[Napomena urednika] Ova serija članaka predstavlja srpski prevod knjige "Kako avet komunizma vlada svetom" prvobitno objavljene u listu The Epoch Times, a čiji su autori urednički tim "Devet komentara o Komunističkoj partiji".
Sadržaj knjige
Kako avet komunizma vlada svetom: Predgovor
Kako avet komunizma vlada svetom: Uvod
1. poglavlje: Strategije aveti za uništavanje čovečanstva
2. poglavlje: Evropski koreni komunizma
3. poglavlje: Tiranija na Istoku
4. poglavlje: Izvoz revolucije
5. poglavlje: Infiltriranje na Zapad
6. poglavlje: Pobuna protiv Boga
7. poglavlje: Uništavanje porodice
8. poglavlje: Kako komunizam seje haos u politici
9. poglavlje: Komunistička ekonomska zamka
10. poglavlje: Degradacija pravosudnog sistema
11. poglavlje: Skrnavljenje umetnosti
12. poglavlje: Sabotiranje obrazovanja
13. poglavlje: Mediji - glasnogovornici komunističke aveti
14. poglavlje: Popularna kultura - prepuštanje dekadenciji
15. poglavlje: Komunistički koreni terorizma
16. poglavlje: Komunizam u pozadini pokreta za zaštitu čovekove okoline
17. poglavlje: Globalizacija - komunizam u svojoj srži
18. poglavlje: Globalne ambicije Komunističke partije Kine
Kako avet komunizma vlada svetom: Zaključak
Šta sadrži ovaj nastavak?
10. poglavlje: Degradacija pravosudnog sistema
** 1. Zakon i vera**
** 2. Zakon: instrument tiranije u komunističkim režimima**
a. Ilegalna politika državnog terora
b. Konstantno menjanje standarda za ispravno i neispravno
c. Komunistička partija Kine: službeno zanemarivanje zakona
** 3. Kako komunizam izokreće zakone na Zapadu**
a. Izokretanje moralnih temelja zakona
b. Prisvajanje ovlašćenja u grani zakonodavstva i sprovođenje zakona
c. Usvajanje rđavih zakona
d. Ograničavanje sprovođenja zakona
e. Korišćenje stranih zakona za slabljenje suvereniteta SAD-a
** 4. Povratak duhu zakona**
Reference
10. POGLAVLJE: DEGRADACIJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
1. Zakon i vera
Zakon je neslomiva sila poštenja i pravednosti koja afirmiše dobro i kažnjava zlo. Šta je dobro a šta je zlo moraju da odrede oni koji pišu zakone. Iz verske perspektive, ti kriterijumi dolaze od bogova. Religiozni spisi pružili su osnovu za zakone koji upravljaju ljudskim društvom.
Hamurabijev zakonik u drevnom Vavilonu bio je prvi pisani zakon u ljudskoj istoriji. Uklesan u kamenu ploču, iznad samog teksta, snažna je poruka: Shamash, bog sunca i pravde, dodeljuje zakone kralju Hamurabiju. Ovo je prikaz boga koji ljudskom vladaru daje vlast da upravlja svojim narodom koristeći vladavinu zakona.
Za Hebreje se Deset zapovedi iz Starog zaveta smatralo istovremeno i božanskim i sekularnim zakonom, tradicijom koja je postala temelj zapadne pravne kulture. Počevši od rimskih careva iz 4. veka i Justinijana I iz doba Vizantijskog Carstva i njegovih naslednika i nastavljajući sa Alfredom Velikim, prvim britanskim anglosaksonskim kraljem, pravni sistem uzima Deset zapovedi Mojsija i hrišćansku doktrinu kao svoju inspiraciju.[1]
Sledbenici religije veruju da zakon mora da bude u skladu s božanskim standardima dobra i zla, kao i verskim učenjima, kako bi bio legitiman. Razmišljanje koje stoji iza nenasilne građanske neposlušnosti u Sjedinjenim Američkim Državama može se pratiti do rane hrišćanske doktrine. Rimski imperator je naredio da hrišćani poštuju rimske bogove i da se statue cara podignu pred jevrejskim sinagogama. Budući da je to značilo direktno kršenje prve dve zapovedi, hrišćani su odlučili da se suoče s raspećem ili da budu spaljeni na lomači umesto da slede naredbe imperatora. Drugim rečima, sekularni zakon mora da bude podređen božanskoj zapovedi, koja je sveta i nepovrediva.
Generalno gledano, Deset zapovedi mogu da se podele u dve kategorije. Prve četiri opisuju odnos između čoveka i Boga, tj. ono što predstavlja prikladno poštovanje Boga. Ostalih šest upravlja odnosima između ljudi i u svojoj srži odražava Isusovo učenje da treba da voliš druge onako kako voliš samog sebe. Poštovanje Boga je imperativ koji čovečanstvu omogućava da zadrži načela pravednosti i pravde nepromenjenima.
Isto važi i za Kinu, gde je u istoriji zakon proglašen carskim dekretom. Car ili Nebeski Sin moraju da slede proviđenje i načela Neba i Zemlje. To je "Tao" ili Put koji su preneli Lao Ce i Žuti Car. Učenjak Dong Zhongshu iz dinastije Han rekao je: „Veličanstvenost Taoa potiče od nebesa. Nebo se nikada ne menja, a ne menja se ni Tao.”[2] U drevnoj kineskoj upotrebi, “Nebo” nije apstrakcija prirodnih sila, nego vrhovni bog. Vera u nebeski Tao čini moralni temelj kineske kulture. Kineski zakonodavni sistem izveden iz tog uverenja uticao je na Kinu hiljadama godina.
Američki pravnik Harold J. Berman smatrao je da uloga zakona koegzistira s poštovanjem opštih načela društvenog morala i vere. Čak i pod razdvajanjem crkve i države, obe su međusobno zavisne jedna od druge. U svakom društvu, pojmovi pravde i zakonitosti moraju da imaju korene u onome što se smatra svetim. [3]
Drugim rečima, zakon mora da nosi autoritet, koji proizlazi iz poštenja i pravde dodeljenih od bogova. Ne samo da je zakon pravedan, nego je i svet. Moderni pravni sistem zadržava mnoge aspekte verske ceremonije koji jačaju njegovu moć.
2. Pravo kao instrument tiranije u komunističkim režimima
Komunističke partije su anti-teistički kultovi. Oni nikada neće slediti učenja pravednih bogova u svojim zakonodavnim načelima, jer im je cilj da raskinu veze društva sa kulturom njihovih predaka i tradicionalnim vrednostima. Od samog početka nije bilo izgleda da komunističke stranke održavaju pravičnost ili pravdu.
a. Nadzakonita politika državnog terora
U tradicionalnom društvu, hrišćani su govorili kako treba voleti druge, kao što volimo samog sebe. Konfučijanska učenja kažu da dobroćudan čovek voli druge. Ovde ljubav nije ograničena na uski pojam ljubavi između muškarca i žene ili ljubav koja postoji među članovima porodice ili prijateljima. Ljubav takođe obuhvata dobročinstvo, milosrđe, pravdu, nesebičnost i druge vrline. S tom kulturnom osnovom, ne samo da je zakon svet, nego utelovljuje duh ljubavi u ljudskom društvu.
Ni jedan pravni sistem ne može da se obračuna sa svakim mogućim oblikom konflikata i da donese presude u svakom od njih. Prema tome, zakoni nisu samo specifični propisi, već takođe moraju da utiču na subjektivnost svih strana. Sudija mora da sledi duh zakona i donese presudu koja se pridržava načela dobronamernosti.
