Počeo sam da praktikujem Falun Dafu 1994. godine dok sam studirao na koledžu u Pekingu. Video sam fotografiju Tian Guo Marching Band-a kada je učestvovao na paradi u Njujorku 2006. godine.
Tada sam bio u Kini – atmosfera je bila mračna i opresivna. Praktikanti su mogli biti uhapšeni u bilo kom trenutku. Zato sam bio veoma uzbuđen kada sam video praktikante izvan Kine kako otvoreno u javnosti prikazuju veličanstvenost Dafe. Imao sam sreću da krajem 2006. godine dođem u Montreal, Kanada. Kada je lokalni koordinator rekao da planiramo da osnujemo Tian Guo Marching Band u martu 2007. godine, odmah sam se prijavio.
U tren oka, prošlo je skoro 19 godina. Želim da vam ispričam neka od mojih kultivacijskih iskustava tokom učešća u orkestru.
Saradnja i prevazilaženje poteškoća
Kada je osnovan Tian Guo Marching Band (Montreal), dodeljeno mi je da sviram trubu jer sam bio visok. Bilo je planirano da učestvujemo na našoj prvoj lokalnoj paradi nakon manje od tri meseca vežbanja. Većina članova nikada ranije nije svirala instrument, pa je to delovalo gotovo nemoguće. Svi smo imali čistu želju da potvrdimo Dafu, pa smo vežbali veoma ozbiljno i pomagali jedni drugima. U to vreme, bilo je devet trubača, i često smo vežbali i delili naša kultivacijska iskustva.
Nisu svi mogli da sviraju teške visoke tonove, i svima nam je bila potrebna bolja izdržljivost. Zato je dirigent orkestra rekao da ćemo biti podeljeni u dve grupe, jedna će svirati komplikovane visoke tonove, dok će se druga fokusirati na sviranje manje teških srednjih i niskih tonova. Naša prva parada je prošla dobro – čineći nemoguće mogućim. Svi su bili zapanjeni čudesnom prirodom Dafe, i bili smo srećni što smo dali svoj doprinos u potvrđivanju Falun Dafe. S tim, krenuo sam na svoj kultivacijski put kao član Tian Guo Marching Band-a.
Promena uloge je kultivacijska prilika
Otprilike šest meseci nakon što sam se pridružio timu truba, šef orkestra je želeo da budem dirigent. Ovo je bila velika promena. Osećao sam se kao da sam „zaštićen“ jer me niko nije mogao videti, ali su mogli čuti note koje sam svirao kako se stapaju u melodiju. Bio je to siguran i divan osećaj. Međutim, kada sam postao dirigent, osećao sam se kao da sam iznenada stavljen pod reflektor. Sve moje mane bi bile izložene. Takođe sam morao da uzmem u obzir mnoge elemente i brzo reagujem tokom parada. Samo razmišljanje o tome me je činilo nervoznim. Znao sam da ovaj aranžman nije slučajan, ali sam bio zabrinut.
Podelio sam svoja nedavna kultivacijska iskustva sa drugom praktikantkinjom nakon što smo učili Fa. Nadao sam se da ću čuti neke reči utehe. Ali na moje iznenađenje, rekla je: „Ništa nije slučajno. Pošto si izabran, to znači da imaš sposobnost da dobro obaviš posao. Kao dirigent, imaš velike odgovornosti. Baš kao komandant vojske, tvoja odgovornost je da vodiš celu vojsku da izvrši zadatak.“
Osetio sam se uznemireno jer su njen ton i držanje bili tako strogi. Osetio sam da Učitelj koristi njene reči da me podseti. Smirio sam se i pogledao unutra. Iza mojih pritužbi bila je želja da zaštitim sebe. Nisam želeo da drugi vide moje nedostatke, i želeo sam da mi bude udobno. Ovo je bila prilika da eliminišem svoje vezanosti i dam sve od sebe da uradim ono što bi trebalo da radim. Kada smo vežbali, fokusirao sam se na to kako da poboljšam svoju tehniku. Kada su drugi praktikanti ukazivali na moje probleme, dao sam sve od sebe da se ispravim umesto da razmišljam o tome da li sam se ponovo osramotio. Kako se moj šinšing poboljšavao, moja nelagodnost je takođe postepeno nestajala. Navikao sam se na svoju novu ulogu i nastavio da potvrđujem Fa sa ostalim članovima orkestra.
