Počela sam da vežbam Falun Dafu 1999. Kad je progon počeo, čitala sam Džuan Falun po prvi put. Uprkos jakom pritisku, nisam odustala od prakse. Jednostavno sam smatrala za laž sve što kaže Komunistička Partija Kine (KPK).
Učitelj me ohrabruje
2002. me je posetila praktikantkinja koju sam prethodno videla samo jednom ili dvaput. Rekla mi je da je išla na Trg Tjenanmen da potvrdi Fa. Pitala sam je šta podrazumeva pod „potvrđivanjem Fa“, a ona je odgovorila da je potvrđivanje Fa kad podigneš transparent i povičeš „Falun Dafa je dobra!“. Inspirisala me je. I ja sam poželela da odem na Tjenanmen.
U oktobru 2000. sam sa ćerkom otišla u Peking. Zaspala sam u autobusu. Kad smo bili blizu Tjenanmena, začula sam glas: „Budi se. Nisi li došla da saopštiš ljudima da je Falun Dafa dobra?“ Otvorila sam oči, i zaista - stigli smo.
Dok sam mozgala šta da radim, u mislima su mi se javile reči Učitelja:
„Ako je kultivator sposoban da se oslobodi misli o životu i smrti pod bilo kojim okolnostima, zlo će ga se svakako plašiti. Kad bi svaki učenik mogao ovo, zlo bi samo po sebi prestalo da postoji. Svi vi već ste svesni principa uzajamnog podsticanja i uzajamnog suzbijanja. Kad se ne biste plašili, faktor koji vas čini uplašenima prestao bi da postoji. Ovo ne treba nametati sebi, ali se to da postići istinskim, mirnim oslobađanjem od toga.” (“Odstranite svoje poslednje vezanosti”, Bitno za dalje napredovanje)
U tom času sam ugledala fašen Učitelja kako sedi na kapiji Trga Tjenanmen. Iz sve snage sam povikala: „Falun Dafa je sjajna, kao i Istinitost-Blagost-Trpeljivost!“ Htela sam svima da saopštim kako je Dafa oklevetana i na taj način spasim živa bića.
Počela da pričam o progonu
Isprva sam pratila praktikante kad su išli u okolna sela da dele informacije o Falun Dafi, postavljaju banere i lepe poruke koje objašnjavaju o Dafi i progonu. Kasnije sam se preselila natrag u svoje rodno mesto. Druga dva lokalna praktikanta su bili u zatvoru. Živela sam daleko od bilo kog praktikanta. Odlučila sam da pokušam na svoj način.
Imala sam dve ćerke koje su išle u školu. Svaki dan sam im pripremala obrok i podsećala ih da zagreju kad se vrate iz škole. Zamolila bih Učitelja da brine o mojoj porodici dok nisam tu, i sela na svoj bicikl. Prešla bih nekoliko kilometara i ponekad sam noćila kod roditelja ili rodbine. Danju sam vozila svoj bicikl da bih se upoznala sa krajem. Noću bih izlazila da ostavljam flajere, kačim banere i lepim poruke. Za čudo, naša svinja je spavala uvek kad bih se vratila. Dok sam bila kod kuće, ona je pravila haos i uništavala stvari. Znala sam da Učitelj sređuje stvari za mene.
Jednom sam odsela kod sestre. Kad sam ušla u njenu kuću, ugledala sam ljude odevene u tradicionalnu nošnju. Jedno od njih mi reče: „Ja znam ko si ti u drugim dimenzijama.“ Kad sam bolje pogledala, oni su nestali, a u sobi su bili samo moja sestra, majka i nećak. Osećala sam da mi Učitelj govori da ne treba da se bojim. On me je čuvao.
Isporučila sam materijale u nekoliko sela. Ako bih ikog srela, slala sam ispravne misli da me ne bi videli. U seoskim područjima, psi su uobičajeni. Kad jedan počne da laje, počnu i drugi. Slala sam ispravne misli da ih umirim. Jednom sam na svom putu kući ugledala policijski auto. Sakrila sam se u jarak. Zamolila sam Učitelja za pomoć. Kad su otišli, popela sam se sa svojim biciklom i brzo otišla.
Ranije sam bila jako plašljiva, tako da noću nisam smela da izađem sama. Da bih ispunila svoju misiju spašavanja ljudi, prevazišla sam svoj strah. Samostalno sam radila stvari sve do 2005. Tada je Učitelj priredio da mi se priključe moja majka, i još jedna praktikantkinja. Kasnije su došla još dva praktikanta, pa smo podelili posao. Oni su preuzeli krajeve u kojima su živeli, dok sam ja pokrivala sela u mojoj blizini.
