Kako avet komunizma vlada svetom (18. poglavlje: Globalne ambicije Komunističke partije Kine; Zaključak)

(Minghui.org)

[Napomena urednika] Ova serija članaka predstavlja srpski prevod knjige "Kako avet komunizma vlada svetom" prvobitno objavljene u listu The Epoch Times, a čiji su autori urednički tim "Devet komentara o Komunističkoj partiji".

Sadržaj knjige

Kako avet komunizma vlada svetom: Predgovor

Kako avet komunizma vlada svetom: Uvod

1. poglavlje: Strategije aveti za uništavanje čovečanstva

2. poglavlje: Evropski koreni komunizma

3. poglavlje: Tiranija na Istoku

4. poglavlje: Izvoz revolucije

5. poglavlje: Infiltriranje na Zapad

6. poglavlje: Pobuna protiv Boga

7. poglavlje: Uništavanje porodice

8. poglavlje: Kako komunizam seje haos u politici

9. poglavlje: Komunistička ekonomska zamka

10. poglavlje: Degradacija pravosudnog sistema

11. poglavlje: Skrnavljenje umetnosti

12. poglavlje: Sabotiranje obrazovanja

13. poglavlje: Mediji - glasnogovornici komunističke aveti

14. poglavlje: Popularna kultura - prepuštanje dekadenciji

15. poglavlje: Komunistički koreni terorizma

16. poglavlje: Komunizam u pozadini pokreta za zaštitu čovekove okoline

17. poglavlje: Globalizacija - komunizam u svojoj srži

18. poglavlje: Globalne ambicije Komunističke partije Kine

Kako avet komunizma vlada svetom: Zaključak

Šta sadrži ovaj nastavak?

18. poglavlje: Globalne ambicije Komunističke partije Kine

Uvod

1. Ambicija Komunističke partije Kine da zameni SAD i dominira svetom

a. KPK je uvek ciljala na svetsku dominaciju

b. Svetska dominacija zahteva da se poraze SAD

c. KPK ima razgranatu strategiju da podkopa i suzbije SAD

d. KPK podstiče mržnju protiv SAD u pripremi za rat

e. KPK više ne skriva svoje namere u kinesko-američkim odnosima

2. Strategije Komunističke Kine za svetsku dominaciju

a. Inicijativa jedan pojas, jedan put je teritorijalna ekspanzija pod velom globalizacije

b. Strategija diplomatije periferije da isključi SAD iz azijsko-

pacifičke regije

c. Strategija u Evropi: 'Zavadi pa vladaj' služi da se Evropa udalji od SAD

d. KPK izvozi 'Kineski model' i kolonizuje Afriku

e. Napredovanje u Latinsku Ameriku, prodor u američko dvorište

f. Komunistička Kina se razmeće vojnim ambicijama

3. "Neograničeno ratovanje" s kineskim komunističkim karakteristikama

a. KPK promoviše partijsku kulturu širom sveta

b. Ujedinjeni front radi na razaranju slobodnog sveta iznutra

c. Neograničeno ekonomsko ratovanje je teško naoružanje KPK

d. KPK koristi mase za špijunažu

e. Neograničeno ratovanje preuzima mnoge forme

4. 'Kineski model' i njegov destruktivni efekat

5. Naučene lekcije i izlaz

a. Politika popuštanja je bila velika greška

b. Zašto je Zapad pogrešno shvatio Kinu?

c. Gdje je izlaz?

Reference

Zaključak: Kako avet komunizma vlada našim svetom

18. POGLAVLJE: GLOBALNE AMBICIJE KOMUNISTIČKE PARTIJE KINE

Uvod

Početkom 20. veka, sovjetski komunisti su nasilno preuzeli vlast u Rusiji. Uspeh ove revolucije je za uzvrat utabao put za glavnog aktera komunističke aveti: Komunističku partiju Kine (KPK).

KPK su 1921. osnovali agenti dalekoistočnog ogranka Komunističke internacionalne. Tokom sledećih nekoliko decenija, Sovjetski Savez je odigrao veliku ulogu na svetskoj sceni, suočavajući se sa zapadnim demokratskim taborom u hladnom ratu, navodeći Zapadnjake da poveruju da su Sovjetski Savez i njegovi satelitski komunistički režimi u Istočnoj Evropi njihov arhetipski komunistički protivnik. KPK je u međuvremenu imala dovoljno vremena da uspostavi i ojača svoj režim.

Pad Sovjetskog Saveza 1991. godine je ostavio režim KPK samog na svetskoj pozornici. Suočena sa novom geopolitičkom situacijom, Partija je primenila novi, nekonfrontacijski pristup: ona je namamila ostatak sveta da se uključi u njenu reformisanu tržišnu ekonomiju zadržavajući totalitarni politički sistem. Stoga su mnogi Zapadni akademici, preduzetnici i političari prestali da smatraju KPK za komunističku partiju, već za neku njenu varijantu, u najgorem slučaju.

