Počela sam da praktikujem Falun Dafu 1998. godine. Tokom mojih 27 godina kultivacije, doživela sam nebrojeno čudesnih stvari, bilo da je to bilo prilikom potvrđivanja Fa, objašnjavanja istine, ili u mom svakodnevnom životu. Svaki korak koji sam napravila napred bio je pod Učiteljevom saosećajnom zaštitom. Ispod je samo nekoliko čudesnih stvari na koje sam naišla u svojoj kultivaciji.
,,Ovo je čudesno!”
Jednog jutra nisam se udaljila daleko od kuće kad sam videla svoju komšinicu (radnicu gradske čistoće) kako se muči dok hoda. Kad sam je pitala da li ide na posao, rekla je: „Idem da im kažem da ne mogu da radim narednih nekoliko dana. Vidi, noge su mi otečene.“ Skinula je masku i rekla: „I lice mi je otečeno. Ne mogu na posao.“ Zatim je prokomentarisala: „Pogledaj kako si ti dobro, tako opuštena i lepa.“
Izvadila sam amajliju za objašnjavanje istine i predložila joj da iskreno recituje: „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Uzela je amajliju, pogledala je i pitala: „Kako to opet da kažem?“
Rekla sam: „Samo iskreno recituj: ,,Falun Dafa je dobra.’“
Čim sam to rekla, ona je uzviknula: „Ovo je čudesno!“ Složila sam se, ali nisam shvatala šta se dešava. Ponovila je: „Ovo je čudesno! Noge su mi tako lagane! Kao da lebde!“
Rekla sam: „Zaista si predodređena za Dafu; Dafa te štiti.“
Brzo mi je zahvalila, ali sam joj rekla: „Nemoj da zahvaljuješ meni, zahvali Dafi!“
Ona je nastavila da govori: „Hvala ti, Dafo! Hvala ti, Dafo!“ Zatim sam joj objasnila istinu o Dafi, pomogla joj da istupi iz Komunističke partije Kine (KPK) i njenih pridruženih organizacija, i rekla joj da traži od članova svoje porodice da se takođe odreknu organizacija KPK kojima su se pridružili. Rekla je: „U redu! Pobrinuću se da to urade kako bi osigurali svoju bezbednost.“ Otišla je na posao nasmejana.
Dva dana kasnije, videla me je iz daljine i bila je toliko uzbuđena da nije znala šta da kaže. Rekla sam: „Falun Dafa je dobra!“ Odgovorila je: „Falun Dafa je dobra!“ Pitala sam je da li je rekla svojim kolegama o Dafi i o tome šta joj se dogodilo. Rekla je da jeste, ali da joj oni ne veruju. Rekla sam: „Dobro si uradila. Da li oni veruju ili ne, to je njihova stvar. Činiš dobro delo time što im govoriš.“
„Ali moja porodica je rekla da je Dafa čudesna i divna“, rekla je. „Definitivno smo istupili iz KPK i njenih pridruženih organizacija kako bismo osigurali svoju bezbednost.“
Izgubljena autobuska karta se ponovo pojavila
Oko 4 sata ujutro jednog dana, shvatila sam da je sledeći dan praznik i da bi trebalo da podelim materijale za objašnjavanje istine kako bi ih ljudi mogli čitati dok su kod kuće. Tako sam ustala i otišla do zgrade preko puta gde živim da podelim flajere. Kada sam skoro završila, proverila sam torbu da vidim da li mi je nešto ostalo, i učinilo mi se da je nešto ispalo. Nije bilo svetla u stepeništu, pa sam mogla da vidim samo od spoljašnjeg svetla. Ali nisam ispustila nijedan flajer, pa sam otišla. Kada sam došla do svoje zgrade, ponovo sam proverila torbu i videla da je ostalo još nekoliko flajera, pa sam ih sve podelila u svojoj zgradi i otišla kući.
Otvorila sam vrata i videla da je moj muž već budan i ustao je. Pitao je: „Šta si radila napolju tako rano (nije bilo ni 5 ujutro)?“ Nasmešila sam se i rekla: „Ništa posebno.“ Rekao je: „Idi, spavaj malo.“ Tako sam i uradila.
Malo kasnije, počela sam da sređujem, dok je moj muž spremao doručak. Nakon što smo jeli, moj muž je hteo da zameni praznu bocu butan gasa za punu. Rekla sam: „Ja ću, nije daleko.“ Dok sam gurala kolica kroz vrata, on me je podsticao da budem pažljiva. Kada sam stigla do mesta za zamenu boca, rekli su mi da boce još nisu stigle i da neće biti tu još dva sata, pa bi trebalo da idem kući i da se vratim kasnije.
Kada sam se vratila kući i kada me je muž pitao gde je nova boca, rekla sam: „Boce neće biti tamo još dva sata.“ Nije rekao ništa.
Malo kasnije, moj muž je rekao: „Skoro je vreme da ideš, ali vreme nije dobro. Trebalo bi da ideš autobusom.“ Ustala sam i otišla do TV ormarića da potražim mesečnu autobusku kartu, ali je nije bilo. Svuda sam je tražila, čak i u džepovima, ali je ni tamo nije bilo. Onda sam shvatila da je to ono što mi je ispalo u stepeništu ranije tog dana.
