Kad sam se vratila kući nakon što sam bila nezakonito pritvorena više od tri godine, otkrila sam da sam propustila rok za podnošenje zahteva za penzionisanje.
Stalno sam se dvoumila da li da podnesem zahtev za penzionisanje i tražim penziju. Celokupno iskustvo je bio proces kultivacije. Evo detalja.
Izbegavanje poteškoća
Imala sam veoma dobar posao, ali zbog progona, poslodavac me je otpustio 2007. Više od 10 godina nisam imala izvor prihoda. Otišla sam kod nekoliko svojih bivših šefova u preduzeću u kom sam radila da im ispričam o Falun Dafi i progonu. Iako su izrazili iskreno saosećanje sa mojom nevoljom nakon što su čuli činjenice, činilo se da mi nisu mogli pomoći suočeni sa pritiskom svojih nadređenih i okruženjem progona u Kini.
Na osnovu mojih prošlih iskustava, zajedno sa mojim nedavnim puštanjem iz zatvora i onoga što sam pročitala na Minghui.org, dobro sam znala za poteškoće sa kojima se praktikanti suočavaju u povratku svojih penzija—uključujući koleginicu praktikantkinju u mom kraju čija je situacija bila slična mojoj. U pratnji svoje porodice, vozila je stotine kilometara do pokrajinskih vlasti da prijavi svoju situaciju, samo da bi dobila vrlo malu mesečnu naknadu za život. Pošto je sve što sam videla i čula bilo o poteškoćama, razvila sam veliku mentalnu prepreku.
Da bih zaobišla finansijske poteškoće sa kojima sam se suočavala, nekoliko puta sam pokušala da nađem privremeni posao, ali bez uspeha. Osvrćući se unazad, shvatila sam da je to bilo zato što nisam postupala u skladu sa Fa (učenjima Falun Dafe).
Pošto svi članovi moje porodice rade, moram svakodnevno da se brinem o unuku, kuvam i obavljam kućne poslove. Ne samo da imam malo vremena za učenje Fa, već ne mogu ni da smirim svoj um. Međutim, ako moje misli nisu na Fa i nemam ispravne misli, neću imati mudrost. Nekoliko puta sam pomislila da odem na svoje radno mesto da podnesem zahtev za penzionisanje i penziju, ali su se stalno javljale razne ljudske vezanosti i predstave, i uvek sam odugovlačila, birajući kompromis. Preduzimanje ovog prvog koraka bilo je veoma teško.
Pronalaženje osnovnih uzroka progona
Znam da ispravne misli dolaze iz Fa. Smirila sam svoj um i nakon što sam tiho učila Fa, shvatila sam da nikada nisam racionalno i jasno razmotrila dublje razloge zbog kojih sam izgubila posao. Samo sam mislila da je to zbog ovog opasnog progona, i da su moji nadređeni sarađivali sa Komunističkom partijom Kine (KPK) da me isteraju iz preduzeća kako bi zaštitili sebe. Međutim, kultivatori ne mogu gledati samo površinu; moramo gledati unutar sebe.
Kada je progon KPK počeo 1999. godine, moja firma me je zamolila da biram između svoje vere i članstva u KPK. Bez oklevanja, izabrala sam Falun Dafu, a firma je to iskoristila kao osnovu da me izbaci iz Partije. U to vreme, bila sam vezana i za period Fa-ispravljanja i nisam želela da se suočim sa ponovljenim uznemiravanjem sa mog radnog mesta. Pod dvostrukim pritiskom posla i mentalnog naprezanja, imala sam misli o „istrajavanju u veri i odustajanju od posla“, pogrešno verujući u to vreme da sam vrlo postojana u svojoj veri. Ovu nečistu misao su iskoristile stare sile, i zaista sam izgubila posao.
Ovo nije samo donelo poteškoće u mom životu, već je imalo i negativan uticaj na one oko mene. Zapravo, dok sam radila, mnogi ljudi su razumeli istinu i odlučili da se povuku iz KPK i njenih pridruženih organizacija. Nakon što sam izgubila posao, mislili su da, pošto praktikujem Falun Dafu, više me nije briga ni za posao. Tako su počeli da se drže podalje od mene.
