Falun Dafa Minghui.org

Kako avet komunizma vlada svetom (14. poglavlje: Popularna kultura - prepuštanje dekadenciji)

(Minghui.org)

[Napomena urednika] Ova serija članaka predstavlja srpski prevod knjige "Kako avet komunizma vlada svetom" prvobitno objavljene u listu The Epoch Times, a čiji su autori urednički tim "Devet komentara o Komunističkoj partiji".

Sadržaj knjige

Kako avet komunizma vlada svetom: Predgovor

Kako avet komunizma vlada svetom: Uvod

1. poglavlje: Strategije aveti za uništavanje čovečanstva

2. poglavlje: Evropski koreni komunizma

3. poglavlje: Tiranija na Istoku

4. poglavlje: Izvoz revolucije

5. poglavlje: Infiltriranje na Zapad

6. poglavlje: Pobuna protiv Boga

7. poglavlje: Uništavanje porodice

8. poglavlje: Kako komunizam seje haos u politici

9. poglavlje: Komunistička ekonomska zamka

10. poglavlje: Degradacija pravosudnog sistema

11. poglavlje: Skrnavljenje umetnosti

12. poglavlje: Sabotiranje obrazovanja

13. poglavlje: Mediji - glasnogovornici komunističke aveti

14. poglavlje: Popularna kultura - prepuštanje dekadenciji

15. poglavlje: Komunistički koreni terorizma

16. poglavlje: Komunizam u pozadini pokreta za zaštitu čovekove okoline

17. poglavlje: Globalizacija - komunizam u svojoj srži

18. poglavlje: Globalne ambicije Komunističke partije Kine

Kako avet komunizma vlada svetom: Zaključak

Šta sadrži ovaj nastavak?

14. poglavlje: Popularna kultura - prepuštanje dekadenciji

Uvod

1. Kultura komunističke partije

2. Komunistička subverzija masovne kulture Zapada

3. Pop kultura i društveni haos

a. Hip-hop i Rokenrol

b. Zloupotreba droge

c. Pornografija

d. Video igre

e. Kultura nasilja

f. Dekadentna moda

Zaključak

Bibliografija

14. POGLAVLJE: POPULARNA KULTURA - PREPUŠTANJE DEKADENCIJI

Uvod

Bog je stvorio ljudski rod i tokom dugog istorijskog perioda je postavljao tradicionalnu kulturu prema kojoj će ljudski rod da živi. Iako narodi na svetu imaju različite kulture, njihova suština je zapanjujuće slična. Sve etničke grupe na Istoku i Zapadu pridaju važnost vrlinama iskrenosti, ljubaznosti, velikodušnosti, pravičnosti, umerenosti, skromnosti, hrabrosti, nesebičnosti i slično – vrline kojima svaki narod odaje počast i uči svoje potomstvo kroz njihovu klasiku. Zajedničko tim vrlinama je iskazivanje poštovanja Bogu i lojalnost božjim zapovedima jer je Bog onaj koji je predao kulturu i pravila ponašanja koje ljudski rod treba da imati i otelotvori. To je izvor univerzalnih vrednosti.

Očevi-osnivači SAD-a su pridavali veliku važnost moralu i etici. U svojim ranim godinama, predsednik George Washington je lično prepisao sto deset Pravila učtivosti & pristojnog ponašanja u društvu i razgovoru. [1] Iako neki detalji mogu vremenom da se promene, ta pravila sadrže mnoga univerzalna načela: da osoba mora biti puna poštovanja kad priča o bogovima i sličnim stvarima i takođe mora da podržava moral, poštuje druge, da bude skromna, da postupa prema ljudima na odgovarajući način, obraća pažnju na javni moral, ne vređa druge i ne narušava njihove interese, ponaša se pristojno u svim prilikama, uredno se oblači i služi kao primer dobrog ukusa, da se suzdržava od osvete, suzdržava se od pričanja loših stvari o drugima iza njihovih leđa, uči od mudrih i dobrih, sluša svoju svest, itd.

Slično tome, trinaest vrlina Benjamina Franklina su bile uzdržavanje, ćutljivost, red, odlučnost, skromnost, marljivost, iskrenost, pravda, umerenost, čistoća, mir, čednost i pokornost. Duh toga je potpuno u skladu sa sto deset pravila Washingtona. [2]

Pre 1950-tih, moralne norme većine ljudi su uglavnom ispunjavale ugledne, opšte norme. Ljudi na Istoku i na Zapadu su sačuvali mnoge tradicije i običaje koje ljudi treba da imaju. Čak i u Kini nakon 1949-e, iako je Komunizam već počeo da uništava kinesko nasleđe, ubija elite i korumpira moral na sistematski način, javnost je sačuvala mnoge tradicionalne vrline koje su vladale pre nego što je Partija prisvojila vlast.

Proširenjem komunističkog kruga, komunisti su nadalje promovisali svoje planove. Naročito posle 1960-tih, ljudi na Istoku i Zapadu su sve više i više išli putem korupcije morala.

Kulturna revolucija Partije je započela desetogodišnjom kampanjom uništenja Četiri Stara 1966-e, nakon čega je usledio žestoki protiv kulturni pokret SAD-a 1960-tih, kao i protiv tradicionalni pokreti - većinom promovisani među mladima – što se proširilo širom sveta. Sve su to bili globalni događaji koji su se desili u svrhu uništenja tradicije i prouzrokovali su čovečanstvu da odstupi od normi kojih se čovečanstvo dugo pridržavalo.

Ti politički i kulturni pokreti su ostavili duboke ožiljke na sadašnjem svetu. Posle tog perioda, temelji tradicionalne kulture kineskog društva su potpuno uništeni i moral brzo propada. U Zapadnom društvu, rok muzika, zloupotreba droge, seksualna sloboda i promiskuitet, homoseksualnost, hipi kultura i odbacivanje duhovnosti su prevladali, ozbiljno uništavajući osnove Zapadne tradicije.

Nakon što su se mladi radikali kontra kulture našli u situaciji da upravljaju polugama društva, oni su nastavili svoj pokret drugim sredstvima. Avangardna umetnost i književnost, moderne ideologije i izopačene ideje su sve bile objedinjene. Pomoću televizije, kompjutera, interneta, mobilnih telefona i raznih masovnih medija, čitava ljudska rasa je brzo odstupila od tradicionalne kulture i tradicionalnog načina života, krećući u ponor izopačenosti i degradacije.

Ako pogledamo na svet, naročito zadnjih decenija propast ljudskog morala i korupcija skoro svakog aspekta popularne kulture i društvenog života je šokantna. Nakon što je Kineska komunistička partija (KPK) uništila duboko tradicionalnu kinesku kulturu neprekidnim političkim mobilizacijama, ona je stvorila zli sistem partijske kulture. Mlađe pokoljenje je raslo u toj partijskoj kulturi,pa ne zna ništa o tradicionalnoj, božansko nadahnutoj kulturi. Izuzev nekih delova društva na Zapadu koji se pridržavaju tradicije i odbijaju da budu namamljeni i podčinjeni, bilo bi ispravno reći da je komunizam skoro uspeo da postigne svoj cilj uništenja ljudske širom sveta.

1. Kultura komunističke partije

Nakon komunističke ”reforme i otvaranja” tokom 1980-tih, kad su počeli da putuju van Kine, Kinezi su zapanjili građane drugih zemalja svojim ponašanjem. U to vreme, mnogi Zapadnjaci su imali utisak da su tradicionalni Kinezi nežni, uljudni, skromni, ljubazni, marljivi i jednostavni. Međutim, nakon što im je decenijama Komunistička partija ispirala mozak i preobražavala ih, Kinezi su se skroz promenili. Oni su postali neotesani i razgovarali bi jako glasno. Oni ne bi čekali u redu, ni imali poštovanja, niti bi bili mirni u javnosti. Oni su pušili ispred znaka zabranjenog pušenja. Neuredno su se oblačili, pljuvali i bacali đubre po ulici. Oni bi drage volje iskorišćavali druge.

Zadnjih godina, ponašanje nekih kineskih turista je takođe zapanjilo svet. Oni se penju i uništavaju kulturne relikvije i istorijska mesta, dopuštaju da im deca napolju vrše nuždu, ne puštaju vodu nakon vršenja nužde, skupljaju besplatne stvari, grabe i bacaju hranu po kafeterijama, upadaju u tuče zbog malih neslaganja i stvaraju probleme na aerodromima prouzrokujući kašnjenje aviona.

Šta se dogodilo Kinezima? Šta se dogodilo zemlji Kini?

Odgovor je zapravo veoma jednostavan. Proleterska revolucija koju je predvodila KPK je udarila nalepnicu „klasa eksploatatora“ na one koji su se držali tradicionalnog morala, civilizacije i manira. KPK je opisala običaje proletera kao revolucionarne i dobre, pozivala je kineske intelektualce da se valjaju u blatu i gaje žuljeve po rukama, nazivala gnjide (vaške) na telu „revolucionarne bube“. Od vođe Partije do običnog kadra, svi su postali ponosni na psovanje jer je to ukazivalo na njihovu klasnu svest, predanost revoluciji i bliskost masi.

Na taj način Partija prisiljava ljude da napuste sve što je elegantno i civilizovano a da umesto toga prihvate grubi stil života proleterskih huligana. Zemlja tako duge istorije, poznata po svojim dobrim manirima je na taj način zapala u stanje haosa, gde se svi takmiče za slavu i dobit. Partija je napravila od Kine koncentracioni logor vulgarnosti, kao izložbenu dvoranu komunističke kulture.

