Počeo sam da praktikujem Falun Dafu 2010. Kad god se suočim sa iskušenjima i nevoljama, obraćam se Učitelju i gledam unutar sebe. Učitelj me nikada nije napustio, uvek me je saosećajno vodio i pomagao mi da prebrodim nevolje. Mnogo puta sam iskusio čudo Dafe.
Tumor je nestao kad sam počeo da se kultivišem
U martu 2010. godine, razvio sam dva tumora limfnih čvorova, po jedan sa svake strane vrata, svaki prečnika oko tri centimetra. Doktor u gradskoj bolnici rekao je da mi je potrebna hitna operacija. Procedura je trebalo da se obavi u dve faze: prvo bi operisali jednu stranu, a zatim drugu kad se oporavim.
Nakon prve operacije, imao sam velike poteškoće sa jelom, a osećao sam se kao da mi nož seče grlo kad sam pio vodu. Trpeo sam strašne bolove.
Kad sam otpušten, moja supruga (praktikantkinja) me je ohrabrila da praktikujem Falun Dafu, rekavši da ako tumor na drugoj strani nestane, neću morati na još jednu operaciju. Bio sam zaintrigiran i želeo sam da probam Dafu.
Od tada sam svakodnevno učio Fa i radio vežbe sa njom. Držao sam se standarda Dafa učenika, kultivisao svoj karakter i težio da budem dobra osoba. Takođe sam učestvovao u Dafa aktivnostima za spasavanje ljudi i postepeno sam krenuo putem Dafa kultivacije.
Mesec dana kasnije, tumor na drugoj strani vrata počeo je da omekšava i smanjuje se, a nakon dva meseca, potpuno je nestao, poštedevši me muke još jedne operacije. Doživeo sam čudo Falun Dafe!
Sluh je vraćen
Prekomerno opijanje u mladosti možda je uzrokovalo da potpuno ogluvim na jedno uvo. U svakom slučaju, mogao sam da čujem samo na jedno. Godine 2021, kako se pandemija COVID-19 širila, sprovedena je masovna vakcinacija, a ulazak na javna mesta bio je zabranjen nevakcinisanima.
Vakcinisan sam 9. jula. Nedelju dana kasnije, primetio sam da mi se sluh pogoršava. Pogoršavao se iz dana u dan sve dok više nisam mogao jasno da čujem normalan razgovor. 27. jula, moja snaja me je odvela u hitnu pomoć pokrajinske bolnice. Doktor mi je dijagnostikovao iznenadni gubitak sluha. Morao sam da budem hospitalizovan radi lečenja.
Tri dana kasnije, moja porodica se spremala da me odvede u bolnicu na prijem. Tog jutra sam naišao na onlajn diskusiju između medicinskog stručnjaka i nekoga ko je pretrpeo gubitak sluha nakon vakcinacije.
Stručnjak je objasnio da iznenadni gubitak sluha izazvan vakcinom zahteva lečenje u roku od 72 sata. Čak i tada, lečenje je efikasno za samo 33% pacijenata, a čak i za njih, samo se delimično vraća sluh.
Neki ljudi pogrešno veruju da će se sluh vratiti kad efekti vakcine prođu, ali to nije slučaj. Do trenutka kad se to shvati, čak ni slušni aparat možda neće pomoći. Čitanje ovoga me je ostavilo zapanjenim, ispunjenim dubokim osećajem razočaranja, bespomoćnosti i žaljenja.
Rok za lečenje je odavno prošao; šta da radim? Odjednom mi je palo na pamet da moja supruga nije vakcinisana, a ipak je savršeno dobro. Pogledao sam unutar sebe i shvatio da moja vera u Učitelja i Dafu nije bila čvrsta, da sam gajio strah i dopustio da moja vezanost preuzme primat, čime sam prizvao nevolje.
Sam sam ovo sebi naneo, pa, bez obzira na ishod ili veličinu nevolje, morao sam to da podnesem. Kad sam odbio da idem u bolnicu, osetio sam olakšanje, a moje prethodno haotično i teško stanje uma postalo je mirno i opušteno.
Tog jutra, dok sam učio Džuan Falun, moj um je bio potpuno oslobođen ometajućih misli, a svaka rečenica i svaka reč Učiteljevih učenja bila je urezana u moj um.
Dok sam čitao od početka do 22. stranice Predavanja 1 Džuan Faluna, iznenada sam slabo čuo zvuk mog malog unuka kako govori u susednoj sobi. Nisam to tada spomenuo svojoj porodici, plašeći se da bi se mogao javiti osećaj euforije. Do podneva, osetio sam da mi se sluh donekle poboljšao. Tog popodneva, nastavio sam da učim Učiteljeva Fa učenja.
Oko 3:00 ujutru, sledećeg dana dok sam radio vežbe, moj sluh se potpuno vratio u normalu! Učitelj me je spasao iz sveta bez zvuka i vratio me u svet zvuka. Klečeći pred Učiteljevim portretom, nisam mogao da izgovorim ni reč zahvalnosti i jednostavno sam plakao.