Srećom, Fa-ispravljanje još nije gotovo, i još uvek sam imala priliku da ispravim svoje greške. U procesu stalnog gledanja unutar sebe i eliminisanja ljudskih vezanosti, moje ispravne misli su ojačale. Odlučila sam da odem na svoje radno mesto da rešim svoje penzionisanje i penziju.
Otuštanje zameranja prema mužu
Kad je moj muž jednog dana bio kod kuće, presvukla sam se da izađem. Pre nego što sam izašla iz kuće, pitao me je: „Gde ideš?“
Odgovorila sam: „U firmu da razgovaram o penzionisanju.“
Odmah se naljutio: „Još uvek imaš obraza da ideš tamo? Neko poput tebe misli da možeš normalno da se penzionišeš i dobijaš penziju? Da li je to uopšte moguće? Stvarno ne znaš svoje mesto.“
Pogledala sam ga mirno i rekla: „Pazi decu malo. Odmah se vraćam.“
Dok sam izlazila iz kuće, razmišljala sam o našoj prošlosti. Nekada smo bili imućna porodica. Nakon što sam izgubila posao, moj muž je pokrivao sve kućne troškove. Uvek je bio štedljiv i mnogo je trpeo. Sada kada sam se vratila iz svog nepravednog zatvora, moj muž, koji je uvek podržavao moju kultivaciju, hladan je i sarkastičan prema meni. I postao je vrlo kontrolišući u vezi sa našim finansijama. Ako bih bila odsutna duže vreme, naljutio bi se kada bih se vratila. Većinu vremena sam mogla da izdržim, ali moj način razmišljanja je uvek bio: ja sam bila u pravu, on je bio u krivu. Često sam osećala zameranje—mislila sam da je loša osoba, da me finansijski kontroliše i da me omalovažava pred našim rođacima i prijateljima; da nije ponudio pomoć kada mi je bilo najteže, već je umesto toga dodao so na ranu. Sve o čemu sam mogla da razmišljam bile su njegove mane. Ali ovo je pogrešno: kultivišem se skoro 30 godina, a ipak se upoređujem sa običnom osobom, koristeći ljudske predstave da se svađam oko toga ko je u pravu, a ko u krivu. Ovo nije ispravno.
Tokom godina, moj muž je bio uz mene kroz dobro i zlo. Uvek je verovao u Učiteljevu ispravnost i pravičnost Falun Dafe, posebno u godinama od početka progona. Pratio me je da distribuiram DVD-ove za objašnjavanje istine i lepim nalepnice za objašnjavanje istine. Jedne olujne noći, prkosio je jakoj kiši da sam izađe i ukloni izložbenu tablu koja je klevetala Dafu. Tokom mog nezakonitog pritvora, štitio je naš dom i tiho podnosio patnju. Prolivao je suze bola kada je progon bio najgori. Tada je okruženje bilo zastrašujuće, i on se usudio da rizikuje sve da me prati u obavljanju stvari za potvrđivanje Fa. Razmišljajući o tome sada, još uvek sam duboko dirnuta.
Istina ispravlja srca ljudi
Ubrzo sam stigla do kapije svog preduzeća. Ovo je bilo mesto gde sam radila i živela 28 godina, mesto na koje nisam dolazila više od 10 godina. Pre nego što je progon počeo, duboko sam volela svoj posao i sve u vezi sa ovim mestom. Nakon što je progon počeo, suočena sa nerazumnom štetom i stalnim uznemiravanjem naređivanja da potpisujem dokumente i pišem garancije da se odreknem svog verovanja, počela sam da osećam otpor i zbunjenost u vezi sa ovim mestom. Iako su svi znali da smo mi praktikanti dobri ljudi, pod zastrašujućim okruženjem koje je u to vreme stvorila opaka KPK, mnogi ljudi su bili vođeni ličnim interesima i odlučili su da sarađuju sa KPK u progonu Dafe i Dafa praktikanata.
