Počela sam da praktikujem Falun Dafu pre nego što je progon počeo 20. jula 1999. Prošla sam kroz iskušenja i nevolje i stigla do ovde gde sam danas zahvaljujući Učiteljevoj stalnoj brizi i zaštiti. Želela bih da podelim svoj put kultivacije sa vama.
Počinjem da praktikujem Falun Dafu
Moj suprug, sin, dve ćerke i ja živeli smo u zabačenom planinskom selu. Dobro smo se slagali, a deca su bila dobro vaspitana. Međutim, patila sam od lošeg zdravlja, uključujući probleme sa stomakom, ginekološke bolesti, čestu anemiju, lupanje srca, i osećala sam se slabo. Nisam mogla da radim na farmi, a kada bi se moji simptomi pogoršali, bol je bio zaista nepodnošljiv. U tim trenucima patnje, žudela sam da pronađem olakšanje.
Moj san se ostvario u septembru 1997, kada je mladić doneo Falun Dafu u naše planinsko selo. Ponudio mi je knjigu i pitao: „Želite li da pročitate ovo?“ Kada sam pitala šta je Falun Dafa, on je odgovorio: „To je kultivacijska praksa koja uči ljude da budu dobri. Razumećete kada je pročitate.“
Osećajući se radoznalo, uzela sam knjigu i zamolila decu da mi je čitaju naglas. Zajedno smo učili o Falun Dafi, i što smo više čitali, to smo više želeli da znamo. Tako smo moja deca i ja počeli da praktikujemo Falun Dafu.
Ubrzo su sve moje bolesti nestale, i osećala sam se lagano i energično. Pomislila sam: „Ova praksa je zaista divna!“ Pošto sam imala koristi od Dafe, osećala sam da treba da je podelim sa drugima kako bi i oni mogli da imaju koristi. Pridružila sam se drugim praktikantima koji su predstavljali Dafu.
Krenula sam da promovišem Fa sa iskrenom željom da pomognem drugima. Učila sam vežbama ljude koji su želeli da ih nauče. Ako bi neko došao na moja vrata želeći da uči, učila sam ih u svom domu. Ponekad sam išla sa praktikantima u druga sela da obavestim ljude o Dafi. Takođe smo uspostavili mesta za učenje Fa i vežbališta u tim selima, tako da su mnogi ljudi mogli da praktikuju. Osećala sam da mi rad na ovim stvarima daje pravi smisao života, a naša porodica je živela u harmoniji i sreći.
Vreme je proletelo. U prvoj polovini 1999, moj suprug je počeo da čita Fa i naučio je vežbe. Ali ovaj period sreće je bio kratkog veka, jer je Đijang Cemin, bivši lider Komunističke partije Kine (KPK), pokrenuo progon ovih dobrodušnih ljudi, koji su jednostavno kultivisali svoja srca i težili da budu dobri.
Prevazilaženje porodičnih iskušenja
U julu 1999, KPK je pokrenula brutalnu represiju nad Falun Dafom. Preko noći, mediji su bili ispunjeni lažima i dobro i loše su bili obrnuti; bezbroj ljudi koji nisu bili svesni istine slušali su režim i mislili da je Dafa loša. Porodice su bile razorene. Prevareni ovim lažima, čak su se i rođaci praktikanata okrenuli protiv prakse i ometali kultivaciju praktikanata – moj suprug je bio jedan od njih. Pre nego što je progon počeo, bio je svedok koristi koje je Dafa donela našoj porodici i čak je praktikovao neko vreme. Međutim, nakon što je progon počeo, poverovao je lažima KPK i okrenuo se protiv Falun Dafe.
Uprkos početku progona, praktikanti su nastavili da uče Fa i rade vežbe zajedno. Jedne večeri, otišla sam u svoju grupu za učenje Fa. Ubrzo nakon toga, nekoliko policajaca iz gradske policijske stanice stiglo je u moju kuću i pitalo mog supruga: „Gde vam je žena?“
Kada im je rekao da sam otišla da učim Fa, jedan od policajaca je rekao: „Ljudima nije dozvoljeno da praktikuju Falun Dafu. Odvedite nas tamo.“ Moj suprug ih je zapravo odveo na naše vežbalište. Te noći policija je uhapsila sve u našoj grupi i nezakonito nas pritvorila u zgradi gradske uprave na nedelju dana.
