Falun Dafa Minghui.org

Put marljive praktikantkinje

(Minghui.org)

Mada sam bolovala od mnogih bolesti, uključujući bolesti srca i bubrega, u bolnici više nisu hteli da vode računa o meni. Zato sam pokušala da se konsultujem s lekarom i vračarom, ali oboje su odbili da me prime.

Onda sam otišla kod drugog čoveka koji proriče sudbinu, u oktobru 1995. Čim je počeo da mi proriče, odjednom je osetio nepodnošljiv bol u stomaku. „Ne mogu vam proreći sudbinu,“ rekao je stenjući. „To je preko mojih mogućnosti, molim vas idite. Neću vam naplatiti.“

Moj mlađi brat i njegova žena su saslušali moju priču o neuspehu da se izlečim. Tada mi je ona dala primerak Falun Gonga, uvodne knjige u praksu kultivacije Falun Gong. Rekla mi je da pročitam što pre.

Neverovatna moć Falun Gonga

Zamolila sam muža da vidi gde je vežbalište Falun Gonga. Kad se vratio, doneo je knjigu Džuan Falun i ja sam je pročitala iste noći.

Moje Treće oko se otvorilo, što mi je omogućilo da vidim da knjiga sija zlatnom svetlošću. Knjiga je bila teška kao da ima oko 40 kg, a kad sam je otvorila, svaki znak je bio u pokretu. Osim toga sam videla ljude u belim i crnim odorama kako sede u meditaciji, i puno faluna, dok sam u ruci držala Džuan Falun.

Radeći vežbe na vežbalištu, i čitajući Džuan Falun, osetila sam da su mi mnoge loše supstance uklonjene iz tela. Posle tri dana više nisam imala nikakve simptome bolesti, i moje telo je bilo lagano.

Jednog dana dok sam dremala, videla sam svojim Trećim okom kako Učitelj Li (osnivač) i četvoro ljudi operišu moj grudni koš. Učitelj je izgledao iscrpljeno, pa sam mu rekla da se odmori. Učitelj je rekao: „Ne, tvoje telo je previše komplikovano. Moram završiti ovo što radim bez obzira na umor.“

Posle operacije sam se probudila. Bolovi u leđima, drhtanje i sve vrste neprijatnosti koje sam imala su bili nestali, kao i crne tačke na mom licu.

Preko 20 puta odvedena u centar za ispiranje mozga

Od početka progona, moj muž i ja smo dvaput odlazili u Peking da apelujemo za slobodu za Falun Gong. Oba puta smo bili uhapšeni i zatvoreni na 5 dana. Sve u svemu, više od 20 puta smo odvođeni u centar za ispiranje mozga.

Tokom Kineske Nove godine 2001. smo stavljali banere i nalepnice po našem kraju. Nekoliko dana kasnije smo obesili banere s rečima „Falun Dafa je dobra. Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri,” u našem okrugu.

Dok sam išla u posetu roditeljima, lokalne vlasti su uhapsile mog muža i odvele ga u provincijski cenata za ispiranje mozga. Zamolila sam druge praktikante da povedu računa o mom sinu od 14 godina, dok pokušavam da izbavim muža.

Kad sam zaposlenima u centru objasnila razlog svoje posete, oni ne samo da su odbili da mi daju da posetim muža, već su me zadržali tamo na mesec dana.

Muža su žestoko tukli, pa sam rekla direktoru centra da ću izvesti na sud sve koji tuku mog muža. Potom su ga odveli na rentgen i tvrdili su da je onaj koji je tukao mog muža kažnjen.

Posle mesec dana u centru za ispiranje mozga, policija je osudila mene i mog muža na 3 godine prinudnog rada i prebacila nas u radni logor. U radnom logoru, pričala sam sa čuvarima o Falun Gongu i oni su saosećali s mojom situacijom.