Nakon što sam se prijavila na kapiji, otišla sam u kancelariju. Direktor je bio bivši kolega koga sam dobro poznavala, a njegova hladnoća me je iznenadila.
Ležerno je pitao: „Šta je bilo?“
Rekla sam: „Radi se o mom penzionisanju.“
Pitao je, zbunjeno: „Niste radili toliko godina. Kakve veze imate sa ovim preduzećem? Zašto podnosite zahtev za penzionisanje?“
Odgovorila sam: „Razlog što nisam radila toliko godina nije zbog mojih radnih grešaka, već zbog ovog iracionalnog progona, a vi to znate. Razgovarala sam sa svim svojim prethodnim menadžerima osim sa sadašnjim, i niko od njih nije rekao da nemam veze sa preduzećem. Počeli smo da radimo zajedno, i imam skoro 30 godina staža; vi to možete potvrditi. Osim toga, kada sam radila, deo mog penzionog osiguranja je odbijan od moje plate. Ne možete to samo tako izbrisati jednim potezom.“
Moje mirne reči nosile su prizvuk autoriteta. U tom trenutku, činilo se da je došao sebi i zapanjeno me je pogledao, rekavši: „Nisam to mislio. Samo ne znam šta da radim povodom ovoga.“
Nasmešila sam se i rekla: „Razumem to. Možete li mi pomoći i raspitati se?“
Brzo je odgovorio: „U redu, mogu da pitam svoje nadređene za uputstva.“
Eliminisanje straha od nadređenih
Dok sam izlazila iz kancelarije i spremala se da siđem niz stepenice, naletela sam na drugu bivšu koleginicu. Bila je vrlo uslužna kada je čula da sam tu da razgovaram o penzionisanju. Ukratko sam objasnila šta se dogodilo, a ona je rekla: „Ne možeš samo njemu da se obratiš u vezi ovoga; moraš direktno kod viših službenika. Osoba zadužena zove se Hao Ming (pseudonim).“ Dala mi je i svoj i Haov broj telefona, i više puta me je pozvala da to rešim brzo i da je kontaktiram bilo kada. Kakva slučajnost! Znam da me Učitelj čuva i pomaže mi.
Zatim sam morala da se suočim sa nadređenima kojih sam se uvek plašila. Od detinjstva do odraslog doba, od škole do posla, sveprisutna „uputstva nadređenih“ i „inspekcije nadređenih“ stvarale su atmosferu koja je nesvesno usađivala napetost i strah. Ovaj monstruozni fenomen, koji je mogao nastati samo unutar začaranog kruga kulture KPK, duboko se ukorenio u srcima ljudi, kontrolišući ih i trujući. Da nisam praktikantkinja, nikada ne bih mogla da prepoznam i eliminišem ove toksine. „Nadređeni“, koje sam nekada smatrala nepremostivom tvrđavom, počeli su da se ruše nakon što sam prepoznala njihovu pravu prirodu.
Istovremeno, shvatila sam i šta znači biti praktikant tokom perioda Fa-ispravljanja. Ne samo da imamo odgovornosti i misije, već posedujemo i bezgranične natprirodne moći i sposobnosti. Vrlo često, naše nedovoljne ispravne misli, ili čak odsustvo ispravnih misli, čine da oklevamo i stojimo mirno kada se suočavamo sa problemima.
Sastanak sa svakim rukovodiocem
Sledećeg dana, moje dete me je odvezlo do „višeg“ organa. Pošto je bilo više od 100 kilometara daleko, nismo stigle pre 9 ujutru. Kada smo ušle, čuvar me je pitao koga tražim. Rekla sam: „Hao Ming.“ Počeo je da bira broj, ali nakon nekoliko pokušaja, nije mogao da se javi i rekao je: „Nema veze, niko se ne javlja. Samo uđite.“ Zatim mi je dao broj kancelarije.
