Eliminisanje vezanosti za „sebe“ je nešto što bi svi praktikanti Falun Dafe trebalo da urade. Mnogi oblici manifestacija vezanosti za „sebe“ mogu se videti tokom naše kultivacije, ali čini se da ih je posebno teško prevazići.
Šta je „ja“?
„Ja“ o kojem ovde govorimo zapravo se sastoji od stečenih predstava – ljudskih vezanosti i karme. To nije naša urođena priroda ili naše „pravo ja“, kako je objašnjeno u predavanju Predavanje u Sidneju. Drugim rečima, ovo „ja“ je živi entitet koji je stvoren iz naših emocija.
Većinu vremena živimo za naše „konstruisano ja“ koje diktira kako živimo svoje živote.
Učitelj Li Hongdži je ovo rekao o „ja“: „Iz sebičnosti i srdžbe ona se žali na nepravde nanesene joj.“ („Domeni“, Bitno za dalje napredovanje)
Učitelj je takođe istakao da je to demonski deo nas koga se moramo rešiti. Vrlo je dominantan u svima nama i njegovo prisustvo se snažno oseća na početku naših puteva kultivacije. Da nismo kultivatori i da nije Učiteljeve pomoći, bilo bi nam vrlo teško da ukrotimo ovo „ja“.
Kako se „ja“ jača
Hraneći se našim emocijama, „ja“ može postati nezaobilazan deo nas, i može biti duboko skriveno i postati mehanizam samoodbrane. Ono je inherentno sebično i suprotno je Fa principima Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti.
Ono stiče snagu i raste ako nismo budni u našoj kultivaciji. Što jače postaje, to smo skloniji da ga štitimo iz straha od napada.
Kada je „ja“ nesigurno ili se plaši da će biti povređeno ili da će izgubiti svetovne interese, ono stvara strah u nama.
Učitelj je rekao:
“No za kultivatora, strah, odnosno nedostatak istog, iskazuje njegovu ljudskost ili božanstvenost i to je ono što razlikuje kultivatora od običnog čovjeka. To je nešto s čime se kultivator mora suočiti te najveća ljudska vezanost koju kultivator mora odstraniti..” (“Dobro učite Fa i odstranjivanje vezanosti nije teško,” Bitno za marljiv napredak III)
Moje razumevanje je da naš strah dolazi od ovog „ja“, a ne od našeg izvornog ja ili naših kultivisanih delova. Ako prestanemo da se prepuštamo strahu, „ja“ će postepeno slabiti. Za mene je ovo najveća i najteža prepreka koju moramo prevazići.
Što smo uspešniji u običnom društvu ili što više autoriteta imamo u svom domu, to je lakše našem „ja“ da stekne snagu. Naš osećaj naduvane samovažnosti zahteva da stvari idu po našem, ali to samo doprinosi našoj karmi i našim emocionalnim vezanostima.
“Ja” veruje da se njegove želje ne mogu odbaciti jer bi to ugrozilo njegovo postojanje, pa se bori svim silama da se zaštiti. U svojoj žestokoj borbi za samoodržanje, ništa nije previsoka cena, uključujući i smrt fizičkog tela.
Kada je naše „ja“ izazvano, osećamo se nesrećno, ali „ja“ se suočava sa borbom na život i smrt. Podstičemo rast „ja“ svaki put kada popustimo ljudskoj vezanosti. Vremenom, ono može postati nezaustavljivo. Njegova kontrola nad nama postaje očigledna tek kada Učitelj proceni da je vreme da ga se rešimo.
„Ja“ je prilično lukavo i ponekad pokriva jednu vezanost drugom. Kada se otkrije velika vezanost, ono može koristiti manju kao štit ili žrtvenog jarca kako bi zaštitilo veću vezanost.
Kako se „ja“ manifestuje u našoj kultivaciji
Ljudske vezanosti su manifestacija „ja“. Naše tendencije da se hvalimo, da budemo samozadovoljni zbog manjih postignuća, osećaji ljubomore i borbenosti, sve to služi za jačanje „sebe“.
Deo onoga što čini „ja“ je karma – i misaona karma i karma-bolest.
Poput otrova, karma će na kraju naneti štetu. Kada dođe vreme da se karma rastvori, Učitelj će je izneti na površinu da je vidimo. Naravno, želimo da je se potpuno rešimo, ali karma-bolest nas umesto toga tera da tražimo medicinsku pomoć, dajući joj tako još jednu šansu da preživi. Karma nas obmanjuje da tražimo lek konvencionalnim sredstvima, umesto da sledimo učenja Falun Dafe. Tako, umesto da bude uništena, karma nas sada drži zarobljene u svom stisku i postepeno slabi našu veru u Učitelja i Dafu.