U jerusalimskom hramu, Isus je upozorio fariseje na njihovo licemerstvo, jer su, uprkos strogom pridržavanju Mojsijevih reči, ignorisali vrline koje zahteva kodeks, kao što su pravda, milost, istinitost i slično. Videvši više od doslovnog značenja, Isus je isceljivao na Sabat i sedeo s prezrenima, jer ono o čemu je mario bio je duh dobrote unutar doktrina.
Nasuprot tome, komunizam je ukorenjen u mržnji. Ne samo da mrzi Boga, nego mrzi i kulturu, način života i sve tradicije koje su bogovi uspostavili za čovečanstvo. Marks nije štedeo na rečima kada je pričao o želji da osudi sebe na propast i sruši svet sa sobom. Rekao je: "S prezirom ću baciti rukavicu u lice sveta, onda ću koračati kroz olupinu Tvorca!" [4]
Sergej Genadievič Nečajev, divlji revolucionar carske Rusije, napisao je u svom pamfletu "Revolucionarni katekizam" da je revolucionar "slomio sve veze koje ga vežu za društveni poredak i civilizovani svet sa svim svojim zakonima, moralima i običajima i sa svim svojim prihvaćenim konvencijama. On je njihov neumoljivi neprijatelj i ako nastavi da živi s njima, to je samo da bi ih brže uništio." [5]
Nečajev je pokazao jasnu mržnju prema svetu i video sebe izvan autoriteta zakona. Koristio je sveštenički izraz "katekizam" kako bi opisao svoju viziju kulta koji prezire svet. "On nije revolucionar ako ima ikakve simpatije za ovaj svet", rekao je Nečajev.
Lenjin je izrazio slično stajalište: “Diktatura je vladavina zasnovana direktno na sili i nije ograničena bilo kojim zakonima. Revolucionarna diktatura proletarijata je vladavina koja je osvojena i održavana upotrebom nasilja proletarijata protiv buržoazije, vladavine koja je neograničena bilo kojim zakonom.”[6]
Upotrebljavanje političke moći za ubijanje, mučenje i sprovođenje kolektivnog kažnjavanja u odsutnosti zakonskih ograničenja nije ništa drugo nego državni teror. Ta hladnokrvna brutalnost je prvi korak koji je učinjen pod vladavinom klasičnih komunističkih režima.
U mesecu nakon boljševičkoga rušenja ruske vlade 1917. godine, stotine hiljada ljudi je ubijeno tokom političke borbe. Boljševici su osnovali rusku vanrednu komisiju, skraćeno Čeka, i dodelili joj ovlašćenja za likvidaciju po kratkom postupku. Od 1918. do 1922. godine Čekisti su bez suđenja ubili najmanje dva miliona ljudi. [7]
Aleksandar Nikolajevič Jakovljev, bivši ministar propagande Centralnog komiteta, član sovjetskog Politbiroa i sekretarijata Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS), napisao je u predgovoru svoje knjige "Gorka čaša: Ruski boljševizam i reformski pokret": Samo u ovom veku, 60 miliona ljudi u Rusiji je umrlo od rata, gladi i represije.” Jakovljev je, koristeći javne arhive, procenio da je broj ubijenih ljudi u sovjetskim proganjanjima bio 20 do 30 miliona ljudi.
Godine 1987., Politbiro Sovjetskog Saveza osnovao je komitet, čiji je član bio i Jakovljev, koji je razmatrao neuspehe pravde pod sovjetskom vlašću. Nakon što je pregledao hiljade datoteka, Jakovljev je napisao: „Postoji osećaj kog se dugo nisam mogao otarasiti. Čini se da su počinioci ovih zlodela grupa ljudi koji su mentalno poremećeni, ali se bojim da takvo objašnjenje rizikuje preterano pojednostavljivanje problema.”[8]
Jednostavnije rečeno, Jakovljev je video da zločini počinjeni u komunističkom vremenu ne proizlaze iz običnog ljudskog razmišljanja ili impulsa, već su pažljivo planirani. Ti zločini nisu počinjeni za opšte dobro sveta, nego iz dubokog osećaja mržnje prema životu samom. Pokretači komunizma počinili su zločine ne iz neznanja, već iz zlobe.
Nakon uspostavljanja Sovjetskog Saveza, državni terorizam nametnuli su kasniji komunistički režimi, kao što su Kina, Severna Koreja i Kambodža.
Kao što je opisano u "Komentaru sedam: o istoriji ubijanja komunističke partije" u "Devet komentara o Komunističkoj partiji", Komunistička partija Kine (KPK) izazvala je između 60 i 80 miliona smrti pre perioda reforme i otvaranja, a ta brojka možda nadmašuje broj smrtnih slučajeva u oba svetska rata. [9]
b. Večito menjanje standarda za ispravno i neispravno
Dok komunizam ignoriše svaki smisao za zakonitost kako bi sprovodio državni terorizam u cilju ostvarenja svojih domaćih ciljeva, prikazuje predstavu pred zapadnim zemljama tvrdeći da je predan sprovođenju vladavine prava. Čini to tako da može angažovati, infiltrirati i potkopati slobodna društva u ime trgovinskog i ekonomskog partnerstva, kulturne razmene i geopolitičke saradnje.
Na primer, na početku reforme i otvaranja 1979. godine, KPK je usvojila “zakon o kaznenom postupku”, navodno kako bi ojačala pravosudnu instituciju. Ali taj zakon nije ozbiljno sprovođen.
Prema Marksu, zakon je proizvod klasne kontradikcije i oruđe koje utelovljuje volju vladajuće klase. Zakoni komunističke partije ne dolaze ni od Boga, ni od istinske ljubavi prema ljudima ili radi održavanja pravednog društva. Interesi vladajuće grupe, odnosno komunističke partije, su jedina bitna stvar. Kako se ciljevi i interesi partije menjaju, menjaju se i njeni zakoni.
Naravno, kada je KPK preuzela vlast, usvojila je klasnu borbu kao smernice i nastavila da pljačka sve građane. Donela je zakone protiv kriminalnih "kontrarevolucionarnih aktivnosti", koji su se odnosili na sve koji su se protivili partijskoj politici krađe. KPK je kaznila kontrarevolucionare zatvorom ili streljanjem.
Nakon što je dovršen proces masovne pljačke u svrhu sprovođenja javnog vlasništva, KPK je tražila način da zadrži ono što je ukradeno. Prioritet je preusmerila na ekonomsku izgradnju i implementaciju zakona kojima se štiti privatno vlasništvo.
U suštini, to nije značilo ništa više od zaštite interesa Partije, budući da imovini koja pripada običnim Kinezima, u praksi, nije pružana ista zaštita. Beskrajna prisilna rušenja domova ljudi, kako bi se napravilo mesto za razvoj zemljišta, ilustruje kontinuiranu primenu nasilja od strane režima kojim se narušava pravo na privatnu imovinu.
Početkom 1999., Komunistička partija najavila je potrebu "vladanja zemljom u skladu sa zakonom."[10] Nekoliko meseci kasnije, započet je progon praktikanata Falun Gonga na nacionalnom nivou, ljudi koji slede načela istinitosti, saosećanja i tolerancije. Partija je osnovala Kancelariju 610 nalik Gestapou kako bi sprovela kampanju protiv Falun Gonga. Kako bi ispunio svoju misiju, Kancelarija 610 ima ovlašćenja da zaobiđe sve zakone i sudske postupke. Manipuliše javnom sigurnošću i pravosudnom birokratijom kako bi potisnuo Falun Gong.
Partija mora neprestano da izmišlja nove neprijatelje kako bi zastrašila ljude, prikrila svoje čudovišne zločine i postigla cilj brutalne represije u svoju korist. Načini i ciljevi progona stalno se menjaju i uključuju kampanje protiv zemljoposednika i kapitalista, masakr studenata na Trgu Tiananmen 1989. godine i progon praktikanata Falun Gonga i advokata za ljudska prava.