U pomoć praktikanata iz drugih gradova, naučila sam da kreiram materijale i svoje znanje sam prenosila dalje. Kad je bilo potrebno, mi bismo se okupili da radimo na većim projektima.
U mom gradu postoji spomenik, i jednom je bivši funkcioner KPK došao da ga poseti. Radeći skupa, mi smo postavili puno banera na vidna mesta po okolnim brdima. Na vrh jednog od brda je vodio samo jedan uzan put. Čak i preko dana je bilo teško popeti se tamo. Popeli smo se noću i postavili banere. Bio je to veličanstven prizor. Na povratku smo lepili poruke. Na popularnim odmorištima smo ostavili informacione materijale.
Jedne noći je bilo veoma mračno i ja sam pokušavala da okačim baner o drvo. Popela sam se na ramena praktikantkinje i rekla drvetu: „Želim da obesim ovaj baner na tebe, da bih spasila ljude. Molim te, pomozi.“ Iznenada sam pred sobom ugledala granu. To je zbilja bilo čudo. Te noći sam dugo morala da hodam do kuće. Morala sam proći pored nekoliko groblja, a venci na svežim grobovima posebno su se isticali noću. Bila sam jako uplašena. Svaki put bi recitovala neku od pesama Učitelja, da mi odagna strah.
Drugom prilikom smo obesili baner na drvo u blizini prometnog mesta. Mogli su ga videti mnogi ljudi koji prolaze tuda. Načelnik policije ga je ugledao i rekao: „Vidi koliki baner Falun Dafe! Ova praksa ne može biti uništena!“ Koliko god se trudili, ljudi nisu uspeli da skinu baner koji su postavile dve žene. Ostao je tu nekoliko meseci.
Postavljali smo banere na najvišu tačku grada kad su bili „politički osetljivi“ datumi. Takođe smo nastavili da proizvodimo materijale koji objašnjavaju istinu.
Učitelj me spasio
26. jula, u kuću mi je upalo 15 policajaca, baš kad smo ćerka i ja pošle na spavanje. Izvršili su premetačinu, odneli mi kompjuter i flajere i uhapsili me.
Toliko su se loše ponašali prema meni da sam se onesvestila i završila u bolnici. Posle sam prebačena u pritvor. Ćerke su došle u policiju da traže da budem oslobođena. Policija je zapretila da će i njih uhapsiti. Takođe su odbili zahtev da me poseti porodica.
Svojim trećim okom sam ugledala monstrume oko sebe, koji me progone. Setila sam se pesme Učitelja, što me je podsetilo da delujem s ispravnim mislima. Za vreme obroka, popela sam se na najviše mesto i povikala: „Falun Dafa je dobra! Oslobodite me bezuslovno!“ Narednih pet dana, tokom obroka, ja sam svaki put uzvikivala: „Falun Dafa je dobra!“ Monstrumi su nestali.
Četiri dana sam odbijala da se hranim. Petog dana, 12 jakih muškaraca me je na silu nahranilo i dalo mi neku drogu. Kad sam im rekla za Falun Dafu, oni su se nasmejali.
Zamolila sam Učitelja da me spasi. Zatvorivši oči, ugledala sam trogodišnju devojčicu. Učitelj me je pažljivo podigao i odveo me do vodopada. Stavio me je u plićak i ja sam se igrala. Posle me je odveo da vidim nebeske vile i čuvare. Zatim me je vratio na Zemlju. Rekla sam mu da ne želim nazad, da je ljudski svet suviše strašan. Učitelj mi reče da se moram vratiti i završiti svoju misiju.
Ovde, u ljudskom svetu, onesvestila sam se nekoliko puta. Bol od nasilnog hranjenja me je naveo da vrištim, i to su svi čuli. Osmog dana, nekoliko policajaca me je odnelo u auto i odvelo me u radni logor, gde je trebalo da ostanem godinu i po. Ali logor je odbio da me primi zbog mog lošeg stanja. Odvedena sam na neko drug mesto, ali i tamo su odbili da me prime. Na kraju sam oslobođena.
Oporavila sam se posle nekoliko dana radeći vežbe i učeći kod kuće. Nastavila sam da objašnjavam istinu.
Objašnjavanje istine čuvarima i zatvorenicima
2010. sam ponovo uhapšena, mučena i poslata u radni logor. Svaki dan sam morala da ustanem u 5 i stojim do 11. Ako bih i dalje odbijala da se odreknem svoje vere, morala bih stajati do ponoći. Noge su mi otekle. Jako su me bolela leđa. Imala sam problema sa probavom. Puls mi se ubrzao. Imala sam vrtoglavice i povraćanje. Uprkos mom stanju, morala sam da recitujem pravila logora i kažnjavana sam ako to ne činim.
Jednog dana, nekoliko praktikantkinja je odlučilo da poviče „Falun Dafa je dobra“ tokom jutarnjih vežbi, kad je puno ljudi bilo prisutno. Čekala sam dok se vežbe ne završe, ali niko nije smeo da poviče. Videla sam kako svi odlaze na doručak i znala sam da će prilika biti propuštena ako ne budem delovala. Povikala sam: „Falun Dafa je čudesna!“ Čuvarka je htela da me udari, kad ju je sprečila nadzornica. Upitala me je: „Znaš li gde se nalaziš?“ Učinila sam ovo jer sam videla da si ti danas u smeni. Ti si dobra osoba i htela sam da ti kažem istinu o Falun Dafi.“
Saslušala je i rekla: „Ali moj je posao da te zaustavim. Šta da radim?“ Zamolila sam je da bude dobra prema praktikantima. Pronašla mi je stolicu u sali za ručak i rekla: „Neka završi s jelom.“ Takođe je organizovala da budem u istoj ćeliji sa drugim praktikantkinjama.
Drugom prilikom sam odbila da slušam naređenja, a zatvorenica koja me je nadzirala me je toliko jako gurnula da sam glavom udarila o zid i pala. Dobila sam čvorugu i nisam mogla da se uspravim, niti da hodam.
Zatvorenica koja me je gurnula je trebalo da bude oslobođena. Bila je zavedena propagandom protiv Falun Gonga i zato je slušala naređenja i mučila praktikantkinje. Znala sam da joj moram saopštiti istinu o Falun Dafi. Otišla sam do nadzornice smene i rekla: „Čula sam da će ova zatvorenica uskoro kući. Ona je odgovorna za moje povrede.“ Ova je lupila šakom o sto i rekla: „Pa šta s tim?“ Mirno sam uzvratila: „Bila sam zdrava dok nisam došla ovamo. Sada jedva stojim. Ja sam poštena i pristojna osoba. Nije pogrešno slediti principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Niti je pogrešno vežbati Falun Dafu.“ Njen bes je uminuo i ona je pozvala zatvorenicu. Reče: „Da vidimo šta imaš da kažeš.“
Objasnila sam im šta je Falun Dafa i kako koristi ljudima. Takođe sam pričala detalje o nezakonitom progonu. Rekla sam zatvorenici: „Nadam se da ćeš biti dobra prema ljudima. Zapamti da su ljudi koji vežbaju Falun Dafu dobri.“
Posle ovog me zatvorenice više nisu maltretirale.
Puštena sam na slobodu 2. septembra 2011. Čuvarka je rekla mom mužu: „Nećemo tražiti da vaša žena potpiše izjavu da više neće vežbati, jer znamo da u tome nećemo uspeti.“
Objašnjavanje istine u novoj sredini
U novembru 2012. sam se preselila u veliki grad. Dvaput sam išla u svoj stari grad da uzmem flajere. U decembru sam stupila u vezu sa lokalnim pratikantima. Pomogli su mi da oformim mesto za kreiranje materijala. Počela sam da delim materijale ujutru na pijaci, ispred supermarketa i ispred prodavnica.
Nisam imala posao i zavisila sam od muža i dece. Moja najmlađa ćerka je i dalje htela da upiše postdiplomski, pa je novca bilo malo. Kad bih sama ostajala kod kuće, kupovala sam najjeftinije povrće, a kuvala ukusne obroke kad bi kod kuće bio muž i ćerke. Koristila sam novac koji su mi ćerke davale da kupujem namirnice da pravim materijale Falun Dafe. Čak sam prodala svoj nakit radi štampe flajera. Pošto sam bila zadužena za porodične finansije, stvari su dobro išle i moja porodica nije imala posledice zbog mog rada za Dafu.
U ovom času stvari dobro idu i stabilno hodam svojim putem kultivacije. U novijim predavanjima, Učitelj je naglasio koliko je važno i hitno spašavati ljude. Kao i drugi praktikanti, ja svoje vreme organizujem tako da mogu da govorim istinu ljudima i probudim njihovu savest milošću.