Pomislila sam: „Ako vide autobusku kartu, zar neće znati da sam ja ta koja je stavila te materijale?“ Onda sam ponovo pomislila: „U redu je! Neće je videti.“ Moj muž je tada pitao da li sam je izgubila. Rekla sam: „Ne, u džepu mi je.“ Iako sam znala da nije tamo, morala sam to da kažem.
Rekao je: „Daj da je vidim.“ Posegnula sam u džep, i na moje zaprepašćenje, bila je tamo, u mom džepu! Bila sam toliko uzbuđena, zahvaljivala sam se Učitelju iznova i iznova!
Kolica su bila samo za dlaku od raspada
Sa autobuskom kartom u džepu, ponovo sam krenula. Vratila sam praznu bocu, stavila punu bocu na kolica, pričvrstila je, i nisam napravila ni jedan ili dva koraka kada sam čula glasno „krc“ koje me je prestrašilo. Stala sam i pogledala dole. Poprečna greda na dnu kolica samo što se nije slomila.
Puna boca je težila preko deset kilograma. Šta da radim? Onda sam pomislila: „Ja sam praktikantkinja Dafe, biće sve u redu.“ Počela sam da recitujem: „Dafa ne napušta telo...“ („ Hong Yin”) Zatim sam uklonila zlo u drugim dimenzijama, potpuno odbacujući bilo kakvo mešanje zla. Rekla sam kolicima: „Ti si čestica u dimenzionalnom polju praktikantkinje Dafe; stići ćeš kući.“ Hodala sam, vukući kolica, spotičući se i njišući se, povremeno iznervirana, ali onda sam znala da će sve biti u redu, recitujući Fa dok sam hodala, i konačno sam uspela da stignem kući.
Nakon što sam došla kući, rekla sam svom mužu: „Dobro je što sam ja danas išla. Da si ti otišao, to bi bila katastrofa. Pogledaj ova kolica.“ Pogledao je poprečnu gredu i video da je, bez preterivanja, držala se za dlaku. Uzviknuo je iznenađeno: „Vau! Kako si se vratila?“
Rekla sam: „Samo sam ih dovukla ovako. Zar nije neverovatno?“ Nasmejao se. Rekla sam: „To je zato što me je Učitelj zaštitio i pomogao mi da se bezbedno vratim kući.“
,,Onda ti ostani tu, ja idem”
Druga praktikantkinja i ja izašle smo da podelimo materijale za objašnjavanje istine i postavimo postere. Kada smo ostale bez materijala, počele smo da postavljamo postere. Ušle smo u stambenu zgradu na prometnom glavnom putu. Ja sam ušla na jedan ulaz i postavila poster. Dok sam izlazila, druga žena je ulazila. Odmerila me je od glave do pete, ali sam je ignorisala i nastavila svojim putem.
Pokušala sam da se brzo krećem jer je okruženje u to vreme bilo prilično otrovno, sa članovima stambenog odbora svuda. Dok sam izlazila na prednji ulaz, čula sam je kako iza sebe govori: „Nemoj da ideš. Skini taj Falun Gong poster, ili ću te odvesti u policijsku stanicu.“
Okrenula sam se i krenula za njom, govoreći: „Falun Gong je dobar i recitovanje ‘Falun Dafa je dobra’ donosi dobro zdravlje i mir. Ne slušaj te partijske laži. Te laži je izmislio Đijang Cemin da bi progonio Falun Gong. On je taj koji nanosi štetu ljudima. On želi da ljudi počine zločine protiv Dafe. On želi da spreči ljude da saznaju istinu i želi da ih uništi. On želi da kontroliše ljude i da ga slušaju. On je najgori.“
Rekla je: „Ne želim to da čujem. Ako ne skineš poster, neću ti dozvoliti da odeš.“
Rekla sam: „Jednom kada ga postavim, neću ga skidati. Tamo je da bi više ljudi moglo da sazna istinu i da zna da je Falun Dafa dobra.“
Stajala je pored ivičnjaka, i kad god bi neko prošao, progovorila bi. Rekla sam: „Dođi ovde i reci to.“ Nije došla, pa sam ponovo rekla: „Dođi ovde i reci to.“ Još uvek nije došla, pa sam rekla: „Onda ti ostani tu; ja idem.“ Stajala je tamo, ukočena, govoreći: „Nemoj da ideš, nemoj da ideš.“ Ignorisala sam je i otišla.
Tada sam se setila druge praktikantkinje. Osvrnula sam se i videla je sa tom ženom. Rekla sam joj: „Hajdemo!“ Pod Učiteljevom saosećajnom zaštitom, praktikantkinja i ja smo bezbedno otišle i postavile postere negde drugde.
Imala sam mnogo ovakvih čudesnih iskustava. Sva su se dogodila pod Učiteljevom saosećajnom zaštitom, bez ikakve opasnosti, jer praktikanti Dafe moraju da rade ono što treba da rade.
