Živim na selu i praktikujem Falun Dafu od 1997. U početku se moj muž protivio mojoj praksi i često smo se svađali. Kao nova praktikantkinja sa ograničenim razumevanjem Fa, mnogo sam patila zbog porodičnih sukoba.
U jednom trenutku sam počela da sumnjam da li mogu da nastavim sa kultivacijom – činilo mi se previše teško. Međutim, kad sam otvorila Džuan Falun i ugledala Učiteljev portret, moje srce je bilo duboko dirnuto. Učitelj Li me je izabrao da budem njegova učenica i pazio me je kroz bezbroj života. To je nemerljiva čast. Postala sam odlučna da nastavim svoju kultivaciju do samog kraja.
Jednom, nakon još jednog sukoba sa mojim mužem, rekao je: „Zar se ti još uvek nazivaš praktikantkinjom Dafe?“ Bila sam zapanjena i bez reči. Posle trenutka, shvatila sam da Učitelj koristi njegove reči da me prosvetli.
Da budem iskrena, davala sam sve od sebe da brinem o njegovim potrebama, ali ga je bilo teško zadovoljiti. Žalila sam se da ne zna da ceni ono što ima, pošto je odrastao bez majke. Shvatila sam da se moje ponašanje nije razlikovalo od ponašanja običnih ljudi, koji uvek očekuju nešto zauzvrat. Ono što je on radio bilo je nenamerno – pomagalo mi je da poboljšam svoj karakter. Praktikovala sam Dafu toliko godina, a ipak nisam naučila da prepoznam sopstvene greške tokom sukoba.
Jednog dana, otišla sam od kuće da prisustvujem grupnom učenju Fa, ne rekavši mužu. Kad je shvatio kuda idem, potrčao je za mnom, vičući: „Misliš li da ne znam kuda ideš? Neću te tražiti čak i ako ostaneš celu noć!“ Okrenula sam se i mirno ga pogledala, ne rekavši ništa. Glas u mom srcu je rekao: „U redu je. Idi uči Fa.“ Moj muž se zatim okrenuo i tiho se vratio kući. Kad sam se vratila kući posle grupnog učenja, sve je bilo normalno, kao da se ništa nije dogodilo.
Kad sam se odrekla sopstvenih interesa i zaista uzela u obzir svog muža, bolje smo se slagali i on se više smejao. Ponekad me je čak podsećao da šaljem ispravne misli. U podne, kad naš mali unuk nije hteo da spava, on se dobrovoljno javio da ga čuva kako bih ja mogla da se usredsredim na slanje ispravnih misli.
Počela sam da gledam na sukobe između praktikanata i članova porodice sa novim razumevanjem. Često, mi praktikanti zaboravimo da pogledamo unutar sebe i pokažemo svoju dobrotu. Na mnogo načina, članovi naše porodice mogu da odraze naše sopstvene nedostatke.
U savremenoj Kini, komunistička ideologija je oštetila moral i manire ljudi. Tri susedne porodice u našem kraju se nisu slagale, a žena iz treće porodice je volela da izaziva nevolje. Jednog dana mi je rekla: „Gledaj, te dve porodice su stavile svoje kante za smeće ispred tvoje kuće. Kako prljavo!“ Jedna od porodica je imala nekoliko podstanara, pa su svoje kante za smeće postavili ispred našeg ulaza. Ja sam joj se samo nasmešila i ništa nisam rekla.
Možda sam još uvek imala neko zameranje zbog situacije, pošto su kante za smeće privlačile komarce u naše dvorište. Nedugo zatim, žena je ponovo pokrenula to pitanje. Rekla sam sebi da ovo mora biti još jedan test mog karaktera. Rekla sam: „Ako žele da ih stave tamo, neka ih. To je njihova odluka.“
Ona je odgovorila: „Ti si stvarno budala! Puštaš ljude da te gaze.“
Učitelj nas je učio da se držimo visokih standarda. Treba da mislimona druge, da budem tolerantna i razumevajuća, i da stvari posmatram sa pozitivnim stavom.
Kad je komšija gradio kuću pored, žena je ponovo pokušala da izazove nevolje govoreći loše o njima. Bilo je istina da su građevinski radnici ponekad gazili po mom krovu. Ona me je nagovarala da se svađam sa njima. Rekla sam: „U redu je. Ja sam praktikantkinja Falun Dafe.“ Ona je zatim tiho otišla.
Iz učenja Fa, shvatila sam da kultivacija nije odricanje od svih materijalnih stvari. Radi se o oslobađanju od sebičnosti, pohlepe i želje. Nesebičnost i dobrota su ono što traje zauvek. Oni su standardi za ulazak u budući univerzum. Nadam se da ću preneti Učiteljevu blagost svim živim bićima.