Energija praktikanta kvari mašinu

Pet dana pre isteka trećeg meseca u radnom logoru, dva stražara su me odvela u auto i rekla mi da me vode na lekarski pregled, pa ako sam zdrava ostaću u logoru, ali ako sam bolesna, idem kući.

Pregled u bolnici je pokazao da imam problema sa srcem, i da imam visok pritisak. Onda me je doktor priključio na neku napravu i rekao mi da skačem, trčim i penjem se uz stepenice, ali ja nisam pristala da to radim.

Potom su čuvari odneli tu napravu u bolnicu da se očita, ali mašina za očitavanja se pokvarila. Bolnica je morala da pozove fabrički servis. Trećeg dana su me ponovo priključili na onu napravu, ali sam ja odbila da radim šta mi je rečeno. Četvrtog dana, mašina za očitavanje se ponovo pokvarila.

Kad je doktor pozvao fabriku da ga posavetuju, rekao im je da je praktikantkinja Falun Gonga nosila napravu. Iz fabrike su rekli: „Njena električna struja je veća od maksimalne kojom mašina može da se optereti.“

Doktor je odbio da me drži u bolnici, mada je glavni internista hteo da me zadrži radi eksperimenata. Rekla sam mu: „Jesam li ja životinja? Zašto biste, pobogu, eksperimentisali na meni? To bi bio zločin.“

Odmah je potpisan dokument o mom otpuštanju. Pozvana je Služba 610 da dođu po mene. Ali ja sam porekla taj aranžman i organizovala da rođak dođe po mene.

Deljenje Dafa materijala

Pošto je lokalna vlast neprekidno sarađivala sa Službom 610, bila sam prinuđena da napustim dom da bih izbegla progon.

Potražila sam utočište kod kuće rođaka i uključila se u deljenje Dafa materijala. Pomagala sam praktikantima da uspostave mesto za kreiranje materijala.

2003, dok sam i dalje bila u bekstvu, praktikanti iz mog grada su me zamolili da dođem kući da zajedno s njima napravim materijale. Kupili su printere i kopire i postavili ih kod mene kući.

Takođe sam shvatila da nije u redu biti beskućnik i da odlaskom kući treba da se oduprem progonu.

Uz pomoć praktikanata, napisala sam pismo o progonu koji je moja porodica doživela, uključujući smrt mog oca, i podelila sam puno kopija u našem kraju, što je imalo veoma pozitivan efekat na policiju i vlast.

Vratila sam se kući i zatražila od policije da mi vrati moj kompjuter. Kupila sam DVD pisač i počela da kreiram kod kuće materijale za objašnjavanje istine. Našim materijalima smo pokrili široko područje. Ovo je polako unapredio našu sredinu za kultivaciju.

Kad je moj muž oslobođen i kad se vratio kući, delili smo materijale od vrata do vrata, što je dalo još dobrih rezultata.

Bili smo kompjuterski nepismeni, i na raspolaganju nije bilo praktikanata koji umeju sa tehnikom. Koristeći mudrost koju nam je dao Falun Gong, i instrukcije s kompjutera, mi smo uspeli da proizvedemo puno materijala.

Nakon objave Devet komentara o Komunističkoj Partiji, praktikanti su delili svoja razumevanja i odlučili su da pomognu ljudima da istupe iz Partije i njenih omladinskih organizacija.

Najpre smo išli na mnoga gradilišta u našem području. Pobrinuli bi se da najpre razgovaramo s rukovodiocima. Kad bi oni istupili iz Partije, dopustili bi nam da se obratimo radnicima, kao i svakom novom radniku koji bi se kasnije proključio.

Bilo je ljudi koji su odbijali da nas saslušaju, koji su pretili da će nas prijaviti, koji su nas psovali ili udarali. Sve ove situacije smo rešavali uz osmeh, gledajući unutar s ciljem da unapredimo sebe. Jednom kad bismo razrešili problem, ti ljudi više ne bi pravili prepreke našim naporima, već bi takođe odlučili da istupe iz Komunističke Partije Kine.