Od jula 1999, Komunistička partija Kine (KPK) koristi član 300 Krivičnog zakona, „Ko god organizuje i koristi sujeverne sekte, tajna društva i zle verske organizacije ili sabotira sprovođenje državnih zakona...“ da bi suzbila Falun Gong praktikante.
Ovaj zakon se ne odnosi na praktikante.
Nedostatak pravnog osnova
Nijedan zakon u Kini ne zabranjuje praktikovanje Falun Gonga (takođe poznatog kao Falun Dafa).
Jedini pravni dokument koji navodi sekte je „Obaveštenje Ministarstva javne bezbednosti o nekoliko pitanja koja se tiču identifikacije i suzbijanja organizacija sekti“ (Javno obaveštenje [2000] br. 39), koje je 2000. izdalo Ministarstvo javne bezbednosti. Ono navodi 14 sekti, a Falun Dafa nije jedna od njih. To znači da u Kini nijedan zakon ne označava Falun Dafu kao sektu prema članu 300 Krivičnog zakona.
Član 3 Krivičnog zakona kaže: „Svako delo koje je izričitim zakonskim odredbama predviđeno kao krivično delo kazniće se po zakonu, a svako delo koje nije predviđeno kao krivično delo izričitim zakonskim odredbama neće se kažnjavati.“
Nulla poena sine lege („nema kazne bez zakona“) znači da vladini zvaničnici moraju vršiti javna ovlašćenja na pravnom osnovu: ne mogu koristiti svoju moć da prekorače svoja ovlašćenja.
Optužbe nisu dokazane
U kineskom pravnom sistemu postoje četiri elementa krivičnog dela: subjekt krivičnog dela, objekt krivičnog dela, subjektivni element prekršaja i objektivni element prekršaja. Kad zvaničnici KPK pokušavaju da osude Falun Dafa praktikante na osnovu člana 300 Krivičnog zakona, nijedan od ova četiri elementa nije ispunjen.
1) Objekt krivičnog dela odnosi se na predmet štetne radnje. U ovom slučaju nema prepoznatljive žrtve.
2) Objektivni element prekršaja odnosi se na spoljašnju manifestaciju radnje, uključujući samu radnju, posledice koje su nastale i uzročnu vezu između ta dva. Prilikom optuživanja Falun Dafa praktikanata po članu 300, zvaničnici nisu u stanju da preciziraju o kojoj radnji se radi, kakve su posledice i kakva je veza između njih.
3) Subjekt krivičnog dela je osoba koja izvrši prekršaj. Pošto Falun Dafa nije na listi sekti, ovaj zakon se ne primenjuje.
4) Subjektivni element prekršaja je unutrašnje psihološko stanje i motivacija prestupnika prilikom izvršenja krivičnog dela. Sledeći principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti, Falun Dafa praktikanti teže da budu bolji građani. Dakle, subjektivni element prekršaja se ne primenjuje.
Ukratko, ne postoji nijedan od četiri elementa krivičnog dela da bi se osudio Falun Dafa praktikant.
Nedostatak dokaza
Član 98. kineskog Zakona o zakonodavstvu kaže: „Ustav ima najvišu pravnu snagu; nijedan zakon, administrativni propis, lokalni propis, autonomni propis, ili zaseban propis, ili pravilo ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.“
Ustav precizira da su sloboda verovanja i Falun Dafa knjige takođe zaštićene Ustavom. To znači da „dokazi“, kao što su Falun Dafa knjige i materijali, ne mogu podržati osudu.
Zvaničnici KPK koriste član 300 Krivičnog zakona da bi lažno optužili praktikante. Ali ne mogu uspostaviti osudu na osnovu četiri elementa kako bi pokazali na koji način praktikanti sabotiraju sprovođenje zakona.
Pravda mora biti zadovoljena. Ovi zvaničnici KPK čine krivična dela nezakonitim progonom Falun Dafa praktikanata.