To je veoma daleko od istine. KPK je dovela osnovne karakteristike komunističke ideologije - prevaru, zlobu i borbu – do njihovog vrhunca, stvarajući režim koji koristi najubojitije i najpodmuklije metode političke spletke razvijane hiljadama godina ljudske istorije. KPK zavodi ljude profitom, snažno ih kontroliše i vara lažima. Ona je odgajila svoju demonsku tehniku do tačke majstorstva.

Kina je dom pet hiljada godina istorije i sjajne tradicijske baštine, koja je zaslužila poštovanje njenog naroda i divljenje širom sveta. KPK se usredsredila na te pozitivne osećaje; nakon što je zgrabila vlast i zarobila kineski narod, pomešala je koncepte kineske nacije i režima KPK. Iznela je svoje ambicije pod kamuflažom kineskog "mirnog uspona", što međunarodnoj zajednici otežava razumevanje njenih istinskih motiva.

Ali suštinska priroda KPK se nikad nije promenila. Strategija ekonomskog angažmana Partije je jednostavno korišćenje „prehranjivanja kapitalističkog tela“ da ojača svoje sopstveno socijalističko telo, stabilizuje njegovu vladavinu i ostvari njegove ambicije, umesto da omogući Kini da vidi istinski prosperitet i snagu. [1] U praksi, njene metode zanemaruju osnovnu etiku i univerzalne vrednosti.

Zemlje koje je čovečanstvo osnovalo postoje na osnovu mudrosti njihovih osnivača i vere u božansko. Da bi preživelo i napredovalo ljudsko društvo mora da sledi standarde ponašanja koje je postavio Tvorac: održavati visok moralni karakter, pridržavati se univerzalnih vrednosti i štititi pravo na privatnu svojinu. Ekonomski razvoj normalnog društva mora biti podržan odgovarajućim moralnim standardima.

Ipak, Kineski komunistički režim sledi dijametralno suprotan put, stvarajući brzo rastuću ekonomsku grdobu koja je podstakla ozbiljnu moralnu degeneraciju. Motivacija zle aveti za uređenje kineskog "ekonomskog čuda" je jednostavna: Ekonomska snaga daje režimu KPK potreban uverljiv uticaj kojim diktira svoje uslove svetu. Ti aranžmani nisu stvoreni u korist Kine ili Kineza, već zbog igre ljudskog obožavanja novca i bogatstva kako bi se svet uskladio s KPK u ekonomskoj saradnji i međunarodnim poslovima.

Iznutra Komunistička partija vlada putem tiranije i najgrubljih aspekata kapitalističkog sistema. Nagrađuje zlo i kažnjava dobro, čineći najgore pojedince najuspešnijima u društvu. Njeni zakoni uvećavaju zlu stranu ljudske prirode, koristeći ateizam da stvori stanje potpune degeneracije u kom ljudi nemaju moralnih poteškoća.

Kad deluje u inostranstvu, KPK zagovara ideologiju "socijalizma kineskih karakteristika", pa nudi snažne ekonomske podsticaje kao mamac da učini da ljudi slobodnog sveta postanu neoprezni, napuste moralna načela i zažmure na ogromnu zloupotrebu ljudskih prava i progon religije od strane KPK. Mnogi političari i korporacije u Zapadnim zemljama su izdali svoje vrednosti i kompromitovali se zbog profita, usklađujući se s delovanjima KPK.

Zapadne zemlje se nadaju da mogu da pomognu KPK da se mirno promeni, ali iako je Kina zaista prošla stepen površne modernizacije i priklanjanja zapadu, Partija nikada nije promenila svoju osnovnu prirodu. Tokom poslednjih nekoliko decenija, praktični rezultat angažmana je pokazao da je KPK uspešno i mirno potkopavala moralne obaveze Sjedinjenih Država i iskvarila volju javnosti.

KPK je glavni krak komunizma i time najveća pretnja slobodnom društvu svuda. Cilj komunističke aveti u jačanju globalne moći KPK je da širi svoj otrov po svim krajevima Zemlje i konačno navede ljude da izdaju tradiciju i božansko. Čak i ako napori Partije, da se uspostavi kao glavna vodeća sila nisu direktno uspešni, ona je i dalje ostvarila svoju osnovnu svrhu: odvojiti ljude od njihovih moralnih vrednosti. To čini tako da ekonomskim interesima namami ljude, manipuliše njima finansijskim zamkama, infiltrira se u njihov politički sistem, zastraši ih vojnom silom i zbuni ih svojom propagandom.

Suočeni s tako velikom opasnošću, moramo pažljivo proučiti ambicije, strategiju i taktiku režima KPK.

