Falun Dafa Minghui.org

Uprkos surovom progonu, potvrdila sam Falun Dafu (2. deo)

(Minghui.org)

(Nastavak 1. dela)

Mnogi praktikanti Falun Dafe se prisećaju kako im se život promenio kad su počeli vežbati Falun Gong. Oni pričaju kako su, dok su bili zatvoreni u zatvoru zbog svoje vere, uspeli da promene zatvorenike i često čuvare. Oni objašnjavaju istinu da bi probudili savest ljudi i sprečili ih da naškode praktikantima. Jedna takva praktikantkinja deli svoju priču dole.

Potvrđivanje Fa u radnom logoru

Više od 80 praktikanata iz našeg okruga otišlo je 2. avgusta 2000 u Službu za predstavke i žalbe, sa zahtevom da se Falun Dafa i Učitelj oslobode optužbi, kao i da se uhapšeni praktikanti bezuslovno oslobode.

Posle ovoga, Javna bezbednost zatražila je od jednog praktikanta da me identifikuje na fotografiji sa lica mesta. Ovo su upotrebili kao dokaz da sam ja organizovala peticiju. 7. avgusta, 2000. sam uhapšena i odvedena u zatvor, gde su me naizmenično ispitivali ljudi iz Krivičnog odeljenja i Odeljenja Javne bezbednosti. Četiri grupe ljudi su se smenjivale ispitujući me noću. Nije mi dopuštano da sednem. Stopala su mi toliko otekla da nisam mogla obući cipele. Tražili su od mene da imenujem ostale koji su kod mene kući razgovarali o ovome.

Sutradan, posle 8, došao je načelnik policije i pitao da li sam išta rekla. Policajac na dužnost reče: „Ni reči.“ Načelnik je bio toliko besan da mi je lupio par šamara. Onda sam odvedena u radni logor, 17. avgusta 2000, gde sam držana naredne 3 godine.

Učitelj je rekao:

”Kultivacija jeste teška. Teška je po tome što čak i kad udari užasna nepogoda, čak i kad zlo ludački progoni, i čak i kad vam je život ugrožen, vi i dalje treba da budete sposobni da odlučno nastavite na svom putu kultivacije ne dopuštajući da išta iz ljudskog društva ometa korake na vašem pitu kultivacije.” “Put,” Bitno za dalje napredovanje II

Stigavši u radni logor, nisam zaboravila da sam praktikant Dafe i u raznim situacijama htela sam da dokažem koliko je Dafa dobra.

Potvrđivanje Fa tokom proslave

Na dan rođendana vođe komunističkog režima 2001, radni logor se spremio za proslavu. Neki praktikanti su pomislili da je ovo prava prilika da se potvrdi Fa i napravi transparent. Kad smo stigle na mesto proslave, u sebi smo recitovale Fa. Dok su se zatvorenice fokusirale na slušanje govornika, odjednom je pokazan transparent „Falun Dafa je dobra“, što je šokiralo čuvare i zatvorenice. Oko 10 minuta kasnije, shvatili su šta se desilo. Pokušali su da otmu transparent.

Ja sam držala jedan kraj i nisam puštala. U tom času čule su se reči „Falun Dafa je dobra“ i kako čuvari tuku praktikankinje, a druge zatvorenice psuju. Bio je haos. Na površini je izgledalo haotično, ali u stvarnosti, Učitelj nas je štitio. Pored mene je bila čuvarka ženskog odeljenja. Očajnički je pokušavala da mi oduzme transparent. Muški čuvar ju je zgrabio za kosu i bacio na pod. Onda je nastavio da je šutira. Ona je došla sebi i povikala čuvaru: “Prestani me šutirati! Ja sam naša!“ To je bio kraj proslave.

Kad se oformi jedno telo, zlo nestane

Najviši prioritet za logor je bio sprečiti praktikante da oforme jedno telo. Ja sam stigla u logor sa 9 drugih praktikantkinja iz raznih oblasti. Razdvojili su nas od drugih praktikantkinja u logoru. Rekla sam ostalima da bi trebalo da štrajkujemo glađu u znak protesta. Načelnica me je pozvala u svoju kancelariju da me upita zašto sam organizovala štrajk. Nimalo nisam marila za njen strašan pogled.

