Počela sam vežbati Falun Dafu 1993. i imala sam veliku sreću da prisustvujem Učiteljevom seminaru u Pekingu.
Šta se desilo tokom predavanja
Predavanja su držana u sali Ministarstva vazduhoplovstva. I dalje se sećam kad nam je na sredini jednog predavanja Učitelj rekao da pružimo ruke. Istog časa sam osetila da su mi dlanovi topli i da se nešto vrti na njima, kao i u mom stomaku. Osetila sam da se puno stvari okreće oko mene i upitala sam Učitelja šta se dešava. Rekao je da su to dobre stvari.
Učitelj nam je takođe pročistio tela. Sledeći njegove upute, najpre smo lupili desnom nogom o pod, zatim levom, izgoneći bolest napolje.
Trećeg dana, osetila sam da mi Učitelj otvara Treće oko. Nešto poput crvenog sunca pojavilo se ispred moga čela i nastavilo da se obrće. Slušajući Učitelja, često sam videla puno buda iznad njegove glave, i svaki od njih je svetlucao.
Kad je Učitelj govorio o znaku Faluna, ugledala sam veliki brod kako se okreće blizu plafona, sa Učiteljem koji stoji na pramcu, dok je brod krcat učenicima Dafe. Bila sam jako uzbuđena i skoro da sam povikala: „Gledajte! Brod Dafe se okreće! Sjajno!“
Posle osmog predavanja, Učitelj je zatražio od svakog od nas da napiše svoje iskustvo i preda ga sutradan. Zapisala sam svoja osećanja: „Učitelju, znate li šta se dešava sa mnom? Često počinjem da levitiram dok hodam, i isto je kad legnem da spavam – čak i kad sam prekrivena ćebetom. Stalno se uzdižem, kao balon.“
Kad su predavanja završena, praktikanti širom okruga su hteli autogram Učitelja. Prišla sam Učitelju s velikim poštovanjem, čvrsto ga držeći za ruke. Osetila sam snažnu energiju svuda u telu. Nema reči kojima bih opisala svoju sreću tada. Iskreno sam zahvalna Učitelju iz dubine srca.
Šta se desilo nakon seminara
Kad sam svojevremeno počela da učim Falun Dafu, znala sam da to nije samo čigong za lečenje i održavanje zdravlja. Znala sam da je to buda koji spašava ljude. Čekala sam to celog života, i sada mi je Učitelj to direktno doneo. Smatrala sam da sam toliko srećna da cele nedelje nisam prestala da plačem.
Posle ovog se moje zdravlje znatno popravilo. Ranije nisam mogla da se sama popnem uz stepenice i umorila bih se posle nekoliko stepenika. Međutim, sada mi je telo tako lagano i mogu da hodam koliko god hoću.
Nestale su bolesti, uključujući reumatsku srčanu bolest, artritis i alergiju na polen, što me je godinama mučilo. Od tada nisam posetila bolnicu. Kad vozim bicikl, osećam kao da me neko gura. Tako je divno biti slobodan od bolesti.
Čuda tokom predavanja
Posle ovog sam prisustvovala na još nekoliko devetodnevnih seminara Učitelja i bila sam svedok mnogih čuda.
Jednom tokom pauze, svi smo opkolili Učitelja i pitali smo ga razne stvari u vezi naše kultivacije. Odgovarao je na jedno po jedno pitanje, i rekao je: „Sve su to dobre stvari.“
Takođe smo ga videli kako leči nekog u invalidskim kolicima. Zapravo, Učitelj se samo nasmešio i rekao mu: „U redu, sad možeš ustati.“
Čovek se isprva plašio da to učini. Ali Učitelj ga je ohrabrio rečima: „Ne brini, ustani, Možeš i napraviti par koraka.“ Pokušao je da ustane i uspeo je. Takođe je učinio nekoliko koraka. Učitelj ga je ponovo ohrabrio: „Hodaj još malo, i malo brže.“ Onda je on prohodao oko svojih kolica i rekao: „Hvala vam Učitelju, hvala!“ Svi su tapšali.
Drugom prilikom, neko sa zdrobljenom kosti donesen je na nosilima na Sajam zdravlja u Pekingu. Preklinjao je Učitelja da ga izleči. Učitelj je podesio njegovo telo, a onda mu zatražio da ustane i hoda. Kad je porodica pokušala da mu pomogne, Učitelj je rekao: „Nema potrebe.“
U deliću sekunde, osoba koja nije mogla da ustane, je izlečena. Svi u sali su bili svedoci ovog čuda i nisu mogli prestati tapšati. Porodica je bila ganuta i srećna.
Takođe sam videla kad je Učitelja lečio nekog iz Unutrašnje Monglolije, ko je patio od ozbiljnog ascitisa.