Kada sam stigla na deveti sprat i izašla iz lifta, srce mi je počelo da lupa, a zubi su mi nekontrolisano cvokotali. U tom trenutku, shvatila sam da to nisam ja; to je bio preostali strah koji se godinama usađivao—strah koji me je činio napetom na samo spominjanje „nadređenog“. Molila sam Učitelja za pomoć, dok sam slala snažne ispravne misli da eliminišem zlu smetnju iz drugih dimenzija.
Kada sam stigla do naznačenih vrata, moj um je već bio miran. Pokucala sam na vrata, i tamo je bila žena koja je izgledala kao da ima oko 40 godina.
Podigla je pogled na mene i pitala: „Koga tražite?“
Odgovorila sam: „Hao Ming.“
Pitala je: „Šta je bilo?“ Osetila sam da je ona Hao Ming. Nakon što sam se predstavila, objasnila sam svrhu mog dolaska.
Rekla je: „Čula sam vašu priču. Da li još uvek praktikujete Falun Dafu?“ Rekla sam: „Istinitost-Blagost-Trpeljivost je nešto dobro. Zar ne?“
Nekoliko drugih službenika u sobi, koji su bili zauzeti svojim stvarima, podigli su pogled na mene u šoku. Stajala sam tamo nasmejana, pogledala ljude oko sebe, a zatim se vratila na Hao sa ljubaznošću. Nasmešila se i rekla mi: „Molim vas, nastavite da pokušavate. Možda zaista možete dobiti penzionu potvrdu.“
Rekla sam: „Koga da kontaktiram?“
Rekla je: „Prvo kontaktirajte svog šefa.“ Rekla mi je da su mi potrebni papiri o otpuštanju iz tog vremena.
Odgovorila sam: „Nemam papire.“
Rekla je: „Zar vam ih vaše preduzeće nije dalo u to vreme?“
Rekla sam: „Mogu li sada da pitam?“
Rekla je: „Da.“
Kada sam birala broj, direktor me je pitao: „Gde ste?“
Kada je čuo da sam u ovom gradu, blizu „višeg“ službenika, nervozno je rekao: „Zašto ste otišli direktno tamo? Vratite se brzo. Razgovaraćemo o tome kada se vratite.“
Pre nego što sam otišla, Hao mi je rekla: „Došli ste sve do ovde. Ne morate ponovo da dolazite. Neka to reši taj i taj (misleći na direktora kancelarije).“
Po povratku kući, otišla sam direktno u kancelariju svog bivšeg šefa i pokucala na vrata. Prethodno sam se pažljivo pregledala u ogledalu; odeća mi je bila prikladna, izraz lica spokojan, i sveukupno, delovala sam prirodno i opušteno—znak poštovanja prema njemu. Tokom našeg prvog sastanka, predstavila sam se i objasnila svoju svrhu. Rekao je: „Znam za vašu situaciju; nisam očekivao da ćete biti tako dobro raspoloženi.“
Nakon što smo seli, prirodno sam razgovarala o veri, istini, i na kraju, o mnogim neprijatnostima sa kojima sam se suočavala u životu zbog gubitka posla i nedostatka prihoda.
Rekla sam: „Mnogo sam toga prošla ovih poslednjih nekoliko godina. Životne teškoće mi više ništa ne znače—samo mi je teško kada su u pitanju finansijski poslovi sa rođacima i prijateljima.“
Razmislio je na trenutak i rekao: „Kako bi bilo da pokušam da vam pomognem da rešite neke od vaših trenutnih poteškoća kratkoročno?“
Njegove reči su me iznenadile, i brzo sam rekla: „Nisam to mislila. Zar vas to ne bi dovelo u tešku poziciju? Osim toga, neću prihvatiti ništa na šta nemam pravo. Samo mi pomozite da rešim problem penzionisanja.“
Rekao je: „Nisam očekivao da ćete biti tako obazrivi. Molim vas, ne brinite. Ako mogu da uradim, uložiću 100% truda, ne samo 90%.“
Zahvalila sam mu, zatim sam napustila njegovu kancelariju, a on je ustao da me isprati do stepeništa.