Rekla sam joj: „Ovo nije mesto na kom treba da ostanemo. Želimo da budemo sa ostalima.“ Rekla mi je da na ovom mestu niko ne sme da razgovara.

“To je protivustavno,“ rekla sam. „Ustav garantuje građanima slobodu verovanja. Mi smo dobri ljudi, ali smo zaključani ovde.“

Odvela me je natrag u ćeliju, tvrdeći da ću sutradan moći da vidim ostale.

Svuda gde bih otišla, sledila me je zatvorenica. Rekla sam joj: „Ja nisam loš čovek. Nemoj me pratiti. U suprotnom ću povikati 'Falun Dafa je dobra.'" Posle me više nije pratila.

Zatraženo mi je da radim neke sitnije poslove. Smatrala sam da je ovo drobro jer ću moći da vidim ostale praktikantkinje. Došla je Nova goina. Bile smo tužne. Naš Učitelj i dalje trpi nepravdu, i tako puno praktikanata se i dalje progoni. Nisamo imale apetita.

U 5 ujutro, praktikantkinje iz 12 ćelija počele su da memorišu Učiteljeve članke zajedno. Načelnica svake ćelije mogla je samo ostati napolju, bojeći se da uđe u ćeliju, jer svaki praktikant u prostoriji je recitovao Fa. Nisu se usuđivale da otvore vrata, takođe, jer bismo povikale “Falun Dafa je dobra.” Regularne zatvorenice su bile oduševljene i slušale su u tišini. Kasnije su s nama recitovale Fa. Prošlo je nekoliko dana. Svaki put kad bi počele da recitujemo Fa, zvučnik u sobi bi počeo da proizvodi zaglušujuću buku s radija. Ali to nam uopšte nije smetalo.

Jednog jutra čuvarka nas je odvela u trpezariju. Čim smo stigle tamo, odmah smo oformile velik krug držeći se za ruke i ponovo počele da recitujemo. Glasovi 100 žena iz 12 ćelija zatresli su nebo i zemlju. Čuvarka na dužnosti pozvala je direktorku kampa. Direktorka je došla, pogledala okolo i rekla: „Ne dirajte ih. Ko god ih takne imaće posla sa mnom!“ Shvatile smo da su faktori zla eliminisani čim smo oformile jedno telo da potvrdimo Fa.

Učitelj mi je otvorio lisice

Bila sam u ćeliji 12. Naša ćelija je bila blizu ulaza. Čim bi čuvarka izvukla praktikantkinju iz ćelije, mi bismo povikale: „Batine nisu dozvoljene!“

Jednog dana u proleće 2001, videle smo puno da puno praktikantkinja biva izvučeno iz njihovih ćelija. Ovaj put naši povici nisu vredeli. Uprla sam svu snagu da savijem gvozdene šipke na prozoru. Triput sam pokušala. Šipke su se savile s pomoći Učitelja. Rekla sam: „Hajde da izađemo napolje i zaustavimo ih.“

Tada su muški čuvari ušli u moju ćeliju. Izvlačili su praktikantkinje napolje. Znale smo da će svaka koja bude izvučena napolje biti progonjena. Čuvari su pokušavali da izvuku neke napolje, a mi smo ih sprečavale. Tokom ovoga, puklo je staklo na vratima i poseklo ruke čuvara.

Izvukao me je napolje i počeo da me vuče prema velikoj bašti s povrćem. Na putu sam videla sam dve čuvarke kako vuku dve noge praktikantkinje, koja je ležala na podu. Povikala sam: „Gde su vam noge, praktikantkinje? Zašto dopuštate da vas tako vuku?“ Čuvarka je pustila njene noge i ova se uspravila.

Ozbiljno sam rekla čuvaru: „Mi smo napustile svoje porodice da biste vi mogli saznati da je Falun Dafa dobra i da biste mogli da živite u budućnosti. Ali vi nastavljate da činite rđave stvari i ne slušate naše savete. Ono što radite biće zabeleženo u analima knjige univerzuma!“

Čuvar nije moga izreći ni reč. Dvaput me je ošamario, a onda me je lisicama vezao za drvo persimona. Drugi čuvar koji je bio slomio prst, nije mogao da savlada bes. Zategao je lisice tako da sam morala da kleknem.

