Dostojanstvo Dafe i komentar Učitelja: O "Dostojanstvu Dafe"

(Minghui.org)

U jednom od svojih predavanja izvan Kine, Učitelj je jednom rekao da"Dafa ima svoje dostojanstvo" i da "ne može svako dobiti Fa." Ove reči Učitelja me sve vreme vode, nagoneći me da iz perspektive Fa razmišljam o svakom svom postupku i reči među običnim ljudima. Nakon otpuštanja mojih vezanosti i prepoznavanja mojih sopstvenih problema, moje misli su u većoj meri počele da se ravnaju prema principima Dafe. Naravno, ovo zapravo počiva na ispravnom razumevanju saobražavanja sa načinima običnih ljudi, ispravnom razumevanju prave Dobrote (Šan), i racionalnog shvatanja odnosa između Fa-ispravljanja i lične kultivacije.

Usled progona od strane zla, dugo sam beskućnik i živim od novčane pomoći prijatelja. Tokom Dana rada, početkom maja, moja žena i ja smo posetili rođaka da mu objasnimo istinu o Dafi, i da pronađemo mesto gde ćemo u tom času odsesti. Nesrećna okolnost je bila da nam je rođakov sin ukrao nekoliko stotina dolara.

Moja žena je predložila da pogledamo unutar sebe, sugerišući da se taj incident verovatno desio da bismo odstranili neke svoje predstave ili vezanosti, ili da nas upozori na nešto što smo pogrešno uradili. Rođak i njegova porodica su bili vrlo uzrujani i bez prestanka su krivili svog sina. Moja žena se trudila da uteši rođaka: "Neka. Nema veze. Nemoj to toliko uzimati k srcu." Osećao sam da im njene reči nekako omogućavaju da umanje sopstvenu odgovornost. Mislio sam: "Je li praktikantima Dafe lakše da zarade novac? Ili je manje pogrešno ukrasti novac praktikantima Dafe? Konačno, nije li ovo isto što i ohrabrivati sile zla?" Naravno da treba da unutar sebe tražimo svoje nedostatke. Ali gledati unutar sebe nije bez principa; osim toga, to nije opravdanje da ugađamo raznim rđavim elementima. Naši prijatelji su nas finansijski podržali da bismo bili bolji u objašnjavanju istine o Dafi, i mi smo sve vreme bili strogi prema sebi. Kad se suočimo s ovakvom vrstom problema, zašto bismo uvek smatrali da je naša sopstvena greška? Nije li istina da zlo koristi našu Dobrotu i upotrebljava nedostatke u našem razmišljanju? Stoga sam odmah podelio sa rođakom drugačije mišljenje: "To dete mora preuzeti odgovornost za krađu. Ukrasti nekoliko stotina dolara je krivično delo. Ne možemo tolerisati takvo ponašanje. Mi smo toliko bili dobri prema njemu, da bismo saznali da nam je uzeo sav novac. To je ponašanje degenerisanog bića; on mora preuzeti punu odgovornost. S druge strane, nadamo se da vi kao roditelji nećete morati da nosite nikakvo mentalno breme. Voleli bismo da vas vidimo da živite zdrav život."

Znajući moj stav ovim povodom i osećajući čvrstinu u mojim blagim rečima, rođak je mi je odmah zapretio, koristeći svoje ljudsko lukavstvo: "Plašim se da je dete vrlo nepromišljeno. Ako ga prijavimo policiji, on bi mogao otkriti vaš identitet i ugroziti vam bezbednost." U to doba, moja žena jeste imala tu brigu, i složila se s onim što je on rekao. Ja sam, s druge strane, prozreo ovu površinsku brigu za našu bezbednost, koja je bila ništa drugo do otvorena pretnja. Znao sam da misli mog rođaka nisu nimalo ispravne. Da sam se složio s njima, zapravo bih im naudio. Oni su zloupotrebljavali našu Dobrotu i naše neispravne misli koje su se plašile da ne budemo prijavljeni i privedeni u policiju. Zato sam nedvosmisleno rekao: "Nadam se da će se dečak vratiti. Ako se to ne desi u roku od 24 sata, mada možda on to ne očekuje, ja se hoću usuditi da prijavim krađu policiji." Sutradan mi je rođak rekao da će nam vratiti novac; ako to ne učini, neće moći da pogleda u oči svojim prijateljima i rodbini dok je živ. Bio sam srećan što je ovako jasno uspeo da shvati principe, i mirno sam prihvatio novac koji nam je vratio u ime svog sina.