1. Ambicija Komunističke partije Kine da zameni SAD i dominira svetom

a. KPK je uvek ciljala na svetsku dominaciju

Kineski komunistički režim nije zadovoljan da bude regionalna sila. On želi da ima kontrolu nad svetom. To je utvrđeno urođenom karakteristikom tiranije Komunističke partije. Partija se po svojoj prirodi protivi Nebu, Zemlji i tradiciji; ona pribegava nasilju kako bi razbila „stari svet“ i ima za cilj da uništi sve države, nacije i klase, sa lažnim ciljem „oslobađanja celog čovečanstva“. Njena nepromenljiva misija je misija stalne ekspanzije sve dok se svet ne ujedini pod komunističkom ideologijom. Njene doktrine i prakse po definiciji su globalističke.

Ali s obzirom da je tradicionalna kultura bila duboko ukorenjena u društvu, komunizam je ponekad morao da usvoji postepen i zaobilazan pristup da je nadoknadi. U Sovjetskom Savezu, Jozef Staljin je zagovarao potrebu za "socijalizmom u jednoj zemlji", a u novije vreme KPK je usvojila "socijalizam kineskih karakteristika".

Za razliku od političkih stranaka zapadnih demokratija koje dele vlast ili drže vlast rotacijom, KPK ima nesporan autoritet. Svoje strateške ciljeve postavlja u dometu decenija ili vekova. Nekoliko godina nakon što je ugrabila vlast 1949. godine, uvela je slogan "nadmašiti Britaniju i uhvatiti se ukorak s Amerikom", što je bio uvod Velikom skoku napred. Kasnije, zbog nepovoljne domaće i međunarodne situacije, KPK se namerno nije isticala decenijama.

Nakon masakra na Trgu Tiananmen, većina u međunarodnoj zajednici bojkotovala je kineski režim. Kao odgovor, Partija je procenila situaciju i zaključila da još uvek ne može da se direktno takmiči sa Sjedinjenim Državama. Zbog toga je krenula putem sakrivanja svojih prednosti i čekanja svog vremena, umesto da pokuša da preuzme vodeću ulogu na međunarodnoj sceni. To nije bilo zato što je KPK promenila svoje ciljeve, već zato što usvaja različite strategije, na osnovu postojećih okolnosti.

Može se reći da je komunistička avet primenila drevni kineski strateški lažni napad „otvoreno popravljanje drvenih puteva dok se potajno napreduje skrivenom rutom do Chencanga“. Prva komunistička supersila bila je Sovjetski Savez, ali njena konačna uloga završila je u pomaganju uspona i sazrevanja režima KPK.

b. Svetska dominacija zahteva da se poraze SAD

Od Prvog svetskog rata Sjedinjene Države su najmoćnija država na Zemlji, što je služilo održavanju međunarodnog reda. Svaka država koja želi da obori ovaj poredak mora da sruši Sjedinjene Države, tako da je prema celokupnom strateškom razmatranju KPK, Amerika glavni neprijatelj Partije. To je tako već decenijama, a KPK nikada nije prestala da se priprema za sveopštu ofanzivu na Sjedinjene Države.

U knjizi Stogodišnji maraton: Kineska tajna strategija da zameni Ameriku kao globalnu supersilu, nacionalni stručnjak za sigurnost, Michael Pillsbury napisao je da Kina ima dugoročnu strategiju da poništi svetski ekonomski i politički poredak koji je pod vođstvom SAD i zameni ga komunizmom do 2049. godine, stogodišnjice dolaska Komunističke partije na vlast u Kini. [2] Pillsbury napominje da kineski film Silent Contest (Tiha borba), produkcije Kineskog nacionalnog univerziteta za obranu, tvrdi da će KPK proces ostvarivanja svog "velikog uzroka" dominacije svetom "neizbežno nailaziti na neprekidnu istrošenost i borbu sa hegemonijskim sistemom SAD-a," i "to je stogodišnje takmičenje, koje se ne sme promeniti ljudskom voljom." [2]

Globalna strategija KPK usmerena je na suzbijanje Sjedinjenih Država. Arthur Waldron, profesor na Univerzitetu u Pennsylvaniji i stručnjak za Kinu, izjavio je u svedočenju u Senatu 2004. godine da je Narodno oslobodilačka armija Kine jedina vojska na svetu koja je posvećena borbi protiv Sjedinjenih Država. [3] Osim toga, većina diplomatskih odnosa i međunarodnih aktivnosti KPK, imaju Sjedinjene Države kao njen direktni ili indirektni cilj.

c. KPK ima razgranatu strategiju da potkopa i suzbije SAD

KPK je primenila sveobuhvatan pristup u pokušaju dominacije svetom. U smislu ideologije, ona se takmiči sa Sjedinjenim Državama i drugim demokratskim, slobodnim državama. Ona koristi prisilni prenos tehnologije i krađu intelektualnog vlasništva kako bi uklonila tehnološku razliku i povećala svoje ekonomsko uverenje. Vojno se upušta u tiho suparništvo sa Sjedinjenim Državama asimetričnim i "neograničenim ratovanjem" na mestima poput Južnokineskog mora. Ona podržava Severnu Koreju, Iran i druge razbojničke režime kako bi sprečila Sjedinjene Države i NATO.