Iz priče čuvara shvatila sam da se svako drvo persiomona koristi za vezivanje praktikanata. Zaplakala sam i rekla: „Kakvi ste vi grešnici!“ Kad je došao direktor radnog logora, čuvar sa slomljenim prstom reče: „Ona plače zbog nas.“ Direktor je rekao: „Vratite je nazad.“ Pre nego što je čuvar uspeo da otvori moje lisice, one su se same otvorile u glasan zvuk. Predala sam lisice čuvarima. Svi su bili zapanjeni. Jedna reče: „Tvoj Učitelj ti ih je otključao?“ Rekla sam: „da.“

Uništeni čas transformacije

Radni logor Goyang bio je poznat po progonu praktikanata. Mnogi praktikanti koji su bili čvrsto u Dafi su bili prinuđeni da se odreknu svojih uverenja. Tvrdili su da se svaki praktikant na ovom svetu može „transformisati“. Radi postizanja stope transformacije od 100%, neki praktikanti su mučeni do smrti, a neki su ozbiljno povređeni tokom brutalnog procesa ispiranja mozga. Neki su pretrpeli nervni slom. Neki su posle mučenja postali biljke. To je bio pakao na Zemlji!

Sredina je bila užasna. Parene zemičke su bile tvrde i crne. Nije bilo povrća u jelima, samo mala činija supe sa svakim obrokom, sa nekoliko listića povrća, slojem zamašćenih crva na površini, i slojem sitnog peska na dnu.

Nas nekoliko je prebačeno tamo na leto 2001. Četiri nisu izdržale pritisak i posle dva dana su se odrekle svojih uverenja. 29. juna sam odvedena na čas „transformacije“ (tim stroge kontrole). Čas transformacije nije se mogao završiti sem ako se ne dostigne stopa od 100%.

Lider časa transformacije je bila Liu, dok je njena pomoćnica bila zatvorenica Džao Jun. Sve praktikantkinje su morale spavati na patosu. Bilo je toplo i vlažno. Posebno je bilo puno komaraca. Morale smo zapušiti uši toalet papirom da bismo mogle zaspati. Komarci i bube su nam ponekad ulazile pod gaćice. Svakog dana je zadužena osoba skupljala lopaticom bube. Ustajale smo u 5 ujutru, a na spavanje odlazile u ponoć. Onima koji su se odupirali ispiranju mozga nije dopuštano da spavaju.

Praktikanti su morali sedeti na maloj stoličici po 20 sati. Gornji deo tela je morao biti uspravan, noge spojene, dlanovi na kolenima, pogled napred dok se gleda klevetnički video. Ako bi praktikantkinja izgubila koncentraciju ili zaspao, Džao Jun bi šutnula praktikantkinju, a čuvar je koristio električnu palicu. Ponekad su nas mučili metodom „letenja avionom“ [telo je nagnuto napred, gornji deo tela i noge paralelne, a ruke pružene napred]. Ponekad su nas terali da pišemo reči koje klevetaju Dafu. Ako bismo jednu reč izostavili, kažnjavali su nas sa 10 minuta sna manje. Mnogi dani i noći su bili besani.

Pošto sam odbila da priznam da sam prekršila bilo koji zakon, čuvarka mi nije davala da jedem krastavčiće. Rekla je da ću ih dobiti kad se predomislim. Ponekad smo bile kažnjene i morale smo čučati celo dan. U to doba, Učitelj još nije bio objavio članak o slanju ispravnih misli. Nismo znale šta da radimo. Ali tri meseca bez sna je bilo nemoguće izdržati. Iskoristila sam priliku odlaska u toalet da svima kažem da treba da dopustimo da Džao Jun bude kažnjena. Prenele smo muke usled neispavanosti ma Džao Jun i momentalno smo demontirale ovaj „čas transformacije“!

Te noći, Džao Jun je platila za svoja brutalna dela. Javljeno je da je slomila ruku dok je išla da donese vodu. Kad se vratila, legla je na krevet, rekla da se užasno oseća i želela je da spava. Sutradan je došla nova čuvarka u smenu, ali Džao je i dalje spavala. Čuvarka nam je pokazala da izađemo napolje. Kad smo se vratile posle pola dana, ona je i dalje spavala. Posle toga više nije imala snage da nas tuče.