Dok smo delili svoja iskustva iz kultivacije, jedna praktikantkinja mi je rekla da je njen muž oduvek ometao njenu kultivaciju – pretio joj je, tukao je i psovao. Sada je tera da se razvedu. Upitao sam je: "S obzirom da na ovo možeš da gledaš bez nezadovoljstva i mržnje, ne tražeći ništa od imovine, s tvojom ispravnom verom u Dafu nimalo poljuljanom, čega onda imaš da se bojiš? Ti si učenik Dafe i imaš svoje dostojanstvo. Da li učenik Dafe treba da bude tako Dobar (Šan), a ipak da bude bez prebijene pare, da spava na ulici i prosi hranu? Zar ne ugađaš elementima zla koji su u pozadini tvog muža? Činjenica je da su se mnogi ljudi degenerisali. Što si ti bolja prema njemu, ovi će te više iskorišćavati i progoniti te. Pošto pročistiš svoje misli, možeš mu reći otvoreno i dostojanstveno: Ako želiš da se razvedeš od mene samo zato što vežbam Falun Dafu, odluka je na tebi. Međutim, ja imam pravo na moj deo imovine ove porodice.' Istovremeno možeš poslati ispravne misli da uništiš elemente zla u njegovoj pozadini. Samo pokušaj." Narednog dana, praktikantkinja mi je rekla da kad je umirila misli i rekla to svom mužu otvoreno i dostojanstveno, muž je ostao bez teksta, u šoku. Rekao je: "Mislio sam da vi praktikanti nemate vezanosti za novac i imovinu." Odgovorila je: „Naravno da nismo vezani za novac i imovinu. Ali ti to koristiš da bi progonio učenika Dafe. Mi se ne bojimo da imamo novac i imovinu. Ja imam prava na udeo u svemu što pripada ovoj porodici." Sve od tada, njen muž je uvukao svoje rogove i više nije bio nerazuman.

Moj ujak i ujna su bili praktikanti. Pod velikim pritiskom zabrane Falun Dafe 22. jula (1999) bili su u strahu od zla i pokušavali su da prikriju strah opravdanjima poput "Ruka se s bedrom ne može nadmetati po snazi" i "Ovo je ono što se zove diktatura." U svom srcu su vrlo dobro znali da je Dafa dobra, pa su i dalje vežbali kad ih niko ne bi video. Ali oni su prikrivali svoju vezanost za strah baveći se raznim aktivnostima običnih ljudi, poput učenja Taičija i plesa, ili su ovo pokušavali da opravdaju kao saobražavanje sa stanjem ljudskog društva. Kad bi neka obična osoba pričala o Falun Dafi ili je čak klevetala, oni bi se pravili da ne čuju, kao da to nema nikakve veze s njima, kao da nikad pre nisu bili deo Dafe. Oni su čak moje napore da objasnim istinu smatrali za "bavljenje politikom", "borbu s ljudima" itd, i nisu hteli da imaju nikakav kontakt sa mnom.

Jednog dana, kad sam ih posetio kod kuće da im dam nove članke Učitelja, ujak me je izgrdio i zatražio da više ne dolazim kod njih kući. Odmah sam im strogo ukazao na nešto: "Vi ste toliko toga dobili od vežbanja Dafe. Jasno znate da je ova Dafa nešto najispravnije i da Đijangov režim širi laži, a ipak gledate na Dafu s prljavim načinom razmišljanja običnih ljudi. Imate li još uvek barem malo savesti? Zaslužujete li da budete učenici Dafe? Kad se Dafa, koja vam je toliko doprinela duhu i telu, nalazi pod udarom zla, kako možete biti toliko indiferentni i toliko se plašiti da ustanete za Dafu? Plašite se čak i da vam ja, rođak, dođem kući. Zaslužujete li i dalje da budete ljudi? Ja otvoreno vežbam kultivaciju u Dafi, bez imalo straha i izvrdavanja. Ono što sam dobio je poštovanje mojih kolega, bivših nadređenih i policije, koja sada poštuje Dafu i učenike Dafe; ostavio sam sliku praktikanta koji živi svoj život otvoreno i dostojanstveno. Iako sam beskućnik zahvaljujući progonu, živim ponosito, širokog uma i sve više bujam. Šta je s vama? Vi ne živite kao ljudi, čak ni kao duhovi, već upražnjavate nekakvu trulu, patetičnu egzistenciju. Je li to normalno stanje za ljudsko biće?" Moje stroge reči, koje su manifestovale dostojanstvo Dafe i najispravnije misli učenika Dafe, uzdrmale su im srce, i navele ih da sagledaju sopstveni neispravan stav prema Dafi.

