Dugo vremena nisam ozbiljno shvatao vežbanje Falun Dafa vežbi. Kad sam tek počeo da praktikujem Dafu, radio sam svih pet vežbi svakog dana, ali sam ih s vremenom radio ređe.
Rado sam radio prvu, treću i četvrtu vežbu s drugima na radnom mestu. Međutim, nisam često radio drugu vežbu (stojeću meditaciju), a petu vežbu (sedeću meditaciju) sam radio još ređe. Uglavnom je to bila lenjost, plus što su me te dve meditacije umarale i izazivale bolove. Nisam osećao nikakve loše posledice zbog preskakanja, pa sam ih radio sve ređe i ređe.
Jedini problem je bio što se ponekad dešavala eliminacija karme, ali nije bila dovoljno jaka da poremeti moj svakodnevni rad. U nekoliko navrata, kad je bol postao nepodnošljiv, odmah sam tražio pomoć od Učitelja Lija i to je brzo prolazilo. Mislio sam da je, pošto nisam eliminisao karmu kroz pokrete, prihvatljivo da je eliminišem kroz bolesti – to je bilo bolje nego da se karma uopšte ne eliminiše i da se na kraju suočim s velikom katastrofom.
Jedne noći posle Božića, dobio sam glavobolju koja je postajala sve jača. Kad je bol postao nepodnošljiv, ponovo sam zatražio pomoć od Učitelja. Posle nekog vremena, postepeno se smirila.
Kasnije sam sanjao san u kojem sam video našu grupu kako ide nekuda sa Učiteljem. Primetio sam da Učitelj povremeno zatvara oči, ali nisam mnogo razmišljao o tome. Posle nekog vremena, praktikant koji je vodio grupu iznenada je rekao Učitelju: „Šta mislite da vas prvo vratimo nazad?“ Učenik koji je stajao pored Učitelja brzo je klimnuo glavom u znak slaganja. Tek tada sam shvatio da se Učitelj verovatno ne oseća dobro. Učitelj je odgovorio: „Nema potrebe, nema potrebe. U redu je.“
Videvši Učitelja zatvorenih očiju, pomislio sam: „Ovo izgleda baš kao ja kad mene boli glava.“ Kad su mi glavobolje jake, oči me toliko bole da ne mogu da ih držim otvorene. Kad me je ta misao pogodila, iznenada sam shvatio: Učitelj je podnosio ovu bol umesto mene! Pokazivao mi je ovo da bi mi pomogao da se poboljšam.
Kad sam se probudio, živo sam se sećao sna i po prvi put sam zaista shvatio veličinu onoga što Učitelj podnosi za nas. Shvatio sam da sam uvek imao određenu predstavu: kad god bih čuo Učitelja da govori o eliminisanju naše karme i podnošenju naše patnje, s jedne strane sam osećao zahvalnost, ali s druge sam mislio da je Učitelj božansko biće – eliminisanje naše karme mora da je lako za njega. Ali ovaj san mi je pokazao da je Učiteljev bol stvaran, da se oseća isto kao i mi, samo još jače, jer patnja koju mnogi od nas ne mogu da podnesu u potpunosti je stavljena na Učitelja.
Učitelj nam je rekao:
“…jer onaj koji prima karmu, mora se osećati loše. Garantujem da je tako.” (Predavanje 4, Džuan Falun)
Sada razumem da kad Učitelj nosi naš teret, on takođe podnosi našu patnju.
Ranije sam čitao iskustva praktikanata u kojima se kaže da je Učitelj podneo toliko toga za nas. Uvek sam mislio da stare sile svojim progonom izazivaju tu patnju, da je sve to njihovo delo. Sada shvatam da sam i ja nanosio bol Učitelju. Šta da radim?
U tom trenutku sam pomislio na vežbe. Da sam svakodnevno radio svih pet vežbi i eliminisao karmu koju je trebalo eliminisati, karma se verovatno ne bi nagomilala do nepremostivog stepena. To je bilo nešto što sam sâm lako mogao da postignem, a ipak sam, zbog svog nedostatka marljivosti, prouzrokovao da Učitelj pati još više. Moji postupci su bili zaista neoprostivi.
U „Fa predavanju na konferenciji u Hjustonu“, Učitelj je odgovorio na sledeće pitanje:
“Pitanje: Prosvetljena bića su veoma nesputana. Učitelj širi Dafu i može da odgovara za mnoštvo učenika. Kako treba da tumačimo “veoma nesputana”?
Učitelj: Ako treba da vas spasim, nesputanost ne dolazi u obzir. Ja podnosim grehe za vas, i ponekad za vas eliminišem karmu (aplauz). Slično je bilo sa Budom Šakjamunijem i Isusom, zar ne? Neki ljudi kažu: Učitelju, sa tako velikim moćima koje vi imate, kako i dalje možete imati nevolje? Zapravo, sve te nevolje su vaše. Na primer, pošto se karma nekih učenika eliminiše, njima se ostavi malo nevolja i oni bi to trebalo da savladaju, ali oni i dalje ne mogu da uspeju. Ali tu osobu ne možete uništiti zato što nije savladala taj deo nevolje, pa ja to onda snosim za nju. To je način kako mene ometaju nevolje.
Spašavanje ljudi je užasno teško i mukotrpno. Ja znam zašto je Isus zakucan za krst. Takođe znam zašto Šakjamuni nije imao drugog izbora do da ode kroz Nirvanu, i znam zašto je Lao Ce na brzinu morao da napiše pet hiljada reči i ode. Širiti ispravan zakon je tako teško. Ako osoba širi neispravne stvari, niko se neće mešati. Nakon što završi sa pravljenjem meteža, on će zapravo otići u pakao i biti uništen, jer je zapravo naneo štetu sebi. (Fa predavanje na konferenciji u Hjustonu)
Ranije, kad sam čitao ovaj odlomak Fa, mogao sam da razumem samo njegovo površinsko značenje i nisam shvatao da sam ja upravo ona vrsta osobe koju opisuje. Ovog puta, pošto sam zaista bio svedok Učiteljeve patnje, konačno sam malo razumeo šta je mislio kad je rekao: “Spašavanje ljudi je užasno teško i mukotrpno. “ Sada imam uvid u to kakav je taj osećaj.
Mislim da za stvari koje zaista ne mogu sâm da uradim, moram da zatražim pomoć od Učitelja, ali stvari koje mogu da uradim, kao što je svakodnevno praktikovanje svih pet vežbi, više ne smem da zanemarujem. Ne mogu više da pravim probleme Učitelju. Zato se više ne usuđujem da preskačem pet vežbi.
