Imam 54 godine. Pre mnogo godina, moj rođak je prisustvovao seriji predavanja Učitelja Lija i osetio je da je ova Fa zaista divna. Nakon što se serija završila, došao je pravo u moju kuću. Moj otac je dugo gajio želju da kultiviše Dao; stalno je tražio učitelja ili Dao tu i tamo, zbog čega su ga seljani prozvali „polu-besmrtnikom“. Nakon posete mog rođaka, moj otac, majka i stariji brat su postali prvi u našoj porodici koji su počeli da praktikuju Falun Dafu.
1996, posetila sam roditelje sa sinom, koji je tada imao tri ili četiri godine. Uveče, dok su ostali radili vežbe, moj sin i ja smo spavali na velikom kangu (zagrejanom ciglenom krevetu). Dok sam tonula u san i budila se, slušala sam muziku za vežbe, koja je bila apsolutno prelepa, kao da se polako spuštala sa neba, sa čudesnim kvalitetom koji je prkosio opisu. Nakon što su završili vežbe, rekla sam majci: „Ta muzika za vežbe je tako lepa; zvuči kao da dolazi sa neba.“ Čuvši to, majka mi je rekla: „Imaš predodređenu vezu sa ovom Dafom.“ Zatim mi je dala primerak knjige Falun Gong da ponesem kući i pročitam.
Dafa me je učinila srećnom osobom
U to vreme, bila sam udata tek nekoliko godina i tražila sam uzor kako da se ponašam. Moja svekrva je bila dobroćudna, zaista dobra duša u našoj široj porodici. Nasuprot tome, tetka mog muža je bila proračunata i sitničava; pazila je da nikada ne izgubi u bilo kojoj interakciji ili situaciji, bilo rečju ili delom. Pomislila sam: „Pošto je dom mojih svekrova sada moj dom, trebalo bi da učim od nje – ne bi trebalo da dozvolim da me iskorišćavaju ili maltretiraju.“ Sada, nakon što sam tako dugo praktikovala Dafu, osećam strah kad se setim tog razmišljanja. Da nisam počela ovu praksu, bila bih uvučena u moralni pad društva.
Kad god sam imala slobodnog vremena, čitala sam knjigu i odmah sam bila očarana. Nakon što sam je jednom pročitala, iako nisam zapamtila sve detalje, principi kojima je Učitelj podučavao – da budem dobra osoba – zaista su mi se dopali i odmah su promenili moj pogled na svet. Shvatila sam da postoji praksa na ovom svetu koja uči ljude da budu dobri. Kako divno. Znala sam da moram da je naučim. Dafa se tog dana ukorenila u mom srcu.
Postepeno sam shvatila da kultivacija zahteva poboljšanje šinšinga. U to vreme, sestra mog muža je bila neudata, a svakodnevni poslovi kuvanja i pranja sudova bili su izvor stalnih svađa i rivalstva; uvek smo upoređivale ko je više radio i pokušavale da nadmašimo jedna drugu; to je bilo mentalno iscrpljujuće. Nakon što sam započela Dafu, pročitala sam deo o „smatranju patnje radošću“. Pomislila sam: „To je samo posao, da li je važno ko radi više ili manje?“ Tako sam počela da radim ono što je trebalo i prestala sam da brinem o tome da moram da se pretvaram da sam vredna. Kao rezultat toga, živela sam svaki dan srećno. Dafa je zaista transformisala i moje telo i um.
Čudesna moć Dafe
Moj sin je tek počeo osnovnu školu kada su mu se na uglu jednog oka počele stvarati kvržice. Pucale bi i zaceljivale, pa bi se ponovo pojavljivale, ciklus koji je trajao više od godinu dana. Stariji u selu su me nagovarali da ga odvedem doktoru, upozoravajući da bi mu mogao ostati trajni ožiljak ako se stanje nastavi. Međutim, nisam to shvatala previše ozbiljno. Verujući u moć Dafe, osećala sam da će moj sin prirodno imati koristi od moje prakse i da će se na kraju oporaviti.
Jednog dana, dve drugarice su ispratile mog sina kući iz škole. Primetila sam da mu oko krvari. Jedna od devojčica je izgledala prestrašeno i objasnila je da ga je slučajno udarila nogom blizu oka dok su se igrale, što je izazvalo povredu. Bila mu je drugarica iz klupe, koju je moj sin opisao kao vrlo živahnu i nestašnu devojčicu. Videvši situaciju, shvatila sam je u smislu „transformacije karme“ kako je Učitelj podučavao. Možda je taj udarac bio katalizator za ozdravljenje njegovog oka. Gledala sam na to kao na pozitivnu stvar i ostala sam mirna, uveravajući devojčicu da se ne plaši i govoreći joj da će mu oko biti dobro. Zaista, taj pojedinačni incident označio je kraj problema. Njegovo oko je potpuno zaraslo, kvržice se nikada nisu vratile, i nije bilo ožiljaka.