Može se reći da je kultura Komunističke partije glavni izum koji služi da korumpira ljudski rod. Pojam „Partijska kultura“ se odnosi na način razmišljanja, govora i ponašanja prouzrokovanih vrednostima Komunističke partije. Vodeća ideologija Partijske kulture je ateizam i materijalizam, uključujući komunističke pojmove koje Partija usađuje u one pod njenom vlasti, što uključuje sve vrste elemenata izopačene kulture, kao i najgore aspekte drevnih vremena. Otkako je KPK prisvojila vlast, ona je koristila brojna sredstva da uništi tradicionalnu kulturu, utemelji i ojača partijsku kulturu i da je efikasno upotrebi da izmeni misli Kineza.

Pod kontrolom i infiltracijom Partijske kulture, sve oblasti života, uključujući književnost, umetnost i obrazovanje su se degenerisali. Partijska kultura pokazuje ideološke karakteristike Komunističke partije: ateizam, filozofiju borbe, odbijanje verovanja da su bogovi sveprisutni i da postoji pravda na svetu. [3] Umesto toga, Partija želi da se bori sa nebesima, Zemljom i ljudskim rodom. Ona usađuje komplet zlih normi za razlikovanje dobra i zla i izobličuje način razmišljanja ljudi. Tu indoktrinaciju podržava nasilje države. Na potčinjene Partiji tada neprimetno utiče ono što stalno vide i čuju od dana rođenja jer Partija monopolizuje sve resurse društva. Neprekidno brujanje propagandne mašinerije prisiljava ljude da čitaju radove komunističkih vođa, dok je elita angažovana da stvara udžbenike, književnost, filmove, vesti, itd, što sve postoji da nadalje usadi kulturu Partije.

Komunizmu je bilo potrebno samo nekoliko decenija da Kinezi počnu da razmišljaju partijskim mislima, govore partijskim jezikom, prestanu da veruju u bogove, deluju bez obraćanja pažnje na posledice i da se usude da učine bilo kakvu stvar. Skoro svaki međuljudski odnos može da sadrži prevaru, pa ne postoje krajnje granice. Prevladao je jezik Partije sličan jeziku zombija i njene već pripremljene laži.

Pre pedeset godina, tokom Kulturne revolucije, crvenogardejci su bili uronjeni u partijsku kulturu. Sad su ostarili, ali su doneli loše navike mlađem pokoljenju. Deca i omladina koji su odrasli u partijskoj kulturi su prepredeni i previše zreli za svoje godine. Oni znaju sve loše stvari dok su još mali. Ljudi mlađeg pokoljenja ne veruju u boga pa su nemoralni i arogantni. Seksualna uzdržljivost i moral su pali. Kad su provocirani ili ljuti, mogli bi da budu brutalni. Tako doprinose uništenju morala. Kinezi koji su izgubili svoje korene tradicije su naučili sve najgore delove kontra kulturnog pokreta Zapada.

Partijska kultura je učinila da sadašnji Kinezi budu jako daleko od univerzalnih vrednosti. Ljudski umovi, misli i ponašanje su prošli velike promene. To je skreće od normalnih porodičnih, društvenih, obrazovnih i radnih odnosa i često nije kompatibilno sa odnosima ljudi nekomunističkih društava, pa je to ovima teško da razumeju.

KPK sada govori o vraćanju tradicionalne kulture, ali to što vraća nije prava tradicionalna kultura. To je naprosto partijska kultura tradicionalnog izgleda, ali fali joj najvažniji aspekt kineske tradicije – vera u bogove. Pod vođstvom te partijske kulture, ljudi čak koriste bogove da se obogate. Hram Bake u pokrajini Yi, provincije Hebei je veoma popularan, pa se kaže da tamo ljudi mogu pronaći sve ”bogove” kojim žele da se mole. Ako neko želi da bude državni službenik, tamo je tzv. ”bog službenika” da mu se mole. Isto tako, tamo je ”bog bogatstva” sačinjen od novčanica, ”bog učenja” i čak ”bog automobila” koji drži volan. Direktor hrama Bake se hvali: ”Ako bilo koji bog fali, vi samo napravite novog.” [3]

Moderna Kina takođe učestvuje u pokretu da tobože oživi tradiciju, ali s obzirom na sadašnju iskvarenost morala, da li je lako zaista se vratiti tradiciji? Iako mnogi književni i umetnički radovi ponovno rekapituliraju drevne priče, one su okaljane savremenim idejama. Glumci nose tradicionalni kostim, ali učestvuju u savremenoj drami; na taj način tradicionalna kultura postaje fasada pa je njeno pravo značenje još neshvatljivije. Na primer, dvorske drame koje se odvijaju u carskoj Kini su popularne poslednjih godina, ali one se vrte oko ljubomore i intriga – prikaz su borbe i mržnje svojstvene komunizmu i nisu slika istorijske realnosti.

Nasumična adaptacija Putovanja na Zapad čak sadrži da se Sun Wukong zaljubjuje u demone koje je zapravo u klasičnom romanu savladao. Još strašnije je da mnogi - naročito mladi koji ne znaju ništa o kineskoj tradicionalnoj kulturi - smatraju sve to nekako tradicionalnim. To je posledica partijskog razaranja kineske božanske kulture, menjajući je i indoktrinirajući javnost svojom sopstvenom partijskom kulturom, tokom decenija. Posledica toga je da su Kinezi počeli da misle da je duh borbe tradicionalan i da umetnost, književnost i drama, prožeti idejama partijske kulture, ali obučeni u tradicionalno ruho, predstavljaju pravu stvar.

Partijska kultura prouzrokuje da ljudi ne veruju u bogove. Nedostatak čestitosti je najdirektnija posledica: prevara, falsifikovana roba, otrovna hrana, korupcija i mnogo toga sličnog, su postali uobičajena pojava. Takozvana Shanzhai kultura je tipičan primer tog nedostatka čestitosti. ”Shanzhai kultura” se odnosi na falsifikovanje dobro poznatih, a naročito stranih proizvoda ili marki. Svodi se na krađu, kao i prevaru. Taj izraz je postao tako dobro poznat da ga je kinesko-engleski Oxford rečnik ubacio kao novokovanicu. [4]

Shenzhai ponašanje u Kini ne falsifikuje samo proizvode, već i čitave prodavnice. Lažne Apple prodavnice su viđene u više navrata u Kini. [5] Te prodavnice su pažljivo uređene svim raskošima pravih Apple prodavnica: staklo fasade, izložbeni stolovi od lakog drveta, čelične stepenice, plakati iPada i drugih Apple proizvoda, kao i uredno složen zid dodatnih uređaja sa belim Apple logoima. Osoblje oblači karakteristične tamno plave majice sa Apple logom, pa izgleda da čak veruju da rade u pravoj Apple prodavnici. U društvenoj atmosferi koja je karakterisana takvim ludorijama, neki Kinezi ne prezaju ni od čega za svoj interes i ne boje se kazne nebesa ili čoveka. Laganje i falsifikovanje je postalo deo standardne kulture. Oni koji odbiju da falsifikuju se smatraju čudnim.

Partijska kultura je takođe uništila jezik. To uključuje upotrebljavanje hiperboličkih (karikaturalnih) reči i rečenica. Restorani su nazvani Nebesa nad nebesima, Car nad svim carevima, Kralj kraljeva i slično. Književni stil je postao naduven, a u službenoj propagandi, rečenice kao ”prvi na svetu”, ”istorijski najsnažniji”, ”SAD se boje”, ”Japan je užasnut”, ”Evropa žali” i tome slično se redovno pojavljuju. Članci vesti na We Chatu, popularnoj kineskoj aplikaciji društvenih medija, kao i drugi online mediji su puni takvih naslova. Sledeći su tipični primeri: „Kineska naučna i tehnološka moć nadmašuje SAD i zauzima prvo mesto na svetu.” ”Kina je osvojila opet prvo mesto na svetu, lično porazivši američke plave čipove i potpuno zaobilazeći Apple.” ”Nešto veliko će se desiti. Magično oružje Kine opet izaziva strah SAD-a, svet je zapanjen, Japan potpuno zastrašen.” ”Kina je svetski broj 1 u još jednoj oblasti! Završava istorijsku veliku promenu za samo trideset godina, izazivajući divljenje SAD-a, Japana i Južne Koreje.” ”Huawei je izjavio da je stvorio prvi 5G čip na svetu, što je zapanjilo svet!”

Propagandni film Divno, moja zemljo! i posebne serije televizijskog programa zvanog Odlično, moja zemljo! su takođe puni preterivanja u tonu i značenju. Oni naprave da izgleda kao da se čitav svet predaje Kini. Oni prenose stavove koji mirišu na propagandu koja se koristila tokom Velikog skoka napred, kad je Partija tvrdila da će Kina nadmašiti Britaniju, dostići SAD i proizvesti 22.680 kg hrane na hektar zemlje.

Novi talas preterivanja je konkretno pokazivanje ”lažnog, preteranog, praznog duha” (kakav je poznat u Kini) partijske kulture u ovo online doba. Osnovno pitanje je još uvek pitanje čestitosti. Reforme i otvaranje tokom 1980-tih i 1990-tih su doneli Kini promenu u obliku najgorih aspekata savremene Zapadne kulture, kao seksualna sloboda, zloupotreba droge, homoseksualnost, kompjuterske igre i tome slično. Zabavni programi na televiziji su postali vulgarni. Čitavo društvo je postalo palata uživanja za prepuštanje materijalnim i telesnim željama.

