Pozdrav, poštovani Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Postajanje svesna sopstvenog karaktera: Otkultivisavanje sopstva
Ove godine sam odlučila da pravilno radim na svom karakteru, da se poboljšam u svojoj kultivaciji. Čim se završio vikend sastanak Shen Yuna prošlog leta, nekoliko nas praktikanata sa slobodnim vremenom se okupilo i počelo da uči Fa svakog jutra u pet sati. Tako smo radili od tada, i nismo prestali čak ni tokom ovogodišnje Shen Yun turneje. Učenje Fa mi je mnogo koristilo. U ranim jutarnjim satima niko me ne može uznemiravati i moj um može biti miran, a ako imam vremena tokom dana, mogu još malo da čitam. Tokom ovogodišnje turneje, učenje Fa mi je izuzetno pomoglo. Učinilo me je spremnijom da gledam unutar sebe, i olakšalo mi je da se držim podalje od spoljnih stvari kako me ne bi pokolebale. Obratila sam pažnju na to koje su moje vezanosti i pokušala sam da ostanem bistrog uma. Mogućnost da podignem i kvantitet i kvalitet učenja Fa igrala je veoma važnu ulogu za mene, i u poređenju sa prethodnom godinom, jasno sam mogla da vidim gde sam se poboljšala.
Po prirodi sam direktna, nagla i tvrdoglava u vezi sa tim da sam u pravu. Ponekad to ima dobar efekat, ali postoji i mnogo problema koje treba rešiti. Pod uticajem mog ja, ponekad postanem nedovoljno skromna, a ponekad ne mogu da kontrolišem svoje emocije, planem od besa ili postanem uplašena. Takođe postanem sklona tome da potvrđujem sebe i postanem arogantna, što se dešava kada bi trebalo da budem postojana; umesto toga, postanem kruta. Tokom ovih godina, a posebno kroz učešće na turneji, postepeno sam shvatila jednu stvar: da li je osoba sposobna, samo po sebi, nije ono što je važno. Ono što je važno je da li se ta sposobnost koristi u projektima koji spasavaju svesna bića. Ako nije, onda pod uticajem njegovog ja može vrlo lako naneti štetu umesto toga. Shvativši ovo, stalno podsećam sebe da budem što smirenija i ljubaznija prema drugima.
Naravno, obični ljudi ne mogu ni da zamisle koliko su detaljni i precizni bogovi kada pripremaju ove testove. Što se mene tiče, spoticala sam se celim putem. Ponekad prođem test glatko, a ponekad me test pritiska dok jedva dišem, iznova i iznova. Čula sam i pročitala mnoge kultivacijske priče o kultivatorima i mudracima koji su, šta god da su sreli, bili u stanju da ostanu stabilni, sa srcima koja su bila mirna i čista i potpuno iskrena u razmišljanju o drugima. Iskreno se nadam da uvek mogu biti takva. Podseća me na vreme kada sam tek počela da se kultivišem. Svaki put kada sam čitala odlomak u francuskom izdanju Džuan Faluna o Han Šinu koji puzi između nogu tog čoveka, promrmljala bih sebi u bradu: „Sigurno neće puzati ovaj put…“ Pa ipak, Han Šin je i dalje puzao, svaki put. Prošlo je toliko godina, i osvrćući se unazad, ovaj put je bio težak za mene od samog početka.
Zanimljivo je da kada sretnem nekoga ko je zaista neprijateljski nastrojen, mogu da ostanem mirna. Na primer, kada je novinarka sa televizijskog kanala poslala niz ratobornih, zamerljivih pitanja, morala sam samo malo da sredim svoje misli i onda sam mogla da se ophodim prema njoj smireno i ravnodušno. Moje srce je bilo saosećajno. Drugi primer je bio moj sastanak sa odeljenjem zaduženim za pitanja koja se tiču maloletnika, što je više ličilo na zamku prerušenu u banket. Ispitivali su me o pitanjima vezanim za maloletnike, stalno su mi izvrtali reči i pritiskali me puna dva i po sata. Izašla sam sa užasnom glavoboljom, ali u tom trenutku moj um je bio miran i moje razmišljanje jasno. Nisam bila ljuta, nisam bila zbunjena i nisam nimalo zamerila. Ipak, u drugom okruženju, moj temperament bi me odmah poneo.
Jednom prilikom sam imala telefonski razgovor sa osobom zaduženom za prodaju karata na jednom od mesta održavanja. Pre toga, poslala mi je oštar imejl zahtevajući da joj pošaljem besplatne karte kako je ugovor zahtevao, iako sam se ja već pobrinula za to još u novembru prethodne godine. Nikada pre nisam razgovarala niti se dopisivala sa njom. Sve što sam mogla da primetim je da je nastupila vrlo agresivno, insistirajući da odmah pošaljem karte, i govoreći da je to jednostavno neprihvatljivo… U početku sam se držala stabilno (testovi poput ovog retko dolaze pojedinačno, a kada se stotinu teškoća spusti odjednom, čovek se odmah napne), i čak sam bila tiho zadovoljna sobom, misleći da u prošlosti nikada ne bih reagovala na ovaj način… Slabo sam znala da će me ovaj mali nalet zadovoljstva naterati da zažalim trenutak kasnije. Kako sam ja to videla, ovo je verovatno bio nesporazum. Bila je gruba i neprijatna, pa sam smatrala da bi trebalo da je pozovem i razjasnim stvari. Ali poziv se pokazao gorim od imejla. Moj temperament je odmah planuo, i na kraju sam jednostavno prekinula vezu.
Posle toga sam bila i ljuta i uznemirena na sebe što nisam uspela da održim svoj šinšing u ovom testu. Sledećeg dana, koordinator FXH mi je rekao: „Razgovarao sam sa tom osobom za kontakt u pozorištu, i rekla mi je da ste joj prekinuli vezu. Rekao sam joj da to sigurno nije bilo to, i da je veza verovatno samo prekinuta zbog lošeg signala.“ Ali ja sam mu rekla: „Ne, istina je. Zaista sam joj prekinula vezu.“ Malo se osmehnuo, verovatno pomalo posramljen zbog mene.
Probijanje kroz sopstvene krute predstave: Prihvatanje i priprema za podnošenje teškoća
Postepeno otklanjanje ovih raznih emocija nimalo nije lako. Bes u meni je poput skupa odbrambenih alata davno postavljenih, štiteći me od patnje, od toga da moram da gledam sebe kako patim, i od poniženja, kako bih sačuvala obraz. Strah je isti. U ovom svetu iluzija, strah je poput pancira koji me štiti od većeg bola. Ipak, na kraju, strah je sam po sebi oblik bola. Jer ono što ove emocije štite i služe nije ništa drugo do moje ja, u svim svojim promenljivim oblicima. Shvatila sam da je čing zapravo skup netačnih predstava, i da one hrane to ja i čine ga sve većim. Ako je čovek spreman da prestane da koristi ove emocije (vezanost straha, besa, sviđanja, nesviđanja) da bi se zaštitila, onda je slobodan i neuništiv kao dijamant, jer je povratio onu veliku lakoću i slobodu koja dolazi od povezanosti sa božanskim.
Osećam da moram imati hrabrosti da osetim i suočim se sa bolom duboko zakopanim u mom srcu i probuđenim stvarnošću, zajedno sa bolom vezanim za moja životna iskustva. Emocija je zapravo izgovor koji govori u ime sopstva i pušta sopstvo da se ukopa i odbije da ode. Jednostavno rečeno, sopstvo znači misliti samo na sebe. U svakodnevnom životu, testovi vezani za sopstvo su svuda, i veoma liče na stvari kroz koje prolaze obični ljudi. Ono što je zaista važno je šta mislimo kada se sa njima susretnemo.
Na primer, jednom prilikom je postojao problem sa kartom jedne dame. Njeno sedište je bilo duplirano sa nečijim drugim, i obavestili smo je više od 10 dana unapred. Svi iz tima za prodaju karata koji su je zvali ili joj slali imejl rekli su mi da je bila vrlo žestoka, da je pretila i da je rekla da će tražiti objašnjenje licem u lice kada stigne. Nije htela da sluša nikakve promene, nikakve diskusije, niti objašnjenja. Očigledno je dolazila da se svađa. Kako se približavao dan kada je trebalo da je sretnem na šalteru za karte, pomisao na to me je ostavila prilično uznemirenom. Spomenula sam to svom mužu, i on je ponudio da pođe sa mnom, ali sam odbila. Pre nego što sam otišla, ostavila sam po strani bes i odbrambeni stav u svom srcu. Da budem iskrena, sve se zapravo svelo na to da sam se plašila da ću izgubiti obraz u javnosti i plašila sam se da to neću moći da podnesem. Na kraju, sastanak je prošao potpuno glatko. Bila je to sitnica, ali sam osećala da sam prošla ovaj test, ne samo zato što je dobro prošlo, već više zato što ovog puta nisam želela da se oslanjam na stvari povezane sa mojim ja, kao što su potvrđivanje sebe, strah i oprez, da bi me zaštitile.
Još jedno iskustvo imalo je veze sa izvođenjem pete vežbe. Uvek sam volela pun lotos položaj, i smeštanje u njega osećam kao povratak kući. Ali poslednjih 10 minuta je obično vrlo teško izdržati i vrlo je bolno, i većinu vremena bih to prebrodila stiskajući zube i terajući sebe da izdržim. Jednom, kada su talasi oštrog bola u mojim nogama tek bili počeli, napela sam se kao i obično i pripremila se da izdržim. Ali u tom istom trenutku iznenada sam shvatila da ako postoji dug, on treba da bude priznat i treba da bude otplaćen, i moram da podnesem bol. U trenutku kada se celo moje telo opustilo, videla sam senku kako proleće. Imala je oblik osobe, i dok je prolazila, udarila me je. Pomislila sam u sebi: „Spremna sam da otplatim ono što dugujem. I ovo je ono što je Učitelj uredio za mene, ono što treba otplatiti na putu kultivacije.“ Odjednom su se figure umnožile i zadale mi teške batine. Posmatrala sam sebe sa strane, i bilo je toliko senki oko mene da se moje telo više nije moglo videti.
Ne znam koliko je trajalo, ali senke su se iznenada razišle, i moje telo se činilo da se srušilo i rastvorilo. Pomislila sam da je to verovatno telo napravljeno od karme, i da je na ovom nivou dug konačno otplaćen. Od tog dana, nekoliko uzastopnih meseci, nisam osećala bol kada sam sedela u meditaciji. Osećala sam samo kako su mi dve noge čvrsto vezane, kao da ih konopac vuče unutra. Više nisam vezana za to da li postoji bol. Mislim da je ovo jednostavno jedna faza u procesu kultivacije, slično tome da li se jede meso ili ne. Kada dođe vreme da stvari budu na određeni način, one će to prirodno i biti. Odlučila sam da pustim da ide svojim tokom, jer sam bila sigurna u to u svom srcu. Ovo mi je mnogo značilo. Kroz to sam naučila da prihvatim patnju i da se suočim sa sopstvenom patnjom direktno, i shvatila sam pravo značenje patnje.
Učitelj je rekao:
“Kada ljudi prolaze kroz teškoće i pate, mogu otplatiti karmu i uslijed toga imati sreće u budućnosti. Zato se kultivator treba kultivirati prema ispravnim i pravednim istinama. Prolaženje kroz nevolje i patnje je izvanredna prilika za odstraniti karmu, biti očišćen od grijeha, pročistiti svoje tijelo, povisiti razinu svojih misli i povisiti svoj nivo, što je izvanredno dobra stvar. To je ispravna i pravedna Fa-istina. No kako se kultiviranje nastavlja, kada patnje pritišću i pojavljuju se sukobi koji pogađaju vaš najdublji dio - i posebno kada protresaju vaše krute predodžbe -, stvarno je teško proći test. To može čak doći do točke da ste potpuno svjesni da je to test, ali ipak ne možete napustiti svoje privezanosti.” (“Što bliže kraju, to marljiviji morate biti,” Osnovi za dalji napredak III)
Razlikovanje između „rada na stvarima“ i „kultivisanja srca“
Primetila sam da se moj temperament zaista poboljšao. Ova promena je nastala jer sam učila da držim druge u svom srcu, i da se iskreno stavim u poziciju druge osobe, misleći prvo na druge, učeći da „kultivišem srce“ pre nego što pređem na „rad na stvarima“.
U pozorištima ponekad nailazimo na ljude sa lošim stavom, a ponekad nam naplaćuju naknade koje nikada nisu unapred dogovorene, što su prakse koje ne deluju ni pošteno ni ispravno, niti u skladu sa ugovorom. Suočena sa ovim, trudim se da zadržim smirenost i da svoje imejlove formulišem ljubaznije i srdačnije. U početku sam osećala da sam pomalo lažna, da to ne dolazi prirodno. Ali onda mi je palo na pamet da zaista želim da budem bolja osoba, ljubazna i iskrena osoba. To je ono što zaista želim. Tako sam nastavila da to radim, i ubrzo sam otkrila da su naši odnosi sa tim ljudima postali mnogo skladniji i mnogo uljudniji, čak i sa ljudima sa kojima sam se ranije teško slagala.
Ove godine smo dodale mnoge nove zahteve u logistici, administraciji i finansijama, i tokom turneje sam morala da opterećujem koordinatore timova sa više stvari nego prethodnih godina, uključujući bankovne kartice, nadoknade za putovanja i smeštaj, administrativne sastanke, raspoređivanje, deljenje, praćenje svakog tima, zalihe i logistiku, i tako dalje. U početku sam se potpuno bacila na projekat, misleći samo na to da sve bude u dobrom redu i da teče glatko. Ali u nekoliko navrata sam videla čisto srce nekolicine kolega praktikanata, i često sam bila dirnuta do suza. To nisu bile velike stvari, pa ipak su me duboko dirnule.
Na primer, zamolila sam svakog koordinatora da popuni obrazac za svoj tim, sa već uključenim formulama za putovanja i smeštaj. Meni se metoda činila jednostavnom, i činila je sve lakim za pregled na prvi pogled. Međutim, ubrzo sam otkrila da niko uopšte ne koristi obrazac. Jednostavno sam pretpostavila da možda nije zgodno raditi sa njim. Takođe sam znala da za neke koordinatore administracija nije njihova jača strana. Ali kada sam videla svakog od njih kako se muči sa tom gomilom dokumenata i faktura, i na kraju organizuje datoteke na svoj način i prosleđuje mi ih (datoteke koje su se pokazale savršeno funkcionalnim), shvatila sam koliko je srca i truda uloženo u njih. Jedna koordinatorka je čak nacrtala uplakano lice u svojoj datoteci da pokaže koliko je poteškoća naišla… Stvari poput ovoga su me duboko dirnule.
Postoji još jedna koleginica praktikantkinja koja je izuzetno savesna, stabilna i odgovorna u onome što radi. Često je čujem kako kaže da joj je obim posla veliki, i u to nema sumnje. Ona radi na daljinu i nije putovala sa nama na turneju. Jednog dana sam saznala da bi pre svake predstave palila štapić tamjana, praveći nam društvo i želeći da bude malo bliže svakoj od nas. Taj jednostavan, tihi gest me je duboko dirnuo. U njemu sam osetila njenu iskrenost, njenu čistotu i to bezrečno drugarstvo. Ono što me je dirnulo u vezi sa ovom pažnjom je to što sam videla iskrenost i nežnost u njoj, a ne samo njen rad.
Uspeh projekta i poboljšanje šinšinga
Lična kultivacija i spasavanje svesnih bića su povezani, pa ipak stalno podsećam sebe da su poboljšanje šinšinga i uspeh projekta dve različite stvari. Oni odgovaraju jedno drugom, ali nisu ista stvar. Ono što je važno je da li razumemo ko fundamentalno stvara sve ovo.
Razlika između to dvoje je vrlo suptilna. Shvatila sam da, ma koliko dobri bili rezultati projekta ili događaja, i ma koliko dobro bio vođen, to ne znači poboljšanje šinšinga. To dvoje je odvojeno. Nije da kada događaj prođe dobro, moj šinšing je porastao, ili da kada ne prođe dobro, moj šinšing se nije poboljšao. Moramo razlikovati „rad na stvarima“ od „kultivisanja srca“. Uspeh Shen Yuna je Učiteljev i božanski aranžman, i osvojen je hrabrošću i nesebičnom posvećenošću koju svaki učesnik ulaže kako bi Shen Yun mogao biti ostvaren i postavljen na scenu.
Zaključak
Znam da još uvek daleko zaostajem za standardom pravog Dafa učenika. Pa ipak, pošto sam uspela da postanem Dafa učenica i pronađem najsrećniju stvar u ovom životu, moje srce je ispunjeno zahvalnošću i radošću koje ne mogu da izrazim rečima. Nastaviću da radim na tome, i da kultivacijom uklonim one stvari koje pripadaju sopstvu. Da budem iskrena, ove stvari su samo iluzija u mom životu. Nastaviću da se trudim da povratim sopstvenu slobodu i samoopredeljenje, i da se potpuno predam Dafi.
Hvala, Učitelju. Hvala, kolege praktikanti.
(Prezentovano na Evropskoj Fa konferenciji 2026.)