U diplomatiji, KPK promoviše svoju perifernu strategiju i plan Jedan pojas, jedna ulica. To je vrlo brzo proširilo njen međunarodni uticaj na susedne države, kao i na države u Evropi, Africi, Okeaniji i Latinskoj Americi, u pokušaju da izgradi međunarodnu koaliciju, razvije oblast pod vođstvom Kineza i izoluje Sjedinjene Države.

KPK koristi raznovrsne načine za postizanje tih ciljeva. Osnovala je Šangajsku organizaciju za saradnju 2001. godine, Azijsku investicionu banku za infrastrukturu 2015 godine i "16 + 1" mrežu saradnje (sada zvanu “17+1“) sa zemljama Srednje i Istočne Evrope 2012. godine. Ona sarađuje čvrsto kao deo ekonomskog bloka BRICS-a (Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike) i snažno promoviše internacionalizaciju svoje valute. Ona pokušava da kontroliše formulaciju industrijskih standarda (poput onih koji se koriste za 5G mobilne mreže) i dominira javnim diskursima.

KPK je iskoristila slobodu štampe u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim zemljama kako bi sprovela operacije ujedinjenog fronta, širila propagandu i učestvovala u špijunaži. Ovo je njen pokušaj da što više manipuliše Sjedinjenim Državama i iznutra nametne promene, bez pribegavanja konvencionalnom ratovanju.

Agenti KPK podmićuju vladine zvaničnike Sjedinjenih Država, članove kongresa, diplomate i penzionisane vojne oficire. Partija koristi ekonomske interese da podstakne američke vlasnike firmi da lobiraju za kineske komuniste i utiču na američku politiku prema Kini. Ona prisiljava tehnološke firme da sarađuju s internet cenzurom KPK-a i Velikim fajervolom; prisiljava i podstiče mnoge u prekookeanskim kineskim zajednicama da posluže kao peti kolumnisti i infiltriraju se u zapadne istraživačke centre i akademska odeljenja. Ona manipuliše tim institucijama kroz sprovođenje samocenzure na osetljivim temama, efikasno prihvatajući stav Komunističke partije. Kineske kompanije, koje kontroliše ili na koje utiče KPK, uložile su puno u Hollywood.

S jedne strane, KPK razvija svoj uticaj u raznim državama kako bi obuhvatila i sadržala Sjedinjene Države, dok s druge strane uspostavlja skrivena uporišta na američkom tlu tako da je iznutra potkopa. Ona je izgradila veliku mrežu agenata i podsticala rascepe u američkom društvu, što predstavlja ozbiljnu unutrašnju pretnju.

d. KPK podstiče mržnju protiv SAD u pripremi za rat

Ideologija KPK funkcioniše putem mržnje. Patriotizam koji promoviše podrazumeva mržnju Japana, Tajvana, Tibetanaca, mržnju etničkih manjina Xinjianga, mržnju religioznih vernika, mržnju disidenata i što je najvažnije, mržnju Sjedinjenih Država. Među kineskim građanima postoji izreka: "Za male probleme krivite Japan, a za velike krivite Sjedinjene Države." Podsticanjem mržnje stranih neprijatelja, Partija pomaže da se izgladi bes javnosti tokom krize.

Pre nego što su kineski komunisti zgrabili vlast, neprekidno su hvalili Sjedinjene Države zbog prijateljstva s Kinom i zbog američkog demokratskog sistema. Međutim, nakon što je KPK uspostavila svoj režim, odmah je iskoristila patnju koju je Kina proživela u modernoj istoriji, kao i želju naroda da imaju jaku naciju. KPK se prikazala kao spasilac Kine, potpirujući mržnju prema Sjedinjenim Državama i drugim stranim narodima.

U stvari, KPK ne brine da li će Kinezi živeti ili umreti, niti brine o teritorijalnom integritetu Kine ili održivom dugoročnom razvoju. Nemoguće je opisati zlo kojim KPK progoni svoj sopstveni narod, izdaje kineski suverenitet, uništava moral i tradicionalnu kulturu i potkopava kinesku budućnost.

Podsticanjem mržnje stranih država, ciljevi KPK su, prvo, da se prikaže kao spasilac kineskog naroda kako bi potvrdila svoju brutalnu vladavinu; drugo, da koristi nacionalističke osećaje da preusmeri pažnju javnosti u vreme krize; treće, da utemelji podršku za ekspanzionističke ambicije Partije i proste planove kao sredstva za "ispravljanje" poniženja modernog doba; i četvrto, da iskoristi mržnju za stvaranje psihološke spremnosti potrebne za buduće ratove.