„Ja“ se plaši smrti, dok se naše pravo ja ne plaši. Ovo „ja“ se hrani priznanjem na površnom nivou. Ono nas tera da željno projektujemo sliku o tome koliko dobro se kultivišemo, umesto da iskreno radimo na poboljšanju. Tražimo priznanje, slavu i materijalne dobitke, a kada smo uspešni, naše egoistično „ja“ nastavlja da raste i postaje jače.
„Ja“ je posebno ukorenjeno u nekome ko je uticajan ili autoritativan unutar grupe ili organizacije. Ovo pitanje je široko diskutovano u mnogim Minghui člancima koje su napisali praktikanti na koordinatorskim pozicijama.
Unutar naše kultivacijske zajednice, „ja“ voli da formiramo klike jer se tako oseća sigurnije. Klike se stvaraju da bi se ogovarali drugi, omalovažavali drugi, i koriste se kao sredstvo za zaštitu sopstvenih duboko ukorenjenih ljudskih vezanosti od razotkrivanja. To može dovesti do podela među praktikantima.
Kako se približavamo kraju naših puteva kultivacije, naša želja za dokolicom je takođe ukorenjena u „ja“. Ono nas tera da podsvesno izbegavamo teškoće, nagovara nas da napustimo istinske principe ovog univerzuma koji diktiraju da ljudska bića moraju patiti kako bi otplatila karmu. Želja za lagodnim, udobnim životom ponekad je teško uočljiva jer nam je postala druga priroda. Ali ona deluje kao otrov koji sporo deluje, nagrizajući našu volju za kultivacijom, dok zauzvrat, karma koja se skuplja jača ovo „ja“.
Da li izgledamo ljubazni i blagi zavisi od toga koliko je naše „ja“ jako. Kada brzo napredujemo u našoj kultivaciji u Falun Dafi, i deo nas ispuni traženi standard, taj deo se odvaja. Stoga, možda nismo tako blagi kao što smo nekada bili. Verujem da što je „ja“ slabije, to ćemo biti blaži.
Međutim, primetio sam zabrinjavajući trend. Malo je deljenja i diskusije među praktikantima, posebno nakon zajedničkog učenja Fa. Neki praktikanti su zabrinuti za svoju privatnost, dok se drugi brinu da će biti osuđivani. Čak i kada postoji deljenje, ono je obično na prilično površnom nivou.
Podela među praktikantima uglavnom je uzrokovana zaštitničkim „ja“ u nama. Naravno, postoje i drugi faktori, kao što su praktikanti koji dolaze iz mnogo različitih kultura i pozadina, a možda među nama ima i špijuna.
Kada praktikanti ne rade zajedno kao jedno telo, prisustvo na grupnom učenju Fa i vežbalištima opada, a okruženje za kultivaciju postaje gore za sve. Mislim da svi treba da budemo iskreni i da stvorimo bolje okruženje za kultivaciju za sve.
Kada „ja“ ne dobije zadovoljenje za kojim žudi, može se osećati depresivno. Na primer, spor tempo Fa-ispravljanja, nedostatak podrške za nečije gledište ili nepostizanje tako dobrog rezultata u aktivnostima objašnjavanja istine kao drugi praktikanti. Sve to postaje uzrok osećaja depresije. Lako možemo izgubiti motivaciju jer naše ljudske želje nisu zadovoljene.
Kada je „ja“ izazvano, možemo postati emotivni, što dovodi do mnogih nepotrebnih grešaka. Učitelj želi da potvrđujemo Fa mudrošću. Moje lično razumevanje „potvrđivanja Fa mudrošću“ je da napravimo što manje grešaka, a da postignemo najveći uticaj. Kada je „ja“ jako, naše ispravne misli su obično slabije i naša mudrost se smanjuje. To stvara savršen nedostatak koji stare sile mogu iskoristiti, podrivajući tako naše napore u spasavanju ljudi.
Što se više približavamo kraju naših puteva kultivacije, to više moramo obraćati pažnju na sitne detalje. Moramo biti svesni svake naše misli i biti budni u oslobađanju od bilo kakvih ljudskih vezanosti koje otkrijemo, bez obzira koliko se trivijalne činile. Mala stvar može vrlo lako biti odraz mnogo veće vezanosti.
Istinsko eliminisanje „ja“
Postoje dva pristupa koja možemo preduzeti da bismo se oslobodili „sebe“, prema mom razumevanju.
Jedan način je da uložimo svaki napor da otkrijemo sopstvene emocionalne vezanosti i želje za slavom i materijalnom dobiti.
Drugi pristup je da uvek gledamo sukobe iz perspektive druge strane. Da bismo obuzdali ovo „ja“, moramo staviti druge na prvo mesto. Kada smo istinski skromni, možemo videti pozitivne aspekte drugih ljudi. Tada možemo biti najodlučnija, najtolerantnija i najblagija bića.
