Od detinjstva sam se osećala usamljeno, bespomoćno i duboko potišteno; nisam razumela svrhu života. Čak ni kao odrasla osoba, još uvek nisam mogla da shvatim zašto se ljudi bore čitavog života samo da bi na kraju postali šaka prašine. Često sam posećivala poznate planine i hramove, tražeći način da izbegnem ponovno rođenje kao čovek u sledećem životu. U tim danima, klanjala bih se i obožavala kad god bih videla statuu Bude, moleći se za blagoslove koji bi mi pomogli da postignem duhovno prosvetljenje. Čak sam nabavila razne statue Bude da ih izložim u svom domu.
Tokom okupljanja preduzeća za Novu godinu 2004. godine, pitala sam koleginicu, koja je praktikovala Falun Dafu, kakav je odnos između Falun Dafe i Bude. Odgovorila je da je Falun Dafa Buda Fa. Dok je izgovarala te reči, osetila sam talas topline kako me preplavljuje i odmah sam osetila da je to nešto izvanredno. Već sledećeg dana, nabavila sam primerke Džuan Faluna i Hong Yina i počela da praktikujem Falun Dafu. Od tog trenutka, potpuno sam se oslobodila bolesti i osećala sam se kao da mi je dat novi život.
Čudesno iskustvo
Kad sam počela da kultivišem Dafu, entiteti koje sam ranije obožavala počeli su da me progone i napadaju u mojim snovima. Neki su se pojavljivali kao duhovi ili demoni, dok su drugi uzimali oblik Bodisatvi – iako su bili potpuno crni. U jednom snu, dok su me ponovo jurili i činilo se da su na ivici da me uhvate, iznenada sam ugledala zlatnu figuru kako stoji visoko ispred mene. Obučena u zlatni oklop, izgledala je veličanstveno i izazivala strahopoštovanje. Odmah sam potrčala i sklonila se iza nje. Ugledavši ovu zlatnu figuru, entiteti koji su me progonili odmah su se postrojili. Zatim, uz gromoglasan udarac, jedan za drugim, pali su na kolena i prostrli se u obožavanju. Nisam znala šta je bilo s njima, ali od tog trenutka, nikada me više nisu uznemiravali.
Moj suprug, dever i ja smo otišli da obavimo neke poslove. Dva muškarca su išla napred, dok sam ja išla iza. Odjednom, dve figure koje su ličile na taoističke sveštenike pojavile su se ispred mene, obučene u duge sive haljine. Sklopili su ruke u pozdrav meni. Gledajući gore, u prostor iznad moje glave sa izrazima čistog zaprepašćenja, uzvikivali su više puta: „Kako izvanredno! Kako zaista izvanredno!“ Bila sam zbunjena, jer sam praktikovala kultivaciju manje od dve godine. Nakon što sam prošla nekoliko metara pored njih, okrenula sam se da pogledam. I oni su se okrenuli da me pogledaju, ali su nastavili da drže ruke sklopljene u pozdrav meni. Moj suprug i dever su to takođe videli, iako nisu mogli da shvate razlog. Pitali su: „Da li je moguće da ova dva stara taoista primećuju da poseduješ dobar urođeni potencijal i žele da te uzmu za učenicu?“
Odgovorila sam: „Kako bi to moglo biti? Ja sam sada praktikantkinja Dafe.“ Tek kasnije sam shvatila da su sigurno videli Učiteljevo Fa Telo kako lebdi iznad mene, štiteći me u svakom trenutku. Osetila sam, sa apsolutnom jasnoćom i sigurnošću, da je Učitelj zaista bio tu pored mene.