KPK je indoktrinirala mlađu generaciju mržnjom prema Sjedinjenim Državama u pripremi da ih koristi kao svoje pione u nastojanju da nadjača Ameriku i dominira svetom. Kad dođe vreme, KPK namerava da iskoristi Kinesku omladinu da se infiltrira u Sjedinjene Države i njene savezničke demokratske države na različite načine, učestvuje u sveobuhvatnom oružanom sukobu, vodi neograničeno ratovanje i ako je potrebno, žrtvuje se u nuklearnom holokaustu.

Vesele reakcije koje je izrazila većina kineske javnosti posle terorističkih napada 11. septembra ukazale su da KPK postiže značajan napredak u svojoj propagandi. Sada, na glavnim kineskim političkim i vojnim forumima često se vide sentimentalni komentari poput „Kina i Sjedinjene Države moraju da imaju rat“ – još je jedan pokazatelj uspeha KPK u obrazovanju ljudi da mrze Sjedinjene Države. Ovo je dugoročna, postepena mobilizacija za rat, koja je namerno planirana i sistematski izvedena.

Propaganda mržnje KPK nije ograničena na kineske granice. U međunarodnom smislu, direktno ili očigledno podupire razbojničke režime i terorističke organizacije u borbi protiv Sjedinjenih Država, pružajući im finansijsku pomoć, oružje i opremu, teorijske doprinose, taktičku obuku i javnu podršku. Partija upravlja globalnim silama protiv amerikanizma, dok NRK sada predvodi osovinu antiameričkih država.

e. KPK više ne skriva svoje namere u kinesko-američkim odnosima

Dok su se Sjedinjene Države borile s ekonomskom krizom 2008. godine, Peking je bio domaćin najskupljih Olimpijskih igara u istoriji. Presvučen u kostim prosperiteta, režim se progurao na međunarodnu scenu. U to vreme, američka prerađivačka industrija je propadala i država je bila suočena s ekonomskom krizom skoro snažnom kao Velika depresija. Suočena s takvim ekonomskim poteškoćama, vlada Sjedinjenih Država molila je Kinu da pomogne kupovinom državnih obveznica SAD. Glasnogovornici medija KPK odmah su počeli da objavljuju članke, koji su tvrdili: "Amerika preživljava pozajmljujući novac od nas Kineza", "Amerika ide nizbrdo, Kina je u poziciji da je zameni" i tako dalje. Skoro svi mediji pod kontrolom Partije u Kini su imali takve naslove, a te ideje su čak postale deo popularnog mnjenja među Zapadnim medijima i akademicima.

Posle 2008. Amerika je pokazivala znake opadanja u oblastima kao što su ekonomski položaj, vojna snaga i politička stabilnost. Na ekonomskom planu, vlada Sjedinjenih Država je tada promovisala univerzalnu zdravstvenu zaštitu, proširivanje socijalne pomoći, stavljajući klimatska pitanja u centar politike i postavljajući ograničenja na tradicionalnu proizvodnju. Ipak, industrija zelene energije poražena je proizvodima proizvedenim u Kini, a američka proizvodnja je nastavila da propada. Nije bilo načina da takva politika suzbije i zaštiti od nezakonite trgovačke prakse i masovne krađe intelektualnog vlasništva.

Suočavajući se s tim trendovima, mnogi su jednostavno prihvatili priču da je Kina u usponu, a Amerika u opadanju. Američka vojna potrošnja se smanjila, a Sjedinjene Države usvojile slabo diplomatsko gledište. Na američkom političkom frontu, socijalistička ideologija je bila u usponu, demokratska politika postala je poprište svađa pristalica, pa su vladine funkcije često bile onesposobljene. KPK je ovaj haos nepovoljno upoređivala s fokusiranim totalitarizmom sopstvenog sistema, prikazujući demokratiju Sjedinjenih Država kao predmet za ismejavanje.

2010. godine, Kina je nadmašila Japan i postala druga najveća svetska ekonomija. 2014. godine, prema statističkim podacima Svetske banke, ako se računa na osnovu pariteta kupovne moći, kineski BDP mogao je da nadmaši BDP Sjedinjenih Država. [4] Videvši da se ravnoteža snage između Kine i Sjedinjenih Država na izgled menja i verujući da je propast Amerike nepovratna, KPK je završila svoju staru strategiju skrivanja svojih snaga i kupovanja vremena. Umesto toga, Partija je otvoreno i direktno ciljala na međunarodni poredak koji su predvodile Sjedinjene Države. Službeni stav KPK, mediji i stručnjaci potepeno su počeli nepokolebljivo da govore o ekspanzionističkom "kineskom snu".