Kultivacija je ozbiljna stvar
U januaru 2025. godine, moj sluh se pogoršao. U roku od dve nedelje, više nisam mogao da čujem normalan govor niti najave u autobusima i metrou. Kad mi je porodica govorila, morali su da govore glasno, tik pored mog uha. Svi smo bili veoma zabrinuti.
Moja supruga mi je rekla: „Već neko vreme, kad god šalješ ispravne misli, ne držiš ruku podignutu; dok meditiraš, zapadneš u omamljenost; a kad učiš Fa, samo preletiš tekst da bi obavio zadatak. Jesi li zaista razmislio šta bi mogao biti koren uzroka tvog ponavljajućeg problema sa uhom?“
Ponovo sam pogledao unutar sebe i shvatio da gajim snažan osećaj radoznalosti. Svakog dana, dok sam vodio unuka u školu i iz škole autobusom ili metroom, stalno sam gledao kratke video snimke na WeChatu ili čitao vesti na Baidu-u o američkim izborima, rusko-ukrajinskom ratu, bizarnim anegdotama i slično.
Moj nedostatak fokusa dok sam radio vežbe, učio Fa i slao ispravne misli, dao je starim silama nedostatak koji su mogle da iskoriste, što je rezultiralo abnormalnim stanjem koje sam doživljavao. Osetio sam dubok osećaj žaljenja i srama što nisam opravdao Učiteljevo saosećajno spasenje!
Škola je trebalo da počne za samo nekoliko dana, a ja sam bio odgovoran za vođenje unuka u školu i iz škole. Ali s obzirom na gust saobraćaj i moj gubitak sluha, to je bilo prilično nesigurno. Moj sin je kontaktirao specijalistu za slušne aparate i zamolio me da odem na probu. Još nisam bio siguran da li ću moći da ga nosim, a, osim toga, slušni aparati samo pojačavaju zvuk – ne rešavaju korenski problem.
Moja supruga mi je rekla: „Ja ću se brinuti o svim kućnim poslovima ovih nekoliko dana. Ti bi trebalo da iskoristiš ovo vreme da što više učiš Fa. Uči ga iskreno i sa mirnim umom da bi Fa duboko prodro u tvoje srce.“
Ujutru pre nego što je trebalo da dobijem slušni aparat, radio sam vežbe noseći slušalice, sa pojačanim zvukom do maksimuma. Kad sam završio, osećajući se teškog srca i ispunjenim krivicom, kleknuo sam pred Učiteljev portret i molio: „Učitelju, molim te, spasi me još jednom. Neka mi se sluh vrati da bih mogao normalno da slušam Fa i radim vežbe.“
Zatim sam počeo da čitam Džuan Falun sa punom koncentracijom. Čitao sam reč po reč – sporije nego ranije – i čak bih se vraćao da tiho ponovo pročitam određene rečenice. Nakon što bih završio svaki odeljak, zastao bih da razmislim i usvojim Fa principe pre nego što bih prešao na sledeći.
Kad bi moja supruga završila kućne poslove, pridružila bi mi se, i delili bismo naša razumevanja i slali ispravne misli, što smo činili češće nego ikada pre.
Procenjujući sebe prema standardima Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti, shvatio sam da još uvek gajim mnoge predstave proizašle iz partijske kulture i da tek treba da eliminišem brojne vezanosti. Video sam da moje razumevanje kultivacije ostaje na površnom, emocionalnom nivou.
U tri ujutru sledećeg dana, probudio sam se i spremao da ustanem da radim vežbe, kad sam iznenada shvatio da mogu da čujem slab zvuk moje ruke koja dodiruje jorgan – moj sluh je bio potpuno vraćen! Kleknuo sam pred Učiteljev portret i ponovo zaplakao, ispunjen zahvalnošću za Učiteljevo saosećajno spasenje.
Ubrzo nakon šest ujutru, članovi moje porodice su ustali, a moj sin me je pozvao: „Vodim te jutros da ti ugrade slušni aparat!“ Odgovorio sam: „Sada čujem sasvim dobro. Više mi ne treba slušni aparat.“ Ispričao sam kako sam tražio Učiteljevu pomoć i učio Fa, a moja porodica je uzviknula u čudu: „Dafa je zaista čudesna!“
Sada kad vodim unuka u školu i iz škole, tiho recitujem Učiteljeva Fa učenja u autobusu ili metrou, i više ne gledam u telefon.
Duboko razmišljajući o naučenim lekcijama, shvatam da je kultivacija ozbiljna stvar. Samo održavanjem iste posvećenosti koju sam imao na samom početku – dobrim učenjem Fa, kultivisanjem sebe i obavljanjem tri stvari – mogu se vratiti kući sa Učiteljem.
