[Napomena urednika] Ova serija članaka predstavlja srpski prevod knjige "Kako avet komunizma vlada svetom" prvobitno objavljene u listu The Epoch Times, a čiji su autori urednički tim "Devet komentara o Komunističkoj partiji".
Sadržaj knjige
Kako avet komunizma vlada svetom: Predgovor
Kako avet komunizma vlada svetom: Uvod
1. poglavlje: Strategije aveti za uništavanje čovečanstva
2. poglavlje: Evropski koreni komunizma
3. poglavlje: Tiranija na Istoku
4. poglavlje: Izvoz revolucije
5. poglavlje: Infiltriranje na Zapad
6. poglavlje: Pobuna protiv Boga
7. poglavlje: Uništavanje porodice
8. poglavlje: Kako komunizam seje haos u politici
9. poglavlje: Komunistička ekonomska zamka
10. poglavlje: Degradacija pravosudnog sistema
11. poglavlje: Skrnavljanje umetnosti
12. poglavlje: Sabotiranje obrazovanja
13. poglavlje: Mediji - glasnogovornici komunističke aveti
14. poglavlje: Popularna kultura - prepuštanje dekadenciji
15. poglavlje: Komunistički koreni terorizma
16. poglavlje: Komunizam u pozadini pokreta za zaštitu čovekove okoline
17. poglavlje: Globalizacija - komunizam u svojoj srži
18. poglavlje: Globalne ambicije Komunističke partije Kine
Kako avet komunizma vlada svetom: Zaključak
Šta sadrži ovaj nastavak?
17. poglavlje: Globalizacija - komunizam u svojoj srži
Uvod
1. Globalizacija i komunizam
2. Ekonomska globalizacija
a. Globalizacija rezultuje ekonomijom komunističkog stila
b. Globalizacija podstiče komunizam u zemljama razvoja
c. Globalizacija stvara polarizaciju bogatstva, omogućujući ideologiju komunizma
d. Protivljenje globalizaciji podupire komunističku ideologiju
e. Zapadni kapitalizam hrani Komunističku partiju Kine
3. Politička globalizacija
a. Ujedinjene nacije šire političku moć komunista
b. Komunistička ideologija podriva ideale ljudskih prava UN-a
c. Globalizacija promoviše komunističke političke ideje
d. Globalna vlada vodi ka totalitarizmu
4. Kulturni globalizam: načini izopačavanja čovečanstva
a. Kulturna globalizacija uništava tradiciju
b. Razvijene zemlje Zapada izvoze antitradicionalnu kulturu
c. Multinacionalne korporacije šire nastranu kulturu
d. UN širi iskrivljene vrednosti
Zaključak
Reference
17. POGLAVLJE: GLOBALIZACIJA - KOMUNIZAM U SVOJOJ SRŽI
Uvod
Počev od renesanse, ljudska istorija ulazi u period dramatičnih promena. Industrijska revolucija koja počinje krajem osamnaestog veka značajno povećava produktivnost. Nacionalna moć svake zemlje prolazi kroz velike promene i struktura svetskog poretka prolazi kroz radikalne promene. Istovremeno, društvene strukture, misli i religijske tradicije takođe prolaze kroz dramatične promene. Ortodoksne vere počinju da slabe, ljudski moral da se pogoršava, društva postaju zbrkana i ljudsko ponašanje gubi univerzalna merila za prosuđivanje. Ta istorijska stanja utiču na nastanak komunizma.
Komunistička Internacionala, poznata i kao Treća internacionala, pokušava da izvede komunističku revoluciju u svetu. Posle ruske boljševičke revolucije 1917. godine, Komunistička partija SAD je osnovana 1919. godine, a Komunistička partija Kine (KPK) 1921. godine. Kasnih 1920-tih i ranih 1930-tih, globalna ekonomska kriza dodatno ojačava komunističku ideologiju. Svetske političke i ekonomske ideologije skreću ulevo, a Sovjetski Savez dobija čvrsto uporište i KPK grabi priliku za razvoj.
Više od decenije kasnije (1949.), KPK uzurpira Kinu i nasilni komunizam stiče prevlast. Sovjetski Savez i KPK prisvajaju desetine zemalja i trećinu svetske populacije, formirajući blok nasuprot zapadnog sveta. Zatim sledi Hladni rat koji traje pola veka.
Dok nasilni komunizam preti celom čovečanstvu, većina ljudi u zapadnom slobodnom svetu zanemaruje nenasilne komunističke faktore koji potajno rastu unutar njihovih sopstvenih društava. Uz infiltraciju Sovjetskog Saveza, sve vrste kvazikomunističkih ideologija i pokreta unutar Zapada - poput Fabijanskog društva, socijaldemokrata, ali i deklarisanih komunista itd., ulaze u državne institucije, poslovni svet, obrazovne i kulturne krugove.
Oba, pokret kontrakulture na Zapadu tokom 1960-tih i kineska Kulturna revolucija prouzrokuju komunistički elementi. Buntovna zapadnjačka omladina posle 1970-tih pokreće „dugi marš kroz institucije” u pokušaju potkopavanja tradicionalne kulture iznutra i dokopavanja vodećih pozicija u socijalno-kulturnim oblastima. Za malo duže od jedne decenije uspevaju da postignu zapanjujuće rezultate.
Posle pada Berlinskog zida i dezintegracije Sovjetskog Saveza, neki ljudi su se radovali kraju jedne istorijske etape i kraju komunističke ideologije, dok su drugi bili zabrinuti oko mogućeg sukoba civilizacija. Međutim, retki uviđaju da komunizam preuzima druge oblike i maske u pokušaju kontrolisanja sveta. Njegov novi barjak je prozvan globalizacija.
S industrijskom revolucijom, razvojem nauke i tehnologije, kretanja ljudi i promene u ekonomiji, politici, nauci i tehnologiji, kulturi, postaju neuporedivo učestalije. Današnji moderni načini komunikacije i transporta, računara i digitalne mreže, smanjuju geografske udaljenosti i brišu hiljadugodišnje granice. Svet se na izgled smanjio, a broj interakcija i međudržavnih razmena je bez presedana. Ovo jačanje globalne saradnje je prirodni rezultat tehnološkog razvoja, širenja proizvodnje i migracija. Ova vrsta globalizacije je rezultat prirodnih istorijskih procesa.
Nalazimo, međutim, i drugu vrstu globalizacije koja je rezultat komunističkih ideologija i njihovog preuzimanja prirodnog istorijskog procesa globalizacije s ciljem podrivanja čovečanstva. Tema ovog poglavlja je upravo taj drugi oblik globalizacije
Globalizacija pod kontrolom komunizma u osnovi podrazumeva brzo i rasprostranjeno širenje svih najgorih aspekata komunističkih i nekomunističkih režima. Sredstva ovog širenja uključuju obimne političke, ekonomske, finansijske i kulturne operacije koje ubrzano brišu granice između nacija i ljudi. Cilj je uništenje vere, moralnosti i tradicionalne kulture od koje zavisi opstanak čovečanstva i omogućuje njegovo iskupljenje. Sve te mere ciljaju na uništenje čovečanstva.
Ova knjiga naglašava da komunizam nije samo puka teorija, već zla avet. Ona je živa, i njen krajnji cilj je uništenje ljudske vrste. Avet se ne pridržava samo jedne političke ideologije, već je spremna da kad uslovi sazru koristi čak političke i ekonomske teorije koje su zapravo u suprotnosti sa standardnom komunističkom ideologijom. Od 1990-tih se tvrdi kako globalizacija unapređuje demokratiju, tržišnu ekonomiju, slobodnu trgovinu i zato je izložena kritikama brojnih levičarskih grupa. Ali ove levičarske grupe ne uviđaju da komunistička avet deluje na višoj ravni. Ekonomska globalizacija, političko globalno upravljanje, Agenda 21, kao i razne ekološke i međunarodne konvencije, sve odreda postaju avetinjski alati sa svrhom kontrole i uništenja čovečanstva.
Globalizacijom ili „globalizmom“ manipuliše komunistička avet koja čini zapanjujući napredak u nekoliko oblasti korišćenjem raznovrsnih sredstava putem brojnih pravaca širom sveta. Ovo poglavlje se bavi ekonomskim, političkim i kulturnim aspektima ovog oblika globalizma.
Ova tri aspekta globalizacije se spajaju u sekularnu globalističku ideologiju. Ova ideologija poprima drugačije izglede u drugačijim vremenima i ponekad koristi kontradiktorni sadržaj. Ali u praksi prikazuje karakteristike sasvim nalik komunizmu. Zasnovan na ateizmu i materijalizmu, globalizam obećava prekrasnu utopiju, kraljevstvo nebesko na Zemlji, ono je bogato, ravnopravno i tamo nema iskorišćavanja, ugnjetavanja i diskriminacije, a njime upravlja milosrdna globalna vlada.
Ova ideologija neosporno izostavlja tradicionalne kulture svih etničkih grupa bazirane na veri u bogove i podučavanju vrlina. Poslednjih godina je sve očiglednije da se ova ideologija bazira na „političkoj korektnosti“, „socijalnoj pravdi”, „negovanju neutralnosti”, i „apsolutnom egalitarizmu” levice. Ovo je globalizacija ideologije.
Svaka zemlja ima svoju kulturu, ali svaka je tradicionalno bazirana na univerzalnim vrednostima. Nacionalni suverenitet i kulturne tradicije svake etničke grupe igraju važnu ulogu u nacionalnom nasleđu i samoodređenju i pružaju zaštitu svim etničkim grupama od infiltracije jakih spoljnih sila kao što je komunizam.
Jednom kad se oformi supervlada, komunizam će lako postići cilj eliminisanja privatnog vlasništva, nacija, rasa i tradicionalne kulture svake nacije. Globalizacija i globalizam u tom pogledu igraju destruktivnu ulogu jer podrivaju ljudske tradicije i etiku, šireći levičarske ideologije i komunizam. Otkrivanje komunističkih korena globalizacije i uočavanje sličnosti između globalizma i komunizma je trnovit i ujedno ekstremno važan i gorući problem.
1. Globalizacija i komunizam
Marks nije koristio koncept globalizma u svojim tekstovima već je upražnjavao izraz „svetska istorija”, koji ima vrlo blisko značenje. Marks u Komunističkom manifestu tvrdi da će globalno širenje kapitalizma neizbežno da proizvede ogroman proletarijat i da će posledično proleterska revolucija da opljačka ceo svet, svrgne kapitalizam i stvori „raj” komunizma. [1] Marks piše: „Proletarijat, dakle, može da postoji samo svetski-istorijski, poput komunizma, njegovo delovanje, može da ima samo ‘svetsko-istorijsko’ postojanje.” [2] Drugim rečima, realizacija komunizma zavisi od zajedničke akcije proletarijata širom sveta - komunistička revolucija mora biti globalni pokret.
Mada Lenjin kasnije modifikuje Marksovu doktrinu i predlaže podsticanje revolucije u kapitalističkoj slaboj karici (Rusiji), komunisti ne odustaju od svog cilja globalne revolucije. Sovjetski komunisti su jedva dočekali da osnuju Komunističku internacionalu (Kominternu) u Moskvi sa filijalama u preko šezdeset zemalja. Lenjin je izjavio kako je cilj Komunističke internacionale osnivanje Svetske sovjetske republike. [3]
Američki mislilac G. Edward Griffin sažima pet ciljeva Staljinove komunističke globalne revolucije:
Zbuni, dezorganizuj i uništi sile kapitalizma širom sveta.
Okupi sve nacije sveta u jednu ekonomiju.
Prisili napredne zemlje na davanje dugotrajne finansijske pomoći nerazvijenim zemljama.
Podeli svet u regionalne grupe [poput današnjeg NATO-a, SEATO-a i Organizacije američkih država] kao prelaznu fazu prema totalnoj svetskoj vladi. Stanovništvo će se uvek pre odreći svog nacionalnog suvereniteta i prikloniti neodređenom regionalnom autoritetu, nego sličnoj strukturi svetskog nivoa.
Druga faza podrazumeva spajanje regionalnih entiteta pod jedinstvenu globalnu diktaturu proletarijata. [4]
William Z. Foster, bivši predsednik američke komunističke partije je napisao sledeće: „Komunistički svet će biti ujedinjen, organizovan svet. Ekonomski sistem će biti jedna velika organizacija, zasnovana na principima planiranja koji liče na današnji SSSR. Američka sovjetska vlada će predstavljati važan segment ove globalne vlade.” [5]
Iz Marksovih, Lenjinovih, Staljinovih i Fosterovih tekstova o „zajednici ljudske sudbine” koju predlaže Komunističke partija Kine, možemo jasno da sagledamo nezadovoljstvo komunizma zbog osvajanja moći u samo nekolicini zemalja. Ideologija komunizma, od početka prema kraju, uključuje ambiciju osvajanja celog čovečanstva.
Svetska proleterska revolucija koju je Marks predviđao se nije ostvarila. Smatrao je kapitalizam očajnim i umirućim, ali se on zapravo pokazao trijumfalnim, prosperitetnim i naprednim. Raspad sovjetskog režima i istočnoevropskih komunističkih tabora izoluje Komunističku partiju Kine i nekolicinu drugih režima, i komunizam se na izgled suočava sa eliminacijom. Čini se da slobodni svet pobeđuje. Ali dok Zapad veruje da komunizam završava na smetlištu istorije, trend socijalizma (primarna faza komunizma) zapravo uveliko cveta.
Komunistički duh nije mrtav. Sakriva se iza raznih doktrina i pokreta dok nagriza, infiltrira i širi komunističku ideologiju u svaki kutak slobodnog sveta. Da li je ovo slučajno? Naravno da nije. Globalizacija se čini kao proces koji se prirodno uzdigao, ali uloga komunizma u njegovoj evoluciji postaje sve očiglednija. Komunizam se pretvorio u jednu od vodećih ideologija globalizacije.
Levičarske snage u evropskim zemljama posle Drugog svetskog rata nastavljaju da rastu. Socijalistička internacionala koja se zalagala za demokratski socijalizam priključuje političke stranke iz preko sto zemalja. Neke od njih su bile na vlasti u tim zemljama šireći se većim delom kontinenta. Visok nivo socijalne pomoći, visoki porezi i nacionalizacija su u ovom kontekstu uticali na celu Evropu.
Globalizacija osiromašuje američku industriju, smanjuje srednju klasu, donosi stagnaciju prihoda, polarizuje bogate i siromašne i izaziva društvene podele. To uveliko podstiče popularnost levice i socijalizma u zemlji, dramatično gurajući globalni politički spektar ulevo tokom poslednjih desetak godina. Levičarske sile širom sveta tvrde da globalizacija prouzrokuje neravnopravnost prihoda i polarizaciju bogatih i siromašnih. Antiglobalizacijski sentiment zahvaljujući ovim argumentima rapidno raste i postaje nova sila koja se odupire kapitalizmu dozivajući socijalizam.
Komunističke ideje posle Hladnog rata infiltriraju ekonomsku globalizaciju sa ciljem opstruiranja zdravih nacionalnih ekonomija i podrivanja ekonomskih temelja i suvereniteta svih zemalja. Cilj je da se maksimalno podstakne ljudska pohlepa, dok istovremeno zapadne finansijske sile prebacuju bogatstvo – društveno blago akumulirano tokom nekoliko stotina godina - i brzo ojačavaju Komunističku partiju Kine. KPK zatim koristi to bogatstvo da prisili na saradnju i moralno obveže druge zemlje (npr. dužničko ropstvo) i odvuče ih na dno.
KPK kao vođa komunističkih sila današnjeg sveta, neprestano jača svoj ekonomski rast dok ubrizgava inekcije snage u levicu i komunističke partije širom sveta. KPK koristi totalitarnu vladavinu da naruši pravila svetske trgovine i koristi bogatstvo stečeno od globalnog kapitalizma kako bi ojačala socijalizam. Partijska ekonomska snaga ujedno podstiče njene političke i vojne ambicije, dok istovremeno pokušava da izvede svoj komunistički model širom sveta.
Antiglobalistička levica i KPK su, iz globalne perspektive, profitirali globalizacijom i uzdigli se u ime globalizacije. Status quo današnjeg sveta je, zapravo, vrlo blizak Staljinovoj viziji iz prošlosti.
2. Ekonomska globalizacija
Ekonomska globalizacija se odnosi na integraciju lanaca globalnog kapitala, proizvodnje i trgovine koja započinje 1940-tih i 1950-tih, sazreva 1970-tih i 1980-tih i uspostavlja se kao globalna norma 1990-tih. Pozadinske pokretačke sile su međunarodne agencije i korporacije koje zahtevaju olakšavanje regulativa i kontrola kako bi se omogućio slobodni tok kapitala. Ekonomsku globalizaciju na površini promovišu zapadne zemlje s ciljem širenja kapitalizma širom sveta.
Ipak, globalizacija, nažalost, postaje sredstvo za širenje komunizma. Globalizacija omogućava zapadnim zemljama pružanje finansijske podrške kineskom režimu, dovodeći do međuzavisnosti kapitalističke tržišne ekonomije i partijske socijalističke totalitarne ekonomije. Zapad žrtvuje svoju savest i univerzalne vrednosti u zamenu za ekonomske koristi, dok komunistički režim proširuje svoju kontrolu putem ekonomskog iznuđivanja jer komunizam, naime, želi da nametne globalnu dominaciju.
a. Globalizacija rezultuje ekonomijom komunističkog stila
Globalizacija pretvara svetsku ekonomiju u jedinstveni ekonomski entitet i kroz ovaj proces se stvaraju velike međunarodne organizacije, sporazumi i pravilnici. Na površini to podseća na širenje kapitalizma i slobodnog tržišta. Ali u stvarnosti to služi stvaranju jedinstvenog ekonomskog sistema kontrole koji izdavanjem zapovedi određuje sudbinu preduzeća mnogih zemalja. To je ekvivalent centralnom totalitarnom ekonomskom sistemu koji je sasvim blizak Staljinovim ciljevima ujedinjavanja svih zemalja pod upravu jednog ekonomskog sistema. Nakon formiranja pomenutog finansijskog poretka, uspostavlja se i fenomen dugoročne ekonomske pomoći naprednih zemalja usmeren ka zemljama u razvoju. Upravo je to Staljinov treći cilj.
U pogledu finansijske pomoći, međunarodne finansijske organizacije uobičajeno implementiraju makro intervencije u zemljama primaocima. Korišćena metoda je diktatorske prirode. Ne samo da je nasilna, već i zanemaruje društvene, kulturne i istorijske okolnosti zemlje primaoca. Posledica je manje slobode i više centralizovane kontrole. Politički analitičar iz SAD-a, James Bovard, navodi da Svetska banka „uveliko promoviše nacionalizaciju ekonomije zemalja Trećeg sveta i povećava političku i birokratsku kontrolu nad životima najsiromašnijih od siromašnih.” [6]
Nadalje, ekonomska globalizacija dovodi do globalne homogenosti i veće sličnosti u potrošačkim trendovima i objedinjenim mehanizmima proizvodnje i potrošnje na nivou sveta. Manje kompanije, posebno one koje se bave tradicionalnom umetnošću i zanatima, sve teže opstaju. Mnoge manje kompanije i one povezane sa lokalnim etničkim grupama su jednostavno zbrisane globalizacijskim talasom. Sve više i više ljudi gubi svoju sredinu i mogućnost slobodnog trgovanja unutar svojih sopstvenih granica.
Zemlje u razvoju postaju deo globalnog proizvodnog lanca koje slabi ekonomski suverenitet individualnih nacija i u nekim slučajevima upropašćava državu. Neke zemlje bivaju opterećene dugom i njegovim otplaćivanjem i to im ugrožava temelj slobodne kapitalističke ekonomije.
b. Globalizacija podstiče komunizam u zemljama razvoja
Početkom ovog veka, Jamajka otvara svoje tržište i počinje da uvozi velike količine jeftinog kravljeg mleka. Mera čini mleko pristupačnijim za više ljudi, ali ujedno prouzrokuje da lokalni poljoprivrednici u mlekarskom sektoru bankrotiraju jer su u nemogućnosti da opstanu usled preplavljenog tržišta jeftinim uvozom. Meksiko je bio prepun manjih postrojenja u proizvodnoj industriji, ali većina ih se seli u Kinu nakon njenog primanja u Svetsku trgovinsku organizaciju (eng. WTO). Meksiko tom prilikom trpi štetu jer ne poseduje vrhunske proizvodne mogućnosti. Afričke zemlje su bogate mineralima, ali s ulaskom stranih ulagača, minerali se izvoze uz vrlo skromnu ekonomsku dobit za lokalno stanovništvo.
Strana ulaganja ujedno kvare vladine službenike. Tvrdi se kako globalizacija donosi demokratiju tim zemljama, ali ona u stvarnosti ojačava korumpirane diktature. U mnogim mestima se siromaštvo pogoršalo. Statistika Svetske banke iz 2015. godine prikazuje sledeće: „Više od polovine izuzetno siromašne populacije živi u sub-saharskoj Africi. Broj siromašnih u regiji se zapravo povećao za 9 miliona, a 413 miliona ljudi živi na manje od 1,90 dolara na dan prema analizi iz 2015. godine.” [7]
Tajland tokom azijske finansijske krize otvara svoj nejaki finansijski sistem međunarodnim investicijama koje donose privremeni prosperitet. Tajlandska ekonomija je bila blokirana posle izlaska stranih ulagača iz zemlje, što negativno utiče na zemlje u okruženju.
Svet postaje veliko selo s razvojem komunikacijskih i saobraćajnih tehnologija. Činilo se da globalizacija donosi finansijski prosperitet i demokratske vrednosti celom globalnom selu. Ipak, profesor Dani Rodrik iz harvardske Kennedy škole je izjavio da se globalizacija suočava sa „trilemom”: „Ne možemo istovremeno da težimo demokratiji, nacionalnoj istrajnosti i ekonomskoj globalizaciji.” [8] To je skriveni nedostatak globalizacije i propust koji komunizam iskorišćava.
Očigledno da u prednostima i prilikama globalizacije uživa samo ograničeni i mali broj ljudi. Globalizacija u drugim mestima na veštački način pogoršava nejednakost i nesposobna je da reši dugoročne probleme siromaštva. Globalizacija narušava nacionalni suverenitet, pooštrava regionalna previranja i izaziva sukob između „ugnjetavača” i „ugnjetenih.” Predstave o potlačenosti, iskorišćavanju, nejednakosti i siromaštvu su oružja koja levičari koriste u borbi protiv kapitalizma, jer je otpor ugnjetenih u sukobu sa izrabljivačkom stranom, tipičan model za komunizam. Komunistička ideologija jednakosti i njegov borbeni karakter se zajedno s globalizacijom šire svetom.
c. Globalizacija stvara polarizaciju bogatstva, omogućujući komunističku ideologiju
Ogroman odliv industrije i poslova pretvara radničku i srednju klasu zapadnih zemalja u žrtve globalizacije. Uzmimo Ameriku, za primer: Sa velikim odlivom kapitala i tehnologije u Kinu, gube se brojna radna mesta, što rezultuje gubitkom industrija i većom nezaposlenošću. Između 2000. i 2011. godine, je 5,7 miliona radnika u proizvodnom sektoru izgubilo posao, dok se 65.000 fabrika ugasilo. [9]. Jaz između bogatih i siromašnih se u SAD-u kontinuirano povećava. Rast prosečne plate (usklađeno s inflacijom) se usporava u zadnjih trideset godina, stvarajući pojavu zaposlenih siromaha - onih koji rade ili traže posao dvadeset i sedam nedelja u godini, ali čiji je dohodak ispod službenog nivoa siromaštva. Broj zaposlenih siromaha je 2016. godine iznosio 7,6 miliona ljudi. [10]
Polarizacija između bogatih i siromašnih je tlo na kojem raste komunizam. Ekonomske nevolje se ne ograničavaju samo na polju ekonomije, već nastavljaju da rastu. Zahtevanje „socijalne pravde” i rešavanje nepoštene distribucije bogatstva dovodi do porasta socijalističkih ideologija. U međuvremenu raste i potražnja za socijalnom pomoći, što zauzvrat stvara više siromašnih porodica, stvarajući u konačnici opaki začarani krug.
Američki politički spektar početkom veka sve više skreće ulevo pod uticajem levičarskih krugova. Dozivanje socijalizma i veća politička podeljenost usled stranačkih interesa biva sve uočljivija s približavanjem izbora 2016. godine. Globalizacija je u velikoj meri bila uzrok takvih promena. S druge strane, što su se zapadna demokratska društva nalazila u većoj nevolji, to je pobedonosnije i silnije komunizam delovao na svetskoj sceni.
d. Protivljenje globalizaciji podupire komunističku ideologiju
Napredak globalizacije prouzrokuje antiglobalizacijske kampanje. Masovni nasilni protesti 30. novembra 1999. godine u Seattleu, protiv Konferencije ministara WTO-a, označavaju početak takvih kampanji. Tri velike međunarodne konferencije održane 2001. godine (summit Amerika u kanadskom Quebecu; summit Evropske unije u švedskom Gothenburgu; i G8 ekonomski summit u italijanskoj Genovi) su takođe izložene sličnim demonstracijama. Italijanska Firenca je 2002. godine pogođena nezapamćeno velikim antiglobalizacijskim protestima u kojima učestvuje milion osoba.
Svetska antiglobalizacijska kampanja privlači učesnike različite pozadine i porekla. Velika većina njih su levičarski nastrojeni i uveliko se protive kapitalizmu. Izdvajamo radničke sindikate i environmentalističke organizacije (takođe obuzete i infiltrirane komunizmom), ali i žrtve globalizacije kao i ostale oštećene grupe. Rezultat je da sveukupna javnost, bilo pristalice ili protivnici globalizacije, nehotice rade u korist komunizma.
e. Zapadni kapitalizam hrani Komunističku partiju Kine
Akademici često izdvajaju Kinu kao primer uspešne priče prilikom analiziranja uspeha ili neuspeha globalizacije. Kina se na izgled itekako okoristila na račun globalizacije i u rekordnom roku se probila u drugu svetsku ekonomiju. Mnogi predviđaju da će Kina u na kraju zameniti Ameriku.
Za razliku od meksičkog proizvodnog modela niskog nivoa, KPK je naumila da stekne najsavremeniju zapadnu tehnologiju da bi na kraju eliminisala konkurenciju. U zamenu za prisutnost na kineskom tržištu, KPK zahteva da kompanije razvijenih zemalja osnuju zajednička društva putem kojih KPK izvlači ključne tehnologije. Partija u tu svrhu ne bira sredstva, od beskrupuloznog prisiljavanja tehnoloških transfera, do krađa hakovanjem. KPK nakon sticanja napredne tehnologije, plasira jeftine proizvode oformljujući nelojalnu konkurenciju na svetskom tržištu. KPK pobeđuje konkurenciju cenama ispod tržišnih pomoću izvoznog rabata i subvencija i narušava poredak na slobodnim tržištima.
Za razliku od ostalih nerazvijenih zemalja koja otvaraju svoja domaća tržišta, KPK na svom stavlja brojne trgovinske prepreke. Nakon primanja u WTO, Partija istovremeno iskorišćava njihova pravila i prednosti globalizacije da plasira proizvode u inostranstvo. Bezobzirno gazeći pravila, režim stiče značajne ekonomske koristi za sebe. Partija, međutim, odbija da da pristup ključnim industrijama, poput telekomunikacijama, bankarskom i energetskom sektoru i to zauzvrat omogućava Kini sticanje prednosti u globalnoj ekonomiji dok istovremeno izbegava da ispuni svoja obećanja.
Potkupljen ekonomskom dobiti, Zapad zatvara oči i uši na povrede ljudskih prava. Dok KPK notorno krši ljudska prava, međunarodna zajednica nastavlja bez skrupula da podržava kineski režim.
Usred globalizacije, moćna KPK u saradnji s moralno iskvarenim kineskim društvom, zadaje udarac tržišnoj ekonomiji i trgovinskim propisima Zapada.
Kao neko ko krši pravila, KPK grabi sve prednosti globalizacije. Globalizacija je na neki način poput transfuzije krvi za KPK, omogućujući oslabljenoj komunističkoj državi povratak u život. U pozadini manipulisanja globalizacijom leži skrivena namera podupiranja Partije putem preraspodele bogatstva. Istina je sledeća; Partiji se dopušta da akumulira nepošteno stečene dobiti dok istovremeno eklatantno krši ljudska prava.
Globalizacija je proces spašavanja i legitimizacije kineskog komunističkog režima. Dok Partija jača svoje socijalističke mišiće kapitalističkim hranjivim materijama, Zapad zapada u relativno slabljenje, dodatno dajući Partiji samopouzdanje u njen komunistički totalitarizam i globalne ambicije. Rast Kine istovremeno ohrabruje brojne socijaliste i levičare širom sveta - deo plana.
Dok joj ekonomija raste, KPK se maksimalno trudi da se infiltrira u globalne ekonomske organizacije, uključujući WTO, IMF, Svetsku banku, UN-ovu organizaciju za industrijski razvoj itd. Nakon dodeljenih važnih pozicija u ovim organizacijama, partijski zvaničnici ih uveravaju da sarađuju s KPK kako bi podržali partijske programe i štitili njenu politiku.
KPK koristi međunarodne ekonomske organizacije za sprovođenje svoje sopstvene ekonomske agende i korporativni model. Ukoliko se pravovremeno ne zaustavi, nesumnjivo će doneti katastrofu globalnoj politici i ekonomiji.
Navedeni su samo neki od primera kako se ekonomska globalizacija koristi u svrhu promocije i širenja komunizma. Ekonomske aktivnosti se šire izvan nacionalnih granica napretkom telekomunikacija i transporta. To je prirodan proces koji je u ovom slučaju preokrenut u priliku za KPK da krene putem globalne dominacije. Vreme je da društvo osvesti stanje stvari i oslobodi globalizaciju od komunističkih elemenata, kako bi suverenitet individualnih država zaživeo, a dobrobit njenih ljudi mogla da se realizuje.
3. Politička globalizacija
Globalizacija se politički manifestuje kroz povećanu saradnju među zemljama, pojavu međunarodnih organizacija, formulaciju političkih agendi i međunarodnih sporazuma, ograničavanje nacionalnog suvereniteta i postepenog prenošenja moći između suverenih država i međunarodnih organizacija. Nakon nastanka takvih međunarodnih institucija, kao i pravila i propisa koja prevazilaze nacionalne granice, institucije počinju da narušavaju političke, kulturne i društvene živote individualnih zemalja. Kao u globalnoj vladi, moć počinje da se koncentriše u međunarodnim institucijama, narušava se nacionalni suverenitet, slabe tradicionalna verovanja i moralni temelji različitih društava, potkopava se tradicionalna kultura i podriva konvencionalno međunarodno ponašanje. Sve je to deo postepenog napredovanja komunističkog programa.
Tokom ovog procesa, komunizam promoviše i koristi međunarodne organizacije da pojačaju snagu komunističkih faktora, promoviše filozofiju borbe komunističke partije, promoviše iskrivljene definicije ljudskih prava i slobode, promoviše socijalističke ideje na globalnom nivou, preraspodelu bogatstva i pokušaj da se izgradi globalna vlada koja će usmeriti čovečanstvo ka totalitarizmu.
a. UN šire političku moć komunista
Ujedinjene nacije su osnovane posle Drugog svetskog rata i kao najveća međunarodna organizacija su prvobitno bili predviđeni da ojačaju saradnju i koordinaciju među zemljama. Organizacija je, kao nadnacionalni entitet, u skladu s komunističkim ciljevima eliminisanja države i korišćena u svrhu povećanja komunističke moći. UN je od svog začetka pod uticajem sovjetski vođenog komunističkog tabora i služi kao pozornica za promociju komunističke partije i komunističku ideologiju svetske vlade.
Tadašnji Sovjetski Savez je bio zemlja sponzor i igrao odlučujuću ulogu prilikom osnivanja UN-a i pisanja njene povelje. Čovek koji je napravio nacrt Povelje UN-a, Alger Hiss, glavni sekretar Konferencije za povelje Ujedinjenih nacija, zvaničnik Državnog sekretarijata i važan Rooseveltov savetnik, bio je osuđen zbog lažnog svedočenja u vezi špijuniranja za Sovjete. [11] Skrivena mala vrata u povelji Ujedinjenih Nacija i konvencijama koriste komunističkim režimima i vrlo verovatno su povezani sa Hissom.
Čelnici mnogih važnih UN agencija su komunisti ili simpatizeri. Mnogi glavni UN sekretari su socijalisti ili marksisti. Prvi u nizu, Trygve Lie, je norveški socijalista koga snažno podupire Sovjetski Savez, a najvažniji zadatak mu je da uvede Komunističku partiju Kine u Ujedinjene nacije. Njegov naslednik, Dag Hammarskjöld, je socijalista i simpatizer globalne komunističke revolucije koji se često dodvoravao Zhou Enlaiju, visoko pozicioniranom zvaničniku KPK. [12] Treći glavni sekretar, U Thant iz Mianmara (bivše Burme), je marksista koji veruje da su Lenjinovi ideali u skladu s Poveljom UN-a. [13] Šesti glavni sekretar, Boutros Boutros-Ghali, je bivši potpredsednik Socijalističke internacionale. Zbog svega ovoga nije teško razumeti zašto čelnici komunističkih režima imaju povlašćen tretman u Ujedinjenim nacijama. Mnoge UN konvencije su istovremeno alati za potrebe direktnog ili indirektnog promovisanja komunističkih ideja i širenja komunističkih moći.
Glavna misija Ujedinjenih nacija je održavanje svetskog mira i sigurnosti. Mirovne snage UN-a su pod jurisdikcijom glavnog podsekretara za Politička i sigurnosna pitanja. Međutim, samo jedan od četrnaest zvaničnika koji tu funkciju obavljaju od 1946. do 1992. godine, nije državljanin Sovjetskog Saveza. Sovjetski komunistički režim bez prestanka pokušava da proširi komunistički uticaj i nimalo ga ne interesuje održavanje svetskog mira. Mada istupa sa sloganom „očuvanje svetskog mira”, ono što ga zaista zanima je promocija komunističkih ciljeva. Zbog toga je podupiranje prosocijalističkih organizacija u skladu s tim planom.
U to vreme komunisti se infiltriraju u Sjedinjene Američke Države. Direktor FBI-a, J. Edgar Hoover, je izjavio 1963. godine da su komunističke diplomate UN-a „kičma ruskog obaveštajnog delovanja u zemlji.” [14] Čak i nakon kolapsa bivšeg Sovjetskog komunističkog režima, komunističko nasleđe je ostalo rasprostranjeno u Ujedinjenim Nacijama: “Zapadnjaci koji su radili u U.N.-u. … našli su se okruženi onim što mnogi nazivaju komunističkom mafijom.” [15]
KPK koristi Ujedinjene Nacije kao platformu za propagandu. Svaki od pet stalnih članova Sigurnosnog Veća ima generalnog podsekretara Ujedinjenih Nacija. Iako generalni podsekretar U.N.-a ne može više da predstavlja interese svake individualne zemlje, glavni sekretar predstavlja KPK-ove socijalne i ekonomske interese, efikasno podržava ideologiju KPK. Najviši UN zvaničnici, uključujući generalnog sekretara, promovišu KPK-ovu inicijativu Jedan Pojas, Jedan put, kao način borbe protiv siromaštva u razvijenom svetu.
KPK-ov strategija Jedan Pojas, Jedan Put smatra se od strane mnogih zemalja da je ekspanzijska hegemonija i da ostavlja mnoge zemlje u dubokoj dužničkoj krizi. Na primer, Šri Lanka je morala da da u zakup važnu luku KPK na devedeset i devet godina da vrati dug, a Pakistan je morao da pita Međunarodni Monetarni Fond za pomoć zbog problema sa dugom. Zbog kontrole koju ima Jedan Pojas, Jedan Put na politiku i ekonomiju uključenih zemalja i njihovih konflikata sa ljudskim pravima i demokratijom, mnoge zemlje zaostaju. Međutim, zbog KPK-ovog političkog uticaja, viši U.N. zvaničnici hvale projekt Jedan Pojas, Jedan Put. [16]
b. Komunistička ideologija potkopava UN-ove ideale ljudskih prava
Jedan od ciljeva Ujedinjenih Nacija je da poboljša ljudska prava i promoviše slobodu; ovo je univerzalni princip. Ali KPK, zajedno sa ostalim korumpiranim režimima, poriče univerzalnost ljudskih prava. Umesto toga, govori da su ljudska prava unutrašnja politika, tako da KPK može da prikrije svoju istoriju progona i zlostavljanja u Kini. Čak i hvali sebe za proširenje prava na život (?) Kineza. KKP je ujedno koristila platformu Ujedinjenih Nacija da napadne demokratske vrednosti na Zapadu, oslanjajući se na svoj savez sa razvijenim zemljama da potkopa napore slobodnih nacija da promovišu univerzalne vrednosti. Zbog manipulacije komunističkih faktora, U.N. ne samo da je napravila malo na poboljšanju ljudskih prava, nego ujedno često postaje alat korišćen od strane komunističkih režima da opravda svoju istoriju kršenja ljudskih prava.
Mnogi akademici su dokumentovali kako su Ujedinjene Nacije izdale svoje ideale. Na primer, Ujedinjene Nacije su rođene usred senke Holokausta, ali sad Ujedinjene Nacije ne čine ništa suočene sa masovnim ubistvima. Originalna svrha Ujedinjenih Nacija je da se bore protiv agresora i da zaštite ljudska prava. Moralni sud je uzet kao potrebna premisa akcije zbog toga(?), ipak trenutne Ujedinjene Nacije odbacuju donošenje moralnih sudova. [17]
Dore Gold, bivši izraelski ambasador Ujedinjenih Nacija i autor Tower of Babble: How the United Nations Has Fueled Global Chaos, tvrdi: “U.N. nije benigno već nedelotvorno svetsko telo. Zapravo su ubrzali i proširili globalni haos.” [18] Gold je pružio brojne dokaze da pokaže ovo, uključujući U.N.-ovu “vrednosnu neutralnost”, nemoralnost “moralne jednakosti” i “moralni relativizam”; opštu korupciju; zemlje koje krše ljudska prava a pritom služe kao čelnici u Komisiji za ljudska prava; nedemokratske zemlje koje imaju većinu glasova; i komunističke režime koji vrše kontrolu. [19] Rekao je da su Ujedinjene Nacije “bedni neuspeh” “kojim dominiraju anti-Zapadne sile, diktature, državni sponzori terorizma i najgori neprijatelji Amerike,” na taj način “izdajući plemenite ideale U.N.-ovih osnivača.” [20]
Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija je usvojila politiku većinskog glasanja. Ipak, zemlje koje ne cene ljudska prava mogu da postanu države članice, pa čak i voditelji Veća za ljudska prava, usled čega ispitivanje ljudskih prava postaje besmisleno. Nadalje, KPK je potkupila mnoge zemlje u razvoju, prouzrokujući kritike politike KPK-a o ljudskim pravima - inicirane od strane Sjedinjenih Država kroz Ujedinjene nacije - da se neprestano odlažu. Tiranija većine Ujedinjenih nacija omogućila je da komunističke snage postanu oruđe za suprotstavljanje slobodnim nacijama u mnogim pitanjima. To je dovelo do toga da se Sjedinjene Države nekoliko puta povuku iz Veća za ljudska prava. Zapad želi da promoviše slobodu i ljudska prava, ali su ga komunističke zemlje više puta blokirale. Veće za ljudska prava su oteli razbojnici, a usvojene međunarodne konvencije nemaju načina da obuzdaju totalitarne zemlje. Te zemlje jednostavno uzvikuju parole, ali ih ne sprovode.
Stoga nije teško razumeti da je Povelja Ujedinjenih nacija vrlo slična sovjetskom Ustavu, kao i da je u direktnoj suprotnosti s američkim Ustavom. Njegova svrha nije da zaštiti prava ljudi, već da služi potrebama vladara. Na primer, neke odredbe sovjetskog Ustava su uključivale i tekst poput „u zakonskom okviru“ nakon nabrajanja prava građana. Na površini, sovjetski Ustav je davao građanima neka prava, ali u stvari mnogi posebni zakoni su bili propisani " u zakonskom okviru ", što je dozvoljavalo sovjetskoj vladi da proizvoljno oduzme prava građanima u skladu sa svojim tumačenjima "u zakonskom okviru. "
To je i način na koji Povelja Ujedinjenih nacija i različiti ugovori i konvencije definišu ljudska prava. Na primer, u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, izjave poput "svako ima pravo" priložene su odredbama poput "gore navedena prava ne podležu nikakvim ograničenjima, osim onih koja su propisana zakonom." Ovo nije samo proizvoljan ili slučajni izbor plana, već "mala vrata" koja je komunizam namerno uspostavio.
Problem je u tome što, ako političari smatraju da je to potrebno, svako pravo u Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima može biti zakonito oduzeto od građana. "Kojem bi se boljem izgovoru mogao nadati tiranin?" pita Edward Griffin. "Većina ratova i nacionalnih zločina počinjena je u ime jedne od ovih [odredbi]." [21] Teško je da slobodne zemlje proizvoljno oduzimaju građanima slobodu, a komunistički režimi mogu otvoreno da iskoriste rupe u Deklaraciji o ljudskim pravima.
c. Globalizacija promoviše komunističke političke ideje
Komunizam, preko svojih zastupnika, u više navrata ukazuje na globalne probleme i tvrdi da se ti problemi mogu rešiti samo međunarodnom saradnjom i strukturama moći - kako bi se na kraju uspostavila svetska vlada. Stoga su različite zemlje sve više i više ograničene i regulisane sve većim brojem međunarodnih ugovora. Kao rezultat toga, nacionalni suverenitet je oslabljen.
Mnoge grupe podržavaju međunarodne strukture moći takve vrste i iako takve grupe nisu nužno komunističke, njihove tvrdnje su u skladu s namerama komunističkih ciljeva - odnosno eliminisati individualne nacije i uspostaviti svetsku vladu.
Osoba iz medija rekla je na Dan planete Zemlje 1970: "Čovečanstvu je potreban svetski poredak. Potpuno suverena nacija nesposobna je da se nosi sa zagađivanjem životne sredine. … Stoga, za upravljanje planetom, bilo da govorimo o potrebi sprečavanja rata ili o potrebi da se spreči krajnja šteta za uslove života, potrebna je svetska vlada. ” [22] Humanistički manifest II iz 1973. takođe kaže: „Došli smo do prekretnice ljudske istorije u kojoj je najbolja opcija prelazak granica nacionalnog suvereniteta i kretanje prema izgradnji svetske zajednice. … Stoga pogledajmo razvoj sistema svetskog prava i svetskog poretka zasnovanog na transnacionalnoj saveznoj vladi. “ [23]
U stvari, Program UN-a za životnu sredinu pokrenut je upravo zbog toga što je grupa koja je zagovarala globalnu konfederaciju 1972. godine smatrala da je pitanje zaštite životne sredine svetsko pitanje, pa je zato pozvala na razvoj globalnih rešenja i uspostavljanje globalnog okruženja agencija za zaštitu. Njen prvi direktor je bio Maurice Strong, Kanađanin s jakim socijalističkim tendencijama.
Na Samitu Ujedinjenih nacija o Zemlji u Rio de Janeiru 1992. (poznatoj i kao Konferencija UN-a o životnoj sredini i razvoju) 178 vlada glasalo je za usvajanje Agende 21. Ovaj nacrt od osam stotina stranica uključuje sadržaj o životnoj sredini, pravima žena, medicinskom osiguranju i slično. Uticajni istraživač iz instituta za istraživanje životne sredine i kasnije službenik UN-ovog programa zaštite životne sredine rekao je: "Nacionalni suverenitet - moć zemlje da kontroliše događaje na svojoj teritoriji - izgubio je mnogo značenja u današnjem svetu, gde se granice rutinski krše zagađenjem, međunarodnom trgovinom, finansijskim tokovima i izbeglicama. ... Nacije ustupaju delove svog suvereniteta međunarodnoj zajednici i počinju da stvaraju novi sistem međunarodnog upravljanja životnom sredinom kao sredstvo za rešavanje problema koji se inače ne mogu rešiti. " [24]
Čini se da su ovi načini svetske vlade sjajni, ali njihova istinska svrha je promocija komunizma u dominaciji svetom. U šesnaestom poglavlju smo detaljno opisali kako komunizam takođe koristi tvrdnju o zaštiti životne sredine za realizaciju svog programa.
Za vreme mandata Boutros-Ghalija na mestu generalnog sekretara UN od 1992. do 1996. godine, on je ubrzao napredak prema svetskoj vladi. Pozvao je na formiranje stalne vojske UN-a i borio se za pravo na naplatu poreza. [25] Zbog protivljenja Sjedinjenih Država, Ghali nije bio u mogućnosti da odsluži drugi mandat. Da se to desilo, teško bi bilo predvideti šta bi se desilo s UN. Iako komunistički režimi uvek odbijaju da se mešaju u unutrašnje stvari drugih zemalja, oni aktivno učestvuju u raznim međunarodnim organizacijama, podržavaju širenje ovlašćenja UN i promovišu koncept globalnog upravljanja.
2005. Godine generalni sekretar UN-a Kofi Annan je rekao: "U doba međuzavisnosti globalno državljanstvo je ključni je stub napretka." [26] Robert Chandler, strateški mislilac koji je radio za američko vazduhoplovstvo, Belu kuću i razna vladina odeljenja, veruje da bi Annanov takozvani napredak uništio nacionalni suverenitet i otvorio put globalnom civilnom društvu bez granica. Američki program "Učenje prema kulturi mira" zapravo su organizovani i vođeni od strane ultra-levičara, za koje Chandler veruje da imaju nameru da uništiti suverenitet nacije i stvore totalitarnu svetsku vladu bez granica. [27]
U knjizi Goli komunista objavljenoj 1958, koja je razotkrila komunizam, navedeno je četrdeset i pet ciljeva komunista, od kojih je jedan bio: „Promocija UN kao jedine nade čovečanstva. Ako se njena povelja bude menjala, tražite da se osnuje kao svetska vlada sa sopstvenim nezavisnim oružanim snagama. " [28] Mnogi shvataju da se uspostavljanje svetske vlade ne može postići u kratkom roku - pa komunisti i globalisti koriste razna pitanja da bi uspostavili međunarodne institucije na raznim poljima, zatim promovišući jedinstvo tih institucija i dalje se zalažući za zavisnost od UN, s konačnim ciljem uspostavljanja svetske vlade.
Zagovaranje svetske vlade, namerno preuveličavanje uloge Ujedinjenih nacija, prikazivanje Ujedinjenih nacija kao čudesni lek za rešavanje svih problema u današnjem svetu - sve je to deo pokušaja igranja boga i uređenja budućnosti čovečanstva kroz manipulisanje moći. Zapravo, ovo je potpuno ista ideja kao komunistička utopija, religija koju ljudi sami uspostavljaju - a rezultat je poražavajući.
d. Svetska vlada vodi ka totalitarizmu
Nema ničeg lošeg u predviđanju boljeg sveta budućnosti, ali nastojanje da se uspostavi svetska vlada koja bi rešila sve probleme čovečanstva jednostavno je stremljenje modernoj utopiji, koje se suočava s rizikom da se padne u totalitarizam.
Nezaobilazna stvar s kojom se suočava svetska vlada koja ima za cilj istinsko rešavanje globalnih problema je kako ona zapravo provodi svoju politiku - bilo političku, vojnu, ekonomsku ili drugu. Da bi progurala svoju politiku na globalnom nivou, takva vlada sigurno ne bi poprimila oblik slobodne demokratije poput Sjedinjenih Država, već bi bila velika totalitarna vlada poput bivšeg Sovjetskog Saveza ili kineskog komunističkog režima.
Da bi privukla zemlje da joj se pridruže, svetska vlada bi svakako nudila skupe koristi, obećanja blagostanja i viziju globalne utopije čovečanstva. Njen predlog je sličan onom iz komunizma i predstavlja se kao čudesni lek za probleme svake zemlje. Da bi postigla utopijski ideal tako velikog broja zemalja i rešila složena globalna pitanja prema utopijskoj viziji - bilo da se radi o zaštiti životne sredine ili pružanju sigurnosti i blagostanja na globalnom nivou - takva svetska vlada bi neizbežno nastojala da centralizuje svoju moć da bi progurala svoju politiku. Ova bi centralizacija podigla snagu vlade na neuporediv nivo, a njena kontrola nad društvom dostigla bi nivo bez presedana. U ovoj fazi takva svetska vlada se ne bi trudila da postigne konsenzus među zemljama članicama niti bi se držala svih preuzetih obveza prema njima, već bi se fokusirala isključivo na snažno sprovođenje svoje politike.
Danas u svetu postoje velike razlike među državama. Mnoge zemlje nemaju ni ortodoksnu veru ni slobodu, a da ne pominjemo poštovanje ljudskih prava ili visoke moralne standarde. Kad bi se zemlje kombinovale u formiranju svetske vlade, takva bi vlada usvojila najniži standard među njima, eliminišući sve zahteve koji se odnose na veru i verovanje, moral i ljudska prava. Drugim rečima, zemlje bi dobile besplatan prolaz po ovim pitanjima - koristeći pojam takozvane neutralnosti u religiji, moralu i ljudskim pravima kako bi ih ujedinile. Svetska vlada bi neizbežno promovisala centralizovanu kulturu u svrhu objedinjavanja sveta. Međutim, svaka zemlja ima svoje kulturne tradicije i verska uverenja.
Od svih stručnjaka, akademika i vlada koje aktivno zagovaraju svetsku vladu, većina njih su ateisti ili imaju progresivne poglede na verska uverenja. Jasno je da bi svetska vlada imala ateizam kao svoju glavnu vrednost - neizbežna posledica, s obzirom na to da je komunizam sila koja stoji iza njega. Da bi održala svoju vladavinu, ova svetska vlada bi prisilno sprovodila ideološko vaspitanje, pribegavajući nasilju da bi to sprovela. Kako bi sprečila rascepkanost ili pokrete nezavisnosti zemalja članica, svetska vlada bi znatno ojačala svoje vojne i policijske snage i pooštrila kontrolu nad slobodom govora ljudi.
Vlada zemlje čiji narod nema zajedničku veru i kulturu može da se osloni samo na autoritarnu vlast - odnosno totalitarnu vlast - kako bi ostala na vlasti, a rezultat toga bi bilo smanjenje slobode pojedinca. Stoga bi svetska vlada neizbežno bila totalitarna vlada jer će za održavanje svoje vladavine morati da se oslanja na autoritarizam.
Na kraju, svetska vlada je doslovno komunistički totalitarni projekat u drugom obliku, a rezultat se ne bi razlikovao od današnjih komunističkih režima u načinu porobljavanja i zlostavljanja svog naroda. Jedina je razlika ta što će se, umesto da se ograniči na jednu zemlju, taj totalitarizam proširiti na ceo svet, s tim da ceo svet kontroliše jedna vlada, čineći još lakšim kvarenje i uništavanje čovečanstva. U procesu održavanja svoje vladavine, ova nedorađena vlada progresivno bi koristila sve zle metode koje su koristili komunistički režimi. Ovaj put ka autoritarizmu bio bi ujedno i proces uništavanja tradicionalnih kultura i moralnih vrednosti čovečanstva, a to je upravo ono što komunizam želi da postigne.
4. Kulturna globalizacija: sredstvo kvarenja čovečanstva
Kako se kulturna razmena i tokovi kapitala šire širom sveta, razni devijantni kulturni oblici koje je komunizam uspostavio tokom skoro sto godina - poput moderne umetnosti, literature i razmišljanja; filmova i televizije; devijantnih stilova života; utilitarizma; materijalizma; i konzumerizma - prenose se i globalno. Tokom ovog procesa, kulturne tradicije različitih etničkih grupa oduzimaju se od spoljnih oblika i odvajaju se od izvornog značenja, što rezultuje mutiranom, devijantnom kulturom. Iako postižu cilj profitabilnosti, ove devijantne kulture takođe brzo korumpiraju moralne vrednosti ljudi bez obzira na to gde se šire.
U globalnom smislu Sjedinjene Države su politički, ekonomski i vojni lider. Ovo liderstvo uključuje američku kulturu, koju druge zemlje i regije s lakoćom prihvataju i usvajaju. Nakon industrijske revolucije, opadanjem vere u religiju u modernom društvu, zahvaljujući sve većem materijalizmu prouzrokovanim tehnološkim napretkom, ljudi su spontano uspostavili direktnu vezu između materijalnog prosperiteta i moći civilizacije. Iskorišćavajući ovaj trend, komunizam je svoje resurse usmerio na uništavanje Sjedinjenih Država nenasilnim sredstvima.
Nakon što se infiltrirao i korumpirao porodicu, politiku, ekonomiju, pravo, umetnost, medije i popularnu kulturu u svim aspektima svakodnevnog života u Sjedinjenim Državama i nakon uništavanja tradicionalnih moralnih vrednosti, komunizam je iskoristio globalizaciju za izvoz ove pokvarene kulture.
Oglašena kao „napredna“ kultura iz Sjedinjenih Država, ona se proširila na čitav svet. Za tren oka, pokret Occupy Wall Street iz New Yorka prikazan je na televizijskim ekranima u udaljenim planinskim selima Indije. Kroz holivudske filmove, konzervativna pogranična sela u Yunnanu u Kini saznala su da su samohrane majke, vanbračni odnosi i seksualno oslobođenje "normalni" aspekti života. Ideologija na kojoj se temelji zajednički nastavni program nastao od strane kulturnih marksista skoro trenutno se odrazila na tajvanskim udžbenicima za srednje škole. Od Ekvadora u Južnoj Americi do Malezije u jugoistočnoj Aziji i Fidžija na Pacifičkim ostrvima rock-and-roll je postao izuzetno popularan.
Willi Münzenberg, nemački komunistički aktivista i jedan od osnivača Frankfurtske škole, rekao je: "Moramo da organizujemo intelektualce i da ih upotrebimo da učinimo da zapadnjačka civilizacija zasmrdi. Tek tada, nakon što se iskvare sve njene vrednosti i život učini nemogućim, možemo nametnuti diktaturu proletarijata. " [29]
Iz perspektive levice, "smrad zapadne civilizacije" je put prema komunizmu. Međutim, komunizam, koji je pokretačka snaga, kvari tradicionalnu kulturu koju je božansko ostavilo čoveku i koji je napustio božansko i to je način da postigne svoj cilj uništenja čovečanstva.
Ako uporedimo devijantnu kulturu Zapada i partijsku kulturu komunističkih totalitarnih režima sa smećem, tada je kulturna globalizacija poput burnog uragana koji to smeće razvejava po celom svetu, nemilosrdno brišući tradicionalne vrednosti koje su bogovi ostavili čovečanstvu. Ovde smo se fokusirali na objašnjenje uticaja koji je devijantna kultura Zapada imala na svet. U sledećem poglavlju ćemo analizirati kako se širila komunistička kultura.
a. Kulturna globalizacija uništava tradiciju
Kultura svih etničkih grupa u svetu ima jedinstvene karakteristike i nosi dubok uticaj sopstvene posebne istorije. Uprkos razlikama među etničkim kulturama, sve one slede iste bogom dane univerzalne vrednosti u svojim tradicijama. Nakon industrijske revolucije, tehnološki razvoj doneo je praktičnost u našem životu. Zbog uticaja progresivizma, tradicija se uopšteno smatra nazadnom. Meriti sve na osnovu toga koliko je moderno, novo i „progresivno“ - ili ima li komercijalnu vrednost - sada je standardno.
Takozvane zajedničke vrednosti koje nastaju kulturnom razmenom u procesu globalizacije više nisu iz neke posebne tradicije - to su moderne vrednosti. Elementi i vrednosti koje se mogu usvojiti u globalizaciji odstupaju od tradicije. Oni uključuju samo ključne elemente postojeće kulturne baštine, kao i aspekte koji se mogu komercijalizovati. Pojmovi o „zajedničkoj sudbini čovečanstva“ i „našoj zajedničkoj budućnosti“ su rezultat takvih izobličenih vrednosti. Komunizam promoviše vrednosti koje se čine plemenitim, ali zapravo imaju za cilj da čovečanstvo napusti tradicionalne vrednosti, zamenjujući ih homogenim, pokvarenim modernim vrednostima.
Najniži standard koji se prepoznaje na globalnom nivou tokom kulturne globalizacije ogleda se i u potrošačkoj kulturi i konzumerizmu koji vode globalnoj kulturi. Vođeni ekonomskim interesima, dizajn kulturnih proizvoda i način na koji se plasiraju u potpunosti su usmereni na privlačnost bazičnim instinktima potrošača. Cilj je kontrolisati čovečanstvo zavodeći, prepuštajući se i zadovoljavajući ljudske površne želje.
Globalna potrošačka kultura cilja na čovekove želje i koristi se da iskvari tradiciju na više načina. Prvo, da bi privukli maksimalan broj potrošača, kulturni proizvodi ne mogu da vređaju nijednu etničku grupu, u produkciji ili prezentaciji. Kao rezultat, iz proizvoda se uklanjaju jedinstvene karakteristike i značenja etničke kulture. Drugim rečima, tradicija se oduzima iz proizvoda putem dekulturalizacije ili standardizacije. Stanovništvo koje dobija manje obrazovanja i ima manju potrošačku moć osetljivije je na takav pojednostavljeni potrošački model, jer su troškovi izrade takvih proizvoda niži. S vremenom, globalizacijom, ovo se stanovništvo ograničilo na komercijalnu kulturu koja ima najniže troškove proizvodnje.
Drugo, globalizacija medijske industrije dovela je do monopola. Kao rezultat, komunistički elementi mogu lako iskoristiti degenerisane ideje proizvođača, reklamirati površne kulturne aspekte proizvoda i uvesti marksističku ideologiju dok ih promovišu. Hibridizacija kultura globalizacijom postaje još jedan kanal za promociju ideologije.
Treće, globalna kultura čini konzumerizam glavnom kulturom društva. Reklame, filmovi, televizijske emisije i društveni mediji stalno bombarduju potrošače idejom da ne žive stvarnim životom ako ne konzumiraju, ne poseduju određene proizvode ili se ne žele zabavljati na određeni način. Komunizam koristi različita sredstva i zabavu kako bi podstakao ljude da teže zadovoljavanju svojih želja. Dok se ljudi prepuštaju svojim željama, oni se udaljavaju od duhovnog nivoa i pre nego što su to shvatili, odstupili su od svojih dugotrajnih verovanja i tradicionalnih vrednosti.
Dok brzo širi svoju razornu ideologiju, komunizam, u pozadini globalizacije, takođe koristi mentalitet stada. Uz često izlaganje društvenim medijima, reklamama, televizijskim emisijama, filmovima i vestima, ljudi su bombardovani raznim antinacionalnim i neprirodnim ideologijama. To stvara iluziju da takve iskvarene ideologije imaju globalni konsenzus. Ljudi postepeno postaju utučeni od štete koju ove ideologije nanose tradiciji. Izopačena ponašanja vide se kao nešto što je trend, a ljudi se pozivaju da se ponose njima. Zloupotreba supstanci, seksualno oslobađanje, rokenrol, apstraktna umetnost i još mnogo toga, sve se to širilo na ovaj način.
Moderna umetnost je degenerisana i krši sve tradicionalne definicije estetike. Neki su to možda u prvi mah shvatili, ali kada se dela moderne umetnosti stalno izlažu u glavnim izložbenim prostorima i prodaju po visokim cenama i kad mediji često izveštavaju o mračnim i čudnim delima, ljudi počinju da veruju da su oni sami izašli iz mode i da njihov ukus za umetnost treba ažurirati. Ljudi počinju da negiraju sopstveni osećaj za lepo i favorizuju izopačene oblike umetnosti.
Komunizam može iskoristiti mentalitet stada, jer mnogi ljudi nemaju snažnu volju. Jednom kad čovečanstvo odstupi od bogom danih tradicija, sve postaje relativno i vremenom se menja. Situacija tada postaje zrela za iskorišćavanje.
b. Razvijene zapadne zemlje izvoze anti-tradicionalnu kulturu
Razvijene zemlje na zapadu igraju odlučujuću ulogu u globalnim ekonomskim i vojnim poslovima. Kao rezultat toga, zapadna kultura se brzo proširila zemljama u razvoju, jer se smatrala glavnim tokom moderne civilizacije i pravcem budućeg razvoja. Iskorišćavanje ovog trenda proširilo je modernu devijantnu kulturu iz Sjedinjenih Država i ostalih zapadnih zemalja. To je nanelo ogromnu štetu tradiciji drugih etničkih grupa. Rock-and-roll muzika, droge i seksualno oslobođenje prerušeni su u zapadnjačku kulturu i brzo su se proširili svetom. Kao što je istaknuto u ovoj knjizi, avet komunizma stoji iza razvoja ove narušene kulture, koja nema nikakve veze s tradicionalnim vrednostima koje proizlaze iz verovanja u božansko.
Svi vidovi raspale kulture maskirane u zapadnu kulturu trenutno se šire u sve krajeve sveta. Hollywood je naročito postao glavni nosač različitih ideologija koje proizlaze iz kulturnog marksizma. Posebna karakteristika filmske industrije omogućuje joj da navede ljude da podsvesno prihvate njegove vrednosti.
Zbog svoje ekonomske snage, zapadne zemlje privlače veliki broj stranih studenata. U ovoj knjizi smo raspravljali o tome kako je kulturni marksizam preuzeo zapadnjačko obrazovanje i kako s druge strane izlaže strane studente levičarskim ideologijama. Kad se vrate u svoje zemlje, oni šire te ideologije. U tim zemljama se ove ideologije vide kao privlačne jer su zapadne zemlje tehnološki naprednije i ekonomski razvijenije. Dakle, ove ideologije nailaze na mali otpor dok šire i uništavaju lokalnu tradicionalnu kulturu.
Na primer, prva zemlja u Aziji koja je priznala istopolni brak ima društvo s jezgrovitom tradicijom. Globalizacija stoji iza te promene. Nakon studija na Zapadu, veliki broj studenata prihvatio je ideju istopolnog braka i pogurao se ka promeni. Progresivni političari koji podstiču legalizaciju istopolnih brakova razvili su svoja progresivna gledišta uglavnom tokom studija u inostranstvu.
c. Multinacionalne korporacije šire devijantnu kulturu
U uslovima globalizacije uzajamno poštovanje i tolerancija različitih nacionalnih kultura postali su mainstream. Komunizam je to iskoristio da proizvoljno proširi koncept tolerancije i da vrednosnu neutralnost učini „globalnim konsenzusom“, zagovarajući na taj način devijantne ideje. Konkretno, homoseksualnost i seksualno oslobođenje brzo su se razvili globalizacijom, ozbiljno utičući i nagrizajući moralne vrednosti tradicionalnog društva.
Godine 2016. veliki globalni trgovački lanac objavio je da će svlačionice i toaleti u prodavnicama biti "prijateljski prema transrodnim osobama ", što znači da bilo koji muškarac može da uđe u ženske toalete ili svlačionice po svojoj volji, jer može tvrditi da je zapravo žena. Američko udruženje porodice je pozvalo potrošače da bojkotuju firmu zbog štete koju politika može da nanese ženama i deci. [30] Zaista, 2018. muškarac je ušao u ženski toalet u prodavnici i izložio se devojci. [31]
Usred otpora potrošača koji poštuju tradicionalne vrednosti, novinari su napravili listu stotina velikih multinacionalnih kompanija koje se visoko kotiraju na Indeksu korporativne jednakosti (stav prema LGBTQ pitanjima) i pronašle da se firme sa istom politikom kao lanci prodavnica nalaze svuda, što bojkot čini nerealnim. Firme su pokrivale skoro sve velike vazduhoplovne firme, fabrike auto-brendova, lance brze hrane, kafiće, velike robne kuće, banke, kompanije za proizvodnju filmova, kompanije za mobilne telefone i računare i slično. [32] Putem globalizacije korporativne kulture multinacionalnih korporacija te vrednosti su postale univerzalne.
d. UN širi iskrivljene vrednosti
1990. godine Svetska zdravstvena organizacija objavila je da homoseksualnost nije mentalna bolest, što je u velikoj meri podstaklo homoseksualni pokret širom sveta. U uslovima globalizacije, AIDS se proširio globalno, a glavna meta društvene brige i javne rasprave su homoseksualci, kao grupa osoba najpodložnijih AIDS-u. Komunizam na taj način podstiče širenje homoseksualnog pokreta. Medicinski radnici podstiču homoseksualne bolesnike sa AIDS-om da se ne stide i da traže medicinsko lečenje. Kao posledica toga, istovremeno se promoviše moralno priznavanje homoseksualnog ponašanja. [33]
Južna Afrika je prva zemlja koja je predložila novu konvenciju na UN Veća za ljudska prava, koja zahteva da se priznavanje seksualne orijentacije i rodnog identiteta koristi kao pokazatelj ljudskih prava. Konvencija je na kraju usvojena. Ovo je prva UN rezolucija koja direktno cilja na seksualnu orijentaciju i rodni identitet. [34] U stvarnosti, to normalizuje ono što se pre smatralo devijantnim idejama, pripisujući im isti značaj kao prirodnim pravima.
Članak 13. UN Konvencije o pravima dece kaže: „Dete ima pravo na slobodu izražavanja; ovo pravo uključuje slobodu traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja svih vrsta, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno ili štampano, u obliku umetnosti ili putem bilo kog drugog deteta po sopstvenom izboru. [35]
Neki akademici su pitali, ako roditelji ne dozvoljavaju svojoj deci da nose majice sa satanističkom simbolikom, predstavlja li to kršenje dečjih prava? Imaju li deca pravo izbora bilo kog načina na koji žele da razgovaraju sa svojim roditeljima? [36] Deci možda nedostaje prosuđivanje. Ako vrše nasilje ili krše etičke norme, mogu li roditelji disciplinovati decu?
Te brige nisu neopravdane. U 2017. godini, Ontario, Kanada, je doneo zakon da roditelji ne bi trebali da uskrate deci želje za rodnim izražavanjem (tj. da deca mogu sama da biraju svoje polove). Za roditelje koji ne prihvataju rodni identitet svog deteta može da se smatra da učestvuju u zlostavljanju svoje dece, a njihovu decu država bi mogla oduzeti. [37]
Komunizam koristi globalizaciju kako bi mutirao i uništavao tradicionalnu kulturu i moralne vrednosti na sveobuhvatan način. To uključuje upotrebu razvijenih zemalja, globalnih preduzeća i međunarodnih institucija. Ljudi su uronjeni u površinsku ugodnost globalnog života, ali nisu svesni da se njihove ideje i svest brzo menjaju. U samo nekoliko decenija ove potpuno nove ideje progutale su mnoge delove sveta poput besnog cunamija. Kuda god te ideje otišle, kultura se menja i civilizacije se gube. Čak ni najstarije i zatvorene države ne mogu pobeći.
Tradicionalna kultura je koren ljudskog postojanja, važna garancija ljudskog bića da će održati moralne standarde. To je ključ ljudske sposobnosti da ih Tvorac spase. U procesu globalizacije, aranžmani komunističke aveti su mutirani ili čak uništeni, a ljudska civilizacija suočena je s neviđenom krizom.
Zaključak
Različite nacionalnosti i zemlje postoje hiljadama godina. Iako postoje u različitim regijama, imaju različite društvene oblike i političke sisteme, koriste različite jezike i imaju različite kulturne i psihološke kvalitete - sve imaju zajedničke univerzalne vrednosti. Te univerzalne vrednosti su jezgra tradicionalne kulture za sve etničke grupe.
Za nešto više od sto godina nakon pojave komunizma na globalnoj sceni, čovečanstvo je već u ozbiljnoj opasnosti, jer su tradicionalne kulture u velikoj meri narušene i uništene.
Posle Oktobarske revolucije, komunisti su preuzeli vlast u Rusiji i Kini - velikim silama Istoka - ubijajući tradicionalne kulturne elite i uništavajući tradicionalnu kulturu. Posle Drugog svetskog rata, komunističke zemlje su se infiltrirale i kontrolisale UN i druge međunarodne organizacije, zloupotrebile demokratske postupke kako bi dozvolile većini da osvoji manjinu, a novac su iskoristile za pobedu nad malim zemljama u pokušaju da velika vlada UN-a povuče ceo svet prema izopačenju.
Komunizam je širom sveta, posebno nakon završetka hladnog rata, počeo da koristi međunarodnu političku, ekonomsku i kulturnu razmenu i saradnju za širenje i kontrolu globalizacije, šireći devijantne vrednosti širom sveta i sistematski uništavajući univerzalne vrednosti i tradicije. Do danas je avet komunizma zavladala celim svetom.
Današnje transnacionalne političke i ekonomske grupe ovladale su ogromnim resursima, a njihov uticaj prodro je u svaki aspekt ljudskog društva. U krupnim pitanjima poput životne sredine, ekonomije, trgovine, vojnih poslova, diplomatije, nauke i tehnologije, obrazovanja, energetike, rata i imigracije, do sitnica poput zabave, mode i stila života - sve je veća globalistička manipulacija. Kad bi se formirala globalna vlada, celo čovečanstvo bi lako mutiralo, ili bi čak bilo uništeno jednom komandom.
Koristeći globalizaciju zajedno s drugim sredstvima, komunistička avet je uništila ljudsko društvo za samo nekoliko stotina godina, pa su i Istok i Zapad u opasnosti da budu uništeni.
Samo povratkom tradiciji, ljudska bića mogu ponovo da uvedu univerzalne vrednosti i tradicionalnu kulturu u suverene nacije i u međunarodnu razmenu. To je potrebno za povratak univerzalnim vrednostima i tradicionalnoj kulturi i omogućiće čovečanstvu, pod zaštitom i milošću božjom,da istera komunističku avet i krene prema svetloj budućnosti.
Reference
[1] Karl Marx, Manifesto of the Communist Party (Marx/Engels Internet Archive), https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/ch04.htm.
[2] Karl Marx and Friedrich Engels, The German Ideology, Vol. I, 1845, https://www.marxists.org/archive/marx/works/1845/german-ideology/index.htm
[3] V. I. Lenin, “The Third, Communist International,” Lenin’s Collected Works, 4th English Edition, Volume 29 (Moscow: Progress Publishers, 1972), 240–241, https://www.marxists.org/archive/lenin/works/1919/mar/x04.htm.
[4] G. Edward Griffin, Fearful Master: A Second Look at the United Nations (Appleton, Wis.: Western Islands, 1964), Chapter 7.
[5] William Z. Foster. Toward Soviet America (International Publishers, 1932), Chapter 5.
[6] James Bovard, “The World Bank vs. the World’s Poor,” Cato Institute Policy Analysis No. 92, September 28, 1987, https://object.cato.org/sites/cato.org/files/pubs/pdf/pa092.pdf.
[7] The World Bank, “Poverty: Overview,” https://www.worldbank.org/en/topic/poverty/overview.
[8] Dani Rodrik, The Globalization Paradox: Why Global Markets, States, and Democracy Can’t Coexist (Oxford: Oxford University Press, 2011), 19.
[9] Sarah A. Webster, “Inside America’s Bold Plan to Revive Manufacturing: It’s All About the Technology,” May 14, 2015, https://www.sme.org/american-manufacturing-and-nnmi/.
[10] U.S. Bureau of Labor Statistics, “A Profile of the Working Poor, 2016,” July 2018， https://www.bls.gov/opub/reports/working-poor/2016/home.htm.
[11] Alex Kingsbury, “Declassified Documents Reveal KGB Spies in the U.S.: Alger Hiss, Elizabeth Bentley, and Bernard Redmont Are the Subjects of Scrutiny,” U.S. News, July 17, 2009, https://www.usnews.com/news/articles/2009/07/17/declassified-documents-reveal-kgb-spies-in-the-us.
[12] William F. Jasper, Global Tyranny… Step by Step: The United Nations and the Emerging New World Order (Appleton, Wis.: Western Islands Publishers, 1992), 69.
[13] Ibid., 69–70.
[14] “FBI Chief Finds Red Spies ‘Potent Danger,’” Los Angeles Times, May 4, 1963, as quoted in G. Edward Griffin, The Fearful Master: A Second Look at the United Nations, Chapter 7.
[15] Jasper, Global Tyranny, 75.
[16] Colum Lynch, “China Enlists U.N. to Promote Its Belt and Road Project,” Foreign Policy, May 10, 2018, https://foreignpolicy.com/2018/05/10/china-enlists-u-n-to-promote-its-belt-and-road-project/.
[17] See Robert W. Lee, The United Nations Conspiracy (Appleton, Wis.: Western Islands, 1981); William F. Jasper, The United Nations Exposed: The International Conspiracy to Rule the World (Appleton, Wis.: The John Birch Society, 2001); Dore Gold, Tower of Babble: How the United Nations Has Fueled Global Chaos (New York, Crown Forum, 2004); Joseph A. Klein, Global Deception: The UN’s Stealth Assault on America’s Freedom (Los Angeles: World Ahead, 2005); Eric Shawn, The U.N. Exposed: How the United Nations Sabotages America’s Security and Fails the World (New York: Penguin Books, 2006); Daniel Greenfield, 10 Reasons to Abolish the UN (David Horowitz Freedom Center, 2011).
[18] Dore Gold, Tower of Babble: How the United Nations Has Fueled Global Chaos (New York, Crown Forum, 2004), 3.
[19] Gold, Tower of Babble, 1–24.
[20] As quoted in Robert Chandler, Shadow World: Resurgent Russia, The Global New Left, and Radical Islam (Washington, D.C.: Regnery Publishing, 2008), 403–4.
[21] Griffin, Fearful Master, Chapter 11.
[22] As quoted in Jasper, Global Tyranny, 90.
[23] Humanist Manifesto II, American Humanist Association, https://americanhumanist.org/what-is-humanism/manifesto2/.
[24] Hilary F. French, After the Earth Summit: The Future of Environmental Governance, Worldwatch Paper 107, Worldwatch Institute, March 1992, 6, http://infohouse.p2ric.org/ref/30/29285.pdf.
[25] Jasper, Global Tyranny…Step by Step, 71.
[26] As quoted in Chandler, Shadow World, 401.
[27] Chandler, Shadow World,, 401–3.
[28] W. Cleon Skousen, The Naked Communist (Salt Lake City: Izzard Ink Publishing, 1958, 2014), Chapter 12.
[29] Bernard Connolly, The Rotten Heart of Europe: Dirty War for Europe’s Money (London: Faber & Faber, 1997), Kindle edition, location 113–118.
[30] “Sign the Boycott Target Pledge!” American Family Association, https://www.afa.net/target.
[31] Hayley Peterson, “Outraged Shoppers Threaten to Boycott Target after a Man Exposes Himself to a Young Girl in a Store’s Bathroom,” Business Insider, April 6, 2018, https://www.businessinsider.com/target-faces-boycott-threat-after-man-exposes-himself-in-womens-bathroom-2018-4.
[32] Samantha Allen, “All the Things You Can No Longer Buy if You’re Really Boycotting Trans-Friendly Businesses,” The Daily Beast, April 26, 2016, https://www.thedailybeast.com/all-the-things-you-can-no-longer-buy-if-youre-really-boycotting-trans-friendly-businesses.
[33] Graeme Reid, “A Globalized LGBT Rights Fight,” Human Rights Watch, November 2, 2011, https://www.hrw.org/news/2011/11/02/globalized-lgbt-rights-fight.
[34] Ibid.
[35] United Nations, Office of the High Commissioner, Convention on the Rights of the Child, https://www.ohchr.org/en/professionalinterest/pages/crc.aspx (last visited Jan 25, 2019).
[36] Jasper, Global Tyranny…Step by Step, 148.
[37] Grace Carr, “Ontario Makes Disapproval of Kid’s Gender Choice Potential Child Abuse,” The Daily Caller, June 5, 2017, https://dailycaller.com/2017/06/05/ontario-makes-disapproval-of-kids-gender-choice-child-abuse/.
