Većina ljudi provede ceo život tražeći pravi smisao života. Bilo bogati ili siromašni, postavljaju ista pitanja: Zašto smo ovde? I kuda ćemo ići kad umremo?
Čen Mengfeng, bivša menadžerka u preduzeću za elektroniku, nekada je bila jedna od tih ljudi. Iako joj je život bio stabilan i miran, od malih nogu bi ponekad osećala neopisivu anksioznost.
Rekla je: „Nisam razumela zašto sam imala ta osećanja. Jasno je da nisam imala briga u životu, pa zašto sam i dalje bila nesrećna? Budućnost je delovala neizvesno, i osećala sam se kao da nemam kontrolu ni nad čim.“
„Tada sam osećala da je biti čovek previše bolno. Gledala sam ptice, koje su delovale bezbrižno. Gledala sam kamenje pored puta, pa čak sam pomislila da bi bilo bolje biti kamen!“
Džuan Falun, knjiga koja skuplja prašinu na njenoj polici
Kad je Mengfeng imala 36 godina, dvoje njenih voljenih članova porodice je preminulo. To ju je nateralo da se ozbiljno suoči sa prolaznošću života.
Prisetila se: „Pomislila sam: ‘Čak i bogati ljudi na kraju završe u kovčezima, isto kao i obični ljudi. Pa zašto dolazimo na ovaj svet?’ Osećala sam ogroman strah od života, kao da će doći kraj sveta.“
Taj ekstremni strah ostao je sa njom sve dok se jednog dana nije setila knjige koju joj je stariji brat dao godinama ranije. Njen brat i majka su oboje praktikovali Falun Dafu, a brat joj je dao knjigu Džuan Falun, koja je od tada skupljala prašinu na njenoj polici.
Mengfeng je otvorila knjigu i pročitala je u jednom dahu, čitajući bez prestanka od 8 ujutru do 5 popodne.
Rekla je: „Kad sam stigla do Predavanja 9 u Džuan Falunu, pročitala sam:
“Izgradnja de je nešto u šta veruju obični ljudi, jer žele da čineći dobra dela izgrade de, da bi u sledećem životu živeli dobro. Ali mi nemamo ovo pitanje; ako uspeš u kultivaciji, dostići ćeš Tao, pa se više neće postavljati pitanje tvog narednog života.”
Osećala sam se kao da me je udario grom – odjednom sam shvatila da više ne moram da se vraćam da bih patila! To je bilo ono što sam tražila – Falun Dafa je bio odgovor koji sam tražila!“
U prošlosti, Mengfeng nikada nije mogla da razume zašto je život tako težak, i želela je da pobegne od patnje koja dolazi sa tim što je čovek. Ali u Falun Dafi, pronašla je svoj životni pravac. Kupila je sve knjige predavanja Falun Dafe i osećala se srećno svaki put kad ih je čitala. Stalno je učila Fa, a njena dugotrajna anksioznost i strah su se postepeno raspršili.
Prekid 16-godišnje zavisnosti od madžonga
Mengfeng je pronašla unutrašnji mir kroz Falun Dafu i postepeno se oslobodila dugotrajnih navika koje su je mučile. Ono što ju je najviše iznenadilo bilo je to što je uspela da prevaziđe zavisnost od madžonga koju je imala 16 godina.
Rekla je: „Nekada sam zaista volela da igram madžong. Svakog petka posle posla, sedela bih za stolom i igrala do ranih jutarnjih sati, ponekad do podneva sledećeg dana. Ali dan nakon što sam pročitala Džuan Falun, kad me je snaja pozvala da igramo madžong, zamolila sam je da me više ne zove i rekla da više ne želim da igram.“
Igranje madžonga je bilo jedna od njenih glavnih razonoda, i nikada nije ni pomislila da prestane, a kamoli da zamisli da će tako snažna zavisnost nestati nakon što je počela da uči Fa.
Bila je još srećnija što je njena sopstvena transformacija donela promene i u njenoj porodici. Ubrzo nakon što je prestala da igra madžong, njen muž je prestao sa svojim lošim navikama pijenja, žvakanja betel oraha (stimulativnog voća koje je takođe poznato po tome što izaziva rak) i igranja madžonga, i nije ih dotakao poslednjih 15 godina.
Mengfeng je osećala ogromnu zahvalnost: „Iskusila sam ono što je Učitelj rekao“:
“...kad jedna osoba vežba, cela porodica ima koristi.” (Predavanje na konferemnciji u Australiji)
„Čudesna moć Dafe je transformisala celu našu porodicu.“
Nezaboravno čudesno iskustvo
Jedne noći, Mengfeng je osetila kako lebdi u snu. Iskustvo je bilo toliko živo da joj je ostalo sveže u sećanju čak i nakon svih ovih godina.
Prisetila se: „Osećala sam kako mi telo lebdi u vazduhu. Iako su mi oči bile zatvorene, bila sam potpuno svesna da lebdim. Pitala sam se da li da otvorim oči da pogledam. Čudesno, sila koja me je gurala gore kao da je čekala moju odluku, dozvoljavajući mi da lebdim u vazduhu ne pomerajući se više.“
Odlučila je da ne otvori oči. Čim joj je ta misao pala na pamet, osetila je kako joj celo telo uz „bum“ juri naviše, poput strele koja napušta tetivu, uzdižući se u prostranstvo neba.
Ovo iskustvo ju je duboko potreslo. Osetila je da je Učitelj ohrabruje, pokazujući joj da je sve što Dafa uči istinito.
Šest godina nezaposlenosti prevaziđeno dobroćudnim rešenjem
Životne nedaće nisu nestale za Mengfeng kad je počela da se kultiviše, ali je naučila da se suoči sa njima sa drugačijim načinom razmišljanja. Ona i njen muž su oboje radili u istom preduzeću za elektroniku. Kad je preduzeće smanjilo broj zaposlenih, njen muž je bio prvi koji je otpušten.
Suočavajući se sa iznenadnom nezaposlenošću svog muža, Mengfeng je sledila zahteve svoje kultivacije – da u svemu prvo razmišlja o drugima. Mislila je da je to savršeno vreme da se on propisno odmori.
Ova pauza, međutim, nije trajala samo nekoliko meseci – trajala je šest godina. Tokom ovih godina, rođaci i prijatelji bi povremeno pitali da li je njen muž našao posao, ili da li je ona jedina koja izdržava porodicu. Da nije praktikovala Falun Dafu, ove primedbe bi je uznemirile i bilo bi nemoguće da ih pusti. Ali shvatila je da se sve dešava sa razlogom.
Rekla je: „Znam da svako ima svoju sudbinu, tako da se ne brinem previše zbog toga. Osim toga, kad razmislim, savršeno mi je u redu da moja dva deteta ne rade, pa zašto bih imala bilo kakve rezerve prema tome što moj muž ne radi?“ Više nije osećala nikakav pritisak zbog njegove nezaposlenosti i cenila je njegovu posvećenost porodici.
Mengfeng se nije žalila nijednom tokom ovih šest godina, a njen muž, svestan njenog napornog rada, tiho je preuzeo brigu o večerama i mnogim kućnim poslovima. Njihov brak je postao još skladniji.
Učini korak unazad i svet se otvara
Šest godina nakon što je njen muž izgubio posao, preduzeće je imalo još jedan krug otpuštanja, i ovog puta je Mengfeng otpuštena. Bila je u preduzeću 18 godina, i kao iskusna radnica, trebalo je da bude jedna od onih sa najvećim šansama da zadrži posao.
Pre nego što je napustila preduzeće, kolega iz drugog odeljenja je odlučio da da otkaz. Zato je šef tog odeljenja pitao Mengfeng da li bi preuzela njegov posao. Nakon nekoliko dana procesa primopredaje, kolega se iznenada predomislio i odlučio da želi da zadrži svoju poziciju.
Mengfeng je znala da ako ne dobije ovaj posao, njena porodica neće imati prihoda. Ali videvši dilemu šefa odeljenja i anksioznost svog kolege, nije ni pomislila da se bori za poziciju, već je izabrala da se povuče, dozvoljavajući kolegi da zadrži posao.
Sa osmehom je rekla: „Zaista razumem princip koji Učitelj uči u Fa. Kad sam se oslobodila svojih vezanosti i prestala da se takmičim sa drugima, zapravo sam osetila mir!“
Osam meseci nakon što je Mengfeng prestala da radi, njen muž je uspešno našao posao, a ona je postala domaćica sa punim radnim vremenom.
Osvrćući se na ovo iskustvo, emotivno je rekla: „Kultivacija Dafe me je zaista učinila mirnom. Imam sve što mi je potrebno u životu.“
Pronalaženje istinske radosti u životu
Otkako je počela da se kultiviše, Mengfeng je osećala da su ona i njena porodica bili zaštićeni u mnogim kritičnim trenucima. Ona i njeno dete su jednom bili u saobraćajnoj nesreći, i iako je vozilo bilo oštećeno, oni nisu bili povređeni.
Rekla je: „Znam da nam je Učitelj pomogao da izbegnemo tu katastrofu. Postoje neke stvari za koje znamo, ali mnogo više onih za koje ne znamo ili ne možemo da vidimo.“ Bila je puna zahvalnosti.
Mengfeng je rekla da, da nije praktikovala Dafu, možda bi pronašla neku prolaznu zabavu u životu, ali kad bi uzbuđenje izbledelo, unutrašnja praznina bi i dalje bila prisutna. Rekla je: „Nakon praktikovanja Dafe, anksioznost i brige koje sam nekada imala više me ne kontrolišu. Umesto toga, sada mogu da ih kontrolišem i sprečim da me ponovo uznemiravaju. Praktikovanje Dafe zaista može doneti veliku radost – istinsku sreću.“
Od neobjašnjive anksioznosti u prošlosti do unutrašnjeg mira i zadovoljstva danas, Mengfeng shvata da istinska sreća nije u materijalnom bogatstvu, već u transformaciji života iznutra ka spolja.
