Pozdrav, saosećajni i veliki Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Ja sam mlada Dafa učenica iz Srbije. Rođena sam u Kini, i od malih nogu sam kultivisala Falun Dafu zajedno sa roditeljima.
Osvrćući se na moj put kultivacije, on je bio pun radosti, gorčine, bola i trenutaka koji su me dirnuli. Znam da je sve to proizašlo iz ljudskih osećanja, ljudskih predstava i ljudskog razmišljanja, isprepletenih sa mnogim vezanostima. Ipak, istovremeno, kada odbacujem ove degenerisane supstance (koje nisu deo našeg pravog ja i asimilujem se u Fa), svaka ćelija u telu kao da navija i skače od radosti, sve one slave i uživaju u tom divnom trenutku zajedno. U takvim trenucima ne mogu a da se ne divim koliko sam zaista srećna što sam dobila Fa u ovom životu i sledila Učitelja. Ja sam sigurno najsrećnije biće u ovom ogromnom kosmosu. U tim trenucima, nešto mi vrišti u srcu, i jedva se suzdržavam da ne kažem svima koje sretnem koliko je Dafa divna.
Bio je to trnovit put. Bila sam kao dete koje uči da hoda, pipajući napred korak po korak, pod Učiteljevim vođstvom. Ponekad je test bio izuzetno težak za proći. Pre nego što sam u potpunosti prošla jedan test, stigao bi sledeći, dok jedva nisam mogla da dišem. U trenucima kada sam osećala da ću biti slomljena, u mom umu bi se pojavio red Učiteljevog Fa: “Svaka pojedina prepreka mora se preskčiti.” („Kaljenje volje“, Hong Yin), i činilo mi se da mi je to dalo snagu, tako da sam uspevala ponovo da ustanem, stisnem zube i nastavim. Spoticanjem i ustajanjem, dan za danom, stigla sam do danas. Jedina stvar koja se nikada nije promenila jeste moje srce da sledim Učitelja i da se kultivišem do samog kraja. I sa svakim danom, to srce je postajalo sve postojanije.
Kad je test bio težak za proći, misaona karma bi takođe pokušala da me ometa i poljulja moju odlučnost. Ali u trenu, Učiteljev Fa bi se pojavio u mom umu:
“Bez obzira na to da li je neko takav Buda, Tao, besmrtnik, ili demon, ne dopusti da te uznemiri. Ako se ovako budeš ponašao, uspeh je jamačno na vidiku” (Predavanje 6, Džuan Falun).
Uz Učiteljevo jačanje, uspela sam da ostanem mirna, čvrsto se držim svojih ispravnih misli i razlikujem svoje pravo ja.
Ispod su neka moja iskustva i razumevanja iz prolaska kroz ove testove. Pišem ih za Evropsku Fa konferenciju da bih izvestila Učitelja i podelila iskustva sa kolegama praktikantima. Ako postoji nešto što nije u skladu sa Fa, molim vas da ljubazno ukažete na to.
Teškoća
Nakon bolne lekcije, shvatila sam da ako ne hodam putem koji je Učitelj uredio, onda hodam putem koji su uredile stare sile. Pre nego što sam započela postdiplomske studije, skoro sve u mom životu je išlo glatko, i svaki korak je izgledao lak. Čak i stvari koje su izgledale teške, prošla sam bez problema pod Učiteljevom saosećajnom brigom i zaštitom. Čak i nešto tako veliko kao što je odlazak u inostranstvo na studije činilo se kao da se dogodilo slučajno, i u roku od nedelju ili dve donela sam odluku i pripremila svu dokumentaciju. Tako sam se radovala srećnom i lepom životu. Osamnaest godina je prošlo glatko, i jednostavno sam uzimala zdravo za gotovo da će se stvari tako nastaviti.
Nakon diplomiranja, želela sam da ostanem u zemlji u kojoj sam studirala. Stoga sam nastavila da šaljem svoj CV tražeći posao. Tražila sam pomoć od svojih profesora i prijatelja, i prijavljivala se svim relevantnum organizacijama kojih sam mogla da se setim. Uprkos tome, moje prijave su tonule bez traga. Često nisam dobijala odgovor, a intervjua je bilo žalosno malo.
