Falun Dafa Minghui.org

Suočio sam se sa svojom sebičnom prirodom dok sam popravljao rukovođenje vremenom

(Minghui.org)

Želim da podelim iskustvo o procesu prepoznavanja i oslobađanja od slojeva moje egoistične prirode, u obliku vezanosti za vreme. Pisanje ovog iskustva je dragocena prilika da bacim pogled na svoj put kultivacije u poslednjih godinu dana i da dublje prekopam po testovima koje nisam uistinu prošao godinama unazad, na taj način stičući nova razumevanja.

Postati kultivator

Moj najveći strah, kao obične osobe, je bio da ću jednog dana morati da umrem. Nekoliko godina, ova predstava me je dovodila do izuzetnog pesimizma. Išao sam na fakultet u mom rodnom gradu u Italiji i studirao društveno-ekonomska pitanja. Shvatio sam koliko je društvo u lošem stanju i postajao sam sve više zabrinut i ljut jer većina onih oko mene izgleda da nisu shvatali ozbiljnost ekološkog i društvenog raspada oko nas.

Na kraju sam postao apatičan i često sam mislio: „Šta me briga? Na kraju ću umreti i sve izgubiti.“ Nisam mogao da obuzdam taj strah, koji je veoma pogađao moj odnos sa mojom porodicom i prijateljima. Bio sam neučtiv, ciničan i konfliktan. Bio sam siguran da znam bolje od svih i da me niko ne može razumeti. Počeo sam da pijem i uzimam drogu, što je dalje pogoršalo stvar.

Tokom tog perioda sam takođe dobio neke bolesti, poput infekcije bešike, koja je bila veoma bolna dok sam mokrio, plus su se problemi s kolenom, koje sam od ranije imao, drastično pogoršali. Sve ovo je uvećalo moju nervozu i loše raspoloženje, i osećao sam da se udaljavam, hteo sam da krenem ispočetka, daleko od svih.

Počeo sam da vežbam Falun Dafu 2006, dok sam živeo u drugoj zemlji. Sve se promenilo na bolje. Pročitao sam Džuan Falun, glavnu knjigu Falun Dafe, za dva dana i želeo sam ponovo da je čitam. To je zbilja bio predivan osećaj, mada nisam umeo da shvatim zašto.

Trebalo mi je nekoliko meseci da pročitam sva predavanja Učitelja po hronološkom redu. Sećam se da nisam imao nikakve posebne namere, samo sam bio gladan znanja i želeo sam sve više da čitam. Imao sam puno vremena na raspolaganju, pošto sam dao otkaz na poslu i putovao sam. Nekoliko meseci u suštini sam učio Fa i vežbao pet vežbi. Malo po malo sam prihvatio učenje Učitelja, zahteve za popravljanjem moralnog karaktera, i sledio tradicionalne načine u svom ponašanju. Moja narav se promenila, počeo sam više da slušam, a manje da govorim, moj strah od budućnosti je nestajao. Prestao sam da pijem i pušim. Smatrao sam da ću biti dobro, dok god imam Dafu. Bolesti su nestale i mogao sam da sedim u lotosu, nešto što je ranije bilo nezamislivo.

Raditi tri stvari

Nakon učenja Učiteljevih predavanja vezanih za odgovornosti Učenika Dafe da rade tri stvari, osetio sam da započinje nova faza. Kad sam prihvatio Učiteljev zahtev za objašnjavanjem istine, momentalno sam postao nestrpljiv da učestvujem i da nešto preduzmem. U to doba nisam znao, ali moja egoistična priroda će biti razotkrivena kroz vezanost za vreme.

