Počela sam da se kultivišem u Falun Dafi pre 19 godina, kad sam bila tinejdžerka. Na tom putu sam se mnogo puta izgubila, ali uz Dafino vođstvo i Učiteljevu blagost, uvek sam se vraćala na pravi put. Beznačajna sam kao zrnce prašine u ovom univerzumu, a ipak me je Učitelj stvorio i podario mi čast da budem praktikantkinja Dafe. Nijedna reč ne može izraziti moju zahvalnost Učitelju.
Probuđena iz konfuznog života, ojačala sam svoje ispravne misli i hrabro se suočila sa izazovima. Želim da podelim kako sam poboljšala svoj karakter (šinšing) gledajući unutar sebe, kako bih mogla da prozrem iluziju osećanja i kultivišem blagost.
Moja sebična i hladnokrvna priroda
Nakon što se moj otac razveo od moje majke, uzeo je svu našu ušteđevinu i nekretnine i oženio se ženom sa kojom je imao aferu. Ostavio je moju teško bolesnu majku, mog mlađeg brata i mene, jedva smo preživljavali. Posle dugog dana u školi, dolazila sam kući da spremim večeru, ručno operem prljavu odeću i brinem se o majci. Nakon što bi zaspali, ostajala sam budna do kasno u noć radeći domaći. Posle nekoliko sati sna, ustajala sam da ponovo započnem isti proces.
Moja majka je bila plašljiva i nikada se nije zauzimala za sebe kada su je maltretirali ili iskorišćavali. Retko sam je čula da se na bilo šta žali. Razvod mojih roditelja je takođe negativno uticao na mog brata – postao je izuzetno introvertan i nesiguran.
Da bih zaštitila svoju porodicu, postala sam agresivna i borbena. Kada su drugi povređivali moju majku ili ugrožavali naše interese, ponašala sam se kao razjareni petao i iskaljivala se, bez obzira na priliku ili osećanja druge strane.
Svaki put kad bih izgubila strpljenje, moja majka bi odmahnula glavom i uzdahnula, nazivajući me „zmajskom damom“. Žalila se da nemam manire ni bonton graciozne mlade dame. Ja sam se borila da odbranim svoju porodicu, a na kraju me je grdila sopstvena majka. Osećala sam gorčinu i sve sam pripisivala ocu što je bio tako sebičan i hladnokrvan. Ovo zameranje se proširilo na sve naše rođake koji su zatvarali oči pred našom patnjom. Ponekad sam želela da svi zajedno umremo.
Iako sam u to vreme bila upoznata sa kultivacijom Dafe, loše sam se snalazila kada je reč o poštovanju principa „Blagosti“ i „Trpeljivosti“. Bila sam tvrdoglava i verovala sam da sam u pravu što gajim zameranje, bez obzira na to kako je majka pokušavala da me ubedi u suprotno.
Što se tiče moje loše naravi, pripisivala sam je svojim nesrećnim okolnostima odrastanja – bio je to mehanizam preživljavanja. Moja majka je bila hronično bolesna i nije mogla da radi. Alimentacija od oca nikada nije bila pravovremena i jedva dovoljna. Ako bismo je uopšte dobile, uplate bi prestale čim bi počeo letnji raspust.
Radila sam privremene i povremene poslove sa majkom, ali malo novca koji smo zarađivale jedva je pokrivalo namirnice. Moj brat i ja nikada nismo imali nove cipele ili odeću – uvek smo nosili polovnu odeću prijatelja i rođaka. U školi su nas zvali „siromašna deca“.
U jednom trenutku sam odlučila da više ne možemo tako da živimo, pa sam preuzela naše finansije i upravljala majčinim novcem. Nisam joj dozvoljavala da pozajmljuje novac rođacima niti da daje bilo šta za pomoć potrebi tima. Nisam mogla da razumem zašto je morala da daje naše resurse kada ni mi nismo imale dovoljno za sebe. Ulazila sam u žestoke svađe sa njom svaki put kad bi nekome dozvolila da pozajmi novac. To joj je izazivalo mnogo krivice i stresa. Iako sam praktikovala Falun Dafu, jednostavno nisam mogla da kontrolišem svoj temperament, niti sam imala blagosti prema ljudima izvan moje uže porodice.
Naša finansijska situacija se postepeno poboljšavala kada sam počela da radim. Svakog meseca sam davala majci novac za naše troškove i kupovala joj sve što je želela. Bila sam srećna što trošim novac na nju. Prijatelji i porodica su svi govorili da sam dobra ćerka. Moji ujaci su me cenili što sam se brinula o njihovoj sestri.
Kako sam zarađivala više novca, mislila sam da će moja sebičnost i hladnokrvnost, za koje sam verovala da potiču od niskog samopoštovanja, postepeno nestati. Imala sam dovoljno da jedem i mogla sam da priuštim bolju odeću, pa sam mislila da bih trebala da pokažem više ljubaznosti prema drugima. Ali nisam shvatala da je moje takozvano „dobra ćerka“ bilo samo površno i sebično delo. To je odražavalo moju duboku osećajnost prema majci i nije bilo sveobuhvatno – ne bih potrošila ni dodatni dinar na bilo koga drugog. Bila sam ljubazna samo prema onima koji su mi pomogli u prošlosti.
Moj brat i ja smo 2021. imali oko 25 godina. Moja majka je znala da nemam planove da se udam i osnujem porodicu, pa je izrazila želju da pomognem bratu oko troškova venčanja i kupovine kuće. Moj brat je napustio školu u mladosti zbog razvoda roditelja i nije imao nikakve tražene veštine. Radio je u fabrici, a plata mu je bila niska.
Nakon što se moj otac ponovo oženio, prekršio je obećanje u vezi sa plaćanjem školarine i životnih troškova za mog brata i mene. Takođe je obećao da će pokriti sve troškove za bratovo venčanje ako se odluči da se oženi. Ali ništa od toga nije učinio. U sporazumu o razvodu, moj otac je rekao da će dati stan mom bratu, ali je kasnije odbio da to ispoštuje. Izgovor koji je rekao našim rođacima bio je da će, dok god je njegovo ime na vlasničkom listu, to koristiti kao polugu protiv svoje dece kako bi morali da se brinu o njemu u starosti.
Dafa i Učitelj su mi dali mudrost otkako sam počela da se kultivišem. Na primer, nikada nisam studirala umetnost, ali sam uspela da zaradim prodajući crteže. Ovaj sporedni posao je na kraju prerastao u profitabilan biznis koji je plaćao više od mog dnevnog posla. Sa dodatnim prihodima, kupila sam sve naše kućne aparate i automobil.
Moja majka je očekivala da pomognem bratu jer je bio u finansijskim problemima. Ali ja to nisam videla iz njene perspektive i smatrala sam da je nepravedna i da favorizuje mog brata. Zbog toga sam se žestoko posvađala sa njom.
Moja majka je rekla da sam postala potpuno druga osoba sa naduvanim egom. Osećala je da mi nedostaje blagosti i trpeljivosti praktikantkinje Dafe, a još manje osećaja odgovornosti kao ćerke. Nisam mislila da sam pogrešila, i udaljile smo se.
Druga žena mog oca je imala aferu i napustila njega i njihovog tada osmogodišnjeg sina 2023. godine. Osećajući da nema drugog izbora, zamolio nas je da pomognemo u brizi o dečaku. Moja majka se složila, jer je svog ostarelog bivšeg muža i nevinog dečaka videla kao živa bića koja čekaju da ih Dafa spasi.
Žestoko sam se protivila toj ideji i posvađala se sa majkom. Jednostavno nisam mogla da to pustim. Kritikovala sam je što nema kičmu i što je zaboravila kako ju je otac zlostavljao i napustio zbog druge žene. Prepričala sam svaki detalj i vratila joj najbolnije uspomene.
Moja majka, međutim, nije bila dirnuta. Ispričala mi je san u kojem joj je Učitelj pokazao složenu predodređenu vezu koju je imala sa mojim ocem u njihovim prethodnim životima. Predložila mi je da više učim Fa, da se oslobodim zameranja i da se prema ocu i njegovom sinu odnosim ljubazno.
Suzdržala sam suze i rekla joj da to nikada ne bih mogla da uradim. Međutim, moja majka je donela odluku, i na kraju sam se pomirila sa njenim izborom da pomogne. Ali nisam mogla istinski da se oslobodim zameranja, pa sam se fokusirala na učenje Fa i rad na sebi.
Moja majka je svakodnevno odvozila i dovozila dete iz škole i pomagala mu oko domaćeg. Nakon što bi zaspao, ručno mu je prala odeću kako bi sledećeg dana imao šta da obuče za školu.
Kada je moja majka imala simptome bolesti i zamolila me da odvezem i dovezem dečaka, bila sam distancirana, pa čak i neprijateljski nastrojena prema njemu. Sledećeg dana, imala sam simptome slične COVID-19, sa upornom visokom temperaturom i poteškoćama u koncentraciji. Kritikovala sam sebe što imam kameno srce.
Učitelj me je izabrao da budem Dafin učenik, ali ja nisam prosvetljena u Fa i moja blagost nikada nije izašla na videlo. Moja tvrdoglava sebičnost i hladnokrvnost formirale su planinu u mom srcu. Nisam živela u skladu sa njegovim učenjima i izneverila sam Učitelja.
Iskušenje života i smrti
Moja majka je imala ozbiljne simptome bolesti početkom 2024. godine, ali je insistirala da ode na putovanje kako bi obavila neke poslove i ispunila obećanje koje je nekome dala. Tri dana nakon što se vratila sa putovanja, preminula je.
Kleknula sam ispred Učiteljevog portreta i molila za još jednu šansu. Obećala sam da ću se promeniti, marljivo se kultivisati i imati više blagosti. Želela sam da mogu da vratim vreme i pomognem majci da prebrodi svoju nevolju. Ali Učiteljeve oči su bile crvene, i on me je zabrinuto gledao.
Shvatila sam da sam previše vezana za majku, ali ravnodušna prema tuđoj patnji. Nekontrolisano sam jecala i bila sam slomljena srca zbog majčine smrti. Krivica i žaljenje su me pritiskali, i jedva sam disala. Svaka sitnica iz proteklih 18 godina zajedničke kultivacije sa majkom mi je bljesnula pred očima; nisam znala kako ću nastaviti sama.
Mnogi ljudi kojima je moja majka pomogla došli su na njenu sahranu. Pričali su o dobroti koju im je majka prikazala i žalili za njenim odlaskom. Majčin brat, sa natečenim crvenim očima od plakanja, jurnuo je na mog oca i zakleo se da će ga ubiti. Držala sam ga i nisam ga puštala, plašeći se da će zaista učiniti nešto ekstremno. Rekla sam ujaku da je moja majka oprostila mom ocu. Zamolila sam ga da se i on oslobodi zameranja jer bi to moja majka želela.
Znala sam da je ponašanje mog ujaka pravi odraz mržnje koju sam još uvek gajila u srcu. Još uvek sam zamerila ocu dok sam žalila za majkom. Želela sam da otklonim bol povređujući druge. Moja demonska priroda me je iznova testirala. Tada sam se zapitala: „Da li si sposobna da se oslobodiš ljubavi koju imaš prema majci? Da li si sposobna da se oslobodiš mržnje koju imaš prema ocu? Da li si sposobna da kultivišeš dobrotu i blagost?“
Tokom globalnog vremena za slanje ispravnih misli u ponoć, tri dana nakon majčine smrti, Učitelj mi je pokazao da se vratila u svoj nebeski dom, i sva bića u njenom svetu su bila presrećna. Bila je to tako sveta i veličanstvena scena. Učitelj mi je pomogao da se oslobodim osećanja prema majci pokazujući mi da je sada na mnogo boljem mestu. Učitelj me je ohrabrivao da ne budem toliko ožalošćena.
Moj otac je nazvao dva meseca nakon što je moja majka preminula i rekao da možda ima moždani udar. Odvela sam ga u bolnicu, i, naravno, imao je akutni infarkt u mozgu. Kasnije tog dana je imao trombolitičku proceduru i proveo je noć na intenzivnoj nezi. Nakon što sam sredila papirologiju za prijem i pomogla mu da se smesti, obavestila sam njegovu braću i sestre. Moja tetka je jecala i nazvala me „jadnim detetom“. Naglas se pitala zašto mi život baca sve te stvari. Utešila sam je pre nego što sam nazvala brata da se dogovorimo oko logistike brige o ocu.
Svake večeri sam dolazila kući da se brinem o svom polubratu. Nakon što bih ga ujutru odvezla u školu, išla sam u bolnicu da se brinem o ocu. Moja tetka i ja smo se smenjivale u kuvanju i dostavljanju obroka. Prikovan za krevet, očev ten je bio bled i usta iskrivljena. Hranila sam ga kašičicama kaše, koju je teško gutao. Često se borio da diše i svuda je iskašljavao hranu. Tada sam morala da čistim nered i menjam mu odeću.
Izgubila sam 7 kilograma tokom meseca dok je moj otac bio hospitalizovan. Bila sam tamna, mršava i iscrpljena. Plakala sam do duboko u noć jer mi je majka toliko nedostajala. Recitovala sam Fa kako bih se ponovo prilagodila i ustala sledećeg jutra spremna za još jedan dug dan.
Mnogi rođaci su došli u posetu kada je moj otac otpušten iz bolnice. Hvalio me je pred svima: „Hvala mojoj ćerki što se brinula o meni. Bez nje, ne bih se tako brzo oporavio!“ Komšije su mi aplaudirale i rekle da sam jaka i ljubazna. Jedna moja prijateljica je bila toliko dirnuta onim što sam učinila da je i ona počela da praktikuje Dafu.
Neki članovi porodice su mi predložili da tražim od oca da mi vrati sve troškove koje sam pokrila. Rekli su da je ovo savršeno vreme da ga nateram da se odrekne stana koji je trebalo da bude bratov. Takođe su mi rekli da kažem ocu da pronađe majku mog polubrata i natera je da plaća alimentaciju.
Nisam ništa od toga učinila jer sam znala da sam praktikantkinja i da moram da se prema svima odnosim ljubazno, uključujući i mog oca. U to vreme sam naišla na nekoliko članaka na Minghui.org-u o drugim praktikantima koji su delili slična iskustva. Bila sam uverena da je to Učiteljev plan i da je on uvek bio uz mene.
Dok sam kuvala za oca, posekla sam prst i trebalo mi je tri šava, ali nisam primila tetanus injekciju. Čudno je bilo to što tokom celog procesa nisam osetila nikakav bol. Učitelj je sigurno to podneo umesto mene i pomogao mi da otplatim karmički dug. On ne štedi truda u zaštiti svojih učenika. Hvala, Učitelju.
Prozreti zabludu da bi se kultivisala blagost
Nakon što je moj otac otpušten iz bolnice, nekoliko puta sam mu objasnila istinu. Pričala sam mu priče o tradicionalnoj kulturi da bih inspirisala njegovu dobrotu i takođe sam mu predložila da se oslobodi zameranja prema svojoj drugoj ženi.
Kada je moja majka ranije spominjala temu progona, moj otac bi se toliko naljutio da bi se zakleo da će ostati lojalan Komunističkoj partiji Kine (KPK) do smrti. Ali sada, on je zapravo slušao dok sam mu objašnjavala da ne bi trebalo da veruje klevetničkoj propagandi komunističkog režima i da se protivi Dafi. Rekao je: „Znam da ste vi [praktikanti Dafe] dobri. Ne protivim vam se.“ Verujem da će jednog dana razumeti značaj napuštanja KPK.
Možda sam ja jedna od onih učenika koji se sporo prosvetljuju u Fa principe i uvek moraju da uče na teži način. Ali Učitelj nikada nije odustao od mene. On je uredio da mi moja majka, nežna i ljubazna koleginica praktikantkinja, pomogne na mom putu kultivacije. Nakon što sam prošla kroz toliko toga, možda sam konačno pretvorila gvozdeni stub u iglu za šivenje. Kako bih ponovo mogla da izneverim Učitelja? On je mukotrpno uredio sve na mom putu kultivacije i iznova mi je pokazivao pravo značenje Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Kako bih mogla dozvoliti da Učiteljeva ogromna blagost i vođstvo budu uzaludni?
Naša duhovna praksa se trenutno suočava sa velikim iskušenjem. Mnogi mladi praktikanti u Shen Yun izvođačkoj trupi su na prvoj liniji izdržavanja teškoća i spasavanja živih bića. Osećam se posramljeno. Kao učenik Dafe u periodu Fa-ispravljanja, nisam kultivisala dovoljno dobrote i blagosti. Kako ću spasiti one koje sam predodređena da spasim?
Zatvorila sam svoj nalog na društvenim mrežama, koji mi je doneo prilično bogatstvo. Odlučila sam da se oslobodim svoje vezanosti za novčanu dobit i da se samo fokusiram na dobro obavljanje svog dnevnog posla. Sada koristim sve svoje slobodno vreme za učenje Fa, vežbe i slanje ispravnih misli. Takođe sam objašnjavala istinu ljudima na poslu.
Učenjem Fa, stekla sam veću hrabrost. Dugo sam se plašila da se vežem za požudu i nisam želela da se udam. Takođe sam se plašila da me ne pokolebaju tuđa mišljenja i ideologije i želela sam da izbegnem društvene situacije. Sada je sav moj strah nestao, a moja sposobnost za blagost je porasla.
Učitelj Li je sišao u ovaj haotični i degenerisani svet da nas spasi. Ako smo osuđujući i kritični prema mišljenjima, navikama i ponašanju običnih ljudi, da li to znači da naši nivoi svesti nisu tako visoka? Kako ćemo onda imati adekvatnu blagost da pomognemo u spasavanju živih bića? Odgovor je Fa. Veliki Fa univerzuma! Sve dok se kultivišemo na osnovu Fa, neće biti prepreke koju ne možemo prevazići.
Kultivacija Dafe me je transformisala iz ogorčene, sebične osobe u nekoga ko je srećan da podnosi teškoće i da se prema drugima odnosi ljubazno. Oslobodila sam se zameranja prema ocu i želje za materijalnom dobiti. Takođe sam se odrekla osećanja prema majci i prema svima se odnosim sa blagošću.
Volim svog oca iz dna srca, jer mi je pružio priliku da se kalim i pomogao mi da postignem ispravniji način razmišljanja. Kako sam rasla i sazrevala u Dafi, postala sam nežna, jaka i tolerantna. Više razumem sve oko sebe i sposobna sam da vidim dobro u svakoj osobi.
Cenim priliku da spasem te predodređene ljude koje srećem ljubaznim delima i ljubaznim srcem.
Hvala Učitelju! Hvala Dafi!
Molim kolege praktikante da ljubazno ukažu na sve što nije u skladu sa Fa.