Pandemija je došla i prošla
Pošto mi poslodavac nije obezbedio potrebnu dokumentaciju kada sam otišla, a osoba koja je rešavala stvar me se nije sećala, problem je ostao nerešen sve dok se trogodišnje zatvaranje zbog COVID-a nije završilo. Štaviše, nisam bila potpuno načisto u vezi sa nekim procedurama i morala sam da se konsultujem sa advokatom, što je uključivalo plaćanje takse, pa je stvar privremeno odložena, što je izazvalo značajno kašnjenje.
Nakon ukidanja pandemije, iznenada me je posetio nećak koga nisam videla mnogo godina. On radi za veliko državno preduzeće u Kini, i iz zabrinutosti, pomenuo je moje penzionisanje. Nekoliko godina ranije postao je advokat, pa sam ga zamolila da mi objasni neke stvari koje mi nisu bile jasne. Po povratku kući, proaktivno je pozvao mog šefa na mom radnom mestu da ih podstakne da ubrzaju proces, samo da bi otkrio da je moj personalni dosije ponovo nestao. Rekao mi je: „Moraćeš ponovo da ideš na svoje radno mesto zbog ovoga.“
Kada sam ponovo otišla kod svog šefa, rekao je: „Javićemo vam kada budemo imali rezultate.“ Nekoliko dana kasnije, primila sam poziv i vratila se u kancelariju svog šefa. Jasno sam osetila da je pod velikim pritiskom.
Zastao je na trenutak i bespomoćno rekao: „U poslednjih nekoliko dana, pretražili smo celu kancelariju. Juče smo čak poslali dvoje mladih ljudi sa direktorom kancelarije u grad. Pretražili smo svuda gde smo mogli, ali i dalje nismo mogli da pronađemo vaš dosije. Ne znam da li se može zameniti.“
Rekla sam: „Zamena dosijea bi mogla zahtevati procenu od strane pravosudnog odeljenja.“ On je odgovorio: „Onda bi trebalo da tužite preduzeće. To je jedini način.“ Zatim je postao pomalo uznemiren i žalio se na to koliko je haotično bilo upravljanje u prošlosti, kako su ga mučile sve vrste nevolja, i tako dalje. Sve to ga je činilo uznemirenim poslednja dva dana.
Tiho sam slušala njegove žalbe i saosećala sam sa njegovim bolom. Sve što sam mogla da uradim bilo je da slušam njegove nevolje i da budem razumevajuća i tolerantna. Kada je shvatio da je izgubio prisebnost, naglo je stao, posramljen. Mirno sam mu rekla: „Hvala vam što mi verujete i što ste podelili svoju unutrašnju borbu sa mnom. Znate, od prvog puta kada sam vas srela, osetila sam da ste poštena osoba, odgovorna i pouzdana osoba. Možda je to sudbina. Iako se nadam da će moj problem biti rešen, ne želim da vam stvaram poteškoće ili da vas povredim. Neću tužiti firmu osim ako je to apsolutno neophodno. Razmislimo da li postoje neka druga rešenja.“
Rekao je: „Znate šta? Taj i taj (misleći na kolegu) takođe se penzioniše sledeće godine i suočiće se sa istim problemom.“
Rekla sam: „Razumem. Možemo zajedno rešiti naše probleme, zar ne?“
Rekao je: „To je dobra ideja!“
Nakon što je to rekao, činilo se da se iznenada nečega setio, i odmah je ustao i rekao: „Pođite sa mnom.“
Kada smo stigli do hodnika, naleteli smo na tog i tog koji je bio zadužen za dosijee. Šef je mahnuo rukom i glasno mu rekao: „Dosijei mogu da se izgube? Idi proveri. Da li i moj nedostaje?“
Otišla sam sa njim u kancelariju. Rekao je šefu kancelarije: „Idi proveri broj Opštinskog centra za talente i vidi da li je tamo.“ Malo kasnije, šef je okrenuo broj i predao mi telefon. Uzela sam ga i objasnila situaciju. Druga strana je potvrdila da su moj dosije i dosije drugog kolege tamo. Zaista je istina da pomaganje drugima pomaže samom sebi. Kasnije, kada sam sprovodila penzionerske procedure, taj kolega koji će se uskoro penzionisati bio je vrlo proaktivan, a njegova porodica mi je čak pomogla da se brinem o unuku. Uz naše zajedničke napore, proces penzionisanja je prošao vrlo glatko. Nakon što su dosijei pronađeni, lider mi je srećno rekao: „Pronalaženje dosijea je bila velika stvar; sve ostalo će sada biti mnogo lakše.“
Ove stvari su se možda činile da su se desile samo između mene i mog šefa. Ali dokle god držimo svoja srca u skladu sa Fa, i budemo tolerantni prema svim ljudima i situacijama, sukob se može rešiti; manifestovaće se i bezgranična moć Dafe.