Kada sam se vratila kući, izraz lica mog supruga se smračio čim me je ugledao, i zarežao je: „Od sada ti je zabranjeno da praktikuješ. Praktikovanje je protiv zakona.“
„Znaš da mi je praksa poboljšala zdravlje“, odgovorila sam. „Kako da prestanem?“
„Ako je ilegalno, ne možeš to da praktikuješ.“
Ponovo sam rekla: „Praktikovanje Falun Dafe mi je pomoglo da postanem dobra osoba i poboljšalo mi zdravlje. Koji zakon kršim?“
Ljutito je izjavio: „Rekao sam da ti nije dozvoljeno da praktikuješ, i to je konačno.“ Od tada, pokušavao je da me spreči da učim Fa i radim vežbe. Često je izgovarao apsurdnu frazu: „Ja sam pravi izvršilac Đijangove volje.“
Jednom, dok sam učila Fa, ugledao me je i agresivno jurnuo da mi otme knjigu. Borila sam se svom snagom da je zadržim, ali je uspeo da je uzme. Pocepao ju je i spalio. Bila sam slomljena srca i izuzetno ljuta na njega, ali ništa nisam mogla da učinim. U to vreme, nismo znali da šaljemo ispravne misli.
Kad god bih pokušala da praktikujem, moj suprug bi pokušao da me ometa. Gurao bi me ili vukao, udarao me, ili me palio opušcima cigareta. Iako sam bila ljuta i zamerila sam mu, nisam imala drugog izlaza. Ipak sam u srcu odlučila: „Bez obzira kako me ometaš, istrajaću u učenju Fa i radu vežbi.“ Moja odlučnost nikada nije pokolebala. Čak i u takvom okruženju, nikada nisam prestala.
Jednog jutra, dok sam radila vežbe, moj suprug se probudio i ugledao me. Jurnuo je, vičući gluposti dok me je udarao. Zatim me je odvukao kroz ulazna vrata. Zalupivši ih, rekao je: „Samo radi vežbe napolju, onda.“ Padala je kiša, zemlja je bila blatnjava, a vazduh hladan. Osetila sam nalet ljutnje i zameranja. Međutim, postepeno sam se smirila, misleći: „Kako bih ja, kultivatorka, mogla da popustim ljutnji? Nisu li ljutnja i zameranje ljudske emocije? Moram da ih se oslobodim.“ Pošto me je ostavio napolju, radiću vežbe napolju. Nije me bilo briga za blato na zemlji. Samo sam sela u meditacijski položaj. Otprilike pola sata kasnije, vrata su se otvorila, i on je rekao: „Nemoj da se prehladiš, uđi unutra.“
Sledećeg dana, otišla sam na sprat da radim vežbe. Dok sam meditirala, moj suprug je došao, stao ispred mene, posmatrao nekoliko minuta, a zatim otišao bez reči. Nakon što sam uradila vežbe, sišla sam dole da učim Fa. Ponovo mi je prišao, ali ja sam ostala nepomična. Stajao je tamo trenutak, a zatim je otišao. Te noći, dok sam ležala u krevetu, čula sam glas koji je rekao: „Više je ne mogu kontrolisati.“ Od tog trenutka, pod Učiteljevom saosećajnom zaštitom, mogla sam da učim Fa i radim vežbe otvoreno i slobodno kod kuće.
Bila sam sigurna
Jednog dana, moj suprug je prevozio vreće požnjevenog pirinča na kolicima na tri točka, a ja sam sedela na vrhu tereta. Baš kada su kolica stigla do strme padine koja vodi u selo, iznenada su se prevrnula, zgnječivši mene i pirinač ispod. Osećala sam se kao da ne mogu da dišem. Unutrašnjost mi se prevrtala, ali sam ostala svesna. Čula sam supruga kako panično viče: „O ne! Pomoć! Neko, pomoć!“
Seljani su pritrčali. Jedna osoba koja je znala da sam praktikantkinja rekla je: „Ona praktikuje Falun Dafu. Zaštićena je od Učitelja, tako da će biti dobro.“ Pomislila sam: „Biću dobro!“ Dok je gomila gurala gomile pirinča i kolica, ustala sam, otresla prašinu i shvatila da nisam povređena. Ti seljani su svedočili čudesnoj prirodi Falun Dafe i shvatili da su praktikanti zaista zaštićeni od Učitelja.