2012. godine, tokom 18. nacionalnog kongresa, KPK je uvela pojam izgradnje „zajednice zajedničke budućnosti čovečanstva“. 2017. godine na Svetskom dijalogu političkih partija, KPK je dočarala drevne slike bezbrojnih kraljevstava kako dolaze da odaju počast kineskom carskom dvoru. KPK je izašla u javnost sa željom da izveze komunistički „kineski model“ u ostatak sveta.

Ambicija KPK u širenju onoga što naziva „kineskim modelom“, „kineskim planom“ ili „kineskom mudrošću“, je da vodi svet i uspostavi novi svetski poredak. KPK se decenijama pripremala za to u svakom pogledu. Da je taj novi svetski poredak zaista uspostavljen, predstavljao bi zastrašujuću novu osovinu zla, protivnika koji više preti slobodnom svetu nego sile osovine tokom Drugog svetskog rata.

2. Strategije Komunističke Kine za svetsku dominaciju

a. „Inicijativa jedan pojas, jedan put“ je teritorijalna ekspanzija pod velom globalizacije

„Jedan pojas, jedan put“ na sceni

2013. godine Peking je službeno predstavio svoju inicijativu Jedan pojas, jedan put (OBOR), takođe poznat kao Pojas i put. Plan je da Kina uloži trilione dolara da izgradi kritičnu infrastrukturu, poput mostova, železnica, luka i energetskih postrojenja u desetinama zemalja da bi ih stavila pod kineski uticaj. To je najveći investicioni projekat u istoriji.

"Jedan pojas" odnosi se na ekonomski pojas svilenog puta, koji se sastoji od tri kopnena sastojka: od Kine preko Srednje Azije i Rusije do Evrope i Baltičkog mora; od severozapadne Kine preko centralne i zapadne Azije do Persijskog zaliva i Sredozemlja; i od jugozapadne Kine preko indokineskog poluostrva do Indijskog okeana.

"Jedan put" se odnosi na pomorski put svile dvadeset prvog veka, koji je dvostrani poduhvat: Prva ruta ide od luka u Kini do Južnokineskog mora, kroz Malajski prolaz i dalje prema Evropi preko Indijskog okeana; druga ruta kreće prema južnom Tihom okeanu.

Kopneni "Jedan pojas" sastoji se od šest ekonomskih koridora: Kinesko-mongolsko-ruski ekonomski koridor, Novo evroazijski kopneni most koridor, Kinesko-centralni i zapadno Azijski ekonomski koridor, Kinesko-Indokineski poluostrvski ekonomski koridor, Kinesko-Pakistanski ekonomski koridor, Bangladeš-Kina-Indija-Burma ekonomski koridor.

Novo evroazijski kopneni most koridor zasnivaće se na železničkim vezama između Kine i Evrope, pod nazivom China Railway Express. Prevoz iz Kine u Evropu traje nešto više od deset dana železnicom, u poređenju sa preko trideset dana morskim putem. China Railway Express, koji ide tim železničkim vezama, započeo je s radom 2011. godine i bio je važan deo OBOR-a.

Kinesko-Pakistanski ekonomski koridor je zajednički plan dve vlade. To uključuje autoput koji povezuje Kashgar u kineskoj provinciji Xinjiang sa lukom Gwadar u Pakistanu, na Indijskom okeanu. 2013. godine KPK je stekla pravo da upravlja tom lukom, koja je Pakistanski prolaz do Persijskog zaliva i Arapskog mora. Luka zauzima kritično strateško mesto, povezujući Hormuzov prolaz, kroz koji prolazi 40 posto svetske sirove nafte u Arapsko More.

Opšti okvir morskog "Jednog puta" je da se izgradi niz strateških luka i stekne kontrola nad globalnim pomorskim prometom. U finansijski stabilnim zemljama, kineske firme ulaze u ravnopravno učestvovanje u kapitalu ili zajedničke poduhvate. U finansijski slabije zemlje, NRK ulaže lokalno velike količine novca i pokušava da stekne prava da upravlja lukama. 2013. godine China Merchants Port Holdings Co. Ltd. kupio je 49-posto kapitala od Terminal Link SAS u Francuskoj. Tom kupovinom stekla je operativna prava u petnaest terminala u osam zemalja na četiri kontinenta, uključujući Kontejnerski terminal Južne Floride u Miamiju i Terminalnu vezu Houstona (sada nazvana Terminalna veza Teksas). [5]

Druge luke i terminali koji su sada pod kineskom kontrolom, uključuju luke Antwerpen i Zeebrugge u Belgiji; kontejnerski terminal Sueskog kanala u Egiptu; Kumport (ili Ambarli) u Turskoj; luku Pirej u Grčkoj; Pasir Panjang Terminal u Singapuru; Terminal Euromax Rotterdam, koji u Holandiji zovu "vrata Evrope"; drugo fazni terminal u luci Khalifa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima; luku Vado u Italiji; luku Kuantan u Maleziji; luku Džibuti u istočnoj Africi; i Panamski kanal.