Komunizam je pretvorio ljude u nešto niže nego ljudsko, a Kinu, zemlju koja je nekad bila civilizovana, veličanstvena i lepa, u jedno necivilizovano mesto.

2. Komunistička subverzija masovne kulture Zapada

Zapadne zemlje slobodnog sveta su poznate po svojim civilizovanim društvima, u kojima su muškarci otmeni, a žene čestite i elegantne, tamo ljudi tretiraju jedni druge iskreno i prijateljski. Komunizam je primenio aranžmane Zapadnih zemalja da razori i sabotira tu civilizaciju. Iako ne može da upotrebi nasilje i totalitarizam da direktno uništi Zapadnu civilizaciju i njenu masovnu kulturu kao što je uradio u Kini, on je, isto kao u Kini, pobudio ljudske negativne, buntovničke misli i ponašanje da razori tradiciju, uništi javni i individualni moral. Dok je javnost slavila nakon pobede saveznika u drugom svetskom ratu, jedna grupa je već naporno radila u oblasti ideologije i kulture. Razmišljajući o ratu i novom talasu ideologije koji je sledio, oni su pomogli da se desi sistematsko udaljavanje od tradicija koje su vezale čoveka za božansko.

U SAD, bitnička generacija, koja se pojavila posle drugog svetskog rata se odnosi na grupu posleratnih američkih pisaca 1950-tih. Oni su bili začetnici pokreta umetnosti i književnosti čiji je cilj bio da potkopaju društvo. Dok su s pravom prezirali licemerje i korupciju moralnosti u društvu u to vreme, njihova reakcija je bila da cinično odbiju i izvrnu celu tradicionalnu moralnost. Bitnici su većinom bili nihilisti i cinici. Oni su se zauzimali za neobuzdanu slobodu; dali su potpunu vlast svojim ličnim idejama o svetu; odbijali su tradicionalne vrline; zadubili su se u pseudo mistiku, droge i zločin i živeli nedisciplinovanim, samovoljnim načinom života. Njihovi pokušaji radikalne kritike buržujskog kapitalističkog društva su se podudarali s ideološkim nasrtajima komunizma na Zapadu, pa su lako postali alatka komunizma.

Na mnoge članove generacije bitnika komunistička i socijalistička ideologija je zaista imala dubok uticaj. Na primer, Jack Kerouac, osnivač pokreta, pre nego što je postao poznat je napisao kratku priču ”Rođenje socijaliste”. Ta priča je bila o njegovoj pobuni protiv kapitalističkog društva. [6] Jedan drugi predstavnik pokreta, Allen Ginsberg, je kasnije javno postao komunista (pogledaj Poglavlje 11 ove knjige),a on je podržavao pedofiliju. Njihovi radovi su odbacivali tradicionalne konvencije, bili su namerno zbrkani i upotrebljavali vulgarni jezik. Ta grupa je bila prvi veliki pomak od pravila i načela tradicije – kontrakulturni pokret koji će 1960-tih obuzeti Zapad.

1960-e su razradile i proširile ono što su bitnici predlagali, sa potkulturama kao hipi, punk, gotik itd. Ti kontrakulturni trendovi su pronašli publiku u gradskim oblastima Zapada, mameći jedno mlado pokoljenje za drugim na nasilje, zloupotrebu droge, seksualnu slobodu, nekonformistično oblačenje, otuđenost od kulture i na kraju sklonost mračnjaštvu i smrti.

U vreme atentata na Martin Luther Kinga i Roberta Kennedy, kao i eskalacije Vijetnamskog rata, 1968-e pokret je dostigao svoj vrhunac. U proleće 1968-e, na nekoliko dana i noći se u Golden Gate Parku u San Franciscu okupilo oko 2000 hipika, koji su izražavali opiranje društvu bizarnim ponašanjem, rokenrol muzikom, pevanjem, poezijom, nudizmom i upotrebom droge.

U leto 1969-e, više od 400.000 ljudi se okupilo na isti način na Woodstock festivalu, koji se održao na farmi severozapadno od New York City. Oni su uzvikivali parole ”ljubav”, ”sloboda” i ”mir”. Osim rokenrolu, stotine hiljada su se prepuštale razvratu i divljem zadovoljstvu, što je sve doprinelo uvlačenju učesnika i društva u vulgarnost, dekadenciju i propast morala. Woodstock je bio važan kulturni događaj za 1960-te i naredne decenije. New York Central Park, San Francisco, Golden Gate Park i Woodstock su svi postali simboli američke kontrakulture.

Upravo kako se podizala kontrakultura SAD-a, izbio je metež miliona u Francuskoj, što je sada poznato kao događaji iz maja 1968-e. Događaje su započeli ljuti, mladi studenti koji su se bunili protiv tradicionalnog morala i kulture. U to vreme, škole su nametale strogo razdvajanje muških i ženskih studentskih spavaonica, pa je za oba pola bilo zabranjeno da dolaze i odlaze iz soba jedni drugih. Ukidanje tog propisa i zahtevanje na pravo seksualnih aktivnosti u studentskim domovima je postao jedan od glavnih ciljeva prvih protesta. Buna studenata je tada našla podršku kod socijalističkih i komunističkih partija Francuske. Tako je mlađe pokoljenje, kroz metež i pobunu, počelo da ruši moralna načela i ograničenja koja su ustanovljena za ljudski rod i dodeljena davnim vremenima.

Postoji izreka da su kasnih 1960-tih, bila dva središta revolucije: Jedan je bio Peking, gde je Kulturna revolucija bila u punom zamahu; drugi je bio Pariz, gde su majski događaji 68-e potresli svet. Mnogi su to nazivali Kulturnom revolucijom Zapada. U to vreme, kineski studenti su marširali sa parolama i zastavama za podršku francuskih pobunjenih studenata, dok su u dalekom Parizu, ”Zapadne crvene garde” oblačile zelene vojne kape i uniforme sa crvenom trakom za ruku kao podrška Maoistima u Kini. Na svojim paradama su držali ogromne portrete Mao Zedonga i ”tri slova M“ – Marks, Mao i Marcuse – su postala njihov ideološki oslonac. [7]

Japan je takođe započeo svoj kontra kulturni pokret 1960-tih. Japanska AJSA (Zengakuren, Studentsko udruženje celog Japana) koju je osnovala i organizovala Japanska komunistička partija, je imala važan uticaj među studentima u to vreme. Oni su, zauzvrat, bili pod kontrolom i organizacijom Komunističke partije i mobilizovani u reakciji na aktivnosti Crvene garde u Kini. AJSA je organizovala mnogobrojne kontrakulturne demonstracije u Japanu zajedno sa drugim levičarskim studentskim organizacijama, kao što su Japanska crvena armija (Nihon Sekigun) i Veće svih fakulteta zajedničke borbe, pa su otišli tako daleko da nasiljem zaprete japanskom društvu. [8]

Sličan haos se odigrao u nekim latinoameričkim i centralnoameričkim državama. Na primer, pod uticajem kubanske komunističke partije, meksički pokret studenata Plaza de las Tres Culturas se bavio mobilizacijom malih razmera, pa su i druge grupe studenata levičara slale telegrame studentima u Parizu podržavajući poduhvate maja '68-e.

Mnogi bi mogli smatrati da je ovaj gore navedeni niz delovanja većinom slučajan. Iz više perspektive, međutim, ceo kontrakulturni pokret na Istoku i Zapadu je bio deo komunističkog aranžmana da se razori moralnost društva. Moralne tradicije i vrednosti koje su božanstva ostavila čoveku su prošle kroz hiljade godina istorije, ali pod uticajem ovog globalnog komunističkog pokreta, one su pretrpele ogromnu štetu. Taj pokret se svodio na podsticanje nezadovoljstva i sluđivanje društva da bi se razorio tradicionalni moral i ideje. Kineska tradicionalna kultura stara 5000 godina je bila uništena kad su u Kulturnoj revoluciji napadnuta Četiri stara.

Zapadna rok muzika, zloupotreba droge, seksualna sloboda, pobačaj, nekonvencionalno oblačenje i avangardna umetnost su bili pomak od tradicionalnih normi i ispravne vere. Osim toga, izopačeni seksualni običaji kao homoseksualnost i promiskuitet su postali popularni, donoseći dugotrajne negativne posledice celom Zapadnom društvu. Slava božje kulture je na Zapadu bila uglavnom odbačena, pa je Zapadna civilizacija izgubila svoju veličanstvenost i sjaj.

3. Pop kultura i društveni haos

Pošto je tradicionalna kultura napadnuta i potkopana, negativni elementi protiv tradicionalne ideologije su počeli da se ubacuju i donose haos. Sledeći odlomak je namenjen razotkrivanju haosa koji je nanet savremenom američkom društvu tom deformacijom kulture. Pošto je Amerika zaista lider u okviru globalne popularne kulture, deformacija američke kulturne produkcije je imala ogroman negativan uticaj na svet. Kao što je pomenuto, neke tradicionalno konzervativne zemlje sa dubokom tradicionalnom kulturom kao Kina i Japan su pronašle da je deformisana popularna kultura SAD-a neodoljiva pa su je imitirali. Posledica je širenje razvratnog, neobuzdanog ponašanja, pobunjeničkog, nesocijalnog i nemoralnog duha punog ciničnosti, samozadovoljstva i propasti širom sveta.

a. Hip-hop i rokenrol

Fokus tradicionalne muzike je je bio na civilizovanju čoveka, kultiviranju vrlina i pomaganju ljudima da budu duhovno i telesno zdravi. Njeni efekti su bili harmonija društva i harmonija između čoveka i prirode. Lepa muzika koja je slavila slavu gospodnju je bila promovisana, dok je atonalna, haotična ili razvratna muzika bila anatemisana. Ali danas, popularna kultura je puna šokantno iskvarenih muzičkih produkcija, a hip-hop i rokenrol su neki od upečatljivih primera.