Dogodilo se čudo
Na početku noćne parade nije bilo mračno. Točak Zakona na dirigentskoj palici ima niz LED svetala koja ga okružuju. Kada bih ga uključio odmah na početku, ispraznio bi se, pa sam odlučio da ga uključim usred parade.
Bio sam malo nervozan. Ne samo da sam morao da razmišljam o svim mogućim promenama, već sam morao i da pazim da uključim svetlo kada padne mrak.
Svi su svirali u velikoj harmoniji. Dok je grandiozna muzika odjekivala iza mene, činilo mi se da sam ušao u drugu dimenziju u kojoj su moje telo i misli bili lagani i prazni. Iznenada sam shvatio da je nebo mračno i da je vreme da upalim svetlo. Sačekao sam da se pesma završi. Međutim, kada sam spustio palicu, otkrio sam da je svetlo već bilo uključeno. Bilo je čudesno! Uključilo se samo od sebe! Prekidač je dizajniran da spreči slučajno uključivanje, a ja sam ga isprobao pre parade – bilo je nemoguće da se svetlo samo uključi.
Nakon završetka parade, pitao sam ostale članove kada su videli da se svetlo uključilo. Odgovorili su da se svetlo uključilo kada se nebo smračilo, i mislili su da sam ga ja uključio. Znao sam da nas Učitelj ohrabruje!
Prevazilaženje vezanosti za sebe
Godine 2012. preselio sam se u Toronto i tako se pridružio Tian Guo Marching Band-u(Toronto). Kada mi je rečeno da drugi glavni dirigent treba da nauči drugi instrument, bio sam ohrabren da se pridružim timu doboša. U početku sam osećao da je teško naučiti doboš. Nakon nekog vremena, još uvek nisam mogao da ispunim standarde drugih praktikanata, i osećao sam se veoma zabrinuto. Razmišljao sam o odustajanju i rekao sam drugom praktikantu da drugi članovi orkestra pokazuju svoje posebne talente, ali da se čini da ja pokazujem svoje nedostatke. Praktikant se našalio da, u tom slučaju, treba da poboljšam te nedostatke. Nasmejao sam se i složio – shvatio sam da je eliminisanje mojih nedostataka takođe oblik kultivacije.
Bilo je nekoliko puta kada sam bio na ivici odustajanja. Pitao sam se da li želim da odustanem jer nisam mogao da ispunim standarde, ili zato što sam imao vezanosti, kao što je briga o svojoj reputaciji. Pitao sam se: „Ako je Učitelj ispred mene, mogu li reći da sam se trudio koliko sam mogao, ali još uvek ne mogu da ispunim zahtev, pa želim da odustanem? Nisam uložio sto posto truda. Kako mogu tako lako odustati?“
Dao sam sebi mesec dana da nastavim da vežbam da vidim da li ima poboljšanja. Ostali članovi orkestra su me ohrabrivali. Istajao sam, i moje veštine su se poboljšale. Sada sam u mogućnosti da vodim nove članove i dajem im sugestije. Moje učenje sviranja doboša bila je kultivacijska prilika, i to je postala moja specijalnost.
Prisećajući se skoro 19 godina koliko sam deo Tian Guo Marching Band-a, prošao sam kroz bezbroj oluja – ponekad sam se osećao izgubljeno, ili sam imao žaljenja i razočaranja. Moja najupečatljivija iskustva su kada sam se poboljšao u razumevanju Fa, Učiteljevo tiho osnaživanje i radost zbog potvrđivanja Dafe sa drugim praktikantima. Svaki put kada nastupa Tian Guo Marching Band, osećam se kao da mi je telo ispunjeno svetom energijom. Dok hodamo iza zastave Falun Dafe, pokazujemo držanje praktikanta, a muzika koju sviramo čisti druge dimenzije. Ovo je takva čast. Nakon 19 godina iskustva i istrajnosti, moju početnu nervozu zamenila je familijarnost i lakoća.
Učitelj je rekao: ,,Kultiviši se sa željom koju si nekad imao i uspeh je siguran.” („Fa predavanje na Svetski Dan Faun Dafe”).
Nadam se da ću moći da se koordiniram sa ostalim članovima orkestra i ostanem veran našoj prvobitnoj želji kada smo se prvi put pridružili orkestru, nastaviti da dobro radim na svom kultivacijskom putu i ispunim svoje zavete.
(Izabrani članak za deljenje iskustava sa 20. godišnjice Tian Guo Marching Band-a)
