Pozdrav Učitelju! Pozdrav kolege praktikanti!
Počeo sam da praktikujem Falun Dafu 2001. godine, nakon što sam diplomirao, i sada praktikujem već 25 godina. Trenutno sam na rukovodećoj poziciji u nacionalnoj instituciji za istraživanje i razvoj odbrambene nauke i tehnologije. Osećam se zaista srećnim što sam Dafa učenik. Razumeo sam smisao života i iskusio lakoću i blagostanje koje dolaze od oslobađanja od bolesti. Moja zahvalnost Učitelju je neizreciva: mogu samo da se trudim da se marljivo kultivišem i dobro radim tri stvari. U nastavku bih želeo da podelim svoje nedavne uvide u kultivaciju kako bih izvestio Učitelja i podelio ih sa kolegama praktikantima.
Dobici od istrajnosti u pamćenju Fa
Pomislio sam kako bi bilo divno kada bih mogao da učim Fa sa fokusiranim umom svakog dana i da naučim Džuan Falun napamet, kako bih se asimilovao u Fa.
Početkom prošle godine, slušao sam seriju na Minghui radiju o pamćenju Fa. Kolege praktikanti su delili različite metode za pamćenje Fa, svoja lična putovanja u istrajnosti pamćenja Fa napamet, i pozitivne promene – i fizičke i mentalne – koje su iskusili kao rezultat. Bio sam duboko dirnut i zavetovao sam se da ću naučiti Džuan Falun napamet. Otkrio sam da mi je najbolje odgovaralo pamćenje jedne rečenice odjednom – savladavanje jednog pasusa pre prelaska na sledeći, umesto da moram da počinjem ispočetka svaki put. Odlučio sam da koristim ovaj pristup za svoj prvi pokušaj pamćenja Džuan Faluna; izgubio sam broj koliko sam puta naučio celu knjigu. Da bi se Fa efikasno zapamtio, prvo se mora osloboditi bilo kakvog osećaja nestrpljenja ili žurbe. Um ne sme da luta; glavna svest mora ostati jasna i fokusirana – samo tada se odlomak može uspešno zapamtiti. Kroz kontinuirani proces pamćenja Fa, razumeo sam dublje principe Fa, iskusio poboljšanje svog karaktera i dostigao više duhovne sfere. Postepeno sam naučio da gledam unutra kad god naiđem na sukobe, da držim svoje reči i dela po strogom standardu, da odbacim smetnje negativnih misli i da gledam i rešavam stvari ispravnim mislima.
Jednog dana, dok sam pamtio odlomak u Džuan Falunu koji se tiče vezanosti za ljubomoru, shvatio sam da u sebi gajim skriveni osećaj ljubomore – vezanost koju sam znao da moram da eliminišem.
Postizanje dobre ravnoteže sa porodicom
Jednog dana, pošto sam se vratio kući s posla i istuširao se, sušio sam kosu kad mi je ćerka iznenada viknula iza leđa: „Vreme je za jelo!“ Toliko me je preplašila da sam joj rekao: „Stvarno si me uplašila!“ Ona se samo nasmejala i otišla. Osetio sam se malo iznervirano, misleći u sebi: „Zar nije mogla bar da kaže izvini?“ Kasnije, pošto je cela porodica završila večeru, bio sam u kuhinji i sređivao sudove dok je moja ćerka prala veš na zadnjem balkonu. Moja žena joj je uputila razigranu primedbu, a kad je ćerka ušla u kuhinju, prskala je mokrim rukama prema mojoj ženi. Promašila je metu, međutim, i voda je sletela pravo na moje lice. Moj bes je dostigao vrhunac, i u žaru trenutka, bacio sam krpu koju sam držao u njenom pravcu. Moja ćerka je bila prestrašena – nikada ranije nije videla oca tako ljutog. Rekao sam joj, strogo: „Nisi mi se izvinila; neću ti oprostiti.“ Kasnije mi je napisala kratku poruku da se izvini. U suštini je pisalo: „Izvini, tata! Nisam smela da te plašim niti da te prskam vodom. Neću to više raditi, i potrudiću se da se podsetim da više ne pravim takve šale.“
Kada su kućni poslovi bili gotovi, smirio sam se i pogledao unutra. Bilo je čudno – na poslu, čak i kada sam bio suočen sa nerazumnim zahtevima šefa ili kolega, nikada se nisam ljutio; bio sam u stanju da stvari rešavam smireno i racionalno. Ipak, dva manja incidenta kod kuće su me naterala da izgubim prisebnost. Nakon razmišljanja, identifikovao sam dve vezanosti. Prva je bila vezanost za reputaciju – osećao sam da, kao otac, ne bi trebalo da budem tretiran sa takvim nepoštovanjem; bilo bi sramotno ako bi to drugi videli. Druga je bila zabrinutost da li sam dobro vaspitao ćerku – briga ukorenjena u tradicionalnoj predstavi da „ako dete nije dobro vaspitano, to je očeva krivica.“ U stvarnosti, moja ćerka je samo bila malo nestašna; sigurno nije mislila ništa loše. Te večeri, pre nego što sam otišao na spavanje, pozvao sam ćerku i rekao: „Žao mi je; nisam smeo da se toliko ljutim na tebe.“ Shvativši da nisam postupio u skladu sa učenjima u Džuan Falunu, uzeo sam knjigu i pročitao joj ovaj odlomak:
“Neko će reći: „Jako je teško biti tolerantan. Ja imam prgavu narav.” Ako ti narav nije dobra, ti je promeni, jer praktikant mora biti tolerantan. Neki ljudi gube strpljenje vaspitavajući decu, pa viču na njih, praveći scene. Vi ne treba da budete takvi dok vaspitavate decu, niti treba da se nervirate. Da bi deca bila dobro vaspitana, treba da ih vaspitavate sa razumom.” (Predavanje 9, Džuan Falun)
Zatim sam joj rekao: „Od sada, tata će se stalno podsećati da Fa uzme za svog učitelja. I molim te, nemoj više da se šališ na taj način!“ Ona je srećno klimnula glavom i otišla u krevet.
Saradnja kao jedno telo za negiranje transnacionalne represije
U januaru ove godine, bio sam odgovoran za koordinaciju logistike i tima za obezbeđenje za jedan od nastupa Shen Yuna tokom njegove turneje po Tajvanu. Dan pre predstave, skoro u 22:00, dobio sam vest da je uprava dvorane primila dva preteća pisma. Kao meru predostrožnosti, zatražili su od organizatora da završe bezbednosni plan do kraja dana.
Suočen sa ovim zadatkom i intenzivnim vremenskim pritiskom, u početku sam se borio sa ljudskim predstavama i negativnim mislima: „Kako uprava može očekivati od nas da sastavimo kompletan bezbednosni plan u tako kratkom vremenskom roku?“ Shvativši da rok mora biti ispunjen, ostavio sam te misli po strani i obratio se glavnom koordinatoru za bezbednost na Tajvanu da vidim da li postoje neki prošli primeri koje bih mogao koristiti kao referencu za ubrzavanje procesa izrade.
Koordinator me je obavestio da takvih presedana nije bilo. Ponudio je dva predloga: prvo, mogao bih objasniti upravi da su druga pozprišta na Tajvanu u prošlosti primala slične pretnje – od kojih nijedna nikada nije rezultirala stvarnom štetom – i da, istorijski, nikada nisu bili potrebni bezbednosni planovi. Alternativno, ako plan apsolutno mora biti napisan, predložio je da bi određeni kolega praktikant mogao biti dobro prilagođen za taj zadatak.
Pre nego što sam spustio slušalicu, zahvalio sam mu na njegovom doprinosu, ali s obzirom na hitnost, odlučio sam da preuzmem odgovornost na sebe. Takođe sam zamolio zamenika koordinatora tima za obezbeđenje da se bavi komunikacijama unutar grupe za hitne zadatke – koja je uključivala predstavnike dvorane, policije i našeg tima. Kako je vreme odmicalo, još uvek nisam imao jasnu ideju kako da sastavim dokument. Pretraživao sam internet za šablone ili primere, ali nisam pronašao ništa relevantno.
Podsticao sam sebe da smirim um, podsećajući se da su ova preteća pisma deo transnacionalne represije Komunističke partije Kine (KPK) usmerene na ometanje Shen Yuna – čime se ometaju Učiteljevi napori da spasi živa bića. Znao sam da, kada se suočim sa takvim poteškoćama, treba da uzmem Fa kao svoj vodič. U stvari, ovo je bio prvi put da je uprava dvorane primila takve pretnje; verovatno su bili pod ogromnim pritiskom, bojeći se da bi mogli biti smatrani odgovornim ako bi se desio bilo kakav incident. Štaviše, bezbednosne mere i bezbednosni plan – zajednički dogovoreni od strane dvorane, policije i našeg tima – bili su potpuno razumni i u skladu sa normama običnog društva. Shvatio sam da moram da se oslobodim svoje averzije prema problemima i svoje zabrinutosti da ću ostati bez vremena. Umesto toga, pristupio sam ovom ometajućem izazovu ispravnim mislima, shvatajući ga kao priliku za poboljšanje u kultivaciji.
Zapanjujuće, čim sam se oslobodio svojih vezanosti, mudrost potrebna za izradu plana bezbednosti i evakuacije je bez napora potekla u moj um. Dokument sam završio do 23:52 iste večeri i poslao ga našem glavnom koordinatoru.
Nekoliko kolega praktikanata je u početku bilo zbunjeno zahtevom za sprovođenje bezbednosnih provera posetilaca. Objasnio sam im: „Uprava mesta održavanja je primila pretnje koje ukazuju na to da bi pojedinci mogli kupiti karte za ulazak u prostorije sa namerom da izvrše napade nožem ili bace molotovljeve koktele na scenu; shodno tome, osećali su se primoranim da primene određene mere predostrožnosti. Baš ove nedelje, dok sam bio na službenom putu u privatnoj kompaniji, službenica obezbeđenja me je zamolila da pregleda moju torbu kako bi se uverila da ne nosim nikakve opasne predmete.“ Uverio sam je: „Molim vas, ne brinite! Koordinator će organizovati da praktikante obavljaju bezbednosne provere na više ulaza, obezbeđujući minimalno ometanje dolaska publike. Da sam ja posetilac, bio bih zapravo zahvalan organizatorima – to bi mi omogućilo da uživam u svetskoj predstavi sa mirom, znajući da ne moram da se plašim incidenata poput nedavnih napada nožem i molotovljevim koktelima u tajpejskom metrou.“ Čuvši ovo, praktikanti koji su bili uznemireni uspeli su da ostave svoje brige po strani.
Iako je uprava dvorane postavila vrlo visoke standarde za bezbednost, bio sam duboko dirnut videvši toliko praktikanata kako nesebično i tiho koriste ispravne misli da usmere situaciju ka pozitivnom ishodu. Kada je poslednji nastup završen i publika počela da odlazi, direktorka dvorane – čiji je izraz lica ranije bio prilično napet – konačno se ozarila uz blistavi osmeh. Čestitala nam je na izvanrednom uspehu predstave i zahvalila nam na saradnji.
Kroz ovo iskustvo sprečavanja transnacionalne represije, stekao sam duboko razumevanje Učiteljevog učenja:
“Pod testovima kojima se podvrgava ljudski um, kod kultivatora će nastati jedno stanje, kad su prisutni i sudaraju se razumevanja nastala kako usled ljudskih, tako i usled božanskih misli. Kad nadvlada ljudsko razmišljanje, ta osoba ide prema ljudskosti; kad prevlada božansko razmišljanje i ispravne misli osobe, ona ide prema božanstvenosti.” (“Predavanje Fa u San Francisku, 2005”)
Uspostavljanje prave osnove za kultivaciju, ispunjavanje moje misije
Ubrzo nakon diplomiranja na institutu za istraživanje materijala, krenuo sam putem duhovne kultivacije. Suočen sa raznim životnim izazovima i izborima, mogao sam da težim visoko plaćenoj poziciji u tehnološkoj industriji, iako bi to podrazumevalo duge radne sate. Znajući da je moja svrha u ovom životu – i šire – da budem Dafa učenik i da pomažem Učitelju u Fa-ispravljanju, odlučno sam izabrao da radim u istraživačkoj instituciji vezanoj za odbranu, koja je nudila predvidljiviji, redovniji raspored. Kroz praktikovanje Dafe, naučio sam da se prema kolegama odnosim sa iskrenošću, blagošću i trpeljivošću. Štaviše, Dafa mi je otvorila mudrost i inteligenciju, omogućivši mi da efikasno prevaziđem kritične tehničke prepreke u istraživanju i razvoju. Uspešno sam razvio brojne nove proizvode i ispunio ciljeve nacionalne odbrane, stekavši duboko poverenje i svojih nadređenih i kolega. Posledično, napredovao sam stabilno u karijeri – od početne pozicije do mlađeg šefa, zatim zamenika šefa, i konačno do svoje trenutne uloge šefa.
S obzirom na moje izvanredne profesionalne rezultate, moj nadređeni me je ohrabrio da razmislim o sticanju doktorske diplome u slobodno vreme kako bih poboljšao svoje akademske kvalifikacije, što bi moglo otvoriti vrata za više rukovodeće pozicije u budućnosti. Prepoznajući koliko je moje slobodno vreme dragoceno, podsetio sam se ovih Učiteljevih reči:
“U povijesnoj prošlosti, donijeli ste čovječanstvu blagoslove koje su trebali dobiti; u povijesnoj sadašnjosti, Dafa vam je predao misiju spašavanja svih živih bića; u povijesnoj budućnosti, sve vaše što je čisto i ispravno će osigurati da ogromna nebesa imaju stvaranje i održavanje, ali ne i razaranje.”(“Pozdravna izjava Fa konferenciji u New Yorku,” Osnovi za marljiv napredak III)
Osvrćući se unazad, od ranih dana početka kultivacije, aktivno sam učestvovao u objašnjavanju istine onlajn – služeći u različitim ulogama, uključujući lično objašnjavanje istine, tehničku podršku, programiranje i koordinaciju, do mog trenutnog fokusa na direktno, verbalno objašnjavanje istine, što je sada postalo sastavni deo mog svakodnevnog života. Tokom proteklih 25 godina, duboko sam zavoleo ovaj teško stečeni put kultivacije tokom perioda Fa-ispravljanja. Marljivo radim tri stvari, osiguravajući da ne izneverim Učiteljeve mukotrpne napore da nas spasi.
Što se tiče toga da li bih u budućnosti mogao da dostignem višu rukovodeću poziciju, kao kultivator, puštam da stvari idu svojim prirodnim tokom bez preteranog razmišljanja. Ono što sada moram da iskoristim je ovo neverovatno dragoceno vreme – koristeći saosećajno srce da objasnim istinu onlajn većem broju dragocenih Kineza. Kada se spasi jedan Kinez, spasi se i ogroman broj života povezanih sa njim; kakva je to sveta i časna misija! Kad god podelim istinu sa kineskim korisnicima interneta i oni izraze spremnost da se povuku iz KPK i njenih povezanih organizacija, ja heši [spojim dlanove ispred grudi u znak poštovanja] i izrazim svoju iskrenu zahvalnost Učitelju: još jedan život je spašen.
Molim vas, ljubazno ukažite na bilo šta pogrešno u mom iskustvu.
Hvala Učitelju i kolegama praktikantima!
(Prezentovano na Tajvanskoj Fa konferenciji 2026.)