Nisam bila voljna da to prihvatim. Tvrdoglavo sam verovala da je Učitelj uredio da budem ovde, i da pošto još ništa nisam uradila, kako mogu da odem? Dakle, sve ovo mora biti test za mene. U to vreme nisam mogla da prihvatim nikakav savet od kolega praktikanata, a najmanje savet da odem u drugu zemlju. Uvek sam to odbacivala izgovorima kao što su „to mesto mi ne odgovara“, i ostala sam ubeđena da je put koji je Učitelj uredio za mene upravo ovde, i da će se sve odvijati baš onako kako sam ja to zamišljala.
I tako, od tog trenutka, moj put je morao postati težak. Stvari se nisu razvijale kako sam zamišljala. Samo su postajale sve gore i gore, dok nije ostalo prostora da se okrenem. Potpuno sam sve zbrkala, ali do poslednjeg trenutka se nisam probudila. Na kraju, bila sam primorana da napustim tu zemlju. Počela sam da se osećam izgubljeno, kao da sam zalutala duboko u šumu i nisam videla pravac kroz maglu. Postala sam zabrinuta, svakodnevno opterećena dok jedva nisam mogla da dišem, i moji sukobi sa praktikantima sa kojima sam radila postajali su sve oštriji zbog udaljenosti između nas. Do tada sam već odavno upala u zamku starih sila, a da to nisam ni shvatila.
Počela sam da sumnjam da li se Učitelj još uvek brine o meni, i pitala sam se da li sam izneverila Učitelja. Nisam se usuđivala da pitam Učitelja šta je pošlo naopako, i nisam imala hrabrosti da pogledam Učiteljevu fotografiju. Samo sam se držala sa malo snage koja mi je preostala. Onda jednog dana, u bunilu, iznenada mi je u uhu zazvonio glas: „Kultivacija je jako teška. Zašto jednostavno ne odustaneš i prestaneš da se kultivišeš?“ Bila sam šokirana. Odakle ta misao? Strašno! Odmah sam se trgnula i shvatila da to nisam ja: to su bile stare sile koje su pokušavale da me unište.
U istom trenutku, Učiteljev Fa se pojavio u mom umu:
“Ljudska bića se puno muče. Velika prosvetljena bića misle da je bolje mučiti se što više, jer se na taj način otplaćuju dugovi. Takvo je njihovo mišljenje. Neki ljudi ovo ne shvataju, pa ako im molitve nisu uslišene, počinju da se žale Budi. „Zašto mi ne pomogneš? Palim ti mirisne štapiće i klanjam ti se svaki dan.” Zbog ovog bi mogao da razbije statuu Bude i da počne da ga osuđuje.” (Predavanje 4, Džuan Falun).).
Snažan talas toplote jurnuo mi je u glavu, i kao da je zvono zazvonilo tik iznad mene, a šok mi je ostavio trnce u skalpu. Odmah sam poslala snažnu ispravnu misao da pokušam da je uništim, i rekla sam joj: „Stare sile, nemojte ni pomisliti da me povučete. Ja sam Dafa učenica. Kultivisaću se sa Učiteljem do samog kraja, i ne možete se ovako ponašati prema meni!“
Kada sam se vratila sebi, bila sam potpuno budna, i tek tada sam shvatila koliko sam bila skrenula sa kursa, i kako su stare sile iskoristile moje nedostatke i skoro me uništile. U isto vreme sam se tiho smatrala srećnom što sam u tom kritičnom trenutku zapamtila Učiteljev Fa.
Počela sam mnogo da učim Fa i intenzivno da šaljem ispravne misli. Postepeno sam osećala da moje ispravne misli postaju sve jače i jače, i kada sam držala dlan uspravno, mogla sam da osetim nešto što izleće kao vatra iz mojih vrhova prstiju. Znala sam da je to ogromna energija, i da me Učitelj jača, svoju učenicu.
Neko vreme nakon toga, plakala bih svaki dan kada bih čitala Učiteljeve spise, i nisam mogla da suzdržim suze. Ponekad je to bilo zato što sam osećala da nisam dobro uradila i da sam izneverila Učitelja. Ponekad sam znala da negde gde ne mogu da vidim, saosećajni Učitelj ponovo tiho daje i podnosi za učenicu koja nije ispunila očekivanja.