Prema tome, zakon se takođe mora promeniti. U više od šezdeset godina vladavine, Partija je proglasila četiri ustava, od kojih je poslednji prošao kroz četiri revizije od svog uvođenja 1982. godine. Ponekad se uopšte ne trude da primene bilo kakvu vrstu kamuflaže.
c. Komunistička partija Kine: zvanično zanemarivanje zakona
KPK je popunila svoj ustav rečitošću u nastojanju da pokaže da je predana vladavini prava i civilizovanim međunarodnim normama. U praksi se, međutim, nikada strogo ne poštuje ustav, a prava kao što su sloboda govora, uverenja i udruživanja zapravo nisu zaštićena.
Prema marksističkoj teoriji, zakon odražava volju vladajuće klase i predstavlja instrument u njegovoj upravi. U komunističkoj partiji, dakle, radi se o usvajanju i izmeni zakona kako bi se suzbili njegovi neprijatelji.
Pod takvim sistemom, svako ko se usudi da ospori "volju vladajuće klase", tj. svako ko se protivi interesima komunističke partije može biti predmet pravnog progona kao klasni neprijatelj, bez obzira da li je ta osoba nezaposleni radnik, demobilisani vojnik, poljoprivrednik čija je zemlja oduzeta, advokat za ljudska prava, ili jednostavno neko ko se bori da skrpi kraj s krajem.
Za advokate koji rade u komunističkim zemljama zakoni u knjigama uvek ostavljaju mesta za praktične interese. Ako advokat pokuša da citira zakon i zagovara pravdu, sudija i tužilaštvo će ga ućutkati govoreći o navodnom duhu zakona. Čak i otvoreno kažu da sud vodi komunistička stranka i da mora da sledi njene naredbe. Kakve god bile misli tih pojedinih sudskih radnika, ono što oni kažu zaista odražava duh zakona koji postoji u komunističkim režimima.
U kineskom sudskom sistemu, tokom saslušanja progonjenih praktikanata Falun Gonga u Kini, sudije kažu stvari poput: Zašto spominjete zakon? Ja brinem samo o politici. Partija ne dopušta odbranu. Reči vođa su zakon. Komunistička partija vodi sud, tako da moramo da sledimo partijsku liniju. Za problem Falun Gonga nije potrebna nikakva zakonska procedura. Ne razgovaraj sa mnom o savesti.[11]
Engleski filozof Francis Bacon jednom je napisao: “Jedna pogrešna presuda boli više od mnogih prekršaja. Jer prekršaji pokvare reku, a presuda zagadi izvor."[12]
Zakoni Komunističke partije, koji su uvek podložni promenama i samo se selektivno praktikuju, nemaju nikakvu svetost iz koje se može izvući legitiman autoritet. Tokom prošlog veka, "duh zakona" koji vlada partijskim pravnim sistemom doveo je do bezbroj nepravdi i smrti 100 miliona nevinih ljudi. Krvavi dug za koji nijedan predstavnik komunističkog pokreta ne može da se iskupi.
Kao što glasi poslovica, "Ubica mora da plati svojim životom, baš kao što dužnik mora da plati novcem". Kad bi Komunistička partija zaista sprovodila zakon, postala bi odgovorna za svoju krvavu istoriju.
3. Kako komunizam izokreće zakone na Zapadu
U komunističkim zemljama, đavo manipuliše zakonom kao oruđem kojim održava svoju vladavinu, jačajući svoju ideologiju i kontrolišući ljude. U slobodnim zemljama njegov cilj je da sruši tradicionalnu veru i moralne temelje zakona, iskrivi standarde dobra i zla, preuzme ovlašćenja zakonodavstva i sprovođenja zakona i tako uvede u praksu demonske norme.
Zakon je usko povezan s politikom, religijom, obrazovanjem i drugim oblastima. Sjedinjene Američke Države su dugo vremena glavno uporište vladavine prava. Ali danas, kako komunizam proširuje svoj domet u svaki kutak sveta, zakoni Zapada ne mogu da izbegnu njegovu infiltraciju i subverziju. Ovaj odeljak ispituje višestruku eroziju američkih pravnih institucija.
a. Izokretanje moralnih temelja zakona
Zakon koji se temelji na religiji i veri je svetinja. Ali kako su komunističke partije i njihovi različiti sledbenici širom sveta promovisali ateizam i teoriju evolucije, prekinuta je veza između Boga i zakona. Zakon je u velikoj meri sveden na oruđe osvete, arbitraže, pogodbe i raspodele beneficija. Sa svojom božanskom prirodom pod opsadom, duh zakona počeo je da se odmiče od uloge održavanja pravednosti i pravde do izražavanja popularnih gledišta i želja. To je otvorilo vrata aveti komunizma, da delujući preko svojih agenata, donese zakone po svom izboru kako bi pokvarila društvo i približila se svojim destruktivnim ciljevima.
U Sjedinjenim Američkim Državama, komunistički uticaj u socijalnoj pravdi i modernom liberalizmu prisvojio je pojmove slobode, napretka i tolerancije kako bi promenio moralno stanje društva, a time i moralne temelje zakona. Preko takvih pokreta koji odbijaju i uništavaju moralni i verski temelj zakona, utiče se na to koji se zakoni mogu doneti i kako će ih sud tumačiti.
Brak se, na primer, u tradicionalnim verama smatra svetom ustanovom koja uključuje savez muškarca i žene. Istopolni brakovi po definiciji krše ova učenja, a njihovo uvođenje u društvo zahteva promenu u pravnoj definiciji i tumačenju zakona koji regulišu brak. S druge strane, ako se ljudi pridržavaju božanske zapovesti i poštuju standarde koje je odredila njihova vera, moralno stanje društva neće se promeniti, a sekularni zakon će ostati stabilan, jer se temelji na načelima koje su odredili bogovi. Ako su bogovi smatrali određenu vrstu ponašanja nemoralnom pre 2000 godina i danas bi to trebalo biti nemoralno.
Liberalizam, međutim, odbacuje tradicionalno uverenje i moralno rasuđivanje. Smatra moralnost sekularnim sporazumom koji se menja u skladu s razvojem društva. Brak se zbog toga smatra jednostavnim ugovorom između dvoje ljudi koji su spremni da izraze svoju predanost jedni drugima. Priznavanje istopolnih brakova zasniva se na prividnoj premisi slobode i napretka, ali ta premisa je popustljiva i neizbežno će rezultovati korupcijom zakona.
Liberalizam i progresivizam doveli su do odvajanja tradicionalnog morala od pravde. To se odrazilo na slučaj pobačaja koji je stigao do Vrhovnog suda 1992. godine. Tri sudije su navele: “Neki od nas kao pojedinci smatraju abortus uvredljivim za naše najosnovnije principe morala, ali to ne može da kontroliše našu odluku. Naša obveza je da definišemo slobodu svih, a ne lični moralni kodeks.”[13]
Drugim rečima, sudije su mislile da zakon daje prednost slobodi nad moralom, a vrednosti slobode i morala su odvojene. Ali sloboda, kako su je utvrdili američki Očevi utemeljitelji, je "samorazumljivo" načelo, tj. daje je Bog, ili, kako to kaže Deklaracija o nezavisnosti, Tvorac. Odbacivanje univerzalnih standarda koje je postavio Tvorac kako bi se povećao raspon takozvanih sloboda je metoda koju đavo koristi za izokretanje zakona i vodi čovečanstvo do njegovog propadanja.
b. Prisvajanje ovlašćenja u grani zakonodavstva i sprovođenja zakona
Pre nego što novi zakon stupi na snagu, prolazi kroz različite faze, uključujući izradu nacrta, odobravanje od strane političara, sudske odluke o njegovoj zakonitosti ili implementaciju od strane službenika za sprovođenje zakona. Tokom tog procesa pojedinci ili grupe u akademskim krugovima, medijima, pravnim krugovima, pa čak i industriji zabave, utiču na pripremu i donošenje zakona.