Drugi put, sušila sam žito na krovu. Dok sam rasprostirala žito, zakoračila sam unazad i previše se približila ivici krova. Izgubila sam ravnotežu i pala. Prizemljila sam se na gomilu rastresitog kamenja. Moj sin je čuo kako sam pala, pritrčao je i pitao da li sam dobro. Brzo sam odgovorila: „Dobro sam!“ i polako ustala. Međutim, osećala sam užasan bol u donjem delu leđa, ali sam izdržala bol i istrajala u učenju Fa i radu vežbi. U roku od nekoliko dana, bol je nestao i vratila sam se u normalu. Da je ne-praktikant pao sa te visine, posledice su mogle biti fatalne, ali za kultivator, to je bila druga priča. Iz Fa sam razumela da je Učitelj taj koji je, iznova i iznova, rastvarao teškoće za mene.
Negiranje progona
Jednom, dok sam kuvala, nekoliko policajaca je upalo i, bez reči objašnjenja, odvelo me u policijski automobil. Smirila sam se i pitala zašto me hapse: „Šta je loše u tome što sam dobra osoba i što imam dobro zdravlje?“
Jedan policajac je odgovorio: „Dobro, dobro, idite na Trg Tjenanmen i zapalite se.“
Odgovorila sam: „Samožrtvovanje na Tjenanmenu je bila prevara. Recite mi, kako je boca Sprite-a napunjena benzinom mogla da preživi vatru bez topljenja? I od kada policajci patroliraju Trgom Tjenanmen noseći aparate za gašenje požara?“ Zatim sam recitovala Učiteljev Fa,
“Živa bića okrenula su se demonskom - beskonačne nesreće,
Dafa spašava i izbavlja u kaotičnom svijetu;
Ne razlikovati dobro i zlo, klevetati ispravan nebeski Fa,
Ljudi od deset zala čekaju jesenji vjetar. ("Dobro i zlo već su jasni”, Hong Yin).
Jedan policajac je ponovio: „Čekaju jesenji vetar... čekaju jesenji vetar.“ Ostali su zaćutali. Rekla sam im šta je Falun Dafa.
Nakon što smo stigli u policijsku stanicu, ponudili su mi hranu, ali sam rekla: „Želim da idem kući da jedem.“ Pomislila sam: „Apsolutno neću dozvoliti ljudima da čine zločine protiv Dafe i praktikanata.“ Znala sam da tamo ne pripadam, pa sam zamolila Učitelja da ojača moje ispravne misli. Znala sam da neću sarađivati ni sa čim što zahtevaju, i čvrsto sam negirala progon.
Tog popodneva, odveli su me u bolnicu na pregled. Odbila sam da sarađujem, a nekoliko njih me je silom podiglo na sto za pregled. Dok sam se borila, pomislila sam: „Neću dozvoliti doktoru da počini zločin protiv praktikantkinje.“
U tom trenutku, doktor je rekao: „Nemoguće je pregledati vas ovako.“ Policija me je pustila. Teško sam disala od borbe, a lice mi je bilo bledo.
Jedan policajac je uzviknuo: „Zaboravite!“ I tako, pregled nije obavljen.
Odvedena sam nazad u policijsku stanicu, gde su želeli da me ispitaju i zabeleže moje izjave. Nisam učinila ništa loše, pa sam odbila da odgovorim na bilo koje njihovo pitanje. Zahtevali su da potpišem dokument, ali umesto toga, napisala sam na papiru: „Nisam učinila ništa loše.“ Kada su insistirali da potpišem svoje ime, napisala sam svoje ime neposredno pre te izjave.