Hodaću samo putem koji je Učitelj priredio
Nakon što sam se smestila u novoj zemlji, moj život i moje kultivacijsko okruženje postepeno su počeli da se stabilizuju. I baš kada sam počela da se opuštam i žudim za udobnošću, stigao je još jedan test. Godinu dana nakon što sam dobila posao, promene u osoblju i šira situacija doveli su do toga da se moj posao počeo menjati, i kraju sam ga izgubila. Ponovo sam počela da tražim prilike i počela da se prijavljujem onlajn, i ponovo nije bilo odgovora. Međutim, ovoga puta sam bila mirna. Čvrsto sam verovala da me čeka put, iako nisam znala gde je.
Bilo je mnogo glasova oko mene: zabrinutih, onih koji su se žalili, anksioznih, zabrinutih. Nijedan me nije dotakao. Kada bih dobila dobar savet, prihvatila bih ga, misleći da mi to Učitelj govori preko kolege praktikanta, a zatim bih postupila po njemu. Više nisam bila vezana za to kakav posao radim ili u kojoj zemlji živim. Čak i ako mi se nije sviđalo ili nisam imala interesovanja za to, mislila sam da ću, sve dok je to ono što Učitelj želi da radim, to i učiniti, otpuštajući svoje vezanosti i preferencije, i ne mareći za srce koje uvek želi da uredi put za sebe. Rekla sam sebi: ovoga puta, slušaću Učitelja. Hodaću samo putem koji Učitelj uredi.
Dva meseca kasnije, kroz Učiteljev saosećajni aranžman i pomoć kolega praktikanata, pronašla sam novi posao. Zbog jezika, posao je bio u potpuno novoj oblasti za mene. U početku mojq šefica nije mnogo mislila o mojim šansama i nije bila voljan da me primi, niti sam ja bila sigurna u svoju sposobnost da ga dobro obavljam. Međutim, iznenađujuće, nakon što je kolega praktikant razgovarao sa njom, pristala je da mi dozvoli da pokušam.
Moja šefica je bila prilično temperamentna, i često bi gubila živce kada je na poslu bilo gužve, a ja nisam razumela šta kupci govore. U trenutku kada bi izgubila živce, ja bih bila još više zbunjena i pravila bih više grešaka. Jednom je čak vikala pred svima: „Ako i dalje ne možeš da naučiš jezik i ne razumeš, sledećeg meseca ćemo se pozdraviti.“
Bila sam postiđena, i iako su ljudi oko mene govorili u moju odbranu, brinula sam se da bih ponovo mogla da izgubim posao. Ali kada sam se smirila, pomislila sam: „Ovaj posao mi je dao Učitelj, tako da ono što bilo ko drugi kaže ne važi. Zašto se onda ona ovako ponašala prema meni? Ah! To je bilo zato što sam imala vezanosti koje je trebalo odstraniti. Želela sam da sačuvam obraz; nisam želela da budem kritikovana; plašila sam se da ću pogrešiti; brinula sam se kako me drugi gledaju; volela sam da čujem prijatne reči. Dakle, to je to. Ona mi je zapravo pomagala.“
Nakon toga nikada više nije rekla ništa slično, pa me je čak pohvalila što brzo učim. Brojeve koje su drugi zaposleni teško pamtili, ja sam zapamtila za nekoliko kratkih dana, a da ih nikada nisam nameravala da učim napamet. Jednostavno su mi se malo po malo urezali u um tokom posla. Znam da mi je sve ovo dao saosećajni Učitelj. I čvrsto verujem da pravi kultivator može dobro obaviti svaki zadatak.
Sve što Učitelj priredi je najbolje
Stanujem u maloj sobi, u stanu gde se zajedničke prostorije dele sa nekoliko drugih ljudi. S obzirom na to koliko se moja radna situacija promenila, osećala sam da je jednostavno imati gde da se smestim dovoljno dobro. I nikada mi nije smetalo koliko je prostor veliki ili kakve sadržaje ima.