Ovo je bio naš prvi susret sa čudesnom moći Dafe. Prošlo je više od 20 godina, a moj sin se i dalje seća šta se dogodilo. Kad god bi se incident spomenuo, rekao bi da je devojčicin udarac zapravo izlečio njegovo oko. Zaista sam zahvalna Učitelju što je izlečio mog sina.
Kada je naš sin stigao do drugog razreda srednje škole, ocene su mu bile samo prosečne. Rekao mi je: „Mama, sa mojim trenutnim ocenama, upis u srednju školu bi mogao biti borba.“ Rekla sam mu da provede nekoliko minuta svaki dan recitujući: „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri,“ objašnjavajući da to može da otvori njegovu mudrost i inteligenciju. Kasnije, kad god sam ga zvala iz drugog grada gde sam radila, rekao je da mu se ocene poboljšavaju. Rekao je da je recitovao povoljne reči svake večeri pre spavanja, a kada je došlo vreme za prijemne ispite za srednju školu, položio ih je bez poteškoća. Ovaj uspeh je pripisao recitovanju „Falun Dafa je dobra“ i nastojanju da bude dobra osoba.
U drugom razredu srednje škole, akademski uspeh mog sina se dramatično poboljšao, i brzo je premešten u odeljenje za nadarene. Kada je polagao prijemni ispit za fakultet, postigao je izuzetno dobre rezultate, osvojivši najviši rezultat u društvenim naukama u našem regionu. Vest je izazvala senzaciju u našem kraju. Srednja škola nikada ranije nije imala takvog učenika, pa su okačili svečane transparente, a priča je čak bila prikazana i na televiziji. Rođaci su zvali da kažu da je to kao da su dobili studenta „besplatno“. Njegovi baba i deda su bili nepismeni, roditelji su radili van kuće, a dečak nije pohađao nijedan čas instrukcija, a ipak je nekako uspeo da postigne tako izvanredne rezultate.
Postao je uzor drugim studentima, a njegova priča je dugo kružila našom zajednicom. Znam da je ovo bio dar od Dafe i Učitelja, dokazujući da kada jedna osoba praktikuje kultivaciju, cela porodica ima koristi.
Povraćaj kazne na častan i dostojanstven način
Jednog dana, moj stariji brat, snaja i nekoliko drugih praktikanata vozili su se u drugo područje da distribuiraju materijale za objašnjavanje istine, kada ih je policija zaustavila i privela. Nekoliko dana nije bilo vesti o njima. Konsultovala sam se sa svekrvom druge praktikantkinje, i odlučile smo da proverimo da li su zadržani u lokalnoj policijskoj stanici. Kada sam srela odgovornog službenika, rekla sam: „Deca su kod kuće i plaču za svojim majkama; došla sam da vidim da li su ovde zadržani.“ Policajka je tražila moje ime. Čim sam ga izgovorila, rekla je: „Mi vaše ime znamo odavno. Tražili smo vas, ali nismo mogli da vas nađemo, a sada ste se sami dovezli pravo na naša vrata.“ Odgovorila sam: „Deca su kod kuće i plaču za svojim majkama, a ja sam došla da pitam koji su zakon prekršile.“ Baš tako, i ja sam bila zadržana u policijskoj stanici.
Tog popodneva, moj otac je došao da me vidi, a zatim je obavestio mog muža, koji je došao da obezbedi moje puštanje. Policijska stanica je rekla da će me pustiti ako platimo kaznu od 2.000 juana. Odbila sam da platim, ali je moj muž platio kaznu iza mojih leđa. Tek kada smo se vratili kući, moj svekar mi je rekao da je kazna plaćena.
Moj muž je bio otpušten sa svog redovnog posla i radio je na gradilištu. Posao je bio naporan, a zarađivanje novca je bila prava borba. Pomislila sam: „Zašto bih taj novac dala policiji? Nisam prekršila nikakve zakone.“ Odlučila sam da moram da pozovem njihovog načelnika biroa (imala sam njegov broj iz prethodnih poslova). Uz Učiteljevo jačanje, uspela sam da dobijem načelnika i rekla sam: „Direktore, moram da idem u Peking; jednostavno ne mogu više ovako da živim.“ Načelnik se uznemirio i pitao: „Šta se desilo?“ Objasnila sam: „Moj brat i snaja nisu bili kod kuće danima, pa sam otišla u policijsku stanicu vašeg grada da pitam da li su tamo. Zadržali su me i kaznili sa 2.000 juana. Moram da idem u Peking da tražim pravdu.“ Čuvši to, načelnik je rekao: „Ne brinite, rešiću ovo za vas; garantujem da će vam novac biti vraćen.“
Dva dana kasnije, načelnik policijske stanice naše opštine pozvao me je da dođem po vraćenu kaznu. Moj svekar je pokušao da me zaustavi, govoreći: „Ne možeš verovati rečima Komunističke partije, da li bi ikada ispljunuli novac koji su već progutali?“ Odgovorila sam: „U redu je; nisam prekršila zakon, pa šta bi mi mogli uraditi?“
Sledećeg dana, ušla sam u policijsku stanicu uzdignute glave. Čim smo se sreli, načelnik policije je bio vrlo pomirljiv, govoreći: „Vratili smo vam novac. Po kom osnovu su vas zadržali? Vi ste iz naše opštine; nisu imali pravo da vas drže. Načelnik biroa je juče održao sastanak i zbog ovoga im je održao pravu lekciju.“ S tim, predao mi je novac. Veoma sam zahvalna na Učiteljevoj zaštiti.
