Bila sam uznemirena i počela sam da budem neljubazna prema našim klijentima. Kad su me neki od njih pitali za uplatnice, nestrpljivo sam im rekla da su ih trebali popuniti u svojim preduzećima pre nego što su došli. Atmosfera je bila napeta. Onda sam se setila Učiteljevih reči:
“Rekli smo da dobro i zlo dolaze od jedne spontane misli – razlika u jednoj misli vodi drugačijim posledicama.” (Predavanje 4, Džuan Falun)
Pomislila sam: „Zar patnja nije dobra stvar? Neki ljudi su čak spremni da podnesu više teškoća kako bi pre postigli ispunjenje, pa zašto bih se ja žalila?“ Nakon što sam to pomislila, um mi se odmah smirio i nastavila sam da radim. Red ljudi se postepeno proredio.
* * *
Pozdrav Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Počela sam da praktikujem Falun Dafu 1994. Moji roditelji i stariji brat su lično prisustvovali predavanjima Učitelja Lija. Na njihov predlog, pročitala sam Džuan Falun i počela da se kultivišem. Fa principi u knjizi su mi zaista govorili.
Uvek sam se osećala kao da sam tražila nešto večito. Nakon što sam pročitala Džuan Falun, shvatila sam da je to večna istina univerzuma – Istinitost-Blagost-Trpeljivost. To je bilo ono što sam tražila! Bila sam tako srećna! Osećala sam se kao da mi je ogroman teret konačno pao sa srca. Osećala sam se posebno mirno kad sam spavala – spavala sam tako čvrsto da nisam ni sanjala.
Želela bih da podelim neka od saznanja koja sam stekla kroz učenje Fa, razumevanje Fa principa i korišćenje Fa za vođenje moje kultivacije kako bih potvrdila Dafu.
Počinjem da se kultivišem
Učitelj je rekao:
“Rekli smo da dobro i zlo dolaze od jedne spontane misli – razlika u jednoj misli vodi drugačijim posledicama.” (Predavanje 4, Džuan Falun)
Lično sam to iskusila prve godine kad sam počela da praktikujem, prisećajući se kad sam čitala svoj dnevnik kultivacije iz tog perioda.
Do tada sam praktikovala Falun Dafu više od godinu dana. Radeći vežbe i učeći učenja, moje telo i um su se transformisali i uzdigli. U to vreme, radila sam na korporativnom šalteru u banci i bila sam odgovorna za gotovinske uplate preduzeća. Pošto su mnoga preduzeća imala račune u mojoj banci, gotovinske uplate su bile značajne, pa je posao bio zahtevan i zahtevao je visoke profesionalne veštine, što novi zaposleni nisu mogli da obavljaju.
Jednog dana, moja partnerka je imala ispit, pa je menadžer dodelio novog zaposlenog da radi sa mnom. Pošto je bilo petak popodne (kad preduzeća uplaćuju višak sredstava u banku), bio je neobično veliki broj ljudi koji su uplaćivali novac. Nova zaposlena nije bila dobra u brojanju novca niti u korišćenju abakusa (banke su tada koristile abakuse za računovodstvo). Morala sam da prikupljam uplate dok sam joj istovremeno pomagala, i osećala sam se preopterećeno. Nisam mogla a da ne osetim zameranje: prikupljanje uplata je već bilo teško, a sad sam morala da pomažem novoj zaposlenoj. Bilo je iscrpljujuće! Pomislila sam u sebi: „Nikad više neću ovo raditi.“
Bila sam uznemirena i počela sam da budem neljubazna prema našim klijentima. Kad su me neki od njih pitali za uplatnice, nestrpljivo sam im rekla da su ih trebali popuniti u svojim preduzećima pre nego što su došli. Atmosfera je bila napeta. Onda sam se setila Učiteljevih reči:
“Rekli smo da dobro i zlo dolaze od jedne spontane misli – razlika u jednoj misli vodi drugačijim posledicama.” (Predavanje 4, Džuan Falun)
Pomislila sam: „Zar muka nije dobra stvar? Neki ljudi su čak spremni da podnesu više teškoća kako bi pre postigli ispunjenje, pa zašto bih se ja žalila?“ Sa ovom mišlju, um mi se odmah smirio i nastavila sam da radim. Red ljudi se postepeno proredio.
Ovaj incident mi je pokazao da su Učiteljeva učenja ispravna, da jedna misao zaista može dovesti do različitih posledica. Imala sam još veću veru u Učitelja i u Dafu. Ova rečenica nije bila samo rečenica u knjizi, postala je moj vodič kroz život, i odlučila sam da nastavim da praktikujem Falun Dafu.
Gledaj unutra i nevolje nestaju
Može se reći da je moj put kultivacije uvek bio praćen „gledanjem unutra“. Kad je moja ćerka imala dve ili tri godine, jedne večeri, nakon što je popila mleko, pokušala sam da je uspavam. Ali bez obzira koliko sam pokušavala, nije htela da zaspi. Moje strpljenje je popuštalo, i počela sam da budem zabrinuta i ljuta.
Moj muž (kolega praktikant) je radio svoje, nesvestan situacije. Nisam više mogla da se suzdržim, i moj bes je planuo. Vikala sam na njega i rekla da mi ne pomaže da se brinem o njegovoj ćerki. To ga je razljutilo, i dvaput ju je udario po guzi. To je samo pogoršalo stvari kad je briznula u plač. Pošto je tako jako plakala, povratila je svo mleko koje je upravo popila na ćebad i posteljinu.
Kad sam to videla, bila sam još ljuća. Izgrdila sam muža, i, u naletu besa, izjurila sam iz kuće i otišla kod majke. Dok sam hodala, hladan vetar mi je duvao u lice, smirujući me. Razbistrila sam se i počela da gledam unutra, pokušavajući da shvatim gde sam pogrešila.
Nisam smela da se ljutim. Moja ćerka verovatno nije htela da spava jer je htela da se igra sa mnom malo duže. Da sam bila strpljivija i provela više vremena sa njom, možda bi zaspala. Nisam smela da budem tako nestrpljiva. Mislila sam samo na sebe, na to da je brzo uspavam kako bih mogla da se posvetim svojim stvarima. Potpuno sam zanemarila njene potrebe. Moj muž je radio ceo dan i bio je iscrpljen, pa je i on želeo da se odmori. Pogrešila sam što sam vikala na njega.
Takođe sam shvatila da je pogrešno žaliti se majci. Zato sam se okrenula i otišla kući. Otvorila sam vrata i kuća je bila tiha. Moj muž i ćerka su spavali, a jedini zvuk je bio rad veš mašine. Gledajući mirnu scenu, nisam mogla da verujem koliko su stvari bile haotične. Ovo iskustvo mi je pokazalo da je gledanje unutra divno. Jedne sekunde je kao rat, a sledeće je mir. Nakon što sam pogledala unutra, bilo je kao da se ništa nije dogodilo i sve nevolje su nestale.
Smatrati Fa Učiteljem: Od neznanja do čvrste odluke da se kultivišem
Jedna duboka lekcija urezana u moj put kultivacije bila je neuspeh da smatram Fa učiteljem. Vežbalište koje sam posećivala osnovali su moji roditelji. Imali su značajan uticaj na mene od samog početka moje kultivacije, i sledila sam njihov primer. Svedočila sam kako je vežbalište raslo od samo nekoliko ljudi do mnogo njih. Vođa glavnog vežbališta im je uručio zastavu Falun Dafa vežbališta, obeležavajući zvanično osnivanje vežbališta. Nakon toga, mnogi ljudi su došli i počeli da praktikuju. Broj praktikanata se svakodnevno povećavao, rastući od samo nekoliko do skoro stotinu.
Moj otac je uvek prvi stizao na vežbalište sa kasetofonom da pušta muziku za vežbe. U to vreme, živeli smo na planini, pa smo morali da se spustimo niz više od sto stepenica. Od početka moje kultivacije, svakodnevno sam praktikovala vežbe bez izuzetka. Zimi na severu često pada sneg. U četiri ili pet ujutru, dok su drugi još spavali, moji roditelji i ja smo već bili na putu ka vežbalištu. Pošto je put bio klizav, nas troje smo se podržavali dok smo hodali, ostavljajući duge tragove u belom snegu. U snegu sam se osvrnula na tragove iza sebe, misleći da nas troje pomažemo i podsećamo jedni druge na putu kultivacije, napredujući zajedno ka ispunjenju.
Ovo blaženo i divno vreme kultivacije je, međutim, bilo prolazno. Kad sam još bila prilično neupućena u kultivaciju, 1998. godine, stare sile su započele svoj destruktivni test na nama praktikantima na vežbalištu. Mnogi praktikanti su došli zbog čudesnih efekata Falun Dafe na lečenje i zdravlje, ali se nisu istinski kultivisali. Zbog iznenadne smrti mog oca, mnogi su prestali da praktikuju. Na kraju, samo desetak njih je nastavilo. Ovaj incident mi je jasno pokazao ozbiljnost kultivacije. Imala sam lepu nadu da će praktikovanje vežbi i učenje Fa dovesti do ispunjenja. Ali kao što je Učitelj rekao:
“Takođe imamo neke učenike koji ovo pogrešno shvataju: oni misle da će, ako budu vežbali Falun Dafu, obezbediti da im fizička tela nikad ne umru.” (Jasno podsećanje,” Osnovi za dalji napredak)
Nikad nisam zamišljala da će neko iznenada otići, pa je ovo bio poziv na buđenje za mene.
U suočavanju sa gubitkom voljene osobe, šta biste izabrali? Da li biste nastavili da se kultivišete? Takođe sam razumela duboko značenje Učiteljevih reči:
“U prošlosti bi praktikant, nakon što se pomoću konopa popne do pećine, presekao konop i ostao da se kultiviše u pećini. Ako ne bi uspeo u kultivaciji, umro bi u njoj.” (Predavanje 8, Džuan Falun)
Kultivacija je veoma ozbiljna – to nije igra. Pitala sam se: „Da li i dalje želiš da se kultivišeš?“ Nakon pažljivog razmatranja, odlučila sam da nastavim da praktikujem: „Bez obzira šta se desi drugima, ja ću nepokolebljivo ići ovim putem kultivacije.“
Evo šta se dogodilo. Jedne noći, nakon što je moj otac završio meditaciju, srušio se, bez svesti i povraćajući. Da li da idemo kući ili u bolnicu? U to vreme, verovali smo da kultivacija može dovesti do prosvetljenja, i nikada nismo očekivali da će se neko srušiti na pola puta. Videti ovo bio je ogroman šok za mene. Nisam mogla da prihvatim stvarnost preda mnom, i moje neverovanje je počelo da me nemilosrdno bombarduje.
U to vreme, dva glasa su se žestoko borila u meni: jedan neverovanja i preispitivanja, a drugi verovanja i opovrgavanja. Nisam mogla jasno da razmišljam i bila sam u stanju potpune konfuzije. Kolege praktikanti su tražili naše mišljenje: Da li da odvedemo mog oca kući ili u bolnicu? Kolega praktikant koji je bio doktor savetovao je da ga ne pomeramo u njegovom stanju i rekao da treba da sačekamo hitnu pomoć. Moja majka, koja je takođe bila doktor, bila je zbunjena. Iz medicinske perspektive, složila se sa savetom drugog doktora, ali je zapravo bila sputana konvencionalnim razmišljanjem. Zbog moje mentalne konfuzije, više nisam mogla jasno da razmišljam.
Moja majka i ja smo bile u nedoumici, pa smo situaciju prijavile glavnim koordinatorima Falun Dafe u provinciji. Oni su predložili da ga odvedemo u bolnicu i pustimo ga da se oporavi. Godine 1998, Učiteljeva učenja nisu bila objašnjena tako jasno, i mnogo toga je bilo na nama da razumemo. U to vreme, naše razumevanje je bilo da pravi kultivator, već oslobođen bolesti, ne bi trebalo da ide u bolnicu. Moj otac je mnogo puta u prošlosti spomenuo da ne bi trebalo da idemo u bolnicu, da bi trebalo da budemo pravi praktikanti.
Sledeći savet glavnih koordinatora, odlučile smo da odvedemo oca u bolnicu. Posle toga, Učitelj nam je dao još tri nagoveštaja, ali nismo razumele. Prvo, naša majka je pokušala da pozove 120 (broj hitne pomoći) ali nije mogla da dobije vezu. Na kraju smo prebačene na 120 preko druge bolnice. Drugo, kad je stigla hitna pomoć i doktori su ga iznosili, svetla u sobi su se iznenada ugasila. Pitali smo se da li to znači da ne bi trebalo da ide u bolnicu, ali je kolega praktikant rekao da je to zbog njega, pa smo nastavile. Treće, u bolnici, tokom pregleda, kolega praktikant je držao glavu našeg oca obema rukama i primetio da mu se glava blago trese. U to vreme, izgledao je bez svesti, nesposoban da pomera udove ili govori. Možda mu je svest bila jasna, ali nije mogao da kontroliše udove. Možda je koristio svu svoju snagu da kaže praktikantu da ne želi da ide u bolnicu. Praktikant to takođe nije razumeo. Naš otac je preminuo dok je bio pregledan.
Kasnije smo sve ovo zajedno promišljale. Da nismo odvele oca u bolnicu i da smo otišle pravo kući, da li bi ishod bio drugačiji? Lekcija je bila duboka. Zašto nismo razumele kad nam je Učitelj dao tako očigledno vođstvo? Da li smo smatrale Fa učiteljem? Ne! Slušale smo reči drugih ljudi, i ljudska osećanja su prevladala. Glavni koordinatori su takođe kultivatori – oni nisu Učitelj. Ključno je da nismo slušale Učiteljeve reči, nismo smatrale Fa našim učiteljem, i nismo koristile Fa da merimo stvari. Čak i uz Učiteljevo vođstvo, ovo nismo razumele.
U kasnijim predavanjima, Učitelj je objasnio razloge za očevu smrt i ponašanje njegove porodice. Ovo je bila nezaboravna lekcija. U mojoj kasnijoj kultivaciji, bez obzira šta su drugi govorili, koristila sam principe Dafe da to procenim. Ako se slagalo sa Dafom, slušala bih; ako nije, ukazala bih na to. Nisam se dodvoravala drugima. Nakon što je progon počeo 1999. godine, primile smo takozvano „Deseto predavanje“. Bile smo u stanju da smatramo Fa učiteljem i ukazale smo da to podriva Fa. Oduprle smo se tome i zahtevale da se kopije unište. Lekcije nam mogu pomoći da rastemo i sazrevamo, ali lekcije naučene po cenu života kolege praktikanta su veoma teške. Često delim svoje lekcije sa drugima, nadajući se da kolege praktikanti neće ponoviti iste greške.
Otpuštanje ega: Prvih sedam godina progona
Nakon što je progon počeo 1999. godine, bili smo među prvim praktikantima koji su kupili računare za pristup Minghui.org. U to vreme, računari su bili desktop i veoma skupi. Minghui.org tada još nije bio blokiran, pa smo mu mogli direktno pristupiti, ali Internet Explorer je snimao našu istoriju pretraživanja.
Moj stariji brat (kolega praktikant) je istražio kako da se obriše istorija pretraživanja na Internet Exploreru, a zatim nas je naučio. Oko 2000. godine, policija je vršila provere od vrata do vrata. U to vreme, naš računar je bio u dnevnoj sobi blizu ulaza. Policija ga je videla, ništa nije rekla, postavila je nekoliko pitanja i otišla. Nekoliko dana kasnije, policija je ponovo došla, rekavši da su prolazili na zadatku i zamolila nas da uključimo računar da odemo na internet. Hteli su da provere našu istoriju pretraživanja. Pošto smo obrisali istoriju pretraživanja, ništa se nije dogodilo.
Kasnije je Minghui.org bio blokiran. Moj brat je istražio metode kao što su korišćenje VPN-ova i proksi servera za pristup Minghui.org, a zatim nas je naučio kako. Na kraju, praktikanti Falun Dafe su razvili sopstveni softver za zaobilaženje, kao što je Freegate. Od početka progona do sada, bez obzira kako ga je Komunistička partija Kine (KPK) blokirala, uvek smo mogli da pristupimo Minghui.org. Nikada nismo izgubili vezu sa Minghui.org, baš kao što je Učitelj rekao: „Nikada nisu uspeli da blokiraju Minghui veb-sajt!“ (Fa-predavanje za vreme Festivala lanterne na Fa-konferenciji na zapadu SAD)
Posetili smo Minghui.org i otkrili da su članci izvrsni, sposobni da razotkriju laži i objasne istinu, pa smo odlučili da kupimo štampač. Preuzeli smo članke; proučili raspored; zatim ih uredili, odštampali i sami distribuirali kopije. U početku smo mogli da štampamo samo A4 format, zatim smo naučili kako da povezujemo A5 format, a kasnije je softver za povezivanje mnogo olakšao štampanje.
Nakon toga, Minghui.org je počeo da nudi unapred uređene flajere i pamflete, koji su se mogli preuzeti i odštampati, što je stvari učinilo mnogo praktičnijim. U početku smo ih sami štampali i distribuirali. Ali kako je sve više praktikanata trebalo materijale, posvetili smo se izradi materijala za objašnjavanje istine. Tako je uspostavljena naša kućna proizvodnja materijala.
Sećam se da je naš prvi štampač bio Lexmark. Jedan kertridž sa mastilom je mogao da odštampa preko 200 stranica. Kad bi se potrošio, morao se zameniti. Cena zamene kertridža bila je ekvivalentna kupovini samog štampača. Koristile smo ekonomičan režim za štampanje najsvetlijih boja, nadajući se da ćemo odštampati više materijala. Kasnije, da bismo smanjili troškove, istražili smo dopunjavanje kertridža kako bismo produžili njihov vek trajanja i odštampali više informativnih materijala. Zatim smo proučavali sisteme za kontinuirano snabdevanje mastilom, što je eliminisalo muku dopunjavanja, dodatno smanjujući troškove. Bili smo u mogućnosti da štampamo jasne pamflete i letke.
U početku smo sve sami plaćali, uključujući kertridže sa mastilom, mastilo i papir. U to vreme, moj muž je bio jedini hranitelj porodice. Osim naših redovnih kućnih troškova, sav naš novac je išao na izradu materijala. Kasnije, kako se potražnja za materijalima povećavala, neki praktikanti su insistirali na doniranju proizvodnom mestu, i mi smo prihvatili ono što su nam dali. Bili smo vrlo pažljivi sa njihovim novcem, osiguravajući da ga koristimo za njegovu namenu.
Godine 2002. napustila sam posao i ostala kod kuće da se puno radno vreme posvetim proizvodnji materijala. Moj muž i ja smo radili zajedno. On je bio odgovoran za kupovinu potrepština i isporuku materijala, dok sam ja bila odgovorna za njihovu proizvodnju. Svake nedelje bi kupio nekoliko paketa A4 papira, a petkom bi nosio paket štampanih materijala da ih isporuči kolegama praktikantima. To je trajalo dan za danom, kroz hladne zime i vruća leta, bez ikakvih praznika. Radi sigurnosti proizvodnog mesta, skoro nikada nismo posećivale domove drugih ljudi. Osim članova porodice, nismo komunicirali ni sa kim drugim. Kad je moja ćerka bila mala, nikada je nisam vodila u bioskop ili u park.
Kasnije, kako bi se nastavilo sa otporom progonu i zaštitili praktikanti, Minghui.org je želeo da mesta za proizvodnju materijala budu rasprostranjenija, odnosno da „cvetaju svuda“. Zato smo pomagali kolegama praktikantima da uspostave ova mesta, učeći ih tehnikama koje smo savladale. Na primer, uspostavile smo dobre odnose sa običnim servisima, tako da kad bi se štampači kolega praktikanata pokvarili, mogli su se direktno odneti u te servise. Nakon što je moj muž uhapšen 2006. godine, uglavnom smo pružali tehničku podršku praktikantima koji su vodili proizvodna mesta.
Gledajući unazad, razlog zašto smo uspeli da prebrodimo taj težak period i zašto je naše malo, porodično mesto za proizvodnju materijala moglo da funkcioniše glatko toliko godina je taj što nas je Učitelj uvek štitio. Razlog zašto smo uspeli da prebrodimo jednu poteškoću za drugom je takođe taj što nas je Učitelj vodio tokom procesa istraživanja. Sećam se kad smo istraživali štampanje sa povezivanjem, pokušavala sam iznova i iznova, ali jednostavno nisam mogla da uspem. Bila sam obeshrabrena i pomislila sam: „Ma, odustaću i radiću nešto drugo.“ Ali kad sam skupila hrabrost da ponovo sednem za računar, kliknula sam na ovo i ono, i odjednom je odštampano! Kako sam to uradila? Bila sam malo zbunjena, ali sam znala da me je Učitelj vodio. Samo treba da se oslobodimo ega. Šta god Dafa traži od nas da uradimo, možemo to dobro uraditi.
Moja ćerka
Moja ćerka, praktikantkinja Falun Dafe, odmah po rođenju je stavljena u inkubator jer joj je pupčana vrpca predugo bila obmotana oko vrata. Nije nam bilo dozvoljeno da je vidimo. Rečeno nam je da bi mogla imati probleme sa srcem i plućima i da ne može da jede, te da će joj srce i pluća morati biti provereni sledećeg dana. Doktor nam je rekao da donesemo odluku ako nas pitaju da li da zadržimo bebu. Moj muž i ja smo plakali kad smo to čuli.
Sledećeg dana, moja majka je došla da me vidi i rekla je da je prethodne noći sanjala da joj je neko rekao da beba možda ima probleme sa srcem i plućima, ali da je sada sve gotovo. Doktor nam je kasnije rekao da je beba bolje i da može da pije mleko. Shvatile smo da je osoba iz sna bio Učitelj i da ju je Učitelj spasao; njen život je takođe dat od Dafe.
Moja ćerka je počela da crta u osnovnoj školi i uspela je da se upiše u srednje škole koje su se specijalizovale za umetnost. Konačno je upisala jednu od najboljih umetničkih akademija u Kini. Sada je u inostranstvu, potvrđujući Falun Dafu na svoj način. Gledajući unazad na ceo proces, shvata da je sve bilo uređeno na precizan način.
To je bilo 2022. godine kad je moja ćerka, nekada devojčica, izrasla u mladu odraslu osobu. Nakon diplomiranja, našla je posao. Ali zbog pandemije COVID-a, preduzeće je kasnilo sa isplatama plata zaposlenima. Razmišljala je o napuštanju posla, ali se osećala izgubljeno u vezi sa budućnošću. Zatim je, preko kolege praktikanta, saznala za mogućnost studiranja u inostranstvu. To je čula od praktikanta koji nije kultivisao svoj govor. Moja intuicija mi je govorila da je to istina.
Rekla sam ćerki da „verujemo Učitelju i da su naši putevi uređeni od strane Učitelja.“ Ako joj on dozvoli da ide, sigurno će uspeti; ako joj ne dozvoli da ide, sigurno neće uspeti. Samo ćemo saznati ako pokušamo. Bez ikakvih vezanosti, treba da se oslobodimo briga, i treba samo da slušamo Učiteljeve aranžmane. Tako smo počele da se pripremamo. Bilo je samo šest meseci pre početka semestra u inostranstvu. Generalno, treba se pripremiti za studiranje u inostranstvu najmanje godinu dana unapred, posebno za umetničke smerove za koje takođe treba pripremiti portfolio. Ali, čudesno, činilo se da je sve što joj je bilo potrebno za studiranje u inostranstvu bilo u redu.
Srećom, moj muž ima dobar prihod radeći za privatno preduzeće. Pošto nismo kupile kući, naša ušteđevina tokom godina mogla je da pokrije školarinu i troškove života. Takođe, naša ćerka je pohađala prestižni univerzitet, a njeni zadaci su se mogli sastaviti u portfolio. Inostrani univerzitet nije zahtevao rezultate testa engleskog jezika, pa je mogla prvo tamo da ode, a zatim da uči jezik. Pored toga, imala sam iskustva sa vizama u svom prethodnom preduzeću, pa sam malo znala o procesu podnošenja zahteva za vizu. Plus, često putujem u druge gradove na obuke, pa sam malo znala o rezervaciji letova. Takođe, nekada sam radila u banci, pa sam malo znala o bankovnim izvodima, kursevima, međunarodnim doznakama i kreditnim karticama, što je bilo dovoljno za plaćanje kotizacija, dobijanje bankovnih izvoda, razmenu dolara i slanje doznaka prilikom apliciranja za strane škole.
Kroz niz slučajnosti i bez posredovanja agencije, provele smo četiri meseca podnoseći prijave i dobile ponude od inostranih škola. Zatim je aplicirala za vize, rezervisala letove, spakovala prtljag i stigla na drugu stranu okeana.
Evo male anegdote o čekanju na vizni intervju. Bilo je mnogo ljudi u redu jer je viza za tu zemlju vrlo teška za dobijanje. Svi su bili nervozni, pa je atmosfera bila malo napeta. Moja ćerka je u srcu rekla Učitelju: „Gde god me Učitelj pošalje, ja ću ići. Mogu potvrditi Dafu gde god da sam.“ Zatim je tiho recitovala Fa u srcu i dobila vizu bez problema.
Kroz ovaj niz događaja, shvatila sam šta je Učitelj mislio kad je rekao:
“Kad se jednom kroči na put kultivacije, nadalje se ništa u životu ne dešava slučajno. Pošto se vaša kultivacija sistematski uređuje, a vremena nema na pretek, ne može biti ni slučajnosti. Sve se do tančina uređuje.” (“Predavanje Fa na sastanku u Njujorku,” Predavanja na konferencijama u SAD)
Iako moja ćerka sada živi u inostranstvu, fizička udaljenost ne može razdvojiti naša srca. Često nam priča da, kad vidi neke mlade praktikante Falun Dafe kako prestaju da praktikuju nakon što odrastu, razmišlja o tome da je veliki razlog zašto je kao odrasla osoba došla do Falun Dafe taj što sam je, kad god bi kao dete naišla na poteškoće, mogla utešiti i voditi principima Fa, omogućavajući joj da postepeno shvati veliku mudrost Fa čak i bez čitanja knjiga. Zaista je razumela da Dafa može rešiti svaku poteškoću. „Da mi je majka samo rekla da čitam knjige svaki put kad bih naišla na problem, možda ne bih mogla da dođem do Falun Dafe kao odrasla osoba“, rekla je.
Iskustva studiranja u inostranstvu tokom proteklih nekoliko godina učinila su moju ćerku zrelijom, kako emocionalno tako i u smislu samokultivacije. Rekla mi je: „Postoji još nešto što me čini da se osećam kao da odrastam. Pre, kad bih naišla na teške situacije, razgovarala bih sa tobom, i ti si uvek mogla da koristiš svoja iskustva, uvide i razumevanje da mi pokažeš kako da rešim problem. Mislila sam da si tako mudra. Ali sada, sve više situacija na koje nailazim su drugačije od situacija sa kojima si se ti suočavala. Tvoje iskustvo više nije dovoljno da mi pruži savršena rešenja. Otkrila sam da moram sama da krčim mnoge puteve. Postoji osećaj da ću biti sama dok se penjem više, i verovatno ću se osećati malo usamljeno u budućnosti. Ali ovo je neizbežan deo odrastanja, jer ono što ću postići nije druga ti, već potpuno novi život.“
Mala grupa
Moja tročlana porodica je porodica praktikanata Falun Dafe, tako da smo mi jedna mala celina. U početku to nisam shvatala i često sam se ljutila na ćerku što ujutru nije nameštala krevet. Shvatila sam da je naša tročlana porodica jedna celina i da svako ima svoje odgovornosti. Moj muž ide na posao da zarađuje novac kako bi izdržavao porodicu i rešavao naše finansijske probleme, tako da moja ćerka i ja ne moramo da brinemo o preživljavanju. Ja se brinem o kućnim poslovima i kuvam za porodicu kako bi oni mogli da imaju dobar obrok kad dođu kući, dok moja ćerka ispunjava svoju dužnost kao student i marljivo uči. Preostalo vreme možemo da iskoristimo za obavljanje tri stvari. Kao praktikantkinja Dafe, trebalo bi da mislim na druge i da učinim više kako bih im dala vremena. Zato sam odlučila da nameštam ćerkin krevet. Kad sam se ja promenila, i ona se promenila, i sada mi pomaže da nameštam krevet ujutru. Napeta situacija je postala mirna.
Mi smo mali kolektiv u objašnjavanju istine. Kad smo posećivali prijatelje da objasnimo istinu, zamolili smo ćerku da pođe sa nama. U početku je bila nevoljna. Kasnije smo razgovarale o principima Falun Dafe, i ja sam podelila svoje razumevanje sa njom: „Ti i tvoj otac i ja smo praktikanti, i mi smo srećna porodica. Roditelji su uspešni u svojim karijerama, racionalni i mudri, a ćerka je akademski uspešna, puna poštovanja prema starijima i razumna. To samo po sebi je istina, i to potvrđuje Dafu. KPK je širila glasine o praktikantima Dafe, govoreći da zanemaruju svoje porodice, nemaju naklonosti prema rođacima, vrše samoubistva i tako dalje. Ove glasine su opovrgnute činjenicama.“
Nakon što je to čula, moja ćerka je pristala da pođe sa nama. Kad smo sreli porodice sa decom, nas troje smo ćaskali odvojeno. Očevi su razgovarali jedni sa drugima, majke su razgovarale jedne sa drugima, a deca su razgovarala jedna sa drugima. Moja ćerka je introvertna i sporo se otvara. Za nju je samostalno ćaskanje sa strancima veliki izazov. Videla sam je kako crveni dok je razgovarala sa devojčicom. Ćerka prijatelja je bila vrlo svojeglava, ali su njeni roditelji bili previše kontrolišući, što ju je činilo buntovnom. Otišli smo da joj kažemo istinu o Dafi i ostavili joj neke informativne letke. Nakon toga, njeni roditelji su prestali da se mešaju, a devojčicine ocene su se poboljšale.
Time završavam svoje deljenje. Hvala Učitelju, i hvala, kolege praktikanti.
(Odabrani prilog za 23. Kinesku Fahui na Minghui.org)