Bila je jedna učenica Dafe koja je napustila dom da bi bolje potvrdila Dafu, i koja je otišla na sastanak sa prijateljem u nadi da će mu objasniti istinu. Neočekivano, njeni roditelji, njen muž, njen dobar prijatelj i njen šef na poslu su se zaverili sa lokalnom policijom i poslali je u centar za ispiranje mozga. Praktikantkinja je shvatila da to zlo pokušava da iskoristi njenu Dobrotu, i da koristi njena osećanja prema prijateljima i rodbini da bi progonilo nju, učenika Dafe. Nisu je pogodila ljudska osećanja i licemerne reči njene porodice i prijatelja, koji su tvrdili da to rade za njeno dobro. Kao učenik Dafe, ona je potvrđivala Dafu rizikujući sopstveni život, i to je radila s neustrašivom ispravnom verom. Istovremeno je razotkrila njihovo loše ponašanje ispravnim mislima i milošću. Uskoro, poništavajući smetnju i zle elemente koji su ih kontrolisali iz drugih dimenzija, ona im je pomogla da shvate da su loše postupili, a to je zauzvrat dovelo do toga da je odmah puste na slobodu. Ti ljudi sada su počeli ponovo da se lepo ponašaju prema njoj. Kroz ovu epizodu, ne samo da je oslobodila sebe, već je takođe spasila mnoga bića koja su bila uključena u tu stvar.

Jedan drugi praktikant je otišao u Peking da potvrdi Dafu. Nije mogao naći mesto gde da odsedne, pošto su svi hoteli tražili ličnu kartu, a bezbednost mu je bila ugrožena. Dok je tražio mesto da odsedne, borio se s pitanjem: Da li ovo znači da treba da pretrpim više teškoća, ili znači da treba da se oslobodim neke vezanosti? Neko vreme je mislio o tome iz tog ugla, ali i dalje nije mogao da shvati. Kasnije je te noći pomislio: "Došao sam u Peking da potvrdim Dafu –što je najsvetija i najispravnija radnja u univerzumu. Zato sve treba da bude najbolje, najispravnije. Kako se može dopustiti da ne mogu da nađem mesto gde ću prespavati?" Malo pošto je dobio ovu misao, pronašao je odličan hotel u kom mu nisu tražili ličnu kartu.

Najčistija misao učenika Dafe i njegovo najbolje mentalno stanje mogu istopiti čak i dijamant. Ako ne težimo teškoćama i nevoljama, niti smatramo "prljavštinu za lepotu", dostojanstvo Dafe će se manifestovati kroz nas. Jer tada nećete misliti da ti oni daju de (vrlinu) kad te tuku, već ćeš misliti da oni progone Dafu. Onda nećeš misliti da ti oni daju de kad ti oduzmu novac ili nešto tvoje; već ćeš misliti da oni namerno nanose štetu učenicima Dafe i Dafi. Kad te stave u zatvor, to ćeš sagledati kao progon koji cilja direktno na Dafu, a ne kao deo tvoje kultivacije. Svaku manifestaciju zla, u svemu moraš sagledati iz perspektive Fa-ispravljanja; ne smeš im dati nimalo šanse da iskoriste tvoje neispravne misli; i nikad se ne smeš složiti ni sa kakvim proganjanjem tebe od strane zla.

