Otišla sam na trg Tjenanmen u Pekingu sa drugim praktikantima kako bismo apelovali za pravdu za Falun Dafu 2000. godine, i bili smo uhapšeni. Osoblje iz naše kancelarije za vezu u Pekingu vratilo nas je u lokalnu policijsku upravu. Bili smo pritvoreni i progonjeni.
Nosila sam džepni primerak knjige Džuan Falun u jakni kada sam krenula za Peking. U to vreme, policija je uništavala svaku knjigu Falun Dafe koju bi pronašla. Kada me je policajac pretresao, pomislila sam: „Tako dragocena knjiga ne sme biti pronađena. Ne mogu dozvoliti ljudima da počine zločine protiv Dafe.” Tiho sam rekla Učitelju: „Učitelju, molim Te pomozi mi da ojačam svoje ispravne misli. Želim da zaštitim ovu Dafa knjigu i da ne dozvolim vlastima da je nađu!” Nisu je pronašli.
Jedna policajka me je pretresla, prelazeći rukama preko celog mog tela. U srcu sam stalno ponavljala: „Ne možeš je videti! Ne možeš je videti! Ne uzimaj moju Dafa knjigu!” Uzela je 200 juana iz džepa moje jakne, a ostavila Dafa knjigu. Nije je videla!
Dok smo bili nezakonito pritvoreni, pošto sam imala knjigu, mogli smo da čitamo i učimo Fa napamet. Sa Fa u našim srcima, bili smo u stanju da se odupremo progonu i prevaziđemo jednu nevolju za drugom.
U pritvorskom centru sam provela osam meseci. Ovo iskustvo me je navelo da istinski shvatim koliko je za praktikante Falun Dafe važno da dobro upražnjavaju učenje Fa i koliko je za praktikante u pritvorskim objektima važno da imaju dragocenu knjigu! Zato sam odlučila da dostavim Dafa knjige praktikantima koji su bili pritvoreni.
Uspešna dostava Dafa knjiga
Stala sam ispred Učiteljevog portreta i rekla: „Učitelju, molim Te pomozi mi. Planiram da odem u pritvorski centar i dostavim Dafa knjige praktikantima.” Osetila sam talas toplote kako struji kroz moje telo i zaplakala sam jer sam znala da me Učitelj blagosilja.
Kupila sam mnogo hrane i potrepština za svakodnevnu upotrebu i zapakovala ih zajedno sa džepnim primerkom knjige Džuan Falun, drugim knjigama i nešto odeće.
Sledećeg jutra otišla sam u pritvorski centar. Stražari na kapiji su me poznavali, pa su me pustili unutra. Mnogim ljudima sam tamo pružila objašnjavanje istine dok sam bila pritvorena, uključujući i stražare. Jedan stražar, Džang, je iz sela moje bake i veoma je ljubazan. Nakon što je razumeo istinu, njegova savest je bila dotaknuta. Zamolila sam Učitelja da se pobrine da on ovaj put bude na dužnosti. Kada sam stigla do druge kapije, videla sam da je Džang tamo i da je on jedini na dužnosti. Znala sam da je Učitelj to uredio.
Bio je iznenađen što me vidi i rekao je: „Tek si izašla. Zašto si se vratila?” Objasnila sam svoju nameru. Dok je pregledao stvari, stalno sam tražila blagoslov od Učitelja kako bih sprečila da Džang pronađe bilo šta neobično. Pretres je prošao glatko. Savetovala sam mu da čini dobra dela kako bi akumulirao vrlinu. Odveo me je da vidim praktikante. Stajala sam ispred kapije i gledala ih kako primaju ono što sam im donela. Pozdravili smo se, a onda sam otišla.
Kroz ova dva iskustva shvatila sam da je razlika između običnih ljudi i božanskih bića samo jedna misao. Ako problemima pristupate sa ljudskim predstavama, vi ste obična osoba i bićete ograničeni ljudskim principima. Ako se kultivišete na osnovu Fa i posmatrate problem sa ispravnim mislima, vi ste božansko biće. Obična osoba će biti sputana vašim ispravnim mislima i čuda će se dešavati. Ali ova misao dolazi iz dugotrajne kultivacije.
,,Ako ne želiš da promeniš svoje ljudsko stanje i racionalno se uzdigneš do pravog razumevanja Dafe, propustićeš priliku. Ako ne promeniš ljudsku logiku koju si ti, kao običan čovek, formirao duboko u svojim kostima tokom hiljada godina, ti nećeš moći da se otmeš ovoj površinskoj ljudskoj ljušturi i dostigneš Ispunjenje.” (,,Bitno za dalje napredovanje”)
Uklanjanje naših ljudskih predstava, odbacivanje naših ljudskih ljuštura i postajanje božanskim bićima je ono što treba da radimo; to je takođe ono što Učitelj želi.