Pored ulaganja, KPK takođe koristi zamke duga koje je stvorio OBOR da dobiju kontrolu strateških lokacija. Šri Lanka nije mogla da plati dug kineskim firmama, pa je 2017. godine potpisala kineskoj firmi korišćenje luke Hambantota na devedeset devet godina. KPK je 2018. godine pokrenula svoj Digitalni put svile s namerom da preoblikuje budući razvoj internetske infrastrukture. Put digitalne svile smatra se naprednom fazom OBOR projekta i to uglavnom uključuje izgradnju infrastrukture optičkih vlakana, digitalne informacijske usluge, međunarodne telekomunikacije i e-trgovinu.

Mnoge zemlje uključene u OBOR nemaju celovit kreditni sistem. KPK namerava da predstavi svoj sistem e-trgovine i elektronskih usluga plaćanja, poput Alipay, u te zemlje, dok u potpunosti isključuje Zapadnu konkurenciju. Veliki zaštitni zid, koji filtrira internet promet u Kini, izvozi se u zemlje OBOR-a, kao i sistemi masovnog nadzora koji se već upotrebljavaju u Kini.

Obim strateškog dometa KPK se može videti iz njenih ulaganja u globalnu infrastrukturu. Prema izveštaju The New York Times novembra 2018. godine, KPK je izgradila ili gradi više od četrdeset cevovoda i druge naftne i gasne infrastrukturne projekte; više od dvesta mostova, puteva i železnica; skoro dvesta elektrana za nuklearnu energiju, prirodni gas, ugalj i obnovljive izvore energije kao i niz glavnih brana. Za vreme izveštaja, KPK je uložila u najmanje 112 država, od kojih većina pripada inicijativi OBOR-a. [6]

Kako se OBOR formirao, napori režima KPK-a da zameni Sjedinjene Države na svetskoj sceni su rasli. Agresivno je promovisala juan kao međunarodnu valutu, kao i sopstveni kreditni sistem. Telekomunikacijske mreže kineske proizvodnje (uključujući 5G) su ugurane kao budućnost u mnoge zemlje, kao i železničke pruge velike brzine kineske izgradnje. Cilj je na kraju uspostaviti skup standarda koje KPK kontroliše i koji su nezavisni od trenutnih Zapadnih standarda.

U ranim fazama OBOR-a, KPK se fokusirala na susedne zemlje, dosegnuvši sve do Evrope. KPK je ubrzo proširila svoj domet na Afriku, Latinsku Ameriku, pa čak i Arktički okean, pokrivajući ceo svet. Pomorski put svile izvorno se sastojao od samo dve rute. Treća ruta, Polarni put svile, dodata je za povezivanje s Evropom preko Arktičkog okeana. Pre OBOR-a, Kina je već mnogo uložila u Afričke i Latinsko-američke zemlje. Te zemlje su sada deo glavne strukture OBOR-a, što je omogućilo da KPK brže proširi svoj finansijski i vojni domet na te kontinente.

Izvorni cilj OBOR-a je izvoz viška kapaciteta Kine izgradnjom osnovne infrastrukture poput železnica i autoputeva u drugim zemljama. Te su zemlje bogate resursima i energijom. Izgradnjom njihove infrastrukture, KPK ostvaruje dva sekundarna cilja. Jedan je otvoriti rute za isporuku domaćih proizvoda u Evropu po niskim cenama; drugi je osigurati strateške resurse zemalja koje učestvuju u OBOR-u. Namera KPK je da poveća kontinentalno kineski izvoz, a ne da pomaže zemljama Pojasa i puta da uspostave sopstvene proizvođačke industrije - KPK ne bi pomogla da stvori takmičenje sa svojom sopstvenom proizvodnjom.

Stvarna ambicija OBOR-a je da iskoristi ekonomska sredstva kao prethodnicu da uspostavi kontrolu nad finansijskom i političkom žilom kucavicom drugih zemalja, pretvarajući ih u kolonije kineskog režima i pione na globalističkoj sceni. Nusprodukt učestvovanja u OBOR planovima je uvoz svih pogubnih pogleda komunizma: korupcije, duga i totalitarne represije. Taj projekat je varljiva zamka koja svojim učesnicima neće doneti trajni ekonomski prosperitet.

Takve opasnosti su digle uzbunu u mnogim zemljama, izazivajući da njihove vlade zaustave ili smanje njihovo učestvovanje u OBOR planu. Jednom prilikom Peking je priznao da bi trebao da bude transparentniji i da ozbiljno razmotri kritikovane zamke duga.

Ipak, planovi KPK ne mogu biti zanemareni. Dok Zapadna preduzeća posluju prema principima traženja profita i neće izdržati u turbulentnim zemljama domaćinima više od nekoliko godina, računica KPK dopire u sledeći vek. Ona može da toleriše poslovanje u turbulentnom međunarodnom okruženju dugoročno bez obzira na neposredne gubitke.

