Pomagala sam snahi da iseče mango u njenoj poslastičarnici kada je povikala: „Svi su komadi ili preveliki ili premali! Zamolila sam te da pomogneš, a ti samo pogoršavaš stvari!“ Prestala sam da sečem. Videla sam njen agresivan izraz lica, ali sam ostala mirna. Odjednom sam osetila saosećanje i shvatila koliko naporno radi, pa sam rekla: „Žao mi je što sam te uznemirila.“ Odmah se smirila, spustila glavu i okrenula se da ode.
Ranije sam živela mirnim životom sa suprugom u našem rodnom gradu i radila tri stvari koje praktikanti treba da rade. Pre nekoliko godina, sin je predložio da se uselimo kod njih kako bismo im pomogli oko kućnih poslova, čuvanja deteta (vodenje deteta u školu i nazad) i u poslastičarnici moje snahe.
Nakon što smo se doselili, bila sam stalno zauzeta. Moja snaha je bila veoma dominantna i nikada nije bila zadovoljna onim što radim. Stalno se žalila i ponekad govorila veoma bolne stvari. U početku sam osećala ogorčenost, misleći: „Ja sam joj svekrva. Pomažem joj, a ona to ne ceni. Ovakvo ponašanje prema bilo kome ko pomaže je neprihvatljivo; ona nema lepo vaspitanje.“
Ali onda sam se setila da svako okruženje pruža prilike za kultivaciju praktikantima. Ništa na šta naiđemo nije slučajno. Moj suprug mi je ranije pravio razne probleme, a ja sam se mirno suočavala sa njegovim ponašanjem uz osmeh. Sada je on uvek nasmejan i više me ne uznemirava. Shvatila sam da moram da proširim svoje srce; snaha mi pomaže da se poboljšam.
Kad god bi se snaha žalila, u srcu sam tiho recitovala Učiteljev Fa: ,,„Teško je izdržati, ali ti to možeš da izdržiš. Teško je izvesti, ali ti to možeš da izvedeš.”(,,Džuan Falun”).
Moja ogorčenost je postepeno bledela i nikada se nisam raspravljala sa snahom. Svakog dana sam brinula o njoj, sinu i unuku. Obavljala sam kućne poslove, prala veš, kuvala i čuvala unuka. Tiho sam radila te stvari i nisam se žalila.
Jedne večeri nakon večere, snaha je ušla u moju sobu i rekla: „Mama, izvinjavam se. Ranije sam bila nezrela i izvinjavam se što sam te povredila svojim rečima. Čak i kada si dolazila da mi pomogneš, bila sam izbirljiva i često sam se žalila. Ne znam zašto sam bila tako nerazumna, govoreći bolne stvari i često te povređujući. Tako mi je žao.“ Plakala je dok je govorila. Utešila sam je: „Ja praktikujem Falun Dafu. Učitelj nas uči da uvek prvo mislimo na druge, da ih razumemo i saosećamo sa njima. Znam da imaš svoje poteškoće i pritisak na poslu, ali nisam uzimala k srcu to što si govorila.“
Dodala je: „Nisam smela tako da razgovaram sa tobom.“
Rekla sam: „Treba da ti zahvalim; pomogla si mi da poboljšam svoj šinšing.“ Ponovo je zaplakala, a ni ja nisam mogla da zadržim suze — suze radosnice.
Svi mi praktikanti imamo porodice, i svaki član naše porodice je došao da nam pomogne da se kultivišemo i poboljšamo. Treba da negujemo svaku priliku koju nam pružaju za napredak u kultivaciji.
Sada uspevam da pronađem vreme za učenje Fa i izvođenje vežbi. Koristim slobodno vreme između odvođenja i dovođenja dece iz škole, kao i odlaska i povratka iz snahine poslastičarnice, za objašnjavanje istine i stabilno obavljanje tri stvari.