Komunistička avet pronašla je svoje predstavnike u društvu kako bi preuzela kontrolu nad zakonodavnim procesom. Različiti politički lobiji uložili su sve napore da popune vladine agencije levičarima. U sudskoj vlasti, postali su sudije, tužioci ili drugi zvaničnici odgovorni za sprovođenje pravosuđa.
Liberalni predsednik će učiniti sve što je u njegovoj moći da imenuje sudije istomišljenike za Vrhovni sud, gde će da iskoristi svoj uticaj kako bi iskrivio zakon, ili će da koristi svoja izvršna ovlašćenja za zaobilaženje pravnog sistema. Istorijski gledano, liberalni predsednici SAD-a obično su odobravali više pomilovanja. U prethodnoj vladi, predsednik je ublažio kaznu za 1.385 osuđenika i odobrio ukupno 212 pomilovanja, što je najveći broj od uprave predsednika Harryja Trumana.[14] U jednom od svojih poslednjih dela pre odlaska iz Bele kuće, predsednik je smanjio kaznu 209 osoba i odobrio pomilovanje 64 drugih. Većina onih koji su dobili pomilovanja su bili nenasilni počinioci kaznenih dela povezanih sa zloupotrebom droga. Jedini izuzetak je bio čovek koji je optužen i proglašen krivim za propuštanje 700.000 poverljivih vojnih dokumenata. S predsedničkim pomilovanjem, njegova kazna je smanjena, a on je odslužio samo četiri godine svoje 35-godišnje kazne.[15]
Mada predsednik ima ustavno pravo davanja pomilovanja, prekomerno korišćenje te moći ide protiv funkcije i svrhe zakona, a to je kažnjavanje zločina i podrška poštenim građanima.
Godine 1954., tadašnji senator Lyndon B. Johnson iz Teksasa, koji je kasnije služio kao 36. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, uveo je Johnsonov amandman, koji zabranjuje neprofitnim organizacijama, uključujući i crkve, učestvovanje u određenim aktivnostima. Prekršiocima bi se moglo ukinuti oslobođenje od poreza. Zbog toga su neke hrišćanske crkve uputile svoje sveštenike da izbegavaju određene političke teme za vreme propovedanja, što uključuje i kontroverzna društvena pitanja kao što su pobačaj, homoseksualnost, eutanazija, istraživanje matičnih ćelija i tako dalje.
Avet komunizma takođe je manipulisala svim političkim grupama u pokušaju da utiče na sprovođenje zakona preko izbora za tužioce. Jedan okružni tužilac, kog su na poziciju postavili progresivni pokrovitelji i političke grupe, otpustio je trideset i jednog tužioca tokom prve nedelje na poslu. Pozivajući na kraj "masovnih pritvora", takođe je naredio ostatku kancelarije da prestanu s kaznenim progonom za posedovanje marihuane. Postoje slične situacije u drugim državama. Predsednik sindikata za tužioce je izjavio da je ishod toga bio da su se tužioci pozivali da odaberu i odluče koje će zakone da sprovode. Po njegovom mišljenju, to je bila vrlo rizična pojava kada je od izabranih zvaničnika traženo da ignorišu zakone koje su pod zakletvom dužni da sprovode.[16]
Sudije su takođe nadležne za ukidanje naloga iz upravnih odeljenja. Na primer, američki Zakon o imigraciji daje predsedniku pravo da strancima uskrati dopuštenje za ulazak u zemlju u vanrednim situacijama. Međutim, neke sudije pod uticajem liberalizma su smatrali nedavnu zabranu putovanja koju je predsednik izdao verskom diskriminacijom. Njihove presude odložile su zabranu na više od četiri meseca dok Vrhovni sud nije potvrdio tužbu izvršnog suda.
Advokati mogu veoma da utiču na sudske presude, a politička sklonost pravnog udruženja može direktno da utiče na to može li se slediti duh zakona. Osnivač jednog advokatskog udruženja koje je rasprostranjeno širom države je samo-deklarisani socijalista koji veruje u javno vlasništvo i kaže da je njegov krajnji cilj da uspostavi komunizam.[17] Udruženje ima članstvo od desetina hiljada širom zemlje i godišnji proračun u stotinama miliona. Tamo se podnose tužbe za podršku pokretima kao što su prava na pobačaj, istopolnih brakova i pravo homoseksualaca na usvajanje dece, kao i na borbu protiv diskriminacije nad homoseksualcima, biseksualcima i slično.
Liberalizam i progresivizam zauzimaju ključne političke pozicije u Sjedinjenim Američkim Državama i dominiraju akademskim krugovima, medijima i društvenim pokretima. To je đavolu omogućilo da poseduje neviđenu moć nad zakonodavnim i sudskim procesima.
c. Usvajanje rđavih zakona
Zabranjeno slavljenje Boga
Bog je zastupljen svuda u američkom životu. Moto SAD-a je "U Boga verujemo". Ta fraza je tako česta, čak je i na novčanicama. Američka Deklaracija o nezavisnosti opisala je Boga kao Tvorca i utvrdila da su ljudska prava ono što nam je Tvorac dao. Svi službenici američke vlade, uključujući predsednika i sudije, kažu: "Tako mi Bog pomogao", kada se zaklinju. Najčešći završetak predsedničkih govora je: "Bog blagoslovio Ameriku". Zakletva vernosti koja se recituje u javnim školama opisuje SAD kao: "jedan narod pod Bogom".
Neke od tih tradicija traju više od dve stotine godina, skoro koliko i istorija Sjedinjenih Američkih Država od njenog osnivanja. Ali u proteklih šezdeset godina, komunistički sledbenici su te tradicije stalno osporavali.
Jedno nacionalno advokatsko udruženje želi da ukloni Deset zapovesti iz javnog prikazivanja širom Sjedinjenih Američkih Država. Najpoznatiji slučaj dogodio se u Montgomeryju, Alabami. Udruženje je 2001. godine zatražilo uklanjanje ploče sa deset zapovesti koja se nalazila u rotundi državnog suda. Pronašli su sudiju koji je imenovan od strane demokratskog predsednika kako bi saslušao njihov slučaj. U presudi od 76 stranica sudija je presudio u korist advokatskog udruženja. Detalji presude mogu da zvuče smešno. Na primer, sudija je tvrdio da je "svečani ambijent rotunde", freske iza ploče i atmosfera stvorena prozorom sa pogledom na vodopad, dovoljan razlog da se ukloni Deset zapovesti. Sudija je takođe rekao da je "nagnuti vrh" ploče nalik otvorenoj Bibliji i daje gledaocima “osećaj kao da država Alabama zagovara, podržava, favorizuje ili preferira hrišćanstvo."
Ovo nije ni početak ni kraj priče. 1980. godine Vrhovni sud zabranio je prikaz deset zapovesti u javnim školama. Ova odluka bila je katalizator pokreta u celoj zemlji kako bi se Deset zapovesti uklonilo iz pogleda javnosti. U državi Utah je ACLU (Američka unija za civilne slobode) čak ponudila nagradu svima koji su hteli da prijave plakete i ploče koje još nisu skinute. [19]
Jedan američki okružni sud odlučio je 26. juna 2002. godine da je u državnim školama zabranjeno držati “zakletvu vernosti”, jer uključuje reči “pod Bogom”. Tu je odluku Vrhovni sud kasnije preinačio 14. juna 2004. godine.[20]
Ovo je stalna pravna bitka. Američka nacionalna himna, nacionalni moto, zakletva vernosti, školske molitve i slično su pod opsadom ateista i levičarskih aktivista.
Ovde je potrebno kratko objašnjenje da bi se pojasnilo da je "Bog", kao što se koristi gore, bio opšta referenca na božansko, ili "Tvorca" pomenutog u Deklaraciji o nezavisnosti. Svaka religija ima svoje razumevanje i priznanje Tvorca. Zato, sama reč "Bog" ne promoviše određenu religiju niti krši ustavne amandmane Sjedinjenih Američkih Država. U naciji snažne vere, uspon ekstremnog pokreta koji pokušava da zabrani javnu slavu Boga odražava stepen u kojem je đavo ušao u područje prava.
Menjanje duha Ustava: Tumačenje i sudska praksa
Dok su pisali Ustav SAD-a, Očevi-utemeljitelji nacije su ustanovili podelu vlasti, pri čemu je sudska grana izvorno imala najmanju moć. Kongres (zakonodavna vlast) je odgovoran za donošenje zakona, predsednik (izvršna vlast) je odgovoran za upravljanje državom u skladu s tim zakonima, a Vrhovni sud (sudska vlast) nema ovlašćenja da donosi zakone niti da vlada.
Iako je Vrhovni sud raspravljao o zakletvi vernosti, ankete su pokazale da 90 posto Amerikanaca podržava zadržavanje izraza "pod Bogom". U Zastupničkom domu je bilo 416 glasova za zadržavanje, nasuprot samo tri protiv.[21] U Senatu je rezultat bio 99 glasova prema nula glasova. Odluka Kongresa odražavala je istinsko mišljenje američke javnosti.
Kao izabrani predstavnici naroda, članovi Kongresa i predsednik služe mandate koji se kreću od dve do šest godina pre održavanja novih izbora. Sve dok se javnost i matica društva rukovode božanskim standardima morala, stepen do kog predsednik i članovi Kongresa mogu da skrenu ulevo je ograničen. Na primer, ako je matica društva protiv istopolnih brakova, biće teško za kongresmena ili senatora da ga podrže. Ako ti političari idu protiv javnog mnjenja, rizikuju da budu sklonjeni sa položaja.
S druge strane, sudije Vrhovnog suda ne moraju da poslušaju javno mišljenje, budući da drže svoje pozicije do kraja života. Jednom postavljeni, mogu da rade decenijama. Nadalje, postoji samo devet sudija. Komparativno je lakše uticati na odluke ovih devet pojedinaca nego menjati celo mainstream mišljenje.
Sudije vladaju prema zakonu, a zakoni se donose ili ukidaju na osnovu Ustava. Zato, da bi se promenilo društvo kroz zakonodavstvo, neophodno je promeniti Ustav. U SAD-u promena Ustava zahteva podršku dve trećine Kongresa i tri četvrtine država. Te stroge mere otežavaju direktnu promenu Ustava.
Strategija progresivaca je,zbog toga, da ne treba menjati Ustav, već menjati izvorno značenje reči u Ustavu reinterpretirajući ih. Ustav smatraju "živim" i kontinuirano "razvijajućim" dokumentom i na osnovu presedana koji je odredio Vrhovni sud, ubacuju stavove levice u zakon. Na taj način potajno vrše svoju volju nad Ustavom, što znači da ga potkopavaju.
Božanska zapovest više nije najviši princip. Ustav je pretrpeo teška premlaćivanja pod sudskim čekićem liberalnog Vrhovnog suda. Budući da su presude Vrhovnog suda konačne i da ih mora poštovati čak i predsednik, sudska vlast preuzima sve već učešće autoriteta među trima granama vlasti koje su utemeljili Očevi nacije. U praksi sudije Vrhovnog suda su stekli delimična zakonodavna, pa čak i izvršna ovlašćenja.
Sudije liberalnog Vrhovnog suda su doneli brojne teške posedice za američko društvo koje su i teško popravljive. Kako stvari stoje, Vrhovni sud može, nakon saslušanja slučaja, da nametne uklanjanje deset zapovedi iz javnih škola i prostora, prepravi kaznene postupke, poveća poreze, prizna pravo na pobačaj i istopolne brakove, omogući objavljivanje i prikazivanje pornografije i tako dalje.
Rastuća prevlast pravosuđa u kombinaciji sa presudama liberalnih sudija je dala aveti komunizma važne alate za postizanje svojih planova.
Promovisanje vulgarnog sadržaja u ime slobode
Šezdesete su bile doba duboke transformacije američkog društva. Studenti levičari su pokretali antiratni pokret, rock'n'roll, hipijevsku kulturu, feministički pokret, seksualno oslobođenje i druge anti-tradicionalne struje, stvarajući haos u celoj zemlji.
Glavni sudija Vrhovnog suda u tom period je bio liberal Earl Warren. Tokom Warrenovog mandata kao glavnog sudije, Vrhovni sud je doneo vrlo uticajne i dalekosežne odluke. To uključuje zabranu molitve u javnim školama [23] i dopuštanje publikacija koje sadrže seksualno eksplicitne sadržaje. [24]
U svojoj knjizi "Supremacisti: Tiranija sudija i kako to zaustaviti", naučnik Phyllis Schlafly je pružio statističke podatke kojima pokazuje da je od 1966. do 1970. godine Vrhovni sud doneo 34 presude koje su ukinule niže sudske odluke o zabrani vulgarnog sadržaja.[25] Presude Vrhovnog suda nisu potpisane, a većina se sastojala od samo jednog ili dva reda. Drugim rečima, čak i same sudije se nisu potrudili da racionalizuju svoje odluke.
Godine 1966., Hollywood je ukinuo ograničenja u prikazivanju vulgarnih sadržaja na filmu. Ubrzo je usledilo mnoštvo različitih vrsta pornografskih dela, a danas su zasitili svaki kutak društva.
Prvi amandman Ustava garantuje slobodu govora. Namenjeno značenje je bilo pravo na izražavanje političkih mišljenja, a ne na proizvodnju i širenje pornografije.
Legalizovanje zloupotrebe droga
Dok se svet spremao da dočeka novu godinu 31. decembra 2017. godine, CNN je emitovao više snimaka novinarke koja puši marihuanu. Vidljivo pod uticajem, izgledala je dezorijentisano i nesvesna svog okruženja. Emisija je pretrpela mnoge kritike.[26]
1996. godine Kalifornija je postala prva američka država koja je legalizovala marihuanu kao lek na recept, a mnoge države su ubrzo sledile taj primer. Do 2012. godine Colorado i Washington su legalizovali marihuanu za “rekreacijsku upotrebu”, odnosno legalizovali su zloupotrebu droga. U ove dve države, sađenje, proizvodnja i prodaja marihuane odraslima je potpuno legalna. Takođe je legalizovana u Kaliforniji. U junu 2018. godine kanadska vlada je saopštila da će uptreba marihuane uskoro postati legalna širom zemlje.
Osim što izazivaju ozbiljna oštećenja ljudskog tela, droge stvaraju psihološku zavisnost. Kad jednom postanu zavisni, ljudi mogu da napuste sve moralne inhibicije kako bi dobili više droge. S druge strane, oni koji podržavaju legalizaciju marihuane veruju da dok god se marihuana može dobiti legalno, to bi bio efikasan način za smanjenje trgovine drogom. Kažu da legalizacija dopušta strožu regulaciju droge, a time i smanjenje kriminala povezanog s drogom.
Legalizujući drogu, mnoge vlade predviđaju uštedu milijardi dolara prihoda. Ali nije teško videti da dok sve više ljudi postaju zavisnici, gube želju za radom i pate od lošeg zdravlja, produktivnost će pasti, a sveukupno bogatstvo koje stvara društvo će se smanjiti. Očigledno je da legalizacija droga ne može dugoročno da poveća državne prihode.
Nadalje, prosuđivanje ispravnog ili neispravnog ne bi trebalo da se zasniva na ekonomskoj dobiti, već na božanskim standardima. Tradicionalni moral ljudski oblik vidi kao svet i stvoren prema slici Boga. Zapadne religije veruju da je telo "hram Duha Svetoga", dok se na Istoku verovalo da bi se telo moglo poboljšati kroz kultivaciju da bi postalo Buddha ili Tao. Zlouptreba droga je, dakle, čin svetogrđa.
Prema izveštaju Los Angeles Timesa, jedna od važnih ličnosti koja lobira za legalizaciju marihuane u Sjedinjenim Američkim Državama je bogata progresivka.[27] U martu 2017. godine šest senatora poslalo je pisma američkoj Državnoj kancelariji tražeći da se ta osoba istraži zbog korišćenja svog osnovnog kapitala za promociju progresivizma u inostranstvu i potkopavanje konzervativne vlade. [28]
Legalizacija droga je dodatni korak koji doprinosi da ljudi izgube svoje moralne kočnice i odvoje se od božanskog. Kako društvo proživljava nemir i ekonomske krize, nastaju uslovi za uspostavljanje političke moći komunista.
Legalizovanje istopolnih brakova
Knjiga Postanka opisuje uništenje Sodome. Jedan od zločina koji su stanovnici osuđenog grada počinili bila je homoseksualnost. To je poreklo izraza "sodomija", što označava seksualne odnose između muškaraca. Oni s osnovnim znanjem o Bibliji znali bi da homoseksualnost ide protiv Božje volje.
U junu 2015. godine, Vrhovni sud je odlučio u odluci 5-4 da je istopolni brak pravo zagarantovano Ustavom.[29] Kada je presuda donesena, američki predsednik je u to vreme promenio natpis na službenom Twitter računu Bele kuće u zastavu duginih boja u korist LGBT prava. Odluka Vrhovnog suda zabranila je u 14 država koje su zabranile istopolne brakove da sprovode te zakone.
U avgustu 2015. godine službenica u okrugu Rowan, Kentucky, je odbila da izdaje venčane listove za istopolne parove zbog svojih uverenja. Kasnije je osuđena na pet dana zatvora, jer je odbila zahtev američkog saveznog suda da izda dokumente.[30] Zapravo, sud je povredio njeno ustavno pravo na slobodu verovanja.
Kada je Vrhovni sud presudio u korist legalizacije istopolnih brakova, bivši guverner Arkansasa i bivši republikanski predsednički kandidat Mike Huckabee nazvao ga je "sudskom tiranijom".[31]
Ustavna advokatica i naučnica Phyllis Schlafly navela je devet metoda koje sudije koriste kako bi potkopali društveni moral. Preuređuju Ustav, cenzurišu priznavanje Boga, redefinišu brak, potkopavaju suverenitet SAD-a, promovišu pornografiju, podržavaju feminizam, ograničavaju sprovođenje zakona, ometaju izbore i nameću poreze.[32]
Od 2017. godine 25 zemalja i teritorija službeno je priznalo ili prihvatilo istopolne brakove, uključujući razvijene zapadne zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Španija, Norveška, Danska, Finska, Švedska, Portugal, Belgija, Australija, Novi Zeland i Kanada. To je uznemirujući razvoj. Zakon ima moć da ojača moral ili da utiče na njegovo kretanje u novom smeru. Legalizovati ponašanje koje odstupa od tradicionalnih moralnih vrednosti je isto kao da vlada i zakoni podstiču ljude da izdaju moral i ne poslušaju Božje zapovesti.
Pod uticajem političke korektnosti, kritika haosa u kojem se nalazi naše društvo, bilo da je od ljudi, građanskih udruženja ili posebno od verskih grupa, može lako da eskalira na nivo politike ili prava i rezultuje ograničenjima slobodnog govora ili drugim kaznama. Nakon legalizacije nemoralnog ponašanja, bilo kakvi komentari ili kritike na srodna pitanja često se optužuju za kršenje zakona, poput onih koji se odnose na polnu diskriminaciju. Zakon je pretvoren u sredstvo gušenja sposobnosti ljudi da donose moralne odluke. On u suštini promoviše homoseksualnost i podstiče ljude da se predaju neutaživoj požudi i izopačenosti.
Negiranje lične odgovornosti
Tradicionalne religije naglašavaju važnost lične odgovornosti. U Bibliji, knjiga Ezekiela koristi oca i sina kao parabolu za prikazivanje dobrih i loših primera. Iako su oni otac i sin, oni snose posedice svog ponašanja i nisu lično odgovorni za postupke drugih. Kao što Biblija kaže: "Šta god čovek seje, to će i požnjeti." Kinezi veruju da dobrota rađa dobro i da će zlo biti kažnjeno, što potvrđuje isti princip.
Sloboda znači odgovornost. Osoba ima pravo i slobodu izbora svojih ideja, govora i delovanja. Takođe mora da bude odgovorna za sopstvene izbore. Jednom kada je osoba počinila zločin, ona bi trebala da bude kažnjena u skladu s tim. To je načelo pravde. Liberalne sudije, međutim, podstiču ljude da izbegavaju svoje odgovornosti i prebacuju odgovornost na preovladavajuće društvene uslove, kao što su njihova ekonomska ili rasna pozadina, fizičko i mentalno zdravlje, obrazovanje i drugi demografski parametri, omogućujući kriminalcima da izbegnu zakonsku kaznu.
d. Ograničavanje sprovođenja zakona
Pod uticajem liberalizma, mnoge sudije ili zakonodavne agencije namerno ograničavaju legitimnu moć sprovođenja zakona, uspešno zatvarajući oči pred zločinima. Time komunistička avet pokušava da paralizuje državni aparat kako bi podstakla društvena previranja, što stvara izgovore ili za širenje vlasti, ili za potrebne uslove za državni udar ili revoluciju.
Mnoge države su donele zakone koji su ekstremno levičarsko nastrojeni. Tipičan primer je „zakon azila“. Između ostalih odredbi, zakon azila zabranjuje saveznim zvaničnicima zatvaranje ilegalnih imigranata u lokalne zatvore, uključujući i one s nalogom za njihovo hapšenje. Lokalnoj policiji je zabranjeno da sarađuje s federalnim agentima u sprovođenju imigracionih zakona.
To predstavlja ozbiljan sigurnosni rizik za javnost. U julu 2015. godine, ilegalni imigrant Jose Ines Garcia Zarate upucao je i ubio mladu ženu koja je išla duž Fisherman's Wharfa u San Franciscu. Zarate je imao istoriju kriminala: optužen je za sedam krivičnih dela vezanih za drogu i pljačku i posedovanje oružja, a deportovan je pet puta. Kada je San Francisco doneo gradski zakon azila, Zarate je pušten iz pritvora i izbegao je savezne imigracijske vlasti koje su zahtevale njegovu šestu deportaciju.
Kada se osobi sudi za krivično delo, tužilaštvu su postavljeni izuzetno strogi standardi. To je navodno kako bi se zaštitila legitimna prava osumnjičenog, ali često je rezultat taj da kriminalci mogu da iskoriste rupe u zakonu. Lukavi osumnjičeni, ili oni koji uživaju status ili privilegije, koji razumeju zakon i propise, ili koji zapošljavaju sposobne advokate, mogu razvući pravni proces, uz veliku cenu za pravosudni sistem. Čak kad su osumnjičeni i krivi, mogu vrlo lako da izbegnu pravdu.
Pod uticajem širenja "seksualnog oslobođenja", presude u slučajevima koji uključuju seksualne zločine često navode nalaze nedavnih istraživanja kako bi se dokazalo da je šteta prouzrokovana zlostavljanjem mala ili da uopšte ne postoji. Mnogi slučajevi su rešeni smanjenjem kazne seksualnim predatorima.[33]
Mnogim običnim kriminalcima takođe su smanjene prvobitne kazne zbog manjka proračuna ili zbog prava zatvorenika. Međutim, prava motivacija je politička korektnost, kako bi oslabili moć zakona, poremetili društveni poredak i utrli put za dalje širenje vlade.
Kako bi zakon bio pošten, mora da izvršava stroge kazne onima koji čine neoprostive zločine. Od antike, ubistvo je kažnjivo smrću. Ali danas su neke zemlje i područja ukinule smrtnu kaznu na temelju "čovečnosti", "tolerancije" ili navodnog poštovanja života.
Pod uticajem izokrenutog liberalizma i progresivizma, neki ljudi daju preteranu težinu pravima zatvorenika, bez obzira na težinu zločina, dok ostaju neobično ćutljivi u vezi sa žrtvama. Ako se troškovi hrane i zatvora ubice plaćaju novcem poreznih obveznika, njegov gubitak slobode jedva da je pravedna zamena za smrt žrtve i traumu koju izaziva voljenima.
Mnogi istraživači u Sjedinjenim Američkim Državama su otkrili da je smrtna kazna efikasna u sprečavanju zločina. David Muhlhausen, viši politički analitičar u Zadužbini Heritage Foundation, svedočio je pred sudskim odborom senata 2007. godine da smrtna kazna ima efekat zastrašivanja i može da spasi živote.
U devedesetim godinama tri profesora, uključujući Paul Rubina sa Sveučilišta Emory, pregledali su 20-godišnju statistiku kriminala iz 3.000 gradova u SAD-u i zaključili da "svako izvršenje smrtne kazne u proseku rezultuje s osamnaest manje ubistava. ”[34]
Čak i naučnici koji se protive smrtnoj kazni moraju da priznaju da ima efekat zastrašivanja.
Guranjem koncepata slobode i zakonitosti u krajnosti, đavo je iskrivio zakon i oduzeo mu svetost.
e. Korišćenje stranih zakona za slabljenje suvereniteta SAD-a
Kada liberalne sudije ne mogu da nađu rešenje u Ustavu SAD-a kako bi podržali svoje lično mišljenje, koriste zakone donešene u drugim zemljama kako bi podržali svoje argumente.
Na primer, u slučaju Lawrence protiv Teksasa (2003.), sudija je želeo da opozove Texasov statut kojim se „zabranjuju seksualne radnje saglasnim homoseksualnim odraslim osobama", ali nije mogao da pronađe ništa iz Ustava kako bi podržao njegov slučaj. Zatim je citirao "merodavnu agenciju" izvan SAD-a koja kaže da je homoseksualnost "sastavni deo ljudske slobode u mnogim drugim zemljama" i uspešno je ukinuo zakon. Ovaj slučaj rezultovao je ukidanjem sličnih statuta u 13 drugih država.
Komunistička misao proširila se svetom u različitim oblicima. Socijalistički trend u Aziji i Evropi je očigledan i ima velik uticaj i u Africi i u Latinskoj Americi. Zemlje poput Zimbabvea i Venecuele su socijalističke zemlje, u svim aspektima osim imenu. Čak ni Kanada nije slobodna od njegovog uticaja.
Trgovina i globalizacija zbližili su SAD s drugim zemljama. Kako bi se elementi socijalizma uveli u zemlju, liberalne sudije koriste izgovor za usklađivanje s međunarodnom konvencijom i zatim koriste sudske prakse kojima menjaju duh Ustava. Ako čak i Sjedinjene Američke Države, kao vođa slobodnog sveta, ne mogu da održe osnovne, tradicionalne standarde, cela Zemlja će biti predata komunizmu.
4. Povratak duhu Zakona
Danas je zakon okrenut protiv božanskog učenja koje ga je izvorno inspirisalo. Zakonitost je postala alat koji đavo koristi za gaženje moralnih temelja ljudskog društva, dovodeći ga na ivicu propasti.
Anti-tradicionalno i nemoralno zakonodavstvo oslabilo je sposobnost zakona da održava društveni poredak, ostavljajući ekspanziju državne vlasti kao jedino "rešenje" za slabost.
Francuski mislilac Alexis de Tocqueville upozorio je da je diktatura jedino sredstvo vlasti koje može da okupi ljude u društvo bez vere. Današnje izopačenje zakona narušava tradicionalna uverenja i usmerava društvo prema tiraniji.
Ako đavo uspe da dobije potpunu kontrolu nad zakonom, to će se pokazati snažnim oružjem u korupciji čovečanstva. U takvim okolnostima, ljudima bi preostale samo dve mogućnosti: ili da odbiju da slede vlast ili da izdaju svoju moralnost kako bi se pridržavali degenerisanih zakona. Prvo bi značilo uništavanje zakona u praksi, jer kako je to rekao pravni stručnjak Harold Berman: „U zakon se mora verovati, jer inače, postoji samo na papiru.” Druga mogućnost uključuje klizav teren moralnog pada, stvarajući silazni ciklus u kom se zakon i stanje društva takmiče u trci da dostignu dno. U svakom slučaju, društvo u celini ne bi imalo izlaz iz ovog demonskog vrtloga.
Knjiga "Goli komunista" iz 1958. godine navodi 45 ciljeva koje je Komunistička partija vršila u infiltriranju i potkopavanju SAD-a. Sedam se odnosi na pravni sistem.[37]
Šesnaesti cilj sastoji se od korišćenja sudskih tehničkih odluka kako bi se oslabile važne američke institucije tvrdeći da njihovo ponašanje krši javna prava.
Dvadeset četvrti cilj je ukinuti sve zakone koji ograničavaju nepristojan sadržaj prikazujući ih kao cenzuru koja krši slobodu govora i izražavanja.
Dvadeset deveti je osporiti Ustav kao nepotpun, zastareo ili nespojiv s međunarodnom praksom.
Trideset treći je da se ukinu svi zakoni koji ometaju delovanje Komunističke partije.
Trideset osmi cilj je ozakoniti da ne-policijski agenti sprovode hapšenja. Svi problemi u ponašanju treba da budu biti delegirani mentalnim zdravstvenim radnicima.
Trideset deveti cilj je preuzeti kontrolu nad područjem psihijatrije i nametnuti zakone o mentalnom zdravlju kako bi se kontrolisali pojedinci koji ne prihvataju komunističke ciljeve.
Četrdeset peti cilj je ukinuti Connally Reservation, takođe poznat kao Connally amandman. Ova uredba daje SAD-u pravo da favorizuju domaću jurisdikciju nad presudama međunarodnih sudova. Svrha ovog cilja je sprečiti Sjedinjene Američke Države da zaštite svoj domaći suverenitet tako da međunarodna tela poput Svetskog suda nadglasaju američko pravosuđe.
Upoređujući gore navedene ciljeve s onim koji su već sprovedeni, očigledno je da je komunizam u dobroj poziciji da i dalje potkopava američki zakon i pravdu.
Bilo da je reč o državnoj politici mržnje u zemljama pod kontrolom komunističkih režima, ili regulacijom u zapadnim zemljama gde je komunistička ideologija narušila zakonodavne i pravosudne institucije, u oba slučaja meta je duh zakona, tj. poštovanje prema božanskom i tradicionalnom moralu.
Ako nismo u stanju da održimo moralne standarde koje diktira božanska zapovest kao naš kriterijum za priznavanje konačnog dobra i zla, onda smo osuđeni na predaju sudske nezavisnosti komunističkoj aveti. Službenici pod uticajem komunizma upotrebiće zakon kako bi potisnuli pravednike i promovisali zle ljude, nesvesno izvršavajući planove aveti u istrebljivanju čovečanstva. Ostalo je još malo vremena kako bi se preokrenuo taj trend.
Reference
[1] Harold J. Berman, The Interaction of Law and Religion (Nashville: Abingdon Press, 1974), 51–55.
[2] Ban Gu, The Book of Han: Chronicle of Dong Zhongshu [班固，《漢書·董仲舒傳》]
[3] Berman, The Interaction of Law and Religion.
[4] W. Cleon Skousen, The Naked Communist (Salt Lake City: Izzard Ink Publishing, 1958, 2014).
[5] Sergey Nechayev, The Revolutionary Catechism, 1869. https://www.marxists.org/subject/anarchism/nechayev/catechism.htm.
[6] Vladimir Lenin, The Proletarian Revolution and the Renegade Kautsky, https://www.marxists.org/archive/lenin/works/1918/prrk/common_liberal.htm.
[7] Li Yuzhen, Work of Inssurection: 20th-Century Russian History, (Yanhuang Chunqiu, Tenth edition of 2010 ) [ 李玉貞，〈一部顛覆性著作：《二十世紀俄國史》〉，《炎黃春秋》2010年第十期。]
[8] A. N. Yakovlev, “To Chinese Readers (Preface to the Chinese Edition),” Bitter Cup: Russian Bolshevism and Reform Movement, trans. Xu Kui et. al., (Beijing: Xinhua chubanshe, 1999), 10.
[9] “Commentary Seven: On the Communist Party’s History of Killing,” Nine Commentaries on the Communist Party, The Epoch Times, http://www.ninecommentaries.com/english-7.
[10] 15.03.1999.“Amendment of the Constitution of the People’s Republic of China” usvojen na drugom sasjedanju Devetog nacionalnog kongresa usvojenog u članak 5. Ustava: “The People’s Republic of China implements the rule of law and builds a socialist country ruled by law.” See An Linxian, “Constitutional Principles and Governing the Country by Law,” www.people.com.cn,2.11.2006.,http://legal.people.com.cn/GB/43027/73487/73490/4990833.html.
[11] Ouyang Fei, “Red Nonsense”, Minghui.org, 8.1.2015. [歐陽非：〈紅色荒唐言論〉，明慧網，2015年1月8日，http://www.minghui.org/mh/articles/2015/1/8/302850.html.]
[12] Francis Bacon, “Of Judicature,” Essays, Civil and Moral, http://www.notable-quotes.com/b/bacon_francis_viii.html.
[13] Planned Parenthood of Southeastern Pennsylvania v. Casey (Nos. 91–744, 91–902). Citirano u “The Supreme Court; Excerpts From the Justices’ Decision in the Pennsylvania Case,” The New York Times, 30.6.1992.,https://www.nytimes.com/1992/06/30/us/the-supreme-court-excerpts-from-the-justices-decision-in-the-pennsylvania-case.html.
[14] Tom Murse, “Number of Pardons by President,” ThoughtCo, 9.3.2018., https://www.thoughtco.com/number-of-pardons-by-president-3367600.
[15] Gregory Korte, “Obama Commutes Sentence of Chelsea Manning in Last-Minute ClemencyPush,”USATODAY,17.1.2017.,https://www.usatoday.com/story/news/politics/2017/01/17/obama-commutes-sentence-chelsea-manning/96678814/.
[16] Paige St. John i Abbie Vansickle, “Here’s Why George Soros, Liberal Groups Are Spending Big to Help Decide Who’s Your Next D.A.,” Los Angeles Times, 23.5.2018., http://www.latimes.com/local/california/la-me-prosecutor-campaign-20180523-story.html.
[17] Affidavit of Roger N. Baldwin, 31.12.1938., Investigation of Un-American Propaganda Activities in the United States. Hearings before a Special Committee on Un-American Activities, House of Representatives, 75th–78th Congress, 3081–3082.
[18] Phyllis Schlafly, The Supremacists: The Tyranny of Judges and How to Stop It (Minneapolis, MN: Richard Vigilante Books, 2006), 26–27.
[19] Phyllis Schlafly, “Pots of Gold Behind Crosses and Ten Commandments,” The Eagle Forum Report, 4.6.2004., http://eagleforum.org/column/2004/june04/04-06-23.html.
[20] “The U.S. Pledge of Allegiance: Circuit Court Decision, Reactions, etc.,” Religious Tolerance, http://www.religioustolerance.org/nat_pled3.htm.
[21] Passed/agreed to in House: On Motion to Suspend the Rules and Agree to the Resolution Agreed to by the Yeas and Nays: (2/3 required): 416 – 3, 11 Present (Roll no. 273) https://www.congress.gov/bill/107th-congress/house-resolution/459.
[22] Submitted in the Senate, Considered, and Agreed to without Amendment by Yea–Nay, 99–0, June 26, 2002, https://www.congress.gov/bill/107th-congress/senate-resolution/292.
[23] Schlafly, The Supremacists: The Tyranny of Judges and How to Stop It, 30.
[24] Ibid., 58.
[25] Ibid., 60–61.
[26] “CNN Revels in Pot Smoke during New Year’s Eve Report from Denver,” Fox News, 1.1. 2018., http://www.foxnews.com/entertainment/2018/01/01/cnn-revels-in-pot-smoke-during-new-years-eve-report-from-denver.html.
[27] Patrick McGreevy, “Billionaire Activists like Sean Parker and George Soros Are Fueling the Campaign to Legalize Pot,” Los Angeles Times, 2.11.2016., http://www.latimes.com/politics/la-pol-ca-proposition64-cash-snap-20161102-story.html.
[28] Adam Shaw, “GOP Senators Ask Tillerson to Probe US Funding of Soros Groups abroad,” Fox News, 15.3.2017., http://www.foxnews.com/politics/2017/03/15/gop-senators-ask-tillerson-to-probe-us-funding-soros-groups-abroad.html.
[29] Ariane de Vogue and Jeremy Diamond, “Supreme Court Rules in Favor of Same-sex Marriage Nationwide,” CNN News, 27.6.2015., https://www.cnn.com/2015/06/26/politics/supreme-court-same-sex-marriage-ruling/index.html.
[30] Todd Starnes, “Kentucky Clerk: ‘This is a fight worth fighting,” Fox News, 3.9.2015., http://www.foxnews.com/opinion/2015/09/03/kentucky-clerk-am-prepared-to-go-to-jail.html.
[31] “Attorney for Kim Davis Speaks out, Huckabee Blasts ‘Judicial Overreach’ in Case,” Fox News, 8.9.2015., http://www.foxnews.com/transcript/2015/09/08/attorney-for-kim-davis-speaks-out-huckabee-blasts-judicial-overreach-in-case.html.
[32] Schlafly, The Supremacists: The Tyranny of Judges and How to Stop It(Minneapolis, MN: Richard Vigilante Books, 2006).
[33] The Stop the Kinsey Institute Coalition, “Kinsey Helped Undermine Laws Protecting Women & Children,” http://stopthekinseyinstitute.org/more/undermining-laws/.
[34] Cao Changqing, “Capital Punishment Should Absolutely Not Be Abolished”, China Report Weekly, 7.6.2015. [曹長青：〈絕不應廢除死刑〉，《中國報導周刊》，2015年6月7日， http://www.china-week.com/html/6405.htm。]
[35] Schlafly, The Supremacists: The Tyranny of Judges and How to Stop It, 49.
[36] Berman, The Interaction of Law and Religion.
[37] Skousen, The Naked Communist.