Učitelj je rekao:

“Nadam se da će posle odlaska kući svako od vas iskoristiti svoje vreme za istinsku kultivaciju.“ (Džuan Falun)

Ova rečenica Fa me je nedavno pogodila kao nikad pre. Rekao bih da sam osetio neizmernu milost Učitelja. Moje razumevanje je da se Učitelj nada da će učenici Dafe moći da iskoriste ograničeno vreme tokom Fa-ispravljanja da ispune svoje zavete, koje su potpisali. Učitelj mi je dao puno prilika da otkrijem mnoge aspekte toga i napredujem u svojoj kultivaciji. Hvala Učitelju što me nisi napustio onda kad moje ponašanje nije bilo na liniji s Fa i hvala svim kolegama praktikantima, što su mi se našli.

Sećam se da sam upitao sebe: kako da na najbolji način iskoristim vreme, u skladu sa onim što Učitelj traži? Pošto nisam puno znao o projektima za objašnjavanje istine koje su osnovali praktikanti da bi razotkrili zlo i objasnili istinu, smatrao sam da je deljenje flajera najefikasniji način. Mislio sam da što više flajera podelim, to bolje.

Jedna od prvih aktivnosti kojima sam se priključio je bilo deljenje flajera prolaznicima. Prvi put kad sam otišao u kinesku četvrt, tamo je bilo vrvelo od turista i lokalaca. Posle nekog vremena, jedan Kinez mi je uzeo svežanj flajera iz ruke, a onda ih pocepao i bacio mi ih u lice. Onda je otišao u tišini.

Sve se odigralo kao usporen snimak. Nekoliko sekundi sam bio u šoku, a onda se ukazala moja demonska priroda, jedva sam se uzdržao da ne pojurim za tim čovekom, i loše misli su mi ušle u glavu: „Kako se usuđuješ? Ja sam došao da te spasim, a ti ovako reaguješ? Možda bi trebalo da te tresnem po licu da bi me saslušao?

Kad sam se smirio, bio sam još više šokiran! Pitao se kako sam mogao imati takvu reakciju. Smatrao sam da je moja borbena priroda razotkrivena, ponovo ona predstava da znam bolje nego taj čovek, pa me zato on mora slušati.

Učitelj je rekao:

“Negovanje Šana podstiče u srcu veliko, blago milosrđe, a kad se milosrđe razvije, čovek shvata da sva bića pate. Budizam stoga razvija sklonost ka spasavanju svih živih bića.” (Džuan Falun)

To nije bio iskaz milosti kakvu učenik Dafe treba da ima da bi živim bićima dao priliku da saznaju istinu, već ljudski mentalitet hvalisavosti, želje da ga slušaju, jer ja sam bolji pa imam pravo da radim šta hoću. U tom slučaju, moja skrivena misao je bila da stavim flajer čoveku u ruku, da bih mogao da odem do sledećeg. Nisam uistinu obraćao pažnju na kvalitet svojih postupaka, zanimao me je samo kvantitet. Želeo sam da nakupim vrlinu, misleći da sam dosta kasno dobio Fa.

Sada vidim da je ta epizoda izraz vezanosti za vreme. Kad se osvrnem na razne aktivnosti u kojima sam učestvovao poslednjih godina, pojavljuje se obrazac: bilo u grupnoj aktivnosti, ili mojoj sopstvenoj, rezultati su bili loši onda kad je moje razmišljanje bilo usko, fokusirano samo na to da se aktivnost obavi, bez razmišljanja kako se u budućnosti popraviti da bi se postigli bolji rezultati. To je način razmišljanja na kratke staze.

Učitelj nam je rekao:

„Svi biste da nađete brzo rešenje, zar ne? Želite trenutne rezultate? Ovakvo razmišljanje dolazi od partijske kulture. Šta god radili, dobro uradite. U procesu dok se obavljaju stvari, ono na šta se gleda je vaše srce, a ne vaš konkretan uspeh..” (“Fa predavanje na Fa-konferenciji u Njujorku 2016.”)

Znači da je ovakav način razmišljanja na kratke staze komunistički. Pošto nam je Učitelj rekao da je komunizam sada svuda prisutan, a ne samo u Kini, meni je jako važno da prepoznam ove elemente i oslobodim ih se.