„Čas transformacije“ je ukinut 23. septembra. Više nije bilo stope Gaoyanga od 100%.

Mlada žena štiti praktikantkinje

Ponovo sam odvedena na transformaciju na proleće 2002. Bila sam primorana da kopam dubok rov tokom dana, a uveče da pišem izveštaje o svojim mislima. Ako bih odbila da pišem, ostavljali su me da stojim i nisam mogla u toalet. Pošto nisam sarađivala, načelnik Ye Shuxian je bio besan i rekao je: „Ti, stara vrećo, zašto se ne transformišeš? Pored tebe ovde niko neće da se transformiše. Odlazi odavde!“

Vraćena sam u svoju ćeliju. Mlada žena iz provincije Henan bila je zadužena da me nadzire. Bila je osuđena zbog krađe. Bila sam dobra prema njoj i vodila sam računa o njoj. Rekla sam joj za odnos između gubitka i dobitka i učila je da memoriše Fa. Brzo je shvatila da je Dafa dobra.

U to doba sam već bila pod brutalnim mučenjem. Nisam mogla videti, imala sam glavobolje i svuda krvave plikove. Čuvari su me odveli u bolnicu. Lekar je rekao policajcima: „Ona ne vidi! Zašto je ranije niste doveli? Na njoj nema mesta koje nije inficirano!“

Sutradan je radni logor pozvao našu okružnu policiju i rekao im da moja porodica može doći po mene da me vodi kući. Došli su mnogi moji rođaci. Jedva su me prepoznali. Tada je čuvarka zatražila da potpišem izjavu da se odričem Falun Gonga, inače me neće osloboditi. Odbila sam. Moja porodica je čekala od podneva do 15h. Ali radni logor nije hteo da me pusti bez izjave. Moja porodica je otišla zabrinuta. Čuvarka me je posle toga ošamarila 16 puta.

Mada sam bila krhka, nisu me ostavili na miru. Plašeći da bi mogli biti smatrani odgovornim, doveli su lekara Wang Guoyoua i čuvarku po menu Džao. Ali nisu me prestali proganjati.

Jednog jutra, doktor Wang je naredio zatvorenici da mi pomogne i odvede me u praznu prostoriju. Naterali su me da sedim s ispruženim nogama, dok su dva zatvorenika skakala po njima, a čuvarka Džao me je udarala u glavu otpozadi. Doktor je počeo da me šokira električnom palicom, počev od mojih stopala. Rekao je praktikantkinji pored mene: „Svako ko se ne transformiše, biće sledeći!“

Iako nisam mogla videti, shvatila sam da je pored mene praktikantkinja. Pomislila sam da će se ona uplašiti, pa sam stisnula zube i nisam ni zvuk ispustila. Kad je Wang video da sam jaka, pozvao je Liang Baokea, čuvara iz muškog odeljenja. Obojica su me mučili elektro palicama. Nisu prestali dok nisam počela da se grčim, drhtim i onesvestila sam se.

Ponovo su počeli da me muče kad sam povratila svest. Zatvorenica iz Henana je odjednom zaplakala: „Molim vas, prestanite! Ona se prema nama ponaša kao majka. Molim vas, molim vas!“ Čuvari su bili zapanjeni. Ovaj zatvorenica im je ranije pomagala da nas tuku. Tog dana ih je molila da prestanu. Čuvarka Džao ni reč nije rekla, samo je otišla do prozora da pogleda napolje. Kasnije je naredila da me vrate nazad u ćeliju.

Moji tabani su bili puni plikova. Palčevi na nogama su mi bili jako otekli. Nisam mogla ustati iz kreveta 15 dana. 19. januara, 2013 sam puštena kući.

Ovo je samo jedan deo mog iskustva Dafa praktikantkinje koja je na početku progona potvrđivala Fa. Fa-ispravljanje se bliži kraju. Moramo ceniti svaki minut, koji je Učitelj produžio za nas. Moramo se dobro kultivisati i ispravno ići ovom poslednjom etapom puta.

(Kraj)