Počela sam da praktikujem Falun Dafu (Falun Gong) 1997. U to vreme sam patila od cervikalne spondiloze i srčanih bolesti. Međutim, ono što me je još više mučilo bila je nesreća i nestabilnost u mom životu, što mi je izazivalo ogromnu zabrinutost. Nakon što sam naučila Dafu, počela sam da shvatam da su sve teškoće rezultat karme iz različitih života, i da je patnja otplaćivanje karmičkog duga. Takođe sam razumela da je pravi smisao ljudskog postojanja povratak svom izvornom, istinskom ja. Dafa mi je pružila lestve ka Nebu. Koliko sam bila srećna! Prestala sam da se žalim, i više se nisam valjala u tuzi, i počela sam da se smejem. Kako sam postepeno počela da napuštam svoje želje, moja cervikalna spondiloza i srčana bolest su se izlečile bez ikakvog medicinskog tretmana. Moje srce je bilo puno radosti, i želela sam da pozdravim svakoga koga sretnem sa osmehom. Zaista sam postala najsrećnija osoba na svetu!
Nedugo nakon što sam počela da praktikujem Dafu, vozila sam bicikl kući sa posla. Dok sam se približavala novootvorenoj raskrsnici bez semafora, nisam videla automobile, pa sam nastavila da vozim. Odjednom, udario me je veliki sedan. Ogromna sila me je podigla, okrenula me za 180 stepeni, i nežno sam sletela na zemlju. Sedan je prešao preko mene, zarobivši me između točkova. Čvrsto se držeći za prečku na dnu automobila, podsetila sam se da sam kultivator i da bi trebalo da budem dovoljno jaka da zaustavim auto, i odjednom, on se zaustavio. Izvukli su me, potpuno nepovređenu.
Nekoliko dana kasnije, dok sam prala veš, primetila sam beli krug, veličine novčića od jednog juana, na levoj strani grudi moje košulje. Shvatila sam da me je zaštitio Falun (zakonski točak). Falun me je spasao! Takođe sam razumela da sam otplatila dug koji sam imala prema životu koji sam povredila u prethodnom životu.
U jesen 2017, moja druga najmlađa sestra i ja smo otišle u posetu rođaku. Sedela sam u trotočkašu sa kabinom koji je moja sestra tek kupila. Na povratku, išle smo prečicom. Moja sestra je izašla da pita za put, ostavivši me samu u vozilu. Odjednom, shvatila sam da vozilo klizi niz padinu. Mahnito sam tražila kočnicu, ali nisam mogla da je nađem. Vozilo je brzo dobijalo na brzini dok se kotrljalo, idući pravo ka reci ispod. Čudesno, zaustavio ga je u poslednjem trenutku veliki panj. Moja sestra je dotrčala nazad, praćena osobom koju je pitala za put. Lice joj je bilo bledo od straha. Potencijalna tragedija je za dlaku izbegnuta. Preplavljena olakšanjem, uzbuđeno je rekla: „Zaista imaš Učiteljevu zaštitu!“
Olako shvatanje slave i dobiti
Bila sam nastavnica. Nakon što sam počela da praktikujem Falun Dafu, više mi nije bilo mnogo stalo do običnih ljudskih težnji za slavom i dobiti. Nekoliko godina sam se uzdržavala od prijavljivanja za unapređenje u viši profesionalni rang — proces koji je većina mojih kolega smatrala kritično važnim. Postizanje ovog ranga nije bilo samo pitanje prestiža; direktno bi određivalo nečiju platu do kraja karijere, jer bi postojala razlika od preko 1.000 juana mesečno između višeg i srednjeg ranga. Svake godine, konkurencija za unapređenje je bila žestoka. Odlučila sam da ostanem tiha po tom pitanju, iako su školski rukovodioci podneli moje ime na razmatranje.