Razmišljanje na duge staze

Spoznaja da razmišljanje na kratke staze predstavlja kritičan aspekat moje egoistične prirode, nečeg što treba da ispravim, dalo mi je samopouzdanje da dalje radim na ovome.

Znamo da je Učitelj produžio vreme za nas, da bi omogućio da živa bića imaju priliku da saznaju istinu. Iz ovog razloga ja vidim vreme kao najvažniji resurs koji imamo, i zahtev Učitelja je da se ono mudro koristi da bi efekat bio dobar. Da bismo ovo izveli potrebno je da zajedno radimo na projektima koji mogu imati širu publiku.

Prošlog leta, nakon čitanja ‘Dijaloga s vremenom,’ iz Bitno za dalje napredovanje:

„Učitelj: Koje probleme još uvek nalaziš kod mojih učenika?

Božansko biće: Tvoji učenici se mogu podeliti na dve grupe.

Učitelj: Koje su te dve grupe?

Božansko biće: Jedna grupa u stanju je da bespoštedno napreduje u Fa, sledeći tvoje zahteve. Ova grupa je prilično dobra. Druga grupa je vezana za ljudske stvari, nevoljna je da ih pusti, i nije u stanju da odlučno napreduje.

Učitelj: Da, vidim to.”

Stekao sam dva razumevanja: jedno je da je vreme na našoj strani, božanstvo koje igra pozitivnu ulogu u Učiteljevom Fa-ispravljanju, tako da nema razloga da brinem koliko će ova faza trajati, dok god marljivo radim tri stvari. Ovo mi je zbilja puno pomoglo da se opustim.

Drugo razumevanje koje sam imao je da u ovom predavanju Učitelj pokazuje nama, učenicima Dafe, koliko je važno dogovoriti se sa drugima kad je potrebna koordinacija i kooperacija.

Moje lično iskustvo mi govori da sam ja u obe grupe, zbog mog kultivacionog stanja. Kad se osvrnem unazad, shvatam da mi se dešavalo da ne poštujem najosnovnije zahteve Učitelja.

Na primer, imao sam fazu kad nisam mogao da ispraznim um tokom učenja Fa. Kao neko ko je stalno zaposlen u mediju u Njujorku, neprekidno sam razmišljao o zadacima koje sam morao izvršiti. To je bilo kao film koji se neprekidno ponavlja i ne može da stane. Ovo me je veoma brinulo, jer znamo da je biti u takvom stanju nepoštovanje Učitelja i gubitak vremena. Mi treba da napredujemo kroz učenje Fa, a mislimo o drugim stvarima i ne možemo da apsorbujemo Fa, plus gubimo vreme.

To je bio začarani krug i što sam se više brinuo, situacija je bivala sve gora. Glavni problem je bio što nisam gledao unutar. Onda sam analizirao misli koje su iskakale tokom učenja Fa. Isprva je izgledalo kao da se ništa posebno ne dešava: imao sam nova zaduženja na poslu, i novim zadacima sam pristupao s pozitivnim stavom. Govorio sam sebi: „Želim da dobro radim posao, to je za objašnjavanje istine.“

Onda mi je sledeći pasus upao u oči dok sam čitao Lunju:

“Svaki život koji se okrene od Dafe je istinski iskvaren. Svaka osoba sposobna da se poistoveti s Dafom je istinski dobra osoba. (“Lun-ju” iz Džuan Faluna)

Shvatio sam da je „Želim da dobro radim posao“ bilo zapravo opravdanje koje je prikrivalo sebične misli i težnje da „Želim da uradim ovaj posao brzo, da bih prešao na nešto zanimljivije, da bih imao više vremena da idem u kupovinu, da bih imao više vremena da se odmorim itd.“

Da, treba dobro da radimo posao, bez obzira na ulogu koju igramo u društvu, što je utoliko pre slučaj ako radimo puno radno vreme na projektu koji su osnovali učenici Dafe da bi objašnjavali istinu. Stvar je u tom da sam koristio svoje shvatanje Učiteljevog učenja kao opravdanje da zapostavim samu osnovu za kultivatora; da učim Fa bez namere, da se konstantno saobražavam s Fa, da bih napredovao u ovoj izopačenoj sredini današnjeg društva i da bih mogao da igram svoju ulogu u Fa-ispravljanju.

