Američki Senat je 28. septembra 2026. jednoglasno usvojio S.4009, „Zakon o zaštiti Falun Gonga i žrtava prisilnog vađenja organa”. Ovaj dvostranački zakon rezultat je kolektivnog napora poslanika obe stranke. On takođe pokazuje podršku zakonodavaca po ovom kritičnom pitanju, otkako je Komunistička partija Kine (KPK) počela da sprovodi represiju nad Falun Gongom 1999. godine.
Međutim, dok ga predsednik ne potpiše, on ostaje u zakonodavnom procesu, i trebalo bi da nastavimo da radimo na njemu umesto da se osećamo samozadovoljno; svaki korak odražava izbore koje ljudi donose po ovom pitanju.
Od zakonodavstva do saveznog zakona
Proces da ovaj zakon postane savezni zakon SAD obično uključuje sledeće ključne korake:
Prvo, usvajanje zakona u Senatu. Senat je 28. septembra usvojio Predlog zakona S.4009 jednoglasnom saglasnošću.
Drugo, usklađivanje između dva doma. Predstavnički dom SAD je prethodno dva puta usvojio slične verzije zakona, i to H.R.4132 u junu 2024. i H.R.1540 u maju 2025.
Treće, budući da je Senat upravo usvojio tekst za S.4009, Predstavnički dom i Senat moraju da uporede, dogovore i potvrde konačni tekst. Ako postoje razlike između dva teksta, možda će biti potrebno izvršiti izmene putem zajedničkog odbora. Zatim će biti izglasan i usvojen u oba doma.
Poslednji korak je predsednikov potpis. Kada oba doma usvoje identične konačne verzije, zakon će biti zvanično poslat Beloj kući. Prema Ustavu SAD, predsednik ima 10 dana (izuzev nedelja) nakon prijema zakona da izabere:
a) Potpisivanje zakona: Zakon zvanično postaje savezni zakon SAD.
b) Bez veta i stupanja na snagu: Ako predsednik niti potpiše niti stavi veto na zakon tokom zasedanja Kongresa, on će automatski stupiti na snagu nakon 10 dana.
c) Veto: Ako predsednik iskoristi svoje pravo veta, zakon će biti vraćen Kongresu; međutim, ako ga Kongres ponovo usvoji dvotrećinskom većinom u oba doma, Predstavničkom domu i Senatu, predsednikov veto može biti poništen i zakon može stupiti na snagu.
Jednoglasna saglasnost naspram jednoglasnog glasanja
Postoji razlika između jednoglasne saglasnosti i jednoglasnog glasanja.
Prvo znači usvajanje bez prigovora. Procedura je sledeća: predsedavajući pita: „Ima li prigovora?” Ako je tišina i niko se ne protivi, predlog ili zakon se proglašava usvojenim. Ne zahteva nužno formalno glasanje pojedinačno; „niko se ne protivi” je dovoljno.
Jednoglasno glasanje znači da su svi glasači sa pravom glasa zaista učestvovali u glasanju i svaki pojedinačni glas je bio za. Ovo obično zahteva formalan proces glasanja (kao što je podizanje ruku, prozivanje imena ili korišćenje mašine za glasanje), i specifičan broj glasova za može se jasno prebrojati (npr. 100 glasova za, 0 glasova protiv).
Prema zapisima objavljenim na veb-sajtu Kongresa SAD (https://www.congress.gov/bill/119th-congress/senate-bill/4009/text?s=1&r=1&hl=S.4009), zakon nije precizirao tačan broj glasova za, tako da bi ga obično trebalo opisati kao „jednoglasnu saglasnost” pre nego kao „jednoglasno glasanje”.
Jednostavno rečeno, „usvojeno bez prigovora” i „usvojeno jednoglasno” ne mogu se u potpunosti izjednačiti.