Prijavila sam se za evaluaciju tek neposredno pre nego što sam otišla u penziju. Do tada je Komunistička partija Kine (KPK) već započela progon Dafe, i želela sam da školski kadar i osoblje svedoče kako je KPK progonila dobru nastavnicu. Tokom sastanka za evaluaciju ranga, školski rukovodilac je objavio da praktikanti Dafe neće biti evaluirani osim ako ne napišu izjavu o garanciji da će prestati da praktikuju. Odmah sam ustala i napustila prostoriju. Kasnije sam se sastala sa direktorom škole, koji je potvrdio da je odluka došla od Odeljenja za obrazovanje na osnovu uputstava viših vlasti. Čvrsto sam rekla: „Ovo je progon. Neću napisati takvu izjavu.“
Nakon što sam otišla u penziju, uprkos mom stažu i priznanju koje sam dobila od drugih nastavnika, nisam čak ni bila kvalifikovana za evaluaciju samo zato što sam kultivisala Istinitost-Blagost-Trpeljivost, trudeći se da budem dobra osoba. Ovo je bila tragedija za kineski narod, i rukovodioci i nastavnici koji su me poznavali smatrali su to nepravdom. Mlada nastavnica mi je rekla: „Imate najveći prestiž među našim nastavnicima“, a kasnije je upoznala svoju majku sa mnom.
Grupa ljudi iz policijske stanice i centra zajednice došla je u moju kuću i zahtevala da napišem izjavu o garanciji. Jedan policajac je prokomentarisao: „Svi na vašem radnom mestu kažu da ste dobra osoba.“
Odgovorila sam: „Upravo tako, jer sam naučila Falun Dafu, ja sam dobra osoba gde god da sam. Želite da budem ‘transformisana’. U kakvu osobu bi trebalo da budem transformisana? U lošu?“
Policajac je prestao da me ubeđuje. Otišao je sa grupom i nikada se više nije vratio u moju kuću.
Bilo je to oko 2010. godine kada su u mom komšiluku počela velika rušenja i preuređenja. Mnoge lokalne ličnosti sa moći, uticajem ili pravim vezama iskoristile su priliku da se obogate. Moj bivši učenik mi je ponudio izbor između dve stare stambene parcele koje je posedovao. Brza preprodaja bi donela neto profit od preko 200.000 juana (30.000 dolara) za jednu parcelu i oko 160.000 juana (23.600 dolara) za drugu. Bilo je neverovatno primamljivo.
Moj suprug, takođe praktikant Dafe, i ja smo mislili da bismo izgubili mnogo vrline ako bismo prihvatili nešto za šta nismo platili. Nakon što sam nekoliko puta ljubazno odbila, bivši učenik, vukući svoju bolesnu nogu, popeo se stepenicama do mog stana na trećem spratu.
„Mnogi ljudi su me molili za ovakve usluge, i uvek sam nalazio načine da ih odbijem. Evo me, iskreno vam donosim ovo pravo na vaš prag. Zašto stalno odbijate?“ Bio je zbunjen mojim odbijanjima.
„Kultivišem Istinitost-Blagost-Trpeljivost“, odgovorila sam. „Trebalo bi da razmišljam o drugima prvo i da se ne takmičim za ličnu dobit.“ Rekla sam mu da nam je moj Učitelj objasnio princip „nema gubitka, nema dobiti.“
„Bio sam prilično nestašan u nižoj srednjoj školi, i nastavnici su me smatrali smetnjom. Vi ste bili jedina nastavnica koja me je tretirala ljubazno“, prisetio se. „Zahvaljujući vašem savetu, uspeo sam da izbegnem haotičnu situaciju koja je uključivala osvetničku tuču.“
Rekla sam mu da je to bila ispravna stvar. Zatim sam mu objasnila činjenice o Falun Dafi, i on je bez oklevanja napustio KPK i njene pridružene organizacije.
Dok sam ga gledala kako hramlje, osetila sam zabrinutost za njegovo zdravlje. Nekoliko dana kasnije, kupila sam neke poklone i otišla u njegovu kuću. Iako on nije bio tamo, dugo sam razgovarala o Dafi sa njegovom sestrom, suprugom, ćerkom i majkom. Zatim sam im pomogla da napuste pridružene organizacije Partije.
Nekoliko godina kasnije, slučajno sam srela penzionisanu direktorku škole dok sam se vozila autobusom. Razgovarala sam sa njom o priči tog bivšeg učenika.
„U ovom materijalističkom društvu, Falun Gong je zaista kao dašak svežeg vazduha“, rekla je direktorka. Putnici koji su slušali su me odobravajuće pogledali.
Kroz praksu Dafe, telo se pročišćava, karakter se poboljšava, i na kraju se postiže ispunjenje u kultivaciji, vraćajući se svom istinskom poreklu. Dok većina ljudi možda ne razume ovo, samo oni koji se kultivišu mogu zaista iskusiti njenu duboku prirodu i dragocenost.