Učitelj je rekao:

„...ako ne misliš o dobrim stvarima, onda barem nemoj misliti o lošim. Najbolje je ni o čemu ne misliti.“ (Džuan Falun)

Moje iskustvo je da kad se suočimo s odgovornostima, zadacima, radom na projektu itd, treba da izbegavamo negativno razmišljanje, jer naše misli mogu da utiču na ovu površinsku stvarnost. Imati pozitivne misli može biti od pomoći, ali takođe može da dovede do izazova, usled emocija i predstava osobe. Najbolje je ne misliti ni o čemu, što znači ostati nedirnut, i koristiti sopstvenu mudrost da se završi zadatak, bez uplitanja ljudskih faktora.

Istinske misli

Jedno iskustvo koje mi je zbilja pomoglo da napredujem i pocepam slojeve moje vezanosti za vreme se desilo pre oko pola godine, posle prisustvovanja koncertu simfonijskog orkestra Shen Yun.

To je bio težak trenutak. Prethodnih 10 dana sam neprekidno imao konflikte s praktikantima, zbog nesporazuma u komunikaciji, i krivio sam ih što ne mogu da shvate najjednostavnije stvari. Plus što je jedan projekat za objašnjavanje istine iznenada ugašen: to je za mene bio šok, i smatrao sam da je to sasvim nerazumna odluka.

Sećam se da sam se osećao otupelo, i istovremeno s previše misli - čudno stanje. Nisam ni želeo da idem na koncert. Onda sam seo očiju zatvorenih i zamolio Učitelja da ojača moju mudrost.

Nakon koncerta mi se desilo da se sretnem sa jednim od praktikanata uključenih u taj otkazani projekat i moja prva reakcija je bila: „Treba da ga utešim, jer mora da se jadno oseća nakon svog uloženog napora.“ Seli smo na kafu i ispalo je da on mene ohrabruje. Moje loše stanje je bilo evidentno i on mi je rekao nešto poput: „Osećam da sam uradio najbolje unutar sopstvene odgovornosti. Naravno da sam žalostan, ali ne želim da se zaglavim u žalosti.“

To je bio podsetnik da ne gubim vreme, već da produžim dalje i nastavim da radim šta treba da radimo.

Te noći nisam mogao da zaspim. Ležao sam na leđima, piljio u tamu, i ponovo taj osećaj otupelosti i previše misli. Bio sam sve nemirniji, čak još zabrinutiji da ću narednog dana na poslu biti umoran. Onda se nešto desilo. Bio sam na neki način u drugačijoj sredini, kao da sedim u prednjem redu ogromnog bioskopa, gledajući u platno. Sve je bilo potpuna tama i činilo mi se da ne mogu da se pomerim. Nisam mogao ni da mislim. Sve u svemu je postalo vrlo zanimljivo. Bio sam deo bioskopa, ali sam ga takođe gledao, što je bio ugodan osećaj.

Ono što se posle toga desilo je da sam ugledao nešto poput mekanih cigli, kako lebde naokolo. Rekao bih da su se kretale od gore na dole, ali nisam sasvim siguran u to. To je bio vrlo umirujući prizor, a onda mi nešto palo na pamet: to su misli, koje dolaze s raznih mesta, i one će ući u moj mozak.