Učiteljevo vođstvo
Jednog jutra, na početku moje kultivacije, moj suprug, koji retko gubi živce, razbesneo se na mene. Nisam uspela da održim svoj šinšing i zbog toga sam se osećala duboko obeshrabreno. S jedne strane, osećala sam da je potpuno nerazuman, a s druge, počela sam da sumnjam u sebe, pitajući se da li ću ikada moći da prođem bilo koji od svojih kultivacijskih testova, ili da li sam uopšte sposobna za kultivaciju. Sedela sam tamo osećajući se potpuno potišteno. Zatim, kao u snu, videla sam sebe kako klečim pred Učiteljevom slikom. Iznenada, Bodisatva je izašla iz slike i rekla mi: „Reći ću ti dve stvari: U svemu što radiš, moraš najpre da misliš o drugima.“ (Zaboravila sam drugu stvar.) Zatim je odletela nazad u Učiteljevu sliku. Videvši da ne uspevam da se prosvetlim u principe Dafe i da se ne kultivišem marljivo, Učitelj je poslao Bodisatvu da mi ponudi vođstvo.
Jedne večeri, planirala sam da izađem i okačim transparent na kojem je pisalo „Falun Dafa je dobra“. Međutim, bila sam malo nervozna jer sam išla sama. Odlučila sam da prvo malo učim Fa. Primerak Hong Yina IV je slučajno ležao na stolu. Ležerno sam ga otvorila i naišla na pesmu:
“Kao zraci jutarnje svetlosti,
oni teraju tamne oblake
Širokog uma i s ispravnim mislima,
opasnosti lako izbegavaju.”
(“Božanstva hodaju Zemljom,” Hong Yin IV)
Istog trena, ispravne misli su mi navrle. Shvatila sam da je Učitelj pored kultivatora u svakom trenutku. Te noći, dok sam gledala transparent za objašnjavanje istine koji sam upravo postavila, moje srce je bilo ispunjeno bezgraničnom zahvalnošću Učitelju.
Učiteljeva zaštita
Jednog popodneva, dok sam lepila nalepnice za objašnjavanje istine u svom stambenom kompleksu, pratila me je osoba iz uprave zgrade koja me je saterala u ćošak na stepeništu stambene zgrade. Odmah sam pozvala pomoć u mislima: „Učitelju, spasi me!“ Čovek je bio u 30-im godinama, krupan i impozantan, sa pretećim pogledom. Stalno sam pokušavala da mu objasnim istinu. Odbijao je da sluša i više puta je vadio svoj mobilni telefon da se igra s njim, kao da se sprema da pozove. Dok sam tiho molila Učitelja za pomoć, slala sam ispravne misli, misleći u sebi: „Nije mu dozvoljeno da me dodirne.“ Rekla sam mu: „Svako ljudsko biće poseduje prosvetljenu stranu. Ako razumete istinu, možete biti spaseni – zašto nećete da slušate?“
Na moje iznenađenje, uzvratio je: „Ne trudi se da me spaseš. Nisam dostojan da me ti spasiš.“ Nakon kratkog zastoja, rekao je: „Znaš šta, ako pristaneš na jedan uslov, pustiću te.“ Pitala sam koji je uslov, ali je on zaćutao. Posumnjala sam da možda traži novac, ali sam odlučila da mu neću dati ni jedan jedini dinar. Neočekivano, rekao je da će me pustiti ako mu dozvolim da mi dodirne ruku.
Odlučno sam odgovorila: „Apsolutno ne!“ Uperivši kišobran koji sam držala direktno u njega, upozorila sam ga: „Kao što vidite, ljudi dolaze i odlaze. Ako se usudite da se ponašate nepristojno, odmah ću pozvati policiju.“ Zatim sam izvadila svoj mobilni telefon. Sitne kapi znoja su mu izbile na čelu i vrhu nosa. Njegov izraz lica postao je divlji, i počeo je teško da diše. Baš u tom trenutku, pogledala sam kroz staklena vrata i videla kombi za dostavu kako se zaustavlja ispred, sa nekoliko muškaraca koji su se spremali da istovare robu.
Rekao je panično šapućući: „Ne pravi buku! Moj šef je ovde. Tražio me je.“ Shvatila sam da mi Učitelj pomaže. Brzo sam otvorila vrata i izašla.
