Prošle godine, primetio sam da su mnogi ljudi posećivali živopisno područje u mom rodnom gradu. Kad su azaleje bile u punom cvatu, predivan pogled je privlačio gomile turista. Pomislio sam da bi bilo divno kad bih tamo mogao da prodam nekoliko stvari i iskoristim priliku da objasnim istinu o Dafi ljudima. Podelio sam ideju sa kolegom praktikantom, koji je bio veoma podržavajući i odmah je pristao da mi se pridruži. Brzo smo otišli na veleprodajnu pijacu da se snabdemo robom, a zatim smo skuvali zdravu hranu za prodaju na živopisnom mestu.
Stigli smo krajem aprila prošle godine tokom prazničnog perioda, pa je područje bilo prepuno posetilaca. Doneli smo male stolice, nekoliko drvenih dasaka i veliki kišobran i postavili jednostavan štand. Vetar u planinskom području je jak i hladan. Pošto je to bilo područje slobodnog pristupa i niko ga nije održavao — toaleti, unutra i spolja, bili su prekriveni fekalijama. Očistili smo ih, uredili malo odmorište i izneli nekoliko stolica. Kad su posetioci videli da prodajemo robu, prišli su nam i pozdravili nas, a mi smo ih pozvali da sednu i odmore se. Dok smo ćaskali sa njima, postepeno smo objašnjavali istinu o Dafi i ohrabrivali ih da se povuku iz Komunističke partije Kine (KPK) i njenih pridruženih organizacija.
U početku smo bili nervozni kad smo razgovarali sa ljudima o Dafi i progonu. Postepeno smo prevazišli svoj strah i smatrali ih našim dragim članovima porodice — znali smo da ne smemo dozvoliti da im prilika da budu spaseni izmakne. Od toga da smo se plašili da govorimo, prešli smo na to da im samouvereno kažemo: „Mi praktikujemo Falun Dafu. Falun Dafa je dobra! Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri! Sve što ovde radimo je dobrovoljno.” Ljudi su se složili da je Dafa dobra i, verujem, sada će imati svetlu budućnost.
Jednom sam razgovarao sa posetiocem, a on je odgovorio: „Znam za vas praktikante. Često razgovaram o Falun Dafi sa službenicima u lokalnoj policijskoj stanici. Svi ste dobri ljudi i nepravedno ste tretirani. Potpuno smo svesni toga i čitamo vaše knjige. Morate nastaviti da radite to što radite i nemojte odustati. U budućnosti ćete sigurno biti prihvaćeni.” Odgovorio sam: „Da, nepravda koju smo pretrpeli sigurno će biti rešena. Verujem svim srcem da će taj dan doći.” Klimnuo je glavom i složio se. Znao sam da Učitelj koristi reči običnog čoveka da me ohrabri.
Porodica iz Ciboa, provincija Šandong, videla je kratak onlajn video koji je pokazao koliko je ovo mesto lepo, pa su došli ovde. Osetio sam da su došli posebno da čuju istinu o Dafi. Nisu posetili nijednu drugu atrakciju u okolini. Jednostavno su nas saslušali i onda otišli.
Imali smo mnogo drugih susreta, uključujući sa visokim zvaničnicima, istaknutim vlasnicima preduzeća, službenicima Pokrajinskog biroa za javnu bezbednost, agentima Državne bezbednosti, glumcima i mnogim drugima. Znali smo da je Učitelj uredio da dođu ovde da bi bili spaseni. Kad stignu, toplo ih pozdravljamo: „Molim vas, sedite i odmorite se malo. Popijte besplatnu šolju čaja, opustite se i uživajte u pejzažu.” Uvek su oduševljeni, a neki kažu: „Osećaj je kao da sam došao kući.” Neki su rekli: „Pejzaž je prelep, a i ljudi su divni.” Drugi su se zadržavali, nerado odlazeći. Kažemo im: „Ovo je lepota Dafe. Pozitivno energetsko polje Falun Dafe teši dušu.”
Bio je jedan posebno zabavan incident. Kolega praktikant je objašnjavao istinu i ohrabrivao tri turista da izvrše „Tri istupa”, tj. da istupe iz članstva u Komunističkoj partiji i njenim pridruženim organizacijama. Prilikom dodeljivanja simboličnih imena za povlačenje iz KPK, praktikant je prva dva nazvao „Bogati” i „Blagosloveni”, ali nije mogao da smisli ime za trećeg. Videvši da je izostavljen, treći posetilac je rekao: „Onda me nazovite ‘Ljutiti’. Onoj dvojici ste dali tako divna imena, ali meni ništa.” Brzo sam se umešao: „Nemojte biti 'Ljutiti', budite ‘Zlatni’, što je još dragocenije!” Bio je oduševljen, i svi su se smejali. Svedočeći ovoj sceni, imao sam dubok osećaj koliko su divna svesna bića i koliko je dragocen svaki život. Moramo se truditi da im ponudimo spasenje.
Od proleća do jeseni, vreme je proticalo kao potok. Gledajući unazad, svaki detalj u živopisnom području mi se vrti u mislima kao film:
U početku su planinski vetrovi bili žestoki. Naša roba je često bila nošena, a čak su i naše kišobrane odneli naleti vetra. Jedan praktikant je morao da drži kišobran uspravno, kao da podiže džinovski barjak da ga vetar ne bi odneo. Svaki dan je jedan praktikant bio zadužen da drži kišobran. Drugi praktikant je primetio našu borbu i kupio nam je malo prenosno sklonište, pomogao nam da napravimo nadstrešnicu za sunce i kupio nekoliko stolica. Duboko smo zahvalni na njegovoj nesebičnoj pomoći. Pružio nam je zaklon od vetra i kiše.
Rastinje je postalo gusto i ometalo je prolaz, pa smo doneli srpove, sekire i testere da posečemo travu, testerisali grane i cepali drva. Radeći zajedno, očistili smo i proširili put. Jedna praktikantkinja u 70-im godinama je bila ključni akter. Mladi praktikant, koji nikada ranije nije radio takav posao, radio je dok mu ruke nisu bile prekrivene plikovima, a ipak se nikada nije žalio.
Turisti su prolazili i pitali: „Koliko ste plaćeni?” Odgovorili smo: „Niko nas ne plaća. Mi dobrovoljno popravljamo put.”
Kad su nam neki ljudi pokazali palac gore i pohvalili nas, rekao sam: „Postali smo dobri ljudi jer praktikujemo Falun Dafu; inače, ko bi dobrovoljno preuzeo tako iscrpljujući posao?” Kad su to čuli, neki turisti su vikali: „Falun Dafa je dobra!” i nastavili su to da govore dok su odlazili. Svedočeći buđenju ovih ljudi, oči su mi se napunile suzama. Sva muka i umor su bili vredni, videvši da će svesna bića biti spasena.
Drugom prilikom, nakon što je stigla turistička grupa, dobrovoljno smo se ponudili da budemo vodiči i objasnili smo lokalnu kulturu i legende. Hodali smo daleko sa njima, koristeći svaku priliku da objasnimo istinu usput. Nakon toga, odmorili smo se zajedno u zasenjenom paviljonu i popili čaj pre nego što smo nastavili da hodamo. Dok se njihov autobus udaljavao, mahali su nam, a mi smo im doviknuli: „Dobrodošli ste da nas ponovo posetite!” Neki su spojili dlanove u znak zahvalnosti, ponavljajući: „Hvala vam.” Drugi su vikali: „Mi smo vaši najverniji fanovi!”
Iako sam na planinu išao samo nekoliko meseci, iskustvo je ostavilo dubok utisak na mene: ljudi zaista čekaju da dođemo i ponudimo im spasenje, a odgovornost koja leži na našim plećima je ogromna. Vreme brzo prolazi, pa moramo ubrzati naše napore da objasnimo istinu ljudima.
Učitelj je više puta produžavao dodeljeno vreme, dajući nam priliku da spasemo svesna bića u našim nebeskim svetovima, da ispunimo naše misije i da ispoštujemo zavete koje smo dali. Trebalo bi da se marljivo kultivišemo ispravljajući svoje misli i dela.
Moramo dobro potvrditi Fa. Praktikanti predstavljaju sliku Dafe, tako da je ono što govorimo i radimo veoma važno. Trebalo bi da ponudimo spasenje većem broju ljudi, da ispunimo njihove iskrene nade i Učiteljeva očekivanja eliminišući našu sebičnost i egocentrične predstave, ispravljajući sve u skladu sa Dafom. Trebalo bi da prvo razmislimo o drugima i eliminišemo svoju sebičnost i ego.