KPK želi da razvije prokomunističke vlade koje će je podržati u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama. Ona želi da postane vođa Azije, Afrike i Latinske Amerike u borbi protiv slobodnog sveta i najzad zameni Sjedinjene Države kao svetsku silu broj jedan. Ljudske žrtve nisu prepreka za postizanje tih ciljeva - na primer, Partija može da natera kineski narod da plati troškove ulaganja koje zapadna preduzeća u privatnom vlasništvu nikada ne bi mogla da podmire. U ovom ratu za osvajanje sveta, ne radi se o tome koliko je KPK moćna na papiru, već da KPK ima na raspolaganju resurse stotina miliona Kineza, bez obzira na njihov život ili smrt. Oni su njeni žrtveni pioni.

Bivši glavni strateg Bele kuće Steve Bannon rekao je da OBOR projektom, kineski režim uspešno integriše tezu Mackinder-Mahan-Spykmana o dominaciji svetom. U članku koji raspravlja o tom pogledu, Andrew Sheng iz Asia Global Institute piše:

Gospodin Halford Mackinder je bio uticajni britanski putopisac / istoričar koji je 1904. tvrdio da “Ko god vlada Heartlandom (centralna Azija ili ostrvo srca) zapoveda Svetskim ostrvom (Evroazija); ko god upravlja Svetskim ostrvom, zapoveda svetom.“ Njegov američki savremenik, Alfred Mahan bio je pomorski istoričar koji je formirao strategiju Sjedinjenih Država za dominaciju nad morskom silom, proširujući logiku britanskog pomorskog carstva za kontrolu morskih staza, moreuza i kanala, nadzirući globalnu trgovinu. Nasuprot tome, Nicholas John Spykman tvrdio je da je Rimland (obalne zemlje koje okružuju Aziju) važniji od Heartlanda, pa: “Ko kontroliše Rimland, vlada Evro Azijom; ko vlada EvroAzijom, upravlja sudbinama na svetu."[7]

Ta shvatanja odražavaju rastuću budnost Zapadnog sveta što se tiče ambicija KPK, koje su sadržane u OBOR projektu.

Naravno, ambicija KPK nije ograničena na OBOR. Inicijativa nije usmerena samo na dobijanje prava kopnenih puteva, morskih ruta i glavnih luka. KPK želi da iskoristi bilo koju slabost, koja postoji širom sveta. Poslednjih godina, mnoge države u Aziji, Africi i Latinskoj Americi su postale nove nezavisne države stvorene dekolonizacijom. U tim zemljama je nastao vakuum vlasti, što je pozvalo KPK da se učvrsti. Nove nezavisne zemlje koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza i njeni istočnoevropski sateliti su imali slabu suverenu kontrolu pa su takođe bile lak plen za režim KPK. Ostale turbulentne zemlje, od kojih se zapadni investitori obično drže podalje, prirodno su upale u zamku duga KPK. Male zemlje, ostrvske zemlje i nerazvijene zemlje koje zauzimaju strateške lokacije se sve nalaze na nišanu KPK.

Čak i neke države koje su jednom snažno bile u zapadnom demokratskom taboru su odlutale u orbitu KPK usled slabe ekonomije i visokog duga. Geopolitički, KPK postepeno okružuje Sjedinjene Države kontrolišući ekonomiju drugih zemalja. Cilj je da se marginalizuje i na kraju ukloni američki uticaj iz tih zemalja, a do tog trenutka KPK će već uspostaviti zaseban svetski poredak zasnovan na komunističkoj hegemoniji. Ovo nije novi pristup. To ima svoje korene u prvobitnoj strategiji Partije, zauzeti seosko područje da bi opkolili gradove, što ju je dovelo do pobede u kineskom građanskom ratu.

b. Strategija diplomatije periferije da isključi SAD iz azijsko-pacifičke regije

KPK grupa za strateško promišljanje definiše “diplomatiju periferije“ režima ovako: „Kina ima četrnaest susednih zemalja duž kopnene granice i baca oko preko mora na šest drugih susednih zemalja. Osim toga, na istoku je Azijsko-pacifička regija, a na zapadu Evroazija. To jest, radijalni obim proširenog susedstva Kine obuhvata dve trećine međunarodne politike, ekonomije i sigurnosti. Stoga je okvir periferne diplomatije više od puke regionalne strategije. … To je prava velika strategija.” [8]

Australija je slaba karika zapadnog sveta

Juna 2017., Fairfax Media Ltd. i Australian Broadcasting Corp. objavili su rezultate svoje petomesečne istrage u dokumentarnom filmu Snaga i uticaj: Tvrda ivica meke moći Kine. Taj dokumentarni film, koji je izazvao zabrinutost širom sveta, opