Pre tri godine, moja majka, takođe praktikantkinja, slučajno je pala kod mene. Pošto je krupnije građe, smatrala sam da je pad bio ozbiljan. Stalno je govorila: „Učitelju, molim vas, ne dajte da mi noga strada! Šta ću ako ne budem mogla da hodam?“
Pomislila sam: ovo je oblik progona koji treba potpuno negirati. Zato sam pustila majku da se malo oporavi, a onda sam joj pomogla da se polako premesti u sobu. Učile smo Fa i slale ispravne misli.
Modrice na njenim stopalima i nogama postepeno su izbledele, ali su joj noge i dalje bile otečene. Pitala sam je: „Kako se osećaš?“ Izgledala je veoma loše i rekla je: „Veoma bolno i neprijatno. Nikada me pre nije toliko bolelo... Da li da stavim peškir i toplu vodu?“ Malo sam oklevala, ali sam joj donela toplu vodu i peškir.
Moji roditelji i ja počeli smo da praktikujemo 1998. godine. Sada je prošlo skoro 30 godina. Moj otac je preminuo 2017. godine nakon što je više puta nezakonito hapšen, prebijan, primoravan na prisilni rad i osuđivan na zatvor. Ostala sam sa majkom.
Kada se ova situacija dogodila mojoj majci, pogledala sam i u sebe: Šta se dešava? Znala sam da je to progon koji su nametnule stare sile, ali zašto su u stanju da nas progone? Osećala sam da to znači da imam propuste ili vezanosti, što je starim silama omogućilo da iskoriste situaciju.
Dok sam dalje gledala unutra, prvo sam otkrila da su moja osećanja prema majci bila previše jaka. Nakon što je moj otac preminuo, pomislila sam da, pošto mi je sada ostala samo majka, učiniću sve što mogu da se dobro brinem o njoj. Tako sam se ponašala kao obična osoba, ispunjavala svoje dužnosti poštovanja prema starijima i zaboravila da smo mi praktikantkinje.
Moja majka je penzionisana nastavnica i mesečno prima preko 5.000 juana [747 dolara] penzije. Ali pošto nisam dobro uskladila ovaj fundamentalni odnos, moja mlađa sestra, koja se već udala, razvila je zameranje i osećaj nepravde, jer je mislila da mi je moje druženje s majkom skoro deset godina omogućilo da zauzvrat dobijem veliku finansijsku pomoć od nje. Nakon što sam to shvatila, pustila sam ovu vezanost za porodičnu naklonost.
Dok sam nastavila da gledam unutra, videla sam još jedan problem: što sam više vremena provodila s majkom, činilo mi se da mi se ništa što radi ne sviđa. Iako se nisam svađala s njom, uvek me je nervirala zbog sitnih svakodnevnih stvari. Moja majka je mogla da oseti moje nezadovoljstvo, pa smo učile Fa i radile vežbe svaka za sebe. Između nas dve praktikantkinje stvorila se barijera. Povrh toga, nijedna od nas nije kultivisala svoje srce, pa nismo formirale jedno telo. Kao rezultat toga, stare sile su nas iskoristile.
Oko deset dana nakon što je moja majka pala, moja mlađa sestra je predložila da dovedem majku i dete da žive kod nje. Moj šinšing nije bio dobar, pa sam pristala. Dan nakon što sam dovela majku kod nje, sestra i njen muž su je odveli u ortopedsku bolnicu.
Rendgenski snimak je pokazao prelom skočnog zgloba, pa joj je odmah stavljen gips, a dobila je i mnogo oralnih i topikalnih lekova. Nakon što su se sestra, zet i majka vratili iz bolnice, osećala sam da sam u njihovim očima postala veliki grešnik. Sestra je imala namrgođeno lice i ništa mi nije rekla; majčino lice je bilo puno zameranja. Međutim, moj zet nije imao dlake na jeziku i sarkastično mi se rugao: „’Ništa strašno’, ‘ništa strašno’, šta je ‘ništa strašno’? Ništa strašno nije kad je osoba mrtva...“
S jedne strane su bili moja sestra i zet koji nisu praktikovali, a s druge strane moja majka čije ispravne misli nisu bile čvrste – obe strane su se žalile što je nisam odvela u bolnicu kad je pala. Trudila sam se da zadržim suze dok sam izlazila iz kuće. Ali sam zaplakala čim sam izašla na ulicu.
Osećala sam se nepravedno ne zato što su me sestra i zet krivili. Oni nisu praktikanti. Nisam mogla da podnesem majčino zameranje. Nisam je odvela na rendgen jer sam mislila da će prebroditi ovu nevolju sve dok bude postupala u skladu sa Fa. Međutim, zanemarila sam njen šinšing u tom trenutku. Zapravo, kada se incident dogodio, ona je već tretirala pad kao ne-praktikant i mislila je da je povređena.
Moja majka je veoma poštovala lekare i radila je sve što su joj rekli. Ja sam mogla samo da ispunjavam svoje dužnosti ćerke. Ostale smo kod sestre 45 dana. Do tada je gips sa majčinog stopala bio uklonjen.
Ovo iskustvo me je duboko nateralo da shvatim da je, kada dođe do sukoba, veoma važno da kolege praktikanti blagovremeno odlože osećanja zasnovana na ličnim odnosima i iskreno razgovaraju. Kada je pala, da mi je majka rekla da želi da ide u bolnicu na rendgen da vidi kako su joj stopala i noge, moja sestra i zet kasnije ne bi razvili tako veliko zameranje prema Dafi. Što se mene tiče, nametnula sam svoje razumevanje Dafe svojoj majci: nisam imala jasno razumevanje da li je ona voljna da se suoči s nevoljom ispravnim mislima i prođe test.
Zapravo, mogla sam da osetim stepen njenih ispravnih misli u vezi s padom na osnovu njenih reči i ponašanja. Na primer, rekla je odmah nakon pada: „Učitelju, molim vas, pomozite mi. Šta ću ako ne budem mogla da hodam?“ Kao praktikantkinja Dafe koja je patila od nevolje, njena prva misao nije bila: „Ja sam praktikantkinja i pad neće rezultovati nikakvim problemima. Definitivno mogu da hodam. Ne smem da narušim ugled Dafe. Moram da potvrdim Fa!“
Umesto toga, plašila se da neće moći da hoda i brinula se o svojim dobicima i gubicima. Takođe je tražila peškir i toplu vodu. Već se ponašala kao ne-praktikantkinja, ali ja sam i dalje bila zaglavljena u sopstvenom razmišljanju i mislila sam da će proći test ispravnim mislima. Nisam prvo pomislila: „Zašto sam se susrela s ovim? Kako se ono što se dogodilo odražava na moje stanje kultivacije?“ Moja pogrešna procena dovela je do niza problema.
Već je izvanredno što je svaki praktikant uspeo da dođe dovde kroz čvrstu veru u Učitelja i Fa. Međutim, praktikanti se i dalje često mogu zbuniti kada je reč o uklanjanju svojih vezanosti. Ovaj sukob me je podsetio da budem ljubazna prema kolegama praktikantima; da cenim ovaj predodređeni odnos koji imamo jedni s drugima; da pažljivo i postojano koračam svaki korak; i da verujem da ćemo mi praktikanti Dafe formirati neraskidivo telo i manifestovati više moći Fa na našim putevima kultivacije dok potvrđujemo Fa.
(Izabrani prilog za Kinesku Fa-konferenciju 2026. na Minghui.org)
