Falun Dafa Minghui.org

Moj trnoviti put traganja za Taom i pronalaženje Dafe

(Minghui.org)

Primedba urednika: Autor je praktikant koji je počeo da vežba Falun Gong 2018. godine Tragajući za Taom u Nepalu, naišao je na video koji razotkriva uzimanje organa iz živih praktikanata Falun Gonga, koje sprovodi Komunistička Partija Kine (KPK).

Bio je dirnut istrajnošću praktikanata Dafe u njihovoj veri i počeo je da čita o Falun Gongu, da bi na kraju počeo da vežba. Sledi njegova priča o traganju za Taom usred borbe za statusom i novcem.

Život pre kultivacije u Falun Gongu

Kao student, bio sam mlad i ambiciozan, opsednut slavom i novcem u industriji zabave. U slobodno vreme sam učio hip hop i postao sam član hip hop grupe studenata sa nekoliko koledža. Nekoliko puta smo osvajali prvu nagradu na koleškom takmičenju za talente i uspostavili smo poslovne veze sa lokalnom TV stanicom.

Izabran sam za učesnika u jednoj emisiji MTV. U nastavku, japanski producent je sponzorisao događaj za otkrivanje talenata na Hunan Satellite TV, s ciljem da razvije tržište u Kini okupljajući muške bendove poput onih u Koreji i Japanu. Prijatelji na toj TV stanici su u moje ime poslali ovoj MTV stanici.

Pogonjen taštinom, napustio sam školu i priključio se takmičenju u Šangaju i imao sam sreće da se probijem do finala, uprkos mom amaterskom plesu i pevanju. Na kraju sam izgubio na takmičenju i vratio se kući. Frustracija i taština posle gostovanja na TV navela me je da sve drugo ostavim po strani da bih naučio da pevam i igram bolje.

Otišao sam u Peking da naučim hip hop. Upoznao sam jednog brokera i uvežbavao sam dečački bend u njegovoj brokerskoj kompaniji. Instruktor plesa je bio jako iskusan Korejanac i njegovi strogi zahtevi su razotkrili moje nedostatke.

Bio sam tvrdoglav i ograničen i zato sam sve više ulazio u sukobe sa instruktorom. Hteo je da me izbaci, ali ja sam očajnički jačao sebe u svim vrstama ekstremnog fizičkog treninga da bih to sprečio. Postepeno sam postao depresivan, ali moja žudnja za slavom i novcem su me i dalje pogonili.

Pokušao sam pronaći iskupljenje i olakšanje, ali sve što sam uspeo pronaći su reči koje nisu bile drugačije od onih u knjizi Pileća supa za dušu. Takođe sam pokušavao da čitam strane knjige iz psihologije. Konačno sam uspeo da se smirim i kontrolišem svoju negativnost.

Kontakt s mističnim

Stekao sam novog prijatelja i iskoristio njegove veze da otputujem na planinu Vutai kao turista. Ustajao sam rano ujutru da bih slušao pojanje lame. Nisam znao ništa o sedenju u meditaciji, pa bih samo zažmurio i slušao. Bilo mi je lepo. Kad su lame izašle napolje radi vatrenog obreda, ugledao sam monaha u sedamdesetim u zakrpljenoj sivoj mantiji, kako se klanja kipu bodisatve u hramu.

Postao sam radoznao i prišao mu, što sada shvatam kao naivan potez. Upitao sam ga: „Gde vi živite?“ Ne pogledavši me, uzvratio je blago: „Nigde“. Bio sam na ivici suza. Ja sam se toliko borio u gradu, a taj monah u pocepanoj odeći je bio tako moćan, a njegov spokoj je bio kao spokoj okeana.

Verovao sam da kod njega postoji nešto tajanstveno, ali on mi ništa nije rekao.

Upitao sam ga: „Koje vam je sledeće odredište?“ Rekao mi je ime udaljenog mesta gde je išao na hodočašće. Upitao sam ga kako će stići tamo, a on reče da će peške. Bio sam zapanjen i izvadio sam sav svoj novac, zadržavši malo za sebe. Ostatak sam mu dao. I dalje me nije gledao. Gurnuo sam novac prema njemu.

Kad sam napuštao planinu, lame su mi dale pamflet s tekstom koji je trebalo da pojam svakodnevno. Pamflet je bio pun klasičnih kineskih kineskih izraza, bajalica i imena buda. To mi je bilo jako zanimljivo i na povratku sam pojao. Vremenom sam shvatio da bez pojanja ne mogu da živim. Želeo sam da pojam kad god bih se loše osećao. Na dalje je moja depresija postepeno nestala.

Suočen sa svetovnim

Kako je vreme prolazilo, projekat pekinške plesačke trupe je propao, članovi su se osuli i ja sam ostao bez posla. U to doba, jedan moj član porodice je dobio otkaz i kažnjen je visokom sumom zbog korupcije. Moji roditelji su se razveli.

Svi ovi udarci su me ostavili ogorčenim: usponi i padovi u mojoj karijeri, izdan u ljubavi, distanca među braćom zbog novca i statusa, nestalnost ljudskog srca, i propast moje porodice. Samo sam želeo da se opijam do besvesti, mada sam posle trežnjenja opet morao da se suočim sa problemima. Skoro da sam želeo da umrem.

Tražio sam pomoć u knjigama. Puno sam čitao i puno posmatrao ljude, ali mi je izgledalo da svi prolaze jedno isto – jedino što se to meni desilo u ranijim godinama. Bio sam jako iznenađen i pitao se: „Pobogu, zašto?“

Traganje za božanskim

Odlučio sam da potražim tu spokojnu i saosećajnu duhovnu moć koju sam sagledao u starom monahu, ali nisam znao odakle da krenem. Znao sam da je jedan način da pronađem odgovore da potražim mudrosti bude ili bodisatve, jer sam doživeo suptilne promene od pojanja pamfleta.

Nastavio sam da tragam za odgovorima i postepeno sam počeo da učim tibetanske sutre, zapovesti i rasprave. Nekoliko godina sam proveo proučavajući ih i učestvujući na formalnim sastancima na Tibetu. Prijavio sam se da volontiram na Tibetu u poslovima ko što su čišćenje i nošenje smeća. Nisam umeo ništa drugo, pa sam to radio dok sam učio sutre, zapovesti i rasprave kao laički budista.

Postao sam svestan istinskih pojava natprirodnih moći, koje mada su zvučale mistično, bile su potkrepljene čvrstima dokazima kakve nauka ne može objasniti. Bio sam duboko uveren u njih i žudeo sam za njima.

Moje razumevanje je dostiglo nov nivo pošto sam gledao dokumentarni film na American Discovery Channel o dečaku koji je 6 godina sedeo u meditaciji bez hrane i vode. Jecao sam gledajući film, shvatajući da su budistički tekstovi istina.

U godinama koje su usledile, taj dečak bi mi pao na pamet čim bih počeo da čitam sveto pismo i želeo sam da ga pronađem i zatražim od njega odgovore. Napustio sam sve u Kini. Sa svim novcem od ušteđevine i nešto od porodice, otišao sam u Nepal da potražim prosvetljenu osobu.

Pronašao sam svoj put do Nepala, ceo dan hodao po planini i konačno stigao u kamp. Rečeno mi je da se prosvetljeni nalazi u kampu na drugoj strani šume i da ne prima posetioce izvan formalnih sastanaka. Dobio sam dozvolu da odsednem u kampu gde sam se nalazio, pa sam postavio svoj šator u kući od bambusa koju su sagradili monasi.

Počeo sam učiti nepalski jezik iz knjiga koje sam poneo sa sobom. Većina monaha su bili tinejdžeri, a neki su znali engleski. Svi su bili u plavim mantijama. Kad je održavan formalni sastanak, otišao sam sa grupom u drugi kamp i sreo se sa prosvetljenim, kog sam čekao.

Ostao sam u centralnom kampu i volontirao. Još nekoliko puta sam sreo gurua. Ali zbog moje vize i finansijske situacije, kao i nekih promena u mojoj porodici, nisam dugo mogao ostati na u toj divnoj, svetoj zemlji.

Povremeno bih šetao po planini, do grada. Pronašao sam restoran sa WiFi. Uspeo sam da se povežem s porodicom i ulogujem se u YouTube. Na Nepalu nema cenzure interneta, pa sam na YouTube mogao da vidim stvari za nauku neobjašnjive.

Pronašao Falun Gong

Ponekad bih naišao na video o žetvi organa. Isprva sam mislio da je to nečije preterivanje, ali gledajući video, s mojim iskustvom, mogao sam reći da su izjave pokajnika iz policije savršeno tačne, jer su njegova osećanja i raspoloženje nešto što se ne može glumiti.

Taj policajac mi je dao nezaboravan opis: „Kad je skalpel prodro, šiknula je krv. Žena je povikala poslednje reči: Falun Dafa je dobra!“

Briznuo sam u plač. Žrtva je bila nastavnik u školi. Ko bi mogao zamisliti nekog toliko čvrstog u svojoj veri u učitelja u ovom dobu materijalizma!

Smatrao sam da su Milarepine muke nešto što pripada prošlosti i da se to danas ne bi moglo desiti, ali nisam bio u pravu. U sebi sam povikao: „Neverovatno! Sasvim neverovatno!“ Znao sam da kroz celu istoriju, prosvetljeni koji su dostigli ispunjenje radije bi se odrekli života nego se pokolebali u svojoj veri, uprkos surovim mukama.

Mislio sam da takva vera danas više ne postoji, pored ljudi kakvi su danas! Barem sam znao da ja to ne bih mogao.

Želeo sam da naučim ono što je ona naučila i saznam šta je to čemu njen učitelj uči. Moj heroj je bio Milarepa. Nikad nisam izgubio svoj pravac.

Momentalno sam na YouTube potražio Falun Dafu. Mnogi rezultati pretrage su bili klevetnički. Konačno sam pronašao www.falundafa.org . Iz nekog razloga nisam mogao skinuti video, ali jesam audio. Tako sam odmah počeo da slušam.

Dok sam slušao Predavanje 1, digla mi se kosa na glavi: „Bože blagi! Šta sam to propustio?“ Nastavio sam da slušam i pronašao odgovore na mnoga svoja pitanja, sumnje i stvari koje nisam razumeo. Srce mi je vrištalo od uzbuđenja. Nikad ranije se nisam tako osećao.

Maglovito sam se prisetio kako sam 10 godina ranije bio šokiran starim monahom. Zaista je puno godina prošlo, a da toga nisam bio svestan. Vlada Nepala je pokušavala da se dodvori kineskim vlastima, pa nisam mogao pronaći primerak Džuan Faluna.

Ostavio sam komentare na sajtu Falun Gonga i znao sam da će mi neko pomoći. I zaista, jedan praktikant je video moje komentare i poštom mi poslao knjigu. Na žalost, KPK je konfiskovala Zhuan Falun kad sam ulazio u Kinu iz Nepala, posle isteka moje vize.

Pre odlaska iz Nepala, pronašao sam video instrukcije na internetu i naučio pet vežbi. Takođe sam uzastopno čitao tekstove Učitelja Lija i mnoga moja pitanja su dobila odgovor. Do tada nisam znao koliko je današnji svet fantastičan – da u njemu ljudi i bogovi koegzistiraju!

Shvatio sam koliko sam bio jadan zbog toga što sam se prepuštao lenjosti i lošim navikama. Shvatio sam dublje značenje Učiteljevog Fa nakon čitanja članaka kolega praktikanata.

Sada mi je srce usmereno samo na vežbanje Falun Dafe. Znam da Učitelj ne odustaje ni od jednog živog bića i da postavlja temelje za širenje Dafe po svetu. Učitelj je puno toga podneo da bi nam omogućio da izađemo iz mora gorčine i vratimo se kući.