Još jedan talas problema
Pošto je potvrđeno da moj personalni dosije više nije kod mog poslodavca, mogla sam da obradim svoje penzionisanje samo preko socijalnog osiguranja. Kada sam stigla u biro za socijalno osiguranje, pratila me je moja drugarica iz srednje škole. Ona mi je više puta rekla da ne pominjem ništa o svojoj veri.
Bila je to privatna kancelarija. Srela sam osobu koju sam trebalo da vidim ranije. poznavao je moju drugaricu. Nakon što su razmenili nekoliko ljubaznosti, moja drugarica me je predstavila njemu i objasnila zašto sam došla.
Setio me se i odmah pitao: „Da li još uvek praktikujete Falun Dafu?“ Odgovorila sam: „Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Odmah se namrštio.
Moja drugarica je delovala pomalo iznenađeno i posramljeno, i brzo je rekla: „Šefe odseka, moja stara drugarica je tako ljubazna osoba, ne bi ni mrava zgazila.“ Samo sam se mirno nasmešila službeniku. Njegov stav se brzo ublažio. Pitao je o mojoj situaciji, i počeo da telefonira, očigledno nešto proveravajući. Nakon što je spustio slušalicu, rekao je: „Bolje da požurite i rešite to. Čak i mesec dana kašnjenja biće gubitak.“
Zatim sam sišla dole do recepcije i popunila obrazac. Nekoliko dana kasnije, primila sam poziv iz biroa za socijalno osiguranje. Rekli su da moja situacija ne ispunjava uslove za normalno penzionisanje i da bi trebalo da odem u biro za socijalno osiguranje da preuzmem relevantne dokumente. Odmah sam osetila kako mi srce tone i obuzeo me je osećaj gubitka.
Gledanje unutar sebe i sticanje novih razumevanja
Nakon što je moj muž saznao za moju situaciju, rekao je: „Davnih dana sam ti rekao da to neće uspeti. Više ne ispunjavaš nacionalne uslove za penzionisanje, ali nisi htela da slušaš i insistirala si na tome.“
Vratila sam se u sobu i stala ispred Učiteljevog portreta. U srcu sam pitala: „Učitelju, šta da radimo dalje?“ Iz Fa sam takođe jasno shvatila da su zatvaranje i drugi sudski progoni koje smo pretrpeli tokom godina aranžmani starih sila. Svaka regulativa koju je KPK formulisala protiv Dafa praktikanata je neustavna i nezakonita. Kako to možemo priznati? To ometa Učiteljevo Fa-ispravljanje i koristi ljude u javnoj bezbednosti, tužilaštvu, sudovima i pravosudnim odeljenjima da čine zločine protiv Dafe, sa ciljem uništavanja ljudi. Pošto ovaj progon Učitelj ne priznaje i nameću ga stare sile, odlučila sam da ću koristiti ispravne misli da razgradim i eliminišem sva zla bića i faktore povezane sa progonom, i da ću priznati samo ono što je Učitelj uredio.
Ipak, mnoga prošla iskustva—ono što čujemo, ono što vidimo, i ljudske predstave i ideje koje su se formirale—ponovo se javljaju same od sebe, čak i ako svesno ne razmišljamo o njima. Na nama je da biramo. Ako ih priznamo, odmah će imati efekat na nas, i nesvesno ćemo hodati putem koji su uredile stare sile. Onda, kada se opiremo progonu, to je ekvivalentno opiranju progonu dok ga istovremeno priznajemo. Ne možemo ozbiljno shvatiti ono što KPK kaže ili radi, kao što je „osuđeni neće primati penziju.“ Ovo je ključno i vrlo važno za praktikante. Shvatila sam da je proces eliminisanja negativnog razmišljanja takođe proces kultivacije, poboljšanja i asimilacije sa Fa.
Gledajući unutar sebe, otkrila sam i svoju vezanost za sebe. Zašto sam se osećala potišteno kada sam primila poziv od osoblja socijalnog osiguranja? Zato što je moj ego bio uzdrman; moje želje nisu bile ispunjene. Ali kultivacija je tako ozbiljna! Da li bi trebalo da postoje uslovi ili žrtve uključene u potvrđivanje Fa i spasavanje živih bića? Iza ovog srca ležala je samopravednost, sebičnost i vezanosti ljudske prirode, kao što su težnja i borba. Učitelju, pogrešila sam, zaista pogrešila. Nakon što sam pronašla ove prljave misli, odmah sam osetila olakšanje, i fizički i mentalno.
Više razmišljanja
Nakon slanja ispravnih misli, odvezla sam se biciklom do poreske uprave. Prišao mi je službenik, a ja sam objasnila situaciju. Rekao je da moram da promenim svoj stari broj lične karte u novi, ali bez obzira šta je radio, nije mogao da ga promeni. Bio je zbunjen i rekao: „Ovo se nikada ranije nije desilo.“ Nemajući drugu opciju, rekao mi je da odem u biro za socijalno osiguranje da otkažem svoj stari broj lične karte.
Ponovo sam otišla u Biro za socijalno osiguranje. Čim sam ušla u hol, jasna misao mi je pala na pamet: „Proverite moj dosije!“ Otišla sam do recepcije, a službenica koja me je dočekala bila je ista ona koja me je pozvala. Rekla sam: „Mogu li da vidim svoj dosije?“
Rekla je: „Naravno.“
Zatim, dok je otvarala računar, rekla mi je: „Vaš dosije sadrži dokument o vašem isključenju iz Partije, što znači da ne možete normalno da obradite svoje penzionisanje.“ Okrenula je računar prema meni, i videla sam da je to bio zvanični dokument iz 1999. godine kojim se objavljuje moje isključenje iz Partije.
Rekla sam: „Ovo nema veze sa mojim penzionisanjem, zar ne?“
Ni ona nije bila sigurna, pa je obavila nekoliko telefonskih poziva da potvrdi da je sve u redu. Izvinila mi se, osećajući se posramljeno. Rekla sam: „U redu je. Niste to uradili namerno.“ Zapravo, bila sam presrećna. Njena greška mi je dala dovoljno vremena da razmislim o svojim problemima karaktera. Sa boljim načinom razmišljanja, proces penzionisanja je krenuo napred. Odmah je pronašla obrasce, i uz njeno korisno vođstvo, ponovo sam ih popunila.
Izlazeći iz hale socijalnog osiguranja, zaista sam osetila dubinu kultivacije. Kada sam na vreme pogledala unutar sebe i potvrdila da sam na pravom putu, mogla sam da razumem svog muža. Nakon što sam se ispravila u Fa, više nisam insistirala na svom egu i nisam bila vezana za ishod. Otkrila sam da se ono što je izgledalo kao prepreke u ljudskom svetu zapravo pretvorilo u dobre stvari. Na primer, nismo mogle da promenimo moj broj lične karte; lokalna poreska uprava nije mogla da pomogne, pa su mi rekli da odem u biro za socijalno osiguranje; čim sam ušla u halu socijalnog osiguranja, Učitelj mi je dao nagoveštaj da proverim svoj personalni dosije, i ovaj put sam pronašla osnovni uzrok zašto nisam mogla normalno da se penzionišem. Učitelj zaista kontroliše sve. Kultivacija je tako divna, i zahvalna sam Učitelju na njegovom saosećajnom aranžmanu i zaštiti.
Srećan kraj
Nekoliko meseci kasnije, stigla je penzija, a iznos je premašio sva očekivanja. Cela porodica je bila presrećna. Moj muž je rekao: „Neverovatno! Kako si uspela ovo da uradiš? Penzija je prilično značajna, stvarno je dobro.“
Odgovorila sam: „Zato što me Učitelj čuva.“ Muževljevo večno tmurno lice konačno se razvuklo u osmeh.
Jednom, na venčanju deteta kolege, koleginica me je uhvatila za ruku i srećno rekla: „Čula sam da je Falun Dafa oslobođena optužbi.“ Pre nego što sam uspela da reagujem, pogledala me je i rekla: „To je divno. Penzionisanje je rešeno, i ima dosta novca. Dobri ljudi su zaista nagrađeni!“ Kolega je rekao: „Zaista se divim Falun Dafi. Praktikanti su neverovatni. Izdržali su toliki pritisak i progon od Komunističke partije toliko godina, i sve su to prebrodili. Niko drugi to ne bi mogao. Oni su neverovatni.“
Dvoje kolega u 80-im godinama takođe su prišli i srećno mi rekli: „Čuli smo da ste dobili penziju. Svi smo tako srećni zbog vas.“ Kolege su prilazile jedna za drugom da čestitaju.
Moj ujak, vladin zvaničnik u 90-im godinama, razumeo je istinu i povukao se iz KPK i njenih pridruženih organizacija. Proces ubeđivanja da se povuče bio je izuzetno težak. Uvek je bio ogorčen i nije razumeo zašto sam izgubila posao, ali je nastavio da brine o meni. Kada sam ga posetila u bolničkom krevetu, nakon što je saznao da sam primila penziju, uzbuđeno mi je rekao: „Razmišljao sam o vama, brinuo sam se za vašu budućnost. Sada kada je vaš problem rešen, olakšano mi je i nemam žaljenja. Tako sam srećan!“ Oči su mu se napunile suzama. Rekla sam mu da uvek pamti „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Nasmešio se i klimnuo glavom.
Učitelj je rekao,
“Vaš put je takav u kojem ako možete ići ispravno, pravim koracima, vrata koja su jednom bila zatvorena će se otvoriti i put će postati širok.” (“Fa predavanje na sastanku Epoch Timesa, Sabrana predavanja širom sveta X)
Zaključak
Živeći u okruženju poput kontinentalne Kine i kultivišući se unutar običnog društva, uglavnom komuniciramo sa ljudima koji su pod uticajem partijske kulture. Možda i mi gajimo suptilne elemente partijske kulture koji se ne mogu lako otkriti. Stoga, moramo još marljivije i temeljitije učiti Fa, i stalno jačati svoje ispravne misli.
Svima nam je vrlo jasno da KPK ne predstavlja Kinu, već koristi masku nacionalnih politika i propisa da obmane i prevari ljude. Ljudi mogu biti zavedeni, ali mi praktikanti moramo biti jasni. Mi smo samo pod Učiteljevim vođstvom; ova tačka ne sme biti dvosmislena.
Učitelj nam je utro put. Iako se ponekad možemo spotaknuti zbog naših ljudskih vezanosti, naš saosećajni Učitelj nas drži za ruku i ohrabruje nas da nastavimo. Moramo nastaviti napred i na kraju ćemo stabilno hodati svojim putevima. Što su naše misli ispravnije, put je glatkiji; što su naša srca postojanija, put je širi. Slušanje Učiteljevih reči, dobro hodanje putem koji je Učitelj uredio i ispunjavanje onoga što on želi, ono je što svaki praktikant treba i mora da radi.
(Izabrani prilog za 23. Kinesku Fahui na Minghui.org)
