Imam 17 godina i od malih nogu sa ocem učim Fa i radim vežbe. Otac me je uvek ohrabrivao da se kultivišem. Trudim se da nađem vremena za učenje Džuan Faluna, ali još uvek ne uspevam da uradim svih pet vežbi.
Kada sam se susretao sa testovima po šinšing, nisam znao kako da se nosim sa njima kao kultivator, pa je otac strpljivo delio sa mnom razumevanja zasnovana na učenjima. Pomogao mi je da shvatim kako treba da merim stvari na osnovu Fa principa — kako da gledam u sebe da bih mogao da poboljšam svoj šinšing.
Učitelj me je uvek pazio i štitio. Takođe sam mnogo puta imao karma bolest: glavobolje, groznicu i kašalj. Bez obzira na to šta se dešavalo, ostao sam nepokolebljiv u svojoj veri u Učitelja i Dafu i, uz blagoslov Učitelja, uspeo sam da prođem te testove.
Prošla nedelja je bila poslednja nedelja mog drugog semestra u srednjoj školi, a završni ispiti su bili u sredu. Iako sam se pripremao za ispite, od prethodne nedelje nisam mogao da se koncentrišem na učenje i mislio sam da neću proći dobro.
Stomak je počeo da me boli u utorak ujutru. U školi ima samo nekoliko toaleta, a ponekad nismo mogli da dođemo na red ni nakon pola sata čekanja. Da stvar bude gora, škola je organizovala akciju čišćenja korova, pa sam morao da trpim bol i čupam korov. U to vreme sam samo osećao da je to običan bol u stomaku, pa niti sam tražio pomoć od Učitelja, niti sam slao ispravne misli.
Nisam doručkovao, pa sam bio i gladan i u bolovima, te sam otišao u menzu da uzmem kolač od pirinča. Nakon što sam ga pojeo, stomak je počeo da mi otiče. Hteo sam da povratim, ali ništa nije izlazilo, a po celom telu sam imao žmarce. I dalje nisam mislio da je to ozbiljno i verovao sam da će brzo proći, ali bivalo je sve gore, pa sam celo pre podne morao da držim glavu na stolu. Tek tada sam u srcu počeo da tražim pomoć od Učitelja.
Simptomi su se poboljšali oko podneva, pa sam otišao u dom da operem kosu. Zaspao sam pre nego što mi se kosa osušila. Tačno iznad moje glave duvao je ventilator. To mi inače ne bi smetalo, ali tog popodneva nisam mogao ni da ustanem. Jednostavno nisam imao snage. Glava mi je bila teška i mutna, a stomak me je boleo kao da će eksplodirati. Iako ništa nisam jeo, osećao sam da ću dobiti dijareju. U srcu sam samo neprestano recitovao ,,O Dafi “(,,Džuan Falun’’) i stihove za slanje ispravnih misli.
Naslonio sam glavu na sto i zaspao. Kada sam se probudio, imao sam groznicu. Dodirnuo sam čelo i nisam osećao da je vruće, ali moj drug iz razreda je uradio isto i alarmirao sve. Kada mi je doneo lek za temperaturu, rekao sam mu da mi ne treba jer nisam bolestan. Rekao mi je da tražim opravdanje i da idem kući.
Znao sam da će se Učitelj pobrinuti za mene, ali sam takođe pomislio da bih ovo mogao iskoristiti kao izgovor ako ne uradim dobro ispite.
Te noći stomak me je toliko boleo kao da me neko seče nožem. Osim onog kolača od pirinča koji sam pojeo ujutru, ništa nisam jeo ceo dan. Kada su me drugovi pozvali da im se pridružim na večeri, pomislio sam da bi mi malo hrane moglo pomoći da povratim snagu. Ali to je samo pogoršalo bol. Bilo je toliko loše da sam dobio žmarce, pa sam počeo da molim Učitelja da mi pomogne. Takođe sam slao ispravne misli da eliminišem ometanja.
Do vremena za ispit u sredu, bol se smanjio, ali me je stomak i dalje boleo. Pre ispita sam imao dijareju. Tokom ispita sam ponovo morao u toalet, ali bilo je skoro vreme za predaju radova, pa sam se naterao da završim ispit iako mi je glava pulsirala. Tako sam izgurao ta dva dana ispita. Nakon toga sam se oporavio.
Posle ispita, nastavnik je sa nama prošao kroz odgovore i shvatio sam da sam zapravo uradio izvanredno dobro. Znao sam da je to zato što sam ostao nepokolebljiv u svojoj veri u Učitelja i Dafu tokom ove nevolje. Učitelj mi je pomogao da odstranim mnogo karme, a dobri rezultati na ispitu su me ohrabrili. Hvala, Učitelju!
U budućnosti moram biti strog prema sebi i dati sve od sebe da se marljivo kultivišem i sledim Učitelja kući.