Često sam bila okružena glasovima koji nisu razumeli: „Zašto živiš u tako maloj sobi i plaćaš toliko za nju?“ „Kako možeš da spavaš sa tako malim prozorom?“ „Kako ćeš preživeti leto bez klima uređaja?“ U početku mi to nije smetalo. Onda sam jednog dana primetila da je kupatilo postalo veoma prljavo, cimer je prao patike u zajedničkoj veš mašini, drugi cimer je uzeo odeću koju sam ostavila u njoj, a bubašvabe su se pojavljivale u hodniku. Osećala sam se očajno. Želela sam da se obračunam sa njima. Zašto bih morala da patim u ovakvom okruženju? Da li bi trebalo da se preselim negde drugde?
Tako sam sebi postavila pitanje: „Zašto želiš da se preseliš?“ Odgovor: „Ne mogu više da podnesem ovo okruženje. Želim da nađem negde gde je tiho i udobno.“ Pitanje: „Kada se preseliš, da li će ovi problemi prestati da se dešavaju?“ Odgovor: „Naravno da ne. Dokle god su ove vezanosti tu, ako to nisu ovi problemi, biće drugih.“
Tada sam shvatila da je sve to prouzrokovano mojim sopstvenim vezanostima, i da same stvari uopšte nisu važne. Ako bih rešavanje problema postavila kao polaznu tačku, razmišljajući o tome iz ugla običnog čoveka, novi problemi bi se stalno pojavljivali. To bi lečilo simptome, a ne koren, i protraćilo bi aranžman koji je Učitelj napravio.
Sledeće pitanje: „Dakle, da li je loša stvar kada naiđeš na ove stvari? Zašto stalno želiš da pobegneš? Može li bežanje išta rešiti?“ Odgovor: „Znam da je to dobra stvar. Došlo je da bih uklonila svoje vezanosti.“ I ponovo: „Zašto si došla na ovaj svet? Da li si došla zbog udobnosti i lakog života?“ Odgovor: „Ne. Došla sam da se kultivišem i da pomognem Učitelju u Fa-ispravljanju.“ „Onda, šta radiš želeći udobnost?“
Pošto sam došla do tog odgovora, osetila sam stid. Nakon tako dugog kultivisanja, moj prvi instinkt kada bih naišla na sukob bio je da i dalje gledam iz vana, i da stvari posmatram ljudskim predstavama, ljudskim razmišljanjem i ljudskim osećanjima.
Odmah mi se u mislima pojavio Učiteljev Fa:
“Složena sredina je, po meni, dobra stvar. Što složenija, proizvešće veće ljude. Ako možeš da se izdigneš iznad ovoga, tvoja kultivacija će biti najsolidnija moguća.”
“Samo u najsloženijoj grupi ljudi, u najsloženijoj sredini moguće je kultivisati se prema visokim nivoima – to je ideja.” (Predavanje 9, Džuan Falun)).
Pitala sam se da li i dalje želim da se preselim. Lako sam sebi odgovorila: Sve što mi je Učitelj uredio je najbolje, i isto je gde god da sam. Hvala ti, Učitelju, na mukotrpnim aranžmanima koje si napravio za učenicu poput mene. Heši!
Završne napomene
Pisanje ovog članka za deljenje iskustva bilo je izuzetno teško. Nekoliko puta sam želela da odustanem, i na kraju sam ga završila uz Učiteljevo jačanje i ohrabrenje kolega praktikanata. Čak i nakon što sam otklonila mnogo smetnji, i dalje sam, dok sam kucala, otkrivala da ponekad nisam mogla da nastavim, i nisam znala šta da pišem, um mi je bio prazan, a rečenice se nisu povezivale. Sve što sam mogla da uradim jeste da pišem, brišem i ponovo pišem.
Čvrsto se držeći svojih ispravnih misli, konačno sam ga završila. Hvala ti, Učitelju, na tvom jačanju i na tome što me paziš u svakom trenutku. I hvala ti, Učitelju, što si mi dao priliku da završim ovo deljenje iskustva.
Neka svi postojano hodamo božanskim putem koji je Učitelj uredio, pomažemo Učitelju u Fa-ispravljanju, i dostignemo ispunjenje i vratimo se sa Učiteljem!
(Prezentovano na Evropskoj Fa konferenciji 2026.)