Ne znam kako sam uspeo da prepoznam svoje prave misli, one koje dolaze od glavne duše. Počeo sam da se osećam neprijatno gledajući sve te cigle/misli kako lete oko mene, a da zapravo nisu moje sopstvene. Onda se sve okončalo, bilo je rano jutro i otišao sam ravno na vežbalište. Tokom vežbi mi je nešto odjednom došlo i rekao sam sebi: „Izgleda da je bavljenje svim tim mislima veliko gubljenje vremena, zar ne? Hajde da ih ne prihvatimo, jednostavno ih oteraj kad se previše približe.“

Ovo iskustvo me je naučilo kako da prepoznam i kažem „ne“ mislima koje nisu moje, i takođe da postanem profesionalniji u mojoj radnoj sredini. Cilj je izbeći gubitak vremena.

Imati želju za napredovanjem

Učitelj nam je puno puta rekao da mediji koje vode učenici Dafe treba da se ugledaju na uspešne kompanije i uče od njih. Upitao sam se, kako uspešni ljudi rukovode svojim vremenom i svojim dnevnim rasporedom?

U to doba sam bio sve zauzetiji različitim zadacima, ali sam bez obzira imao osećaj da to nije dovoljno, da ne radim dobro i da gubim vreme. Onda mi se desilo da pročitam nekoliko članaka na ovu temu, i otkrio sam da uspešni ljudi imaju neke zajedničke osobine: među njima je ta da su u stanju da odrede svoje prioritete i kažu „ne“ svemu što nije važno i što može igrati ulogu ometanja za njihove prioritete.

Shvatio sam da imam naviku da kažem “da“ običnim ljudima i praktikantima, bez da prethodno razmislim o situaciji, da bih im ugodio i da bi mislili da sam dobar čovek i dobar kultivator. Ponovo je to bio način razmišljanja da se nešto odmah dobije, bez razmišljanja o uticaju toga na druge aktivnosti na kojima sam dugoročno radio. To je bilo isto kao povratak na onaj način razmišljanja koji sam imao kad sam delio flajere – što više stvari uradim, više bića ću možda spasiti, i više vrline ću nakupiti.

Mislim da je nekoliko godina ovo bio glavni nedostatak u mojoj kultivaciji, i stare sile su ga koristile kao opravdanje da isporuče u moj mozak sve one negativne misli, na taj način me usporavajući u radu na tri stvari, posebno kad je u pitanju moja nesposobnost da imam čist um dok učim Fa.

Dao sam sve od sebe da budem racionalan u ovom smislu, a da istovremeno imam srce za spašavanje ljudi. Onda sam shvatio da ti uspešni obični ljudi koriste tehnike za upravljanje svojim vremenom. Pročitao sam neke knjige, isprobao sam neke od tih metoda, ali nisam zapazio nikakav napredak, i sve sam više bivao zbunjen.

Onda se sve promenilo pošto sam pogledao video klipove objavljene na sajtu Shen Yun, kad umetnici govore o svojim iskustvima. To me je navelo da shvatim da i oni koriste neke tehnike, ali glavna stvar je srce u pozadini tih tehnika. Obični ljudi ih takođe mogu koristiti da plešu ili pevaju, ali moć Shen Yuna u spašavanju ljudi je tako velika jer njihova srca imaju želju za spašavanjem ljudi.

Osetio sam da mi je od Učitelja došlo veliko ohrabrenje, znak da se pobrinem da održim ispravne misli na mestu dok radim u medijskom projektu, što znači imati na svom umu i u svom srcu želju da slušam i sarađujem s kolegama praktikantima, kako bih mudro iskoristio svoje vreme tokom Fa-ispravljanja.

Želim da završim svoj članak stihovima Učitelja koji su mi pomogli da popravim odnose sa svojim saradnicima na poslu:

„Nemoj se raspravljati kad se ljudi prepiru s tobom
Kultivacija je gledanje unutar sebe za razlogom
Željeti objasniti samo hrani vezanost
Širina uma, nevezanost, donosi pravi uvid
(„Nemoj se raspravljati“ iz Hong Yin III)

Hvala Učitelju i hvala kolege praktikanti.