U aprilu prošle godine sam prevaren i odveden u pritvor. Dok su me saslušavali, nisam osećao da me na bilo koji način isleđuju. Naprotiv, do kraja sam svim prisutnim, radosno prikazivao najčistiju Dobrotu učenika Dafe. Mojoj glavnoj svesti je bilo sasvim jasno da treba da ispravim sve što nije ispravno u svakoj sredini. Pitali su me da li sam došao u pritvor da unapredim svoj nivo, i rekli su mi da su svi praktikanti koji su tamo došli smatrali to dobrom sredinom za napredak u kultivaciji. Rekao sam im direktno: „Ne, ovo nikako nije mesto za nekog tako plemenitog poput mene. Prevaren sam i kidnapovan. Ovo je iracionalni progon protiv mene. Ovo se nikako ne može smatrati dobrim mestom da Dafa učenici unaprede svoj nivo u kultivaciji. Nadam se da ćete me što pre pustiti." Kad su me upitali o mom poreklu, nabrojao sam sve profesore, doktore, dekane itd. među mojim rođacima, dajući im do znanja kakvi ljudi vežbaju Falun Dafu. Ovo sam uradio da bi pokušao da im prenesem da smo mi učenici Dafe vrlo talentovani ljudi; mnogi od nas su elita ljudskog društva, i nismo u redovima onih koji osećaju duhovnu prazninu i kojima je potrebna mentalna potpora. Šta god bi me upitali, ja bih uspeo da usmerim razgovor na temu kako biti pristojno ljudsko biće. Kroz sve ovo sam ih vodio svojom moćnom ispravnom verom i glavnom svešću. Rezultat je bio da su postali pomalo uzbuđeni i da su me gledali s puno poštovanja. Više u sebi nisu imali ideju da će me progoniti.

U zatvoru nisam krivio zatvorenike zbog toga što se međusobno tuku. Umesto toga, obrazlagao sam im: "Kad se zlom uzvraća na zlo, ljudi mogu da nauče samo zlo jer tada nekom drugom predaješ zlo koje si pretrpeo od drugih. Ali ako na zlo uzvratiš Dobrotom, ljudi će moći da nauče Dobrotu i sagledaju svetlu budućnost. Pošto se policija pretvarala da je dobra prema vama, dok u svom srcu nisu bili dobri, vi možete da osetite njihovo zlo, i na taj način učite da budete zli. Zbog toga prevaspitavanje kroz prinudni rad ne može da promeni prirodu osobe. Međutim, Falun Dafa može da promeni osobu iz osnova, tako da ona večito naginje Dobroti, tako da zauvek žudi za Dobrotom i gleda u pravcu Dobrote." Pošto sam ovo rekao, zatvorenici su prestali da se tuku i više su mislili na druge. Pre nego što sam poslat u pritvor, čuo sam mnoge priče o tome kako praktikanti promovišu Dafu zatvorenicima, i kako je lako povisiti svoj nivo u zatvorskom okruženju. Ali dok sam ja bio tamo, zbilja sam se pitao kako to može biti mesto da praktikanti budu u njemu!

Zatvori vrve od prljavih reči i prljavštine od nečistih misli i lošeg ponašanja zatvorenika. Zato sam im objasnio istinu i dao im da znaju za Dafu kroz moje sopstveno iskustvo u kultivaciji. Međutim, neki od njih su mi postavljali pitanja samo da bi ubili vreme, i ja sam se tim povodom zamislio: "Kako mogu sa svima pričati o Dafi, kao da je to nešto obično? Nije li to huljenje Dafe?" Na ovaj način sam sačuvao da moje razmišljanje o širenju Dafe u zatvoru bude racionalno tokom celog boravka. Osim toga, kako jedno toliko prljavo mesto može biti dobro za kultivaciju naših praktikanata? Imao sam snažnu ideju u glavi da odatle treba odmah da odem i radim šta treba za Dafu.

Čim sam stigao u pritvor, zatražio sam od čuvara dozvolu da vežbam. Nisu se složili i naložili su osobi u ćeliji da me nadgleda. Bez žurbe da počnem da vežbam, ja sam iskoristio priliku da im objasnim istinu kad su me stražari pozvali na razgovor. Preneo sam im suštinu Dafa kultivacije, slomio sam njihove misli i predstave koje je zlo oblikovalo na različite načine, ispravio sam u njihovim umovima sve ono što nije bilo ispravno i inspirisao sam njihovu dobru stranu. U to doba sam imao misao da u njihovim glavama treba da rastopim zlo svojim najčistijim i najboljim mentalnim stanjem. Puno puta, kad bi se nekoliko čuvara okupilo oko mene, ja sam im objasnio istinu i inspirisao njihovu Dobrotu svojim dobrim raspoloženjem i svojom predanošću Dobroti.

Postepeno su se svi promenili, uključujući policajca kog su zatvorenici mrzeli i kog su nazivali najopakijim. Rekao mi je: "Možeš vežbati 10 minuta u mojoj smeni. Ali ne duže od toga." Rekao sam mu: "Posle 10 minuta sam tek na početku. To je nedovoljno." "Onda najviše 15." Osmehnuo sam se. Znao sam da dalje nema potrebe da se raspravljam –oni su se menjali. I nema razlike između obećanja da će vežbe trajati 15 minuta, ili jedan sat. Pošto sam uvek izgledao srećan, stražari su me iz straha da neće moći da kontrolišu zatvorenike, zamolili da se ne osmehujem pred zatvorenicima. Rekao sam im da sam ja optimistično biće koje je odgojeno uz pomoć Dafe, i da je to moja prava priroda. Pošto sam uvek izgledao veselo dok sam pričao s policajcima, zatvorenicu se plašili da imam neku posebnu vezu s policajcima budući da su zatvorenici, pa čak i oni najjači, mogli samo da sagnu glavu dok bi pričali s policajcima, a kamo li da uspeju da se osmehnu. U ovoj situaciji, njihov nadzor je postao sušta formalnost, kojom se ništa nije postizalo. Kad sam vežbao vežbe, policajci su mi čak pomagali. Zato zatvorenici nisu mogli da shvate šta to držim u rukavu.

Kasnije su od gore došla naređenja da se pojača nadzor. Tada je stražar od mene zatražio da više ne širim Dafu među zatvorenicima. Rekao sam: "Dok me neko nešto ne upita, nikome ni reč neću reći." Znao sam da su ljudi radoznali i da će me pitati. Osim toga, Dafa je nešto najdostojanstvenije i ne možemo pričati o njoj bilo gde, kao da su to neke obične reči i fraze. Onda su stražari naložili osobi u ćeliji da objavi svima da nije dozvoljeno da se priča o Falun Gongu. Zaista ništa nisam pričao, i nastavio sam da mislim o Dafi dok sam radio, sve vreme s osmehom na licu. U tišini sam radio 18 sati na dan, osmehujući se, ne govoreći ni reč. Sutradan je osoba iz ćelije požurila da izvesti stražara: "Moć meditacije ovog čoveka je previše jaka. Kad on ništa nije govorio, niko od nas takođe nije mogao da govori." Zaista, ja nisam imao nikakav osećaj da sam pod pritiskom, bilo unutar ili izvan visokih zidova zatvora. Jasno sam znao da tu ne treba da budem. Um mi je bio miran kao mirna voda, ali slobodan kad sam to želeo. Ništa mi nije moglo uticati na misli. Rekao sam zatvorenicima: "Vi ne znate dužinu vaše kazne, dok je sve moje u mojim sopstvenim rukama. Zapravo, sve što treba da kažem je: 'Više neću vežbati' i oni će me pustiti. Ovde sam zatvoren samo zato što odbijam da to kažem." Svaka reč koju sam izgovorio i sve što sam učinio zadobilo je poštovanje policajaca i zatvorenika. Niko me nije prijavio kad sam vežbao. Čak ni kad bi me zatekli da vežbam, policija ništa ne bi rekla.

Jedne noći je na meni bio red da dežuram. Bilo je vrlo toplo. Zato sam počeo da mašem nečim da ohladim one koji su spavali oko mene. Na moje iznenađenje, glavni zatvorenik je iznenada skočio na noge i u panici mi rekao: "Gospodine, molim vas da nas ne hladite. To je protiv nebeskih principa." Odmah sam stao, više ne misleći da je to nešto dobro. Posle mesec danas sam pušten. Kad sam otišao, stražar nije smeo da mi priđe jer je lio suze. Glavnom zatvoreniku je bilo žao što nije sa mnom imao poslednji obrok. Zapisao sam članke Učitelja kojih sam mogao da se setim i ostavio im ih.

U policijskoj pod-stanici su mi zatražili da pišem o svom stavu prema Falun Gongu, o tome zašto sam vežbao Falun Gong vežbe u pritvoru, o tome zašto sam širio Dafu u zatvoru. Jasno sam video njihovu zlu nameru. Napisao sam svoje misli o Dafi i odbio da napišem bila šta drugo. Pročitali su i rekli da se to ne može odobriti. Rekli su na uvredljiv način da nisam razuman, da ne smem tako da pišem, i da će me osuditi na 3 godine radnog logora. Rekli su da to nije prihvatljivo i vratili su mi papir da ga ponovo napišem. Ni u čemu nisu bili u pravu, pa sam u sebi odbacio sve što su mi rekli. Smatrao sam da to što mi traže da ponovo pišem znači da prethodno nisam pisao s dovoljno odlučnosti i čvrstine. Zato sam na samom početku napisao: "Mislim da je Falun Dafa najveća kultivacija ispravnog Fa poznata u istoriji." Svim srcem sam se usredsredio na ove reči. To je bio moj odgovor zlu. Odmah su me pustili.

Prošlog oktobra, jedan od rukovodilaca provincijske Službe 610 je zatražio da porazgovaram s njima. U svakom trenutku, postupao sam prema njima s ispravnom verom i mudrošću. Kad su neučtivo pomenuli ime Učitelja, rekao sam im na racionalan i miran, ali nepokolebljiv način: "Morate poštovati mog Učitelja. Ovo je osnova za naš razgovor. Inače razgovor se neće nastaviti." Pogledali su me u oči i ispod moje mirnoće sagledali nepokolebljivu ispravnost. Promenili su ton. Iako smo svi pričali i smejali se veselo, zapravo smo se nadmudrivali i nadjačavali. Svaka reč je bila kao bljesak sečiva. Svaka reč je bila zamka. Na ovaj način su pričali sa mnom ceo dan, s krajnjim ciljem da uspavaju moju glavnu svest i dobiju od mene šta im treba. Ali od samog početka sam bio potpuno svestan njihove prave namere i uspeo sam izađem na kraj s njihovim intrigama uz pomoć mudrošću koju sam dobio od Dafe. U staloženom razgovoru bilo je brojnih pretnji, ali sve što sam ja iskazao je moja ispravna vera u Dafu. Na kraju nisu uspeli da pronađu nikakav nedostatak, ili bilo šta što im je trebalo, i samo su mogli odustati. Zatim sam im mirno rekao: "Dok god imate malo dobre volje i ispravan stav prema Dafi, mi praktikanti ćemo vam ponuditi spasenje." Nisu imali drugog izbora sem da iskažu svoju zahvalnost prema meni.

Kasnije sam otišao kod jedne praktikantkinje u drugom gradu. Njen muž je autoritet u svom naučnom polju i supervizor doktoranata nauka. Pročitavši neke od mojih članaka za razmenu iskustava, ukazao mi je veliko poštovanje. Stavio mi je na raspolaganje njihovu najbolju spavaću sobu i njegovu radnu sobu, gde sam u mirnoj atmosferi napisao puno članaka, potvrđujući Dafu. On sam je zapravo prešao u malu sobu s lošom ventilacijom, da bi radio na razvojnim planovima u svojoj struci. Mnogi praktikanti nisu mogli da shvate ovo, pa su primetili: "On uopšte nije bio srećan kad smo mi bili kod njega kući. Svakom bi priredio da spava u toj maloj, zagušljivoj sobi. Čudo kako je prema tebi bio dobar i dao ti najbolju sobu. Zbilja je teško poverovati." Prema mom shvatanju, kad je ono što prikazuješ ljudskom biću isključivo racionalnost, mudrost, spokojstvo i dostojanstvo učenika Dafe, to ljudsko biće mora poštovati Dafu. Razlog zašto se tako lepo ponašao prema meni je to što sam ja otelotvorio mudrost i dostojanstvo Dafe. Iako nisam puno znao o njegovom naučnom polju, pokušao sam da ga navedem da razmisli o svom polju iz drugačije perspektive, koristeći mudrost koju sam dobio kroz kultivaciju Dafe. Rekao sam: "Profesore, ja malo znam o vašem istraživačkom polju, ali moje razumevanje istog, kao što sam malo pre elaborirao, verujem da je dublje nego kod bilo kog od vaših doktoranata, koje ste obučavali. Čak ni vi možda nemate tako prostrane dimenzije u svom razmišljanju. Sva moja mudrost dolazi od Falun Dafe." U šali sam mu rekao: "Profesore, treba da mi dodelite doktorsko zvanje." Profesor se osmehnuo, s rečima da će i on proučiti Džuan Falun.