im objasnimo istinu, možemo im pomoći da se spase, poboljša lokalna okolina, a više advokata će biti spremno da se izjasni o ne krivici praktikanata. Lokalne advokate je lako kontaktirati, a njihove naknade su relativno niske.
Oba puta kada je moja supruga bila uhapšena, kontaktirao sam lokalne advokate i nije bilo teško. Čekaju da budu spašeni. Drugi put kada je moja supruga uhapšena, više od 20 advokata je bilo spremno da pomogne. Najviša naknada je bila samo 10.000 yuana (ili 1.400 američkih dolara), a neki su tražili manje od polovine te cijene.
Također sam naišao na neke smetnje dok sam ovo pisao. Moje shvatanje je da, bez obzira na sve, moramo raditi ono što se od nas očekuje. To je zato što smo zato ovdje.
(Kraj)
(Odabrani rad za 22. Kinesku Fa konferenciju na Minghui.org)