Baš tada, taksi je naišao. Nakon što sam ušla u taksi, vozač me je pitao: „Znate li gde je izlaz? Ovaj stambeni kompleks je ogroman. Vozio sam se nekoliko puta i još uvek ne mogu da nađem izlaz.“
Po povratku kući, nameravala sam da kleknem pred Učiteljevu sliku da mu izrazim zahvalnost za njegovu zaštitu, ali sam se previše stidela da ga pogledam. Palo mi je na pamet da je moja sopstvena vezanost za požudu izazvala smetnju. Imala sam naviku da se doterujem i volela sam dizajnerske marke i luksuznu robu. Sedela sam tamo, preplavljena tugom, neprestano plačući, sve dok moja ćerka nije došla kući. Tog dana je bila posebno vesela; pokazala mi je svesku koju joj je učiteljica dala kao nagradu za njeno dobro ponašanje. Rekla je da mi je daje. U tom trenutku, osetila sam da me Učitelj ohrabruje da dam prioritet dobroj kultivaciji. Trebalo je da se suočim sa svime što se dogodilo sa osmehom i da to iskoristim da se poboljšam, umesto da plačem, jer je iskušenje prošlo, i takva stvar se neće ponoviti.
Kad se osvrnem na svoj put kultivacije, prisećajući se kako je Učitelj neprestano ostajao pored mene, nudeći saosećajnu zaštitu, vođstvo i ohrabrenje, ne mogu a da se ne rasplačem.
Srećan život
Sanjala sam da je Učitelj došao u moju kuću! U snu sam bila preplavljena uzbuđenjem. Učitelj je jeo istu jednostavnu, skromnu hranu koju je jela moja porodica. U sebi sam osećala dubok osećaj anksioznosti i srama. Po buđenju iz sna, odlučila sam da postavim Učiteljevu sliku. Međutim, u to vreme je bilo izuzetno teško doći do Učiteljeve slike. Već sledećeg dana, praktikantkinja i ja smo izašle da obavimo neke stvari. Praktikantkinja je posedovala prazan posed, a komšija sa sprata je pozvao i rekao da je njihov stan poplavljen, tražeći od praktikantkinje da proveri da li je curenje došlo do praktikantkinjinog stana. Požurile smo, jer smo znale da je druga praktikantkinja, koja je bila van grada, tamo čuvala kutiju Dafa knjiga. Kad smo otvorile kutiju, pronašle smo i veliku Učiteljevu sliku unutra. Bila sam apsolutno oduševljena, ispunjena bezgraničnom zahvalnošću Učitelju što je ispunio iskrenu želju svoje učenice.
U prvom Fa predavanju koje sam pročitala, Učitelj je rekao: “U kultivaciji želite da me vidite, ali ja sam zapravo stalno kraj vas. („Predavanja na konferenciji u Hjustonu“). Istog trena sam briznula u plač. Učitelj zna da njegovi učenici čeznu da ga vide. Zaista, svi Dafa učenici žude da vide Učitelja. Stoga, Učitelj je saosećajno rekao u mnogim prilikama,
“... iako me ne možete videti lično, ja sam zapravo kraj vas dok god se kultivišete. I dok god se kultivišete, ja mogu da odgovaram za sve vas, do kraja; šta više, ja o vama brinem u svakom trenutku.” (Predavanja na konferencijama u SAD)
Kad god sam čitala ova predavanja, nisam mogla da prestanem da plačem, iako nisam mogla sasvim da objasnim zašto. Duboko sam zahvalna Učitelju što mi je omogućio da postanem najblagoslovenije i najsrećnije biće u celom univerzumu. Zahvalna sam Učitelju što me neprestano pazi i nudi mi vođstvo pored mene. Jedini način da uzvratim ovu dobrotu je da kultivišem hrabro i marljivo, da dobro radim tri stvari, i tako budem dostojna svetog naziva Dafa učenice.