Hip-hop se pojavio u New Yorku 1970-tih. Tokom nekoliko zadnjih decenija, rep i break dance su izvoženi iz New Yorka pa su postali globalno ludilo. Hip-hop je postao deo popularne kulture u Aziji, Evropi i mnogim Afričkim gradovima. Uprkos očiglednoj moralnoj iskvarenosti te muzike, fokusiranoj na promiskuitet, ubijanje, nasilje i droge, ona je dobila priznanje širom sveta i čak je slavljena po svetski poznatim dvoranama.

U Broadwejskom mjuziklu Hamilton, na pozornici se repovalo o životu Aleksandra Hamiltona, prvog američkog ministra finansija SAD-a. Mjuzikl je odmah postao hit američkog šou-biznisa pa je osvojio mnoge nagrade. Izvodili su ga u Washingtonskom Kennedy Centru skoro tri meseca. Predstava je postavila rekordne prodaje ulaznica na Broadweju, a skupe ulaznice su se ponekad mogle kupiti samo nakon čekanja satima u online redu. [9]

Poreklo rokenrola je starije od porekla hip-hopa i vuče korene od 1940-tih. Za razliku od hip-hopa, koji uspostavlja ritam uz koji se govori tekst, rokenrol koristi bubnjeve i gitaru u pozadini vokala. Rokenrol je bio usko povezan sa bitničkom generacijom i mnogi rok pevači su bili njima nadahnuti pa su se te dve grupe često povezivale i sarađivale.

Tokom 1960-tih, rokenrol je postao muzička tema kontrakulture. On je bacio publiku u suludo, neracionalno stanje uma. Histerično pevanje uz deformisano sviranje električne gitare i žestoko udaranje bubnjeva je nateralo publiku da se preda svojim pohotnim nagonima i požudama. Bez obzira na razlog, demonska priroda od koje se uglavnom drži podalje zbog zahteva civilizacije je puštena – u većini slučajeva, publika se jednostavno predala kontroli sila nižih nivoa.

Što je još gore, nihilizam je postao dominantan stav roka, dok su mnogi rok pod-žanrovi podsticali druga destruktivna ponašanja. Psihodelični rok je podsticao upotrebu droga, na primer, dok su neki psihodelični i drugi mračniji oblici roka pozivali na pobunu, samoubistvo, nasilje i homoseksualnost ili podsticali promiskuitet, preljubu i odbijanje braka. Stihovi pesama su predlagali opscenost ili pohotljivost, ili se oduševljavali slavljenjem zla i osudom božanskog.

Na primer, neke tzv. rok zvezde su opravdavale seksualno napastovanje maloletnica svojim popularnim stihovima, što je učinilo publiku neosetljivom prema kulturi seksualnog zlostavljanja i promiskuiteta. Neki stihovi pesama su bili puni sukoba, kao “Hey! Said my name is called Disturbance/ I’ll shout and scream/ I’ll kill the King, I’ll rail at all his servants” – Hej! Rekao sam, moje ime je Poremećenost/Ja ću vikati i vrištati/ Ja ću ubiti Kralja, ja ću ispsovati sve njegove sluge (iz “Street Fighting Man” – „Ulični borac“ od The Rolling Stones). Jedna pesma ima naziv “Sympathy for the Devil.” (“Simpatija za đavola“). Jedan album psihodelične rok grupe je nazvan “Their Satanic Majestic Request.” (“Njihov đavolji uzvišeni zahtev“). Jedna poznata pesma je nazvana “Highway to Hell”: “Hey Satan/ Payin’ my dues … I’m on the highway to hell.” („Autoput u pakao“: „Hej Satano/otplaćujem svoje dugove…. Ja sam na autoputu za pakao.“) Neke rok pesme veličaju socijalizam i komunizam. Na primer, poznata pesma „Imagine“ je izazvala svoju publiku da zamisle komunističko društvo oslobođeno od raja, pakla, religije, države i privatne imovine.

Čak su i religiozne grupe imale poteškoće da se odupru negativnom uticaju rokenrola. Crkvena hrišćanska muzika je namenjena da veliča Boga, dok je rokenrol bio izbačen zbog prepuštanja zlu. Kako je rokenrol postajao popularan, moderna muzika hrišćanskih crkava je usvojila elemente roka da privuče mlade, što je stvorilo tzv. Savremenu hrišćansku muziku. [10]

Rokenrol prate preljuba, nasilje, dekadencija, zloupotreba droge, korupcija i protivljenje veri u bilo kojeg boga. Pokvareno ponašanje koje tradicionalna moralnost i vere zabranjuju je isplivalo sa usponom roka.

b. Zloupotreba droge

Zloupotreba droge je postala globalni problem tokom nekoliko poslednjih decenija. U ranim stadijumima, koren obimne zloupotrebe droge na Zapadu je bio kontrakultura. U svojoj kampanji protiv buržujske moralnosti, hipici su radili na tome da razore i potkopaju svu tradiciju i postave svoja sopstvena uverenja, moralne norme i načine života. LSD i halucinogene pečurke su smatrani za duhovno istraživanje, dok su amfetamin i kokain koristili kao stimulans, a heroin i barbiturate kao depresante, a sve to je bilo namenjeno da ih ukloni iz ovog sveta i prenese u drugo stanje.

Mnogi mladi članovi kontrakulturnog pokreta su bili veoma zainteresovani za Istočnu filozofiju i prakse kultivacije, ali psihodelici su za njih postali prečica da pronađu uvid jer im je to omogućilo da ne moraju da podnose izazove kultivisanja uma ili telesnog bola meditacije. Umesto toga, oni bi jednostavno uzeli tabletu acida, koja bi ih ubacila u lažno duhovno iskustvo, ne povezujući ih s ni sa čim stvarnim. Takve droge su, u stvari, jednostavno stavljale njihova tela u ruke bića niskih nivoa, što uopšte nema veze sa istinskom, ispravnom praksom kultivacije. Nažalost takva iskustva su odvela mnoge, koji su zaista imali duhovne ambicije, na pogrešan put.

Mnogi pop pevači i rok zvezde umiru sa 20 - 30 godina, često zbog predoziranja. U savremenim SAD, najduža i najžalosnija borba je verovatno borba protiv droga. Tokom decenija država se posvetila hapšenju i nadziranju miliona krijumčara droge. Vladini službenici su izdavali neprekidna upozorenja protiv droga, ali nezakonita upotreba droge i dalje vlada. Od 2000-e, od predoziranja opioidima umrlo je više od 300.000 Amerikanaca. 26-tog oktobra 2017-e, predsednik Donald Trump je proglasio opioidnu krizu javnim zdravstvenim vanrednim stanjem i naveo načine na koje će se boriti sa problemom. [11]

Prema izveštaju Nacionalnog instituta za zloupotrebe droga maloletnika iz 2017-e, upotreba marihuane među učenicima je jako raširena: 45 posto učenika 4 razreda srednje škole su rekli da su barem jednom upotrebili marihuanu i 37,1 posto od njih ju je upotrebilo protekle godine; 71 posto maturanata srednje škole misle da je učestala upotreba marihuane bezopasna. [12]

Upotreba ekstazija i pušenje marihuane su postali norma među mladima, dok nove i jače droge nastavljaju da se pojavljuju. Heroin ojačan fentanilom, na primer, je daleko jači nego čist heroin. Smrtonosna doza heroina od 30 miligrama je jednaka dozi od samo 3 miligrama fentanila. [13] Fentanil je čak nazvan hemijskim oružjem. Međutim, takve razarajuće droge preplavljuju američke ulice zastrašujućim tempom, ubijajući mnogo više ljudi nego drugi opioidi, naprosto jer je tako lako predozirati se s njima.

Prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu droge, među 65.000 koji su umrli od predoziranja droge 2016-e, 20.000 je umrlo od fentanila. [14] Krijumčarenje fentanila iz Kine je bilo detaljno objavljeno. Jula 2018-e, lučka uprava u Philadelphiji je obavljala rutinsku inspekciju kad su pronašli i zaplenili 49,8 kilograma fentanila u tovaru iz Kine, što na ulici vredi 1.7 miliona dolara. [15]

U Kini, zloupotreba droge takođe postaje tumor društva. Proizvođenje i zloupotreba droga, a naročito sintetičkih droga je jako raširena. Prodaja droge preko interneta je takođe van kontrole. Prema izveštaju Kineske nacionalne komisije za kontrolu droga iz 2015-e, broj nezakonitih korisnika droga prelazi 14 miliona. Pravi broj je verovatno viši jer među korisnicima droga je sve više kancelarijskih radnika, samostalnih radnika, zabavljača i javnih radnika. [16] Izveštaj kineskog stanja droga iz 2017-e, od Kineske nacionalne komisije za kontrolu droga pokazuje da su kineske službe za drogu rešile 140,000 slučajeva droge, uništile 5.534 grupa za krijumčarenje droge, uhapsile 169.000 optuženika za krijumčarenje, uhvatile 89.2 tona droge i izvele 870.000 pretresa, što je otkrilo 340.000 novih korisnika droge. [17]

Upotreba droge može dovesti ljude do gubitka razuma. Supstance često izazivaju jaku zavisnost, dovodeći do toga da ljudi izgube živote od predoziranja, unište svoje porodice, upropaste svoju karijeru i sabotiraju svoj ugled i prijateljstva. Neki postaju kriminalci. Korišćenje i krijumčarenje droga šteti pojedincima, porodicama i celom narodu, ali to je već postalo još jedna od mračnih pojava koja muči moderno društvo.

c. Pornografija

Od svih načina revolucije na koje su komunisti pozivali, najtemeljnija je verovatno seksualna revolucija. Ako je grabljenje političke vlasti označavalo revoluciju protiv određenih sastavnih delova društva, onda je seksualno oslobađanje komunistička revolucija podstaknuta unutar čoveka.

Frojdov panseksualizam je teorija koja smatra da sve želje i zanimanja dolaze od seksualnog nagona, što pruža teoretsku bazu za seksualnu revoluciju, dok je pojava kontracepcijskih pilula počela da razdvaja polni odnos od razmnožavanja. Seksualna revolucija je napala tradicionalnu moralnost i donela i promovisala radikalni feminizam, pobačaj, vanbračne polne odnose i pokret homoseksualaca. To je sve izazvalo ogromni, užasan uticaj na društveni red koji je za čoveka postavio Bog, što je povezano sa mnogim društvenim nemoralnostima.

Seksualna sloboda je utemeljila izopačenu ideju da je učestvovanje u rekreativnom seksualnom odnosu i prostituciji osnovno ljudsko pravo. Ona je uništila tradicionalnu polnu etiku i suzdržavanje i dozvolila da polni odnos postane igra i način zabave. Pretvorila je ljude u obične alatke seksa i otvorila kapiju pornografiji da se infiltrira i sabotira društvo.

Tokom 1950-tih, časopis Playboy je igrao izuzetno važnu ulogu u pomaganju prepuštanja seksu,pa je napravio biznis od pornografije. Dok je parola „vodite ljubav, a ne rat“ bila popularna tokom antiratnog perioda, prvi film za odrasle pun golotinje, Plavi film, je prikazan 1969-e. Na Zapadu je usledilo 15 godina dug period (1969-1984) „pornografskog šika“ uz pratnju rok muzike i odbijanja svih tradicija.

Obim sadašnje pornografske industrije je šokirajući. Širom celog sveta, ta industrija zarađuje oko 100 milijardi dolara godišnje, od kojih su 10-12 milijardi u SAD-u samom. [18] Tokom 1970-tih, pornografski filmovi su bili dostupni samo u zapuštenim bioskopima za odrasle. Do početka 1980-tih, VHS je doneo pornografiju u milione domaćinstava, dok su rasprostranjenost interneta krajem 1990-tih i kasnije vreme pametnih telefona učinili da pornografija bude dostupna po zahtevu.

Industrija pornografije u Japanu je već normalizovana kao deo društva, sa stalcima punim časopisa za odrasle i stripovima koji se viđaju po supermarketima, a televizijski programi kasno uveče prikazuju pornografske glumce. Pornografske glumice su prezentirane kao idoli tinejdžera i otvoreno se pojavljuju u medijima. Japanska industrija pornografije je donela ozbiljan i negativni uticaj na celu Aziju.

Uvođenje interneta i pametnih telefona je dovelo do velikih promena u industriji pornografije. Čitavom pornografskom sadržaju kom je tipična odrasla osoba 80-tih mogla da bude izložena, sada dete tome može da pristupi za samo nekoliko minuta. U prošlosti, deca su obično igrala fudbal i druge igre posle škole, ali sada gledaju pornografiju. Jedan dvanaestogodišnji britanski dečak je postao toliko opsednut online pornografijom da je na kraju silovao svoju sestru. [19] Javni tužilac koji se bavio tim slučajem je rekao: „Ovakva vrsta slučajeva će se sve više pojavljivati na sudu jer mladi imaju sada dostupnost teškoj pornografiji. “

Posledice izloženosti dece pornografiji uključuju opsednutost seksualnim ponašanjem; rano razvijanje polnih aktivnosti i zanimanja za to; povećanu učestalost seksualnih zločina; pogoršane moralne vrednosti; uverenje da seks nije vezan za brak i veze već je naprosto usluga koja se može kupiti po volji; uverenje da je seksualno ponašanje koje se vidi u pornografiji uobičajeno; i normalizacija takve seksualne izopačenosti i perverzije.

U većini evropskih država, prostitucija je legalna i mnogi Evropljani smatraju to kao samo još jedan posao. 1969-e Danska je postala prva država koja je legalizovala prostituciju. Norveška, koja je pre imala najstroža ograničenja za prostituciju u celoj Evropi, ju je legalizovala 2006-e. [20] Kupovinu seksa u Danskoj može da subvencionira ponekad čak i vlada. Na primer, ako invalid preda zahtev i zahtev je odobren, onda on može da ide u javnu kuću, dok porezni obveznik pokriva trošak – da bi se zaštitila njegova „prava“. [21] Za taj predlog se zapravo prvi zalagao osnivač utopijskog socijalizma, Charles Fourier u 19-tom veku.

Kinesko društvo je odlikovala apstinencija i obuzdavanje, čak i govor o seksu je bio tabu, ipak ono se takođe pridružilo talasu seksualne revolucije. Od svih politika KPK u njenom paketu reforme i otvorenosti, „najuspešnija“ – daleko više od otvaranja privrede ili političkog sistema – zasigurno je seksualna sloboda. U periodu od 30 godina, nastao je potpuni preobražaj „revolucionarne discipline“ do „seksualne slobode“. Prostitucija je jako raširena u Kini i što više ljubavnica ima bogati preduzetnik ili korumpirani službenik, to je viši njegov društveni položaj.

Kina se smatra fabrikom sveta, ali ona takođe izvozi velik broj prostitutki u Japan, Maleziju, Bliski Istok, SAD, Evropu i Afriku. Procene iz 2018-e kažu da je u sub-saharskim i južnim zemljama Afrike bilo od 13.000 do 18.500 kineskih prostitutki. [22]

Zemlje jugoistočne Azije i Južne Amerike u tom pogledu se ništa ne razlikuju. Mnogi gradovi su postali glavne destinacije seks turizma i mada je ilegalna, takva stvar se toliko raširila da doprinosi ekonomskom rastu. Čak i u islamskim zemljama, kao što su Egipat, Tunis i Sudan, pornografska industrija, mada Islam to zabranjuje, tajno radi u punom zamahu.

Najdirektnija posledica društva preplavljenog pornografijom je uništenje porodice i braka, pa su je zato prozvali „tajni ubica porodice“. Gledanje pornografije prouzrokuje nezainteresovanost za zdrav porodični odnos i hrani požudu i strasti, što stvara seksualne nagone koji često mogu biti zadovoljeni samo vanbračnim aferama. [23]

Tokom saslušanja u Senatu 2004-e godine, Dr. Pat Fagan je prezentovao podatke koji, prema anketi razvoda i advokata za razvode, pokazuju da se u 56 posto slučaja razvoda desilo da je jedan partner bio „opsesivno zainteresovan za pornografske internet sajtove.“ [24]

Tokom godišnjeg sastanka Američkog sociološkog udruženja 2016-e godine, rad koji je prezentovan je pokazao da ima duplo slučajeva razvoda među brakovima gde jedna strana gleda pornografiju, u poređenju sa brakovima gde niko to ne radi. Istraživanje je pokazalo da ako je muž gledao pornografiju, postotak razvoda bi se povećao od 5 do 10 posto, dok ako je žena gledala pornografiju, postotak razvoda bi se povećao od 6 do 18 posto. Što je osoba mlađa, verovatnije sledi razvod. [25]

Pre 1950-tih, sve zemlje Istoka i Zapada su smatrale seksualne odnose pre venčanja kao nešto nedolično i suprotno od zapovedi koje je Bog dao čovečanstvu. Društveni pritisak kao i javno mnjenje su radili na tome da suzbiju takve stvari. Ako su mladić i devojka začeli dete pre venčanja, očekivalo bi se da budu odgovorni, da se venčaju i zajedno kao porodica odgajaju dete. U to doba, većina ljudi je smatrala da ako je muškarac začeo dete, jedina pravedna stvar je da se njome oženi. [26] Ako je osoba počinila grešku, očekivalo bi se da preuzme odgovornost za to.

Međutim, zbog propasti morala i porasta seksualne slobode od 1960-tih, broj začeća van braka je drastično porastao. Sve to se dogodilo upravo kada je pornografska industrija počela da ima veći uticaj na svest javnosti. 1964-e, u najrazvijenijim zemljama, broj začeća pre braka je obično bio manji od 10 posto; do 2014-e, dostigao je skoro trećinu. U SAD-u, broj začeća van braka je prosečno iznosio 40 posto, a među Afroamerikancima je dostizao 71 posto. Od 140 miliona novorođenčadi 2016-e godine, oko 15 posto ili 21 milion je rođeno van braka. [27]

Samohrane porodice, vanbračna začeća i razvodi su obično usko povezani sa siromaštvom. Takve porodice tada povećavaju opterećenje sistema socijalne pomoći.

d. Video igre

Mnoga deca danas provode bezbrojne sate igrajući video igre. Programeri video igara rade da naprave sve više realistične igre, dinamične i interaktivne. One takođe sadrže sve više nasilja i erotike. Deca, pa čak i odrasli lako bivaju opsednuti igranjem, što je postalo glavna glavobolja za roditelje, škole i čak vladu. Sada je to oblik popularne kulture koja sledi ljude od detinjstva do odraslog uzrasta, ali kakva je to vrsta kulture? To je kultura uništenja, koja se ne razlikuje od drogiranja. Oni koji su opsednuti video igrama ne mogu trezveno i objektivno da shvate lošu stranu toga. Oni jednostavno smatraju igre zabavnima i interesantnima i neće odustati dok ne pobede, pređu na sledeći nivo, poraze šefa, itd.

Osim toga, skoro sve današnje video igre, od fantastike do realnosti, se vrte oko podržavanja nasilja i ubijanja ili sadrže erotiku ili hladnokrvnost. Jednostavnim rečima, poruke koje prenose podstiču demonsku prirodu u čoveku. Sve je to neprikladno i štetno za tinejdžere i mlade koji još odrastaju. Osećaj uzbuđenja usled ubijanja, uništavanja, nasilja i borbe može da otupi osetljivost mladih, da ih navede na nezdrave misli i ponašanje i čak doprinese da neki počine zločin.

Online igre čak još više izazivaju zavisnost. U prošlosti, igre su korišćene da ubiju vreme kad su ljudi bili sami ili im je bilo dosadno. U sadašnje vreme, online igre su postale sport u kojima igrači pokušavaju da učestvuju i da se takmiče se jedni protiv drugih. Online igranje je, dakle, postala zasebna društvena aktivnost, naročito za decu. Pošto veliki broj igrača komunicira u igri, oni se takmiče i postaju zaneseni virtualnim svetom igre.

Ogromna količina energije i novca su investirani u takve igre, a deca koja ih ne igraju bi mogla biti čudna za svoje krugove prijatelja. Dakle, naprosto protiv svoje volje, roditelji su prisiljeni da dopuste svojoj deci da se pridruže zajednici online igranja, pa onda gledaju kako njihova deca razvijaju zavisnost. Video igre uzimaju vreme koje bi trebalo da bude upotrebljeno za učenje, aktivnosti na otvorenom i normalnu međuljudsku interakciju. Umesto toga, deca su pretvorena u robove video igara.

Jedan naučnik je podelio uobičajeno iskustvo iz svoje porodice: Njegovom dvanaestogodišnjem sinu je bilo dopušteno da igra video igre samo nekoliko sati vikendom pošto bi završio zadatke. Međutim, kad bi detetu bilo dopušteno da radi šta hoće, ono bi igralo video igre skoro stalno, izostavljajući obroke i tuširanje samo da nastavi igranje. Istraživanje naučnika je pokazalo da video igre zauzimaju i upravljaju svim slobodnim vremenom mladih. Mlade odrasle osobe, naročito one iz domaćinstava sa nižim prihodima i nižeg obrazovanja, sve više nalaze sreću u video igrama, što smanjuje vreme koje provode na poslu i u stvarnom svetu. [28] To je uobičajena pojava u SAD-u i drugim razvijenim zemljama.

Taj naučnik je zapazio jedan trend u sadašnjem društvu gde video igre dovode mlade odrasle osobe da se oslanjaju na roditelje za finansijsku podršku pošto odbiju da traže posao. Kad te mlade osobe postanu roditelji video igre im neće pomoći da zarađuju za život pa je malo verovatno da će biti sposobne da poboljšaju svoje veštine ili nađu bolji posao, pošto su proćerdali toliko mnogo vremena u životu igrajući kad su bili mlađi. Njihova deca neće moći da se oslone na svoje sopstvene roditelje da im daju pravac u životu. Video igre su, dakle, dostigle stanje podrivanja normalnog ljudskog života.

Video igre su duhovna droga. To se razlikuje od teških droga kao heroin, koje su zabranjene širom sveta. Programiranje video igara je jedna velika industrija. Kakve su posledice toga? Kompanije proizvode droge koje uništavaju sledeće pokoljenje, a zemlje koje prihvataju video igranje sabotiraju svoju sopstvenu budućnost.

Pojavljivanje interneta i mobilnih telefona je otvorilo još šire tržište za industriju video igara. Firma za istraživanje Newzoo, u svom izveštaju globalnog tržišta igara, aprila 2018-e, procenjuje da bi video igrači širom sveta potrošili 137.9 biliona dolara na video igre, što predstavlja porast od 13.3 posto u odnosu na godinu dana ranije. Predvideli su da će više od polovine sveukupnog prihoda od video igara doći iz sektora mobilnih telefona. Prihodi digitalnih igara bi sačinjavali 91 posto globalnog tržišta.

Izveštaj je takođe procenio da će tržište igara održati dvocifrenu stopu rasta u sledećih deset godina. Dok se stopa rasta BDP-a u mnogim zemljama bori da ostane na jednocifrenom broju, industrija video igara nastavlja da napreduje. Samo video igranje preko mobilnih telefona se očekuje da dostigne 100 milijardi dolara do 2021-e godine. Prve tri zemlje u globalnom tržištu igara, prema izveštaju, će biti Kina, SAD i Japan, a Kina će držati 28 posto tog tržišta. [29]

Ljudi koji veruju u Boga bi trebali da znaju da je Bog stvorio čoveka i postavio načine na koji treba živeti, kao i pristojne oblike zabave. Kad ljudski rod ide ispravnim putem, ljudi će dobiti izbavljenje, ali kad se čovek okrene od Boga i pođe đavoljim putem, biće ostavljen i uništen.

Tradicionalne igre, uključujući sportske aktivnosti i druge aktivnosti na otvorenom, su ograničene prirodnom okolinom, vremenskom prognozom, opremom i fizičkom snagom. Igrači tih igara obično ne razviju zavisnost od tih tradicionalnih oblika zabave i aktivnosti. Video igre nemaju takva ograničenja. Igrači su pozvani i namamljeni da neprekidno budu u virtuelnom svetu igre, da ne spavaju ni da se odmaraju. To znači da, osim činjenice da takve igre jako retko imaju išta poučno da ponude, oni koji ih igraju sve više padaju pod uticaj negativnih faktora.

e. Kultura nasilja

U Americi, od 1960-e do 2016-e, sveukupno stanovništvo je poraslo za 1.8 puta, dok je sveukupan broj zločina porastao za 2.7 puta, a broj nasilnih zločina za 4.5 puta. [30]

Prema piscu i kriminologu Grant Duweu, tokom pedeset godina pre nego što se dogodio incident pucanja na Teksaškom tornju 1966-e, bilo je samo dvadeset i pet javnih masovnih pucanja u kojima je ubijeno četvoro ili više ljudi. Od onda, masovna pucnjava je vremenom postajala sve smrtonosnija. [31] Od masovne pucnjave u Killeenu u Teksasu 1991-e godine, koja je usmrtila dvadeset i troje, do masovne pucnjave u Las Vegasu 2017-e godine, gde je stradalo njih pedeset osam, svaki incident je bio sve grozniji.

Broj terorističkih incidenata širom sveta je porastao od 650 za godinu 1970-e do 13.488 2016-e, što je 20 puta više. Od terorističkih napada 11-og septembra 2001-e, teroristički napadi su porasli za 160 posto. [32]

Nasilnička dela u stvarnom svetu odražavaju ono što mi sada doživljavamo u našim svakodnevnim životima: uranjanje u kulturu nasilja. Nije samo žestoka muzika heavy metala puna nasilja, već i većina zabave, uključujući filmove, televiziju i video igre, sve opisuje ili se vrti oko nasilja. Mnogi filmovi i televizijske produkcije prikazuju mafiju, bande i gusare u pozitivnom svetlu, čineći da ti negativni stereotipi izgledaju privlačni i ugledni, tako da se ljudima, ne samo više ne gade, već počinju da teže da počine zločine i pridruže se bandama.

Pojavljivanje video igara je dalo ljudima još jedno sredstvo za veličanje nasilja, jedno koje je interaktivno i dozvoljava samim video igračima da koriste nasilje unutar sveta igre. Umesto jednosmerne indoktrinacije nasiljem kroz filmove i televiziju, igrači video igara sami doživljavaju nasilje kroz takve igre, koje sadrže prizore odrubljenih glava i raskomadanih udova, sa krvi koja pršti na sve strane – sve to premašuje normalne granice filma i televizije.

U istraživanju koje je sprovedeno 2013-e godine, istraživači su analizirali filmove koji su snimljeni između 1985-e i 2012-e godine i pronašli da je količina oružanog nasilja u PG-13 filmovima duplo porasla. [33] Produžetak istraživanja pokazuje da se taj trend nastavlja do današnjeg dana. [34] Pewov centar za istraživanje je 2008-e nalazi da 97 posto mladih između 12 i 17 godina igra video igre, a da dve trećine igra igre koje sadrže nasilje. [35]

Suočeni s problemom porasta nasilja u društvu, stručnjaci, akademici i opšta javnost nastavljaju da predlagžu teorije i rešenja, od strožih ograničenja kroz zakone i snažnijeg sprovođenja istih do pružanja psiholoških savetovanja. Ali takva rešenja su naprosto slična odsecanju grana otrovnog drveta bez dodirivanja korena.

Namernim zasipanjem popularne kulture nasiljem i zločinom, komunistički elementi prouzrokuju da sve više ljudi bude neosetljivo na takvu vrstu stvari, a neki su i podstaknuti da imitiraju takve stvari, prouzrokujući da nasilje postane realnost u društvu. Korumpiranjem i uništavanjem tradicionalne kulture i mutacijom ljudskog osećaja za moral, komunizam udaljava ljude od božjeg čineći da jure za zadovoljavanjem svojih beskrajnih žudnji. To je pravi uzrok problema društva.

f. Dekadentna moda

Na površini sadašnjeg društva, razni oblici čudnog oblačenja, ponašanja i drugi svakidašnji sastojci popularne kulture izgledaju kao da su svi deo „slobode izražavanja“ ili sadašnjeg „modnog trenda“, ali u stvari tu postoje neke druge stvari. Istraživanjem do korena te pojave, postaje jasno da negativni elementi stoje iza svih takvih stvari. Kako vreme prolazi, međutim, ljudi se naprosto navikavaju na njih i više ih ne smatraju čudnima, izazivajući da ti negativni faktori postanu prihvaćeni deo svakodnevnog života. Slede neki primeri.

Danas je društvo naviklo da žene imaju kratku kosu i „bob frizuru“. Taj stil je potekao od generacije flaperki na Zapadu tokom 1920-tih. Pod uticajem prvog talasa pokreta za prava žena i seksualne slobode (vidi poglavlje 7), flaperke su oblačile kratke haljinice, šišale se na kratko, slušale džez, nosile debeli sloj šminke, pile jako vino i bile ležerne po pitanju seksa. Nošenje kratke kose je za njih bio način da izraze prezir prema tradicionalnim ulogama polova i izraze svoju želju za ženskom „emancipacijom“.

Nakon što je ta frizura postala popularna, poznata operska pevačica je napisala: „Bob frizura je stanje uma, a ne samo novi način oblačenja moje glave. … Smatram da je oslobađanje od duge kose jedan od mnogo malih okova koje žene odbacuju na putu za slobodu.“ [36] Tokom Velike depresije 1930-tih, ta frizura je postepeno prestala da bude popularna. Međutim, 1960-tih, kad je pobuna protiv tradicionalnih normi postala opet trend, takve kratke frizure za žene su se vratile.

Slično tome, duga kosa za muškarce u to vreme je potekla od bitnika i hipika. [37] Iako dugačka kosa za muškarce može biti povezana sa starinskim vremenima, muškarci na Zapadu su imali kratku kosu tokom decenija od prvog svetskog rata. Tokom 1960-tih, pokret kontrakulture je promovisao dugačku kosu za muškarce kao način pobune.

Za vreme 1920-tih i 1960-tih, glavni tok društva se jako odupirao da se mladi oblače suprotno od tradicionalnog načina. Tokom vremena, ljudi su se navikli na antitradicionalne trendove i po mišljenju progresivaca, to je zbog rasta tolerancije u društvu. U tradiciji Istoka i Zapada, međutim, razlike između muškaraca i žena su se ogledale ne samo po njihovom telesnom obliku i različitim ulogama u društvu i porodici, već i po njihovoj odeći, frizuri, govoru i manirima.

Uz raspadanje klasnih razlika u društvu, komunizam nastoji da ukloni polne razlike između muškaraca i žena. Slično tome, pokreti homoseksualaca i feministkinja upotrebljavaju parolu „jednakost“ da izbrišu razlike između polova u društvenim i porodičnim ulogama. Trendovi androginske mode još više brišu i obrću razlike u odevanju. Ti faktori služe da pripreme put za šire društveno prihvatanje onoga što bi se tradicionalno smatralo devijantnim seksualnim stvarima i načinom života i još više doprinosi razaranju tradicionalne moralnosti.

Tokom hiljada godina, moralnost Istoka i Zapada je uključila u svoj temelj razliku između muškaraca i žena, kao i pojam da muško i žensko, yin i yang, imaju svako svoje mesto. Komunizam je obrnuo yin i yang ljudskih bića sa ciljem da iskvari moral, izazove egocentričnost i podstakne napuštanje tradicionalnih normi.

S obzirom na taj đavolji cilj, osoba može da shvati da iako se razne mutacije u oblačenju mogu na površini da izgledaju kao moda, one su zapravo namenjene da razore pravilne ljudske načine življenja.

Na primer, sadašnja popularnost pantalona niskog struka, što oni koji se trude da budu moderni smatraju seksi, je blag primer korupcije ljudskog morala. Prethodnici pantalona niskog struka su bile Hip hlače, popularizovane za vreme kontrakulture 1960-tih i preovladavale su u diskotekama 1970-tih. Stil koji ih sledi su bile nepristojne „bum pantalone“ 1990-tih, koje razotkrivaju stražnjicu. [38]

Drugi znak propadanja kulture je „grupi“ fenomen, koji je bio popularan među mladima i još je jedna posledica kontra kulture. Tokom 1960-tih, na Zapadu je bila popularna rok muzika, pa su neke mlade devojke opsednute rok zvezdama pratile njihove koncerte i stvarale grupe obožavateljki koje pružaju lične i seksualne usluge, uključujući grupni seks sa članovima rok benda. [39] Mlade žene su postale žrtve hira. Drugi se danas dive zvezdama koje podržavaju uklanjanje barijera između polova – uključujući muške zvezde koje se ponašaju feminizirano i obrnuto. Sve ovo je s ciljem podrivanja popularne kulture i brisanja razlika između muškarca i žene.

Postoji takođe tzv. modna pod-kultura panka. Slično pokretu hipika, pankeri se bune protiv tradicije, a promovišu nihilizam. Većina hipika su bili buntovni mladi iz tradicionalnih porodica srednjeg staleža, dok je pank tipičnije pobuna nižih staleža protiv tradicija društva. Stoga, mnogi pank bendovi takođe propagiraju socijalizam. [40] Da bi izrazili svoje potpuno antitradicionalističke stavove, pankeri često nose bizarne frizure, uključujući Irokez frizuru ili nose pocepanu odeću punu bodlji i kopči. Oni farbaju kosu, tetoviraju se, buše rupe po celom telu i ponekad izlažu delove tela koje normalna osoba pokriva. Pankeri često nemaju razliku između muške i ženske odeće. Neke žene oblače mušku odeću i obrnuto. Pankeri inspirišu mnoge sadašnje moderne trendove mode.

Pankeri propagiraju hedonizam, i zato postoji jedna popularna punk parola: „živi brzo, umri mlad i ostavi lep leš.“ To potpuno pokazuje tragediju izgubljene vere u boga I obmanu koja vodi u bezdan hedonizma i materijalizma. Pojedinci i društvo bi trebali da budu uznemireni tim žalosnim nihilizmom, ali nisu.

Osim toga, u sadašnjem društvu ima i drugih znakova haosa i besmisla: pokazivanje sablasnih ili demonskih likova na popularnoj odeći ili u muzici; tetoviranje nakaznim prizorima; groteskne dečje igračke i ukrasi; književnost, filmovi i televizijske emisije pune demona, duhova i natprirodnog horora – proizvodi koje javnost naveliko troši; i destruktivne, nihilističke stvari koje se mogu naći na internetu. Danas, na primer, čak i fudbalski navijači redovno prave nerede i bune se, sejući pometnju. Svi ti znakovi dekadencije ukazuju na negativne i mračne sile koje su postale prevoladavajući uticaj na društvo u celini.

Zaključak

Svako ima pravo da traži sreću, ali to mora biti unutar granica moralnih parametara. Preterana težnja zadovoljstvima, izvan normalnih granica, neizbežno donosi patnju, nesreću i tugu.

Tradicionalna kultura čovečanstva ne zabranjuje razumno zadovoljavanje žudnji. Međutim, tradicionalna kultura uči ljude da kontroliraju svoje žudnje i izaberu zdrav način života. Ona ceni harmoniju sa prirodom, tradicionalni rad, harmonične odnose u porodici, zdravo civilno društvo, sudelovanje u samovladi i državnom upravljanju, tradicionalnu umetnost, književnost, sportove i zabavu. Sve to donosi sreću i zadovoljstvo, dajući pojedincu telesnu i mentalnu korist, kao i društvu u celini.

Međutim, krajnji cilj komunizma je uništiti ljudski rod. Jedan od koraka u tom procesu je korupcija morala i uklanjanje boga iz kulture ljudi. Dakle, cilj je, bez obzira na politički režim, da popularna kultura i način života budu zasićeni negativnim i mračnim. U nekoliko posljednjih decenija, upravo takva popularna kultura je stvorena na Istoku i Zapadu. Ludilo modernog društva je dovelo mnoge da napuste tradicionalnu kulturu i moral. Ljudi ugađaju svojim željama, traže zadovoljstva bez granica. Egocentričnost, hedonizam i nihilizam su postali uobičajeni, prihvaćeni i čak moderni. Takva je kultura koja danas predvodi svijet, a ljudi su zaboravili istinski razlog svog postojanja.

Seks, droge, rok muzika i video igre stimulišu i uvećavaju žudnje. Mnogi se prepuštaju tim stvarima da pobjegnu od jada i razočaranja u životu, ali jad i razočaranje nikad ne prestaju dolaziti. Te zavisnosti donose samo trenutno zadovoljstvo, ali sledi još bola i katastrofa. Zloupotreba droge uzrokuje bolesti, smrt i poremećaj karaktera; haotični polni odnosi uništavaju porodicu, čineći da ljudi izgube poverenje i srdačnost; video igre uzrokuju da ljudi izgube sebe u lažnom svetu. Zavisnici osećaju da su na karnevalu zabave, ali u stvarnosti, njih naprosto iskorištavaju vanjske sile jer jedina stvar koja ih čeka je telesna smrt i duhovna propast.

Isto važi i za društva i narode. Kad je veliki broj ljudi zavisan od žudnji i zadovoljstava, sledi katastrofa.

Bog je stvorio ljudski rod i dao svakom pojedincu slobodu volje. Ljudi ne bi trebali zloupotrebljavati svoju slobodu te nastavljati putem degeneracije. Umjesto toga, oni bi trebali dobro iskoristiti svoju slobodu te izabrati da se vrate tradicionalnoj kulturi i načinu života. Bog je oduvek čuvao i štitio čoveka. Ali da li se ljudski rod može vratiti na pravi put potpuno zavisi od izbora svakog pojedinca.

Bibliografija

[1] “George Washington’s Rules of Civility and Decent Behavior in Company and Conversation,” Foundations Magazine, http://www.foundationsmag.com/civility.html.

[2] Benjamin Franklin, The Autobiography and Other Writings on Politics, Economics, and Virtue (Cambridge: Cambridge University Press, 2004), 68–69.

[3] Xue Fei, “‘If a god is missing, just make one’: Chaos at the grandmother temple, Hebei.” The Epoch Times Chinese edition, August 10, 2017, http://www.epochtimes.com/gb/17/8/9/n9513251.htm, [In Chinese]

[4] “Oxford Dictionary Adds Popular Chinese Terms,” China Daily, September 6, 2010, http://www.chinadaily.com.cn/business/2010-09/06/content_11259791.htm.

[5] Loretta Chao, “The Ultimate Knock-Off: A Fake Apple Store,” The Wall Street Journal, July 21, 2011, https://blogs.wsj.com/chinarealtime/2011/07/21/the-ultimate-knock-off-a-fake-apple-store/.

[6] Jack Kerouac, “The Birth of a Socialist,” Atop an Underwood: Early Stories and Other Writings (New York: Penguin, 2000).

[7] Roberto Franzosi, review of “Power and Protest: Global Revolution and the Rise of Détente,” by Jeremi Suri, American Journal of Sociology, 111 (5), 1589.

[8] Meredith Box and Gavan McCormack, “Terror in Japan,” The Asia-Pacific Journal: Japan Focus, 2 (6), June 25, 2004, https://apjjf.org/-Meredith-Box–Gavan-McCormack/1570/article.pdf.

[9] Georgia Wallen, “The Seven Stages of the ‘Hamilton’ Kennedy Center Queue,” The Washington Post, March 30, 2018, https://www.washingtonpost.com/opinions/the-seven-stages-of-the-hamilton-kennedy-center-queue/2018/03/30/c1ae15fc-31f8-11e8-8bdd-cdb33a5eef83_story.html.

[10] Amy D. McDowell, “Contemporary Christian Music,” Oxford Music and Art Online, https://doi.org/10.1093/gmo/9781561592630.article.A2234810.

[11] “The Opioid Crisis,” https://www.whitehouse.gov/opioids/.

[12] Drug Facts: Marijuana, National Institute on Drug Abuse for Teens, https://teens.drugabuse.gov/drug-facts/marijuana.

[13] Allison Bond, “Why Fentanyl Is Deadlier than Heroin, in a Single Photo,” Stat News, September 29, 2016, https://www.statnews.com/2016/09/29/why-fentanyl-is-deadlier-than-heroin/.

[14] “Overdose Death Rates,” National Institute on Drug Abuse, September 2017, https://www.drugabuse.gov/related-topics/trends-statistics/overdose-death-rates.

[15] Amanda Hoover, “110 Pounds of Fentanyl Seized at Port in Shipment from China,” New Jersey, July 2, 2018, https://www.nj.com/news/index.ssf/2018/07/110_pounds_of_fentanyl_found_in_philadelphia_port.html.

[16] “China Drug Report: More than 14 million drug users nationwide,” BBC Chinese-language website, June 24, 2015, http://www.bbc.com/zhongwen/simp/china/2015/06/150624_china_drugs_report. [In Chinese]

[17] Zhang Yang, “China’s Drug Situation Report 2017: Released: 140,000 Drug Criminal Cases Cracked Across China,” People’s Daily Online, June 26, 2018. http://yuqing.people.com.cn/n1/2018/0626/c209043-30088689.html. [In Chinese]

[18] “Things Are Looking Up in America’s Porn Industry,” NBC News, January 20, 2015, https://www.nbcnews.com/business/business-news/things-are-looking-americas-porn-industry-n289431.

[19] “Boy, 12, Repeatedly Raped Sister after Becoming Fascinated with Internet Porn,” New Zealand, November 7, 2016, https://www.nzherald.co.nz/world/news/article.cfm?c_id=2&objectid=11743460.

[20] Lars Gravesen, “Taxpayers Foot Bill for Disabled Danes’ Visits to Prostitutes,” Telegraph, October 2, 2005, https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/denmark/1499735/Taxpayers-foot-bill-for-disabled-Danes-visits-to-prostitutes.html.

[21] Inga Margrete Ydersbond, “The ‘Promiscuous’ and the ‘Shy’: Denmark and Norway: A Historic Comparative Analysis of Pornography Legislation,” The NPPR Working Paper Series: The Politics of Commercial Sex, March 2012, https://www.duo.uio.no/bitstream/handle/10852/34447/NPPRWP201201.pdf?sequence=1.

[22] Takudzwa Hillary Chiwanza, “Thousands of Chinese Prostitutes Are Flocking to Africa for Lucrative Fortunes,” The African Exponent, May 7, 2018, https://www.africanexponent.com/post/8965-chinese-prostitutes-have-joined-the-scramble-for-africas-fortunes.

[23] Pat Fagan, “The Effects of Pornography on Individuals, Marriage, Family and Community,” Issue Brief, The Family Research Council, accessed October 6, 2018, https://downloads.frc.org/EF/EF11C36.pdf.

[24] Jill Manning, Senate testimony, November 10, 2005, referencing J. Dedmon, “Is the Internet Bad for Your Marriage? Online Affairs, Pornographic Sites Playing Greater Role in Divorces,” 2002, press release from The Dilenschneider Group, Inc., 14, https://s3.amazonaws.com/thf_media/2010/pdf/ManningTST.pdf

[25] David Shultz, “Divorce Rates Double When People Start Watching Porn,” Science, August 26, 2016, http://www.sciencemag.org/news/2016/08/divorce-rates-double-when-people-start-watching-porn.

[26] George Akerlof, Janet Yellen and Michael Katz, “An Analysis of Out-of-Wedlock Childbearing in the United States,” Explorations of Pragmatic Economics (Oxford: Oxford University Press, 2005), 120.

[27] Joseph Chamie, “Out-of-Wedlock Births Rise Worldwide,” YaleGlobal Online, March 16, 2017, https://yaleglobal.yale.edu/content/out-wedlock-births-rise-worldwide.

[28] Mark Aguiar, Mark Bils, Kerwin Kofi Charles and Erik Hurst, “Leisure Luxuries and the Labor Supply of Young Men,” National Bureau of Economic Research, Working Paper No. 23552 issued in June 2017, p. 1, http://www.nber.org/papers/w23552.

[29] Tom Wijman, “Mobile Revenues Account for More Than 50% of the Global Games Market as It Reaches $137.9 Billion in 2018,” Newzoo, April 30, 2018, https://newzoo.com/insights/articles/global-games-market-reaches-137-9-billion-in-2018-mobile-games-take-half/.

[30] “United States Crime Rates 1960–2017,” Compiled by DisasterCenter.com from: FBI UCS Annual Crime Reports, http://www.disastercenter.com/crime/uscrime.htm.

[31] Bonnie Berkowitz, Denise Lu and Chris Alcantara, “The Terrible Numbers That Grow with Each Mass Shooting,” Washington Post, June 29, 2018, https://www.washingtonpost.com/graphics/2018/national/mass-shootings-in-america/?utm_term=.f63cc1b03c0b.

[32] Global Terrorism Database (GTD), University of Maryland, https://www.start.umd.edu/gtd/.

[33] Jacque Wilson and William Hudson, “Gun Violence in PG-13 Movies Has Tripled,” CNN, November 11, 2013, http://www.cnn.com/2013/11/11/health/gun-violence-movies/index.html.

[34] Assil Frayh, “Gun Violence Keeps Rising in PG-13 Movies, Study Says,” CNN, January 20, 2017, https://www.cnn.com/2017/01/20/health/gun-violence-pg-13-movies-study/index.html.

[35] “Violent Video Games and Young People,” Harvard Mental Health Letter, 27, no. 4 (October 2010), http://affectsofvideogames.weebly.com/uploads/6/4/3/3/6433146/medical_journal.pdf

[36] Mary Garden (1874–1967). “Why I Bobbed My Hair.” Pictorial Review (April 1927).

[37] “Long Hair for Men,” Encyclopedia of Fashion, http://www.fashionencyclopedia.com/fashion_costume_culture/Modern-World-Part-II-1961-1979/Long-Hair-for-Men.html.

[38] “Hip Huggers,” Encyclopedia of Fashion,

http://www.fashionencyclopedia.com/fashion_costume_culture/Modern-World-Part-II-1961-1979/Hip-Huggers.html.

[39] Kathryn Bromwich, “Groupies Revisited: The Women with Triple-A Access to the 60s,” The Guardian, November 15, 2015, https://www.theguardian.com/music/2015/nov/15/groupies-revisited-baron-wolman-rolling-stone-pamela-des-barres.

[40] David Ensminger, Left of the Dial: Conversations with Punk Icons (Oakland, Calif.: PM Press), 47;Neil Eriksen, “Popular Culture and Revolutionary Theory: Understanding Punk Rock,” https://www.marxists.org/history/erol/periodicals/theoretical-review/19801802.htm.