Godinama sam zamerala svojoj majci. Kad sam bila mala, baka je živela sa nama. Ona se brinula o meni i spavale smo u istom krevetu. Moja mlađa braća i sestre su ostajali sa majkom. Kad bi bilo nešto dobro za jelo, baka bi to dala meni. Kad bi majka htela da me tuče, baka bi me zaštitila. Baka me je najviše volela, a i ja sam nju najviše volela.
Moja majka je uvek iskaljivala svoje emocije na nekome u porodici. Obično je bila ljubazna osoba i dobra supruga i majka, ali bi povremeno postala veoma uznemirena i iskaljivala svoj bes, posebno kritikujući moju baku. Moj otac se nije usuđivao da kaže bilo šta, a baka joj nikada nije uzvraćala niti joj se suprotstavljala. Ja, međutim, nisam mogla to da podnesem. Zauzimala sam se za baku i svađala se sa majkom. Tako je počelo moje zameranje majci.
Nakon što smo se moja braća, sestre i ja povenčavali, kad bi se majka naljutila na nekoga, trebalo joj je dugo da se smiri. Svi mi – njena deca i naši supružnici – morali smo da joj se izvinimo, bez obzira da li smo bili u pravu ili ne. Nakon što je počela da praktikuje Falun Dafu 1996. godine, radila je na poboljšanju svog karaktera. Ali njena navika iskaljivanja besa bila je duboko ukorenjena, pa joj je bilo veoma teško i trebalo joj je dugo da je eliminiše. Nakon više od 20 godina kultivacije, poboljšala se – smiri se nakon nekoliko dana i ne zahteva da joj se iko izvinjava.
Počela sam da praktikujem Falun Dafu 2006. godine. Moja majka mi je uvek nalazila mane i činilo mi se da ništa što sam radila nije bilo ispravno. Pošto nisam dugo učila Fa, nisam jasno razumela stvari iz perspektive Fa. Koristila sam obično razmišljanje i osećala sam da me ona maltretira. U stvari, sa stanovišta kultivacije, ona mi je pomagala da poboljšam svoj šinšing – ali to tada nisam shvatala. Osećala sam se uznemireno zbog toga i podelila sam svoja osećanja sa drugom praktikantkinjom. Ta praktikantkinja takođe nije dobro razumela Fa i stala je na moju stranu. Što je više govorila da je moja majka pogrešila, to sam se ja gore osećala. Nisam mogla da pređem preko toga, a uznemirenost me je rasplakala. To se dešavalo mnogo puta, i moje zameranje majci je raslo.
Jednog dana dok sam objašnjavala istinu ljudima sa koleginicom praktikantkinjom, kineski znak za „poštovanje prema starijima“ pojavio mi se u mislima. Rekla sam to drugoj praktikantkinji, ali nijedna od nas tada nije razumela šta to znači.
Stalno sam razmišljala o toj reči. Odjednom sam shvatila – to je bio nagoveštaj od Učitelja, koji mi je govorio da budem poslušna prema svojoj majci. Vođena principima Fa, počela sam da se bolje ophodim prema njoj. Pomagala sam joj u kućnim poslovima, pripremala joj ukusnu hranu i provodila vreme sa njom bez obzira koliko sam bila zauzeta. Drugi praktikanti su me hvalili što sam poslušna, a moj muž je rekao: „Neću tolerisati da iko kaže da nisi poslušna; vidim sve što radiš.“ Uprkos svemu tome, moja majka je i dalje govorila da sam ja najmanje poslušna od njene dece. Srce mi se lomilo, ali nisam ništa rekla.
Nakon što je moja majka to više puta ponovila, shvatila sam da moram da pogledam unutar sebe. Pronašla sam da je koren mog zameranja bila ljubomora. Takođe sam shvatila da moje poslušno ponašanje nije bilo iskreno. I dalje sam joj zamerala. Kad sam je pogledala, srce bi mi se uzburkalo. Na površini sam bila ljubazna, ali sam se u sebi tiho žalila na nju. Zamolila sam Učitelja da mi pomogne da uklonim ove negativne stvari; one nisau ja, i želela sam da postanem zaista ljubazna osoba. Takođe sam slala ispravne misli da eliminišem te negativne supstance.
Jednog dana moja majka je rekla: „Kad ostarim, ostaću kod tebe. Od sve moje dece, ti se najbolje brineš o meni.“ Nasmešila sam se. Promenila sam se, i ona je to mogla da oseti. Osećala sam veliku zahvalnost Učitelju što mi je pomogao da uklonim te loše supstance. Trebalo mi je nekoliko godina kultivacije da se konačno oslobodim svojih negativnih osećanja. Srce mi je bilo lako i mirno.
Oslobađanje od ljubomore na poslu
Prošlog leta sam radila u bazi za testiranje koja je proizvodila dilatacione spojeve za mostove. Moj posao je bio da pripremam materijale. Moj šef me je poslao u građevinski tim jer su radili na projektu za našu kompaniju. Moju platu je i dalje plaćala moja kompanija, tako da tehnički mi je bilo potrebno samo da pripremam materijale za dilatacione spojeve i nisam morala da radim bilo kakav posao na gradilištu.
Nakon što sam stigla na gradilište, pomislila sam: „Ja sam Dafa praktikant. Ne mogu samo da stojim dok drugi rade.“ Kad nisam morala da pripremam materijale, radila sam neke fizičke poslove. Pronašli su spojni šav koji nije bio pravilno zaptiven, a poslovođa me je zamolio da pripremim neke materijale da ga popunim, što sam i učinila. Posle posla, vozili smo se 40 minuta do hotela u kojem smo odseli, i da jedemo u restoranu. Dok smo se vraćali, moj šef je nazvao i pitao da li sam popunila nedostatak. Rekla sam da jesam. Pitao je kako sam to uradila. Rekla sam da sam koristila naš materijal. Rekao je da to neće ići – potreban je mekši materijal. Rekla sam da to nisam znala, i ponudila sam da to ponovim sutradan. Rekao je da nije potrebno. Nakon što sam prekinula vezu, poslovođa, koji je bio u kolima, se jako naljutio i počeo da viče: „Šta? To neće ići! Sutra ću to ukloniti!“ Zatim je počeo da me psuje, koristeći izuzetno vulgaran i uvredljiv jezik. Nisam rekla ni reč.
Pomislila sam: „Nisam ti ništa rekla. Zašto vičeš na mene?“ Posle nekog vremena, pomislila sam: „Ovo nije dobro za tebe – gubiš vrlinu.“ Podsetila sam se da sam kultivator, pa bez obzira da li sam bila u pravu ili ne, trebalo je da mu se izvinim. Zatim sam rekla: „Žao mi je. Molim te, prestani.“ Ali kad je to čuo, postao je još ljutiji i nastavio da me grdi. U kolima je bilo oko deset ljudi, uključujući još jednog praktikanta. Lice mi je pocrvenelo, moj ponos me je savladao, i pomislila sam: „Sutra će mi se smejati. Uvredio me je, a ja nisam ništa rekla.“
U srcu sam rekla: „Učitelju, ne želim ovu vezanost za čuvanje obraza. Želim da sledim tvoja učenja.“ Ipak, bilo je teško podneti njegovo stalno grđenje. Dok je nastavljao da viče, recitovala sam Fa:
“On je u pravu,
a ja sam u krivu.
O čemu se ima raspravljati?” (Ko je u pravu, ko je u krivu,, Hong Yin III”)
Grdio me je celim putem, a ja sam celim putem recitovala Fa. Što sam više recitovala, to sam se mirnije osećala. Počela sam da osećam da je jadan. U tom trenutku, osetila sam moć Učitelja i Dafe. Prestao je nakon otprilike pola sata, a mi smo skoro stigli do restorana.
U restoranu sam sela kao i obično. Poslovođa je šetao ispred mene. Kad sam ga pogledala, brzo je rekao: „Šta bis želela da jedeš? Naručiću.“ Znala sam da oseća da je pogrešio i da se izvinjava na svoj način. Nasmešila sam se i rekla: „U redu je, mogu da jedem bilo šta.“
Sledeće večeri, naručio mi je slatko-kiselo svinjsko meso i rekao ostalima: „Ovo je za nju. Nemojte jesti.“ Rekla sam: „Ne mogu sve da pojedem. Hajde da svi podelimo.“
Otprilike tri meseca kasnije, ponovo se izvinio i rekao: „Molim te, nemoj biti ljuta na mene. IPrgav sam – govorim stvari bez razmišljanja i vređam ljude.“ Rekla sam: „Nisam ljuta. Ja sam kultivator. Neću se ponašati isto kao što bi se drugi mogli ponašati. Ne samo da nisam ljuta, trebalo bi da ti se zahvalim.“ Moj šef, koji je razumeo istinu o Falun Dafi, rekao mu je: „Dao si joj mnogo vrline.“
Zapravo, poslovođa je znao da sam praktikantkinja. Razmišljala sam o objašnjavanju istine radnicima, ali sam oklevala, brinući se da bi se mogao naljutiti zbog progona od strane Komunističke partije Kine (KPK). Ali kad je vikao na mene, spomenuo je da praktikujem Falun Dafa. Nakon toga, više nisam oklevala. Sledećeg dana sam objasnila istinu radnicima i pomogla im da napuste KPK i njene pridružene organizacije. Nekoliko dana kasnije, projekat je završen i spremale smo se da idemo kući. Postojala je jedna osoba sa kojom nisam imala priliku da razgovaram, zbog čega sam žalila.
Nakon nekog vremena, našoj kompaniji je bilo potrebno više radnika, a poslovođa je poslao dve osobe. Jedna od njih je bila osoba sa kojom nisam uspela da razgovaram ranije, a druga je bila nova osoba. Pronašla sam priliku da razgovaram sa obojicom i pomogla im da napuste KPK i njene pridružene organizacije.
Pomislila sam: „Učitelj je tako saosećajan – ne želi nikoga da ostavi iza sebe.“ Učitelj je doveo svakoga ko treba da bude spasen pravo do nas. Mi samo treba da govorimo. Oči su mi se napunile suzama. Učitelj je uvek bio pored mene, pazio me i štitio. Ne mogu rečima da izrazim svoju zahvalnost. Jedini način na koji mogu da mu uzvratim saosećanje je da se marljivo kultivišem i pomognem mu da spase više ljudi.