Videvši ovo, jedan od njih je upitao: „Kakav je ovo dokument?“ Policajac koji je vodio slučaj zatim ga je predao njihovom šefu.
Smirila sam um i fokusirala se isključivo na sprečavanje šefa da počini zločin protiv praktikantkinje Dafe. Zatim sam tiho recitovala Fa. Nakon nekog vremena, šef je izašao i rekao: „Puštamo vas kući ovog puta. Budite pažljiviji u budućnosti.“
Atmosfera je bila kao da je sunce izašlo posle oluje. Njihovi izrazi lica su se promenili i postali ljubazni, potpuni kontrast u odnosu na to kako su bili na početku. Policajac koji me je ispratio rekao je: „Svi smo se promenili zbog vas.“ Znala sam da su, uz Učiteljevo jačanje, ispravne misli trijumfovale nad zlom i negirale progon. Čim sam izašla, ugledala sam svoju porodicu i kolege praktikante kako me čekaju. Praktikanti Dafe su jedno telo, i ovaj ishod je takođe odražavao saradnju i ispravne misli mojih kolega praktikanata.
Učenje Fa i rad vežbi u grupi
Grupno vežbalište u našem selu bilo je ozbiljno ometano tokom progona KPK. Međutim, vođene Učiteljevim učenjima, razumeli smo važnost zajedničkog učenja Fa, i tako smo istrajali.
U drugoj polovini 2007, zbog promenjenih okolnosti, preselila sam se u mali grad da radim – kuvala sam i obavljala kućne poslove za jednu porodicu. Bila sam odvojena od svoje prvobitne grupe za učenje Fa. Bilo mi je teško da se prilagodim samostalnom učenju Fa i vežbanju, pa sam tiho zamolila Učitelja da mi pomogne da što pre pronađem lokalnu grupu za učenje Fa. Jednog dana sam naletela na praktikanta kojeg sam poznavala i pitala da li postoji grupa za učenje Fa u tom području. Rekao je da trenutno nema, i predložio je da bismo mogle da osnujemo grupu za učenje Fa i vežbe.
Ubrzo smo sreli još nekoliko praktikanata i brzo smo uspostavili naše vežbalište. Naša rutina je bila da svake večeri učimo jedno predavanje Fa i zatim radimo svih pet vežbi zajedno. Učenje Fa smo počinjali tačno u 20:00 časova, vežbe u 21:50, a ispravne misli u ponoć. Ovo smo održavali bez prekida više od decenije. Pored toga, dva puta mesečno održavamo regionalne sastanke za razmenu iskustava, omogućavajući praktikantima da ohrabre jedni druge u kultivaciji. Ovo je stvorilo kultivacijsko okruženje koje podstiče kolektivno poboljšanje.
U ovom okruženju, brzo sam se poboljšala, i aktivno sam učestvovala u grupnim projektima kako bih pomogla Učitelju da spasi ljude, redovno objavljujući i distribuirajući materijale za objašnjavanje istine u velikim razmerama. Išli smo u okolna područja, susedne okruge, ili čak mesta udaljena desetinama kilometara da distribuiramo materijale. Kada nije bilo dostupnog vozila, distribuirali smo materijale peške, hodajući celu noć do zore. Usput sam naišla na mnoga iskušenja i opasnosti, ali pod Učiteljevom saosećajnom zaštitom, sigurno sam prevazišla svaku prepreku.
Redovno sam razgovarala sa ljudima licem u lice i govorila im činjenice o Dafi. Objašnjavala sam istinu o progonu i ohrabrivala ljude da napuste KPK i njene pridružene organizacije. Kao rezultat toga, mnogi ljudi su saznali istinu o Falun Gongu, zapamtili fraze „Falun Dafa je dobra“ i „Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“, i napustili organizacije KPK. Mnogi su primili blagoslove. Učitelj je rekao:
“Kultivacija zavisi od sopstvenih napora, dok gong zavisi od učitelja.” (Džuan Falun).
U stvarnosti, Učitelj je taj koji radi posao spašavanja ljudi, dok mi praktikanti samo obavljamo terenski rad i govorimo reči. Ovde, u ime svih živih bića, nudim svoju zahvalnost Učitelju!