Čuda kultivacije
Tokom godina praktikovanja Dafe, doživela sam toliko čuda da jedva znam odakle da počnem da pišem o njima. Tokom mog putovanja koje traje više od dve decenije, imala sam sreće, zahvaljujući Učiteljevoj nepokolebljivoj brizi, da sledim put kultivacije.
Dafa projekti na kojima radim uspostavljeni su uz Učiteljevo jačanje i vođstvo. Pošto moj muž ne praktikuje Dafu, ja obavljam svoj Dafa posao bez njegovog znanja. Kad god želim da radim na projektu, on će slučajno imati društveni angažman kojem treba da prisustvuje, i ja ću početi sa radom čim on ode. Često se vraća baš kada ja završim. Ponekad, kada mi je još malo ostalo da uradim, možda bih ga čula kako razgovara u drugoj sobi, ali on ne ulazi da me vidi. Ipak, čim završim, odmah će ući.
Jednog dana, čim sam počela da radim, primetila sam nekoliko muva kako zuje po sobi. Pitala sam se da li bi trebalo prvo da ih se rešim, jer je zujanje bilo prilično ometajuće. Onda sam shvatila da nemam vremena, pa sam pomislila: „Samo ću ih imobilisati.“ Nakon te kratke misli, fokusirala sam se na svoj posao, zaboravivši na muve. Kada sam završila, pronašla sam tri muve sa glavama zalepljenim jedna za drugu, nepomične u komičnoj pozi, dok su druge u blizini takođe bile nepomične, izgledajući kao da su mrtve. Međutim, pri bližem pregledu, videla sam da su još uvek žive. Shvatila sam da je moja ranija misao imala efekta; muve su bile imobilisane. Dafa je zaista čudesna. Sve dok su naše misli ispravne, naše natprirodne sposobnosti nam pomažu u svakom trenutku i na svakom mestu.
Poslednjih nekoliko godina, moj muž i ja radimo u preduzeću koje je u vlasništvu rođaka. Posao je bio težak. U spavaonici preduzeća bilo je smešteno nekoliko zaposlenih, uključujući i nas. Da bi smanjili troškove rada, preduzeće je otpustilo radnicu zaduženu za čišćenje spavaonice i zamolilo ženu koja je čistila fabrički prostor da doda sat vremena svojoj dnevnoj smeni kako bi očistila hodnike spavaonice i dva toaleta. Ona se žalila da sat vremena nije dovoljno – trebalo joj je više od sat vremena da završi posao – i tražila je dodatnu platu. Videvši da popodne imamo malo posla u kancelariji, pomislila sam da bih mogla da iskoristim to slobodno vreme. Rekla sam svom rođaku (šefu) da ću čistiti sat vremena svakog popodneva. Predložila sam da prestanu da plaćaju nekoga da čisti spavaonicu i da to prepuste meni; ja bih to tretirala kao oblik vežbe. Šef je bio zadovoljan i složio se.
Marljivo sam radila i vrlo brzo završila čišćenje. Odlučila sam da preostalo vreme iskoristim za rad na svom Dafa projektu dok sam u spavaonici. Sa ovim načinom razmišljanja, sledećeg dana sam imala još više slobodnog vremena. Na kraju, završila sam čišćenje za nešto više od 10 minuta – bilo je zaista izvanredno. Znala sam da mi Učitelj pomaže, oslobađajući značajnu količinu vremena za moj projekat. Kasnije sam shvatila da ovo ne mogu zauvek raditi tajno. Uz Učiteljevo jačanje, prevazišla sam svoj strah. Često bi moj muž bio na sofi i skrolovao po telefonu dok sam ja sedela za svojim računarom nasuprot njemu, radeći na svom projektu. Nikada nije shvatio šta radim.
Duboko sam zahvalna na Učiteljevoj stalnoj brizi i jačanju. Samo zahvaljujući tome sam uspela da stignem tamo gde sam danas. Učitelj nas strpljivo podstiče sa ciljne linije – odredišta ka kojem težimo.