Kultivisanje straha
Jedne noći pre tri godine, vratila sam se kući nakon što sam distribuirala materijale za objašnjavanje istine. Oko 11 sati, iznenada sam čula vikanje napolju, što me je prestrašilo. Da li su me vlasti pratile kada sam distribuirala materijale? Bila sam sama kod kuće, i što sam više razmišljala o tome, to sam se više plašila.
„Ja sam Dafa učenica. Samo Dafa i Učitelj mogu da urede moj put. Svo zlo i njegovi elementi, koji oštećuju Dafu ili progone Dafa praktikante, će propasti.“ Molila sam Učitelja da mi pomogne. Prošlo je četrdeset minuta, i stvari su se smirile napolju. Ipak, od tog trenutka, nastavila sam da budem obuzeta vezanošću za sumnju i strah.
Tokom mog neprekidnog napora da eliminišem svoj strah i razne druge vezanosti, ostala sam posvećena objašnjavanju istine ljudima. Poslednje tri godine, putovala sam po okolnim oblastima mog grada, šireći istinu po svakom selu. U poslednja tri meseca 2024. godine, jedna praktikantkinja i ja smo napravile 800 kompleta materijala koji su se sastojali od kalendara, knjižice, letka i Učiteljevih novih predavanja. Podelile smo ih seljanima. Iz prve ruke sam iskusila da su se ljudi budili nakon što su saznali istinu o Dafi.
Četrdeset šest ljudi je napustilo KPK
Jednog dana u jesen 2021. godine, posetila sam novootvorenu pijacu. Vreme je bilo lepo, a pijaca je bila puna ljudi. Većina prodavaca su bili lokalni poljoprivrednici koji su postavili tezge da prodaju svoje domaće proizvode i ručno izrađene stvari. Počela sam sa severne strane, krećući se od istoka ka zapadu, obilazeći tezge jednu po jednu, razgovarajući sa ljudima o Dafi, prevari sa samo-spaljivanjem na Trgu Tjenanmen, „Kamenu sa skrivenim znakovima“, i kako se Dafa širi širom sveta. Zatim sam otišla na južnu stranu i kretala se od zapada ka istoku. Poljoprivrednici su bili iskreni i pošteni, i nakon što su se složili sa onim što sam im rekla, mnogi su odlučili da napuste KPK. Tog dana sam pomogla da 46 ljudi napusti Partiju. Bila sam tako srećna zbog njih!
Jedne večeri, posetila sam stambenu zgradu u kojoj je živelo nekoliko zvaničnika. Bilo je oko 21:00, a hodnik je bio jezivo tih. Odjednom, čula sam brze korake kako se približavaju, i nije bilo vremena za skrivanje. Podigla sam pogled i videla čoveka, koji je očigledno bio zvaničnik, kako ide prema meni. Iznenadio se kada me je ugledao.
„Pogledajte ovo“, rekla sam, brzo mu pružajući komplet materijala. „Ovo je istinia o Falun Gongu. Razumećete kada pročitate ovo. Razumevanje je blagoslov.“
„Kako ste ušli? Trebalo bi brzo da odete“, odgovorio je drhtavim glasom. Iako iznenađen, ipak je uzeo materijale. Talas sažaljenja me je preplavio. Kako je tužno što je tako dobrodušna osoba postala toliko uplašena zbog laži KPK. Osetila sam olakšanje što je prihvatio materijale i što će imati priliku da razume istinu i bude spasen od strane Učitelja.
Rezervisanje kalendara istine za sledeću godinu
Jednog dana u februaru 2024. godine, stigla sam u selo gde je desetak ljudi ćaskalo i sunčalo se. Pridružila sam se njihovom razgovoru, a zatim sam podelila nekoliko preostalih knjižica koje sam imala sa sobom.
„Imate li kalendare? Želeo bih Falun Gong kalendar“, rekao je jedan čovek. Čuvši to, ostali su se pridružili tražeći kalendare. Objasnila sam da, pošto je već februar, kalendari za ovu godinu su se rasprodali. Insistirali su i tražili da potražim još kalendara, pa sam pristala da vidim šta mogu da uradim.
Jednog jutra pre Kineske Nove godine, prkoseći snegu i oštrom severnom vetru, vratila sam se u selo. Mesto gde su se ljudi ranije okupljali bilo je prazno. Hodajući dalje na zapad, naišla sam na stariju ženu koja je bila najglasnija u želji za kalendarom. Pozdravila sam je, a ona me je odmah prepoznala. Rekla je da će uzeti svih 13 kalendara, obećavajući da će ih lično podeliti drugima. Bila sam zahvalna.
U leto 2024. godine, ponovo sam posetila selo i naišla na tu ženu. Spomenula je da želi kalendar za 2025. godinu, a nekoliko žena u blizini se takođe pridružilo želeći jedan. Pokazala je na svoju kuću i rekla: „Ako me nema, molim vas, samo ostavite kalendar na mom pragu.“ Dok sam isporučivala kalendare, srela sam drugu ženu koja je takođe želela kalendar, i zamolila sam je da isporuči tri primerka starijoj ženi.
Kada sam ponovo videla stariju ženu, pitala sam je da li je primila kalendare. Jeste, i zamolila me je da joj donesem kalendar za 2026. godinu kada bude dostupan. Ponovo mi je pokazala svoju kuću. Ovog puta, odlučila sam da primenim ličniji pristup: zamolila bih je da mi pokaže domove svih onih koji su želeli kalendare. Planirala sam da ih posetim jednog po jednog, lično im ispričam istinu o Dafi i pomognem im da napuste KPK kako bi mogli da prime blagoslove od Dafe.
Slučajni susret spasao je tri osobe
Jednog popodneva u avgustu 2005. godine, dok sam se vraćala kući nakon distribucije materijala, moj električni skuter je iznenada ostao bez struje. Imala sam još oko sedam kilometara da pređem, i pitala sam se šta da radim dalje. Setila sam se da je duž rute bila radionica za popravke, iako nisam bila sigurna da li nude usluge punjenja, a bila je udaljena još oko tri kilometra. Nisam imala izbora nego da guram skuter. Sa suncem koje je direktno pržilo, ubrzo sam bila mokra od znoja nakon što sam prešla kratku udaljenost. Kako sam samo želela da naiđe prazan električni tricikl kako bih mogla da platim vozaču da odvuče moj skuter do radionice. Ipak, u to doba dana skoro da nikoga nije bilo na putu, a kamoli praznog tricikla.
Odjednom, primetila sam stariju ženu ispred sebe kako snažno pedalira bicikl prema velikoj kapiji pored puta. Požurila sam za njom, gurajući svoj skuter. Do trenutka kada sam stigla, ona je već ušla kroz kapiju.
Dozvala sam je: „Izvinite, znate li gde mogu da napunim svoj električni skuter?“
„Možete ga napuniti upravo ovde!“ odgovorila je.
Shvatila sam da je ovo radionica za popravke, i srce mi se ispunilo olakšanjem. Brzo sam ugurala svoj bicikl unutra. Nekoliko trenutaka kasnije, muž starije žene je došao kući, i odmah je počeo da puni moj skuter. Žena me je ljubazno pozvala unutra da se rashladim. Pomislila sam da su to sigurno ljudi koje je Učitelj uredio da čuju istinu o Dafi.
Počela sam hvaleći ljubaznost i gostoprimstvo žene, što je prirodno dovelo do razgovora o Dafi. Odmah je pristala da napusti KPK. Dok je ona bila zauzeta kuvanjem, ušla sam unutra i razgovarala sa njenim mladim unukom, i nakon samo nekoliko rečenica, on je napustio Mlade pionire KPK. Ispostavilo se da je sve što sam rekla dok sam razgovarala sa njegovom bakom, on upio. Što se tiče domaćina, osetila sam da me namerno izbegava, kao da ne želi da sluša istinu. Pošto je vodio radionicu za popravke i komunicirao sa mnogim mušterijama, smatrala sam da je važno da on razume, kako bi mogao da podeli informacije sa drugima. Zato sam ga pratila i započela razgovor. Na kraju, i on je napustio Partiju. Do tada, punjenje je bilo završeno. Napustila sam radionicu ispunjena zahvalnošću, jer je ovaj susret sigurno bio Učiteljev aranžman.
Hvala Vam, Učitelju! Hvala Vam, kolege praktikanti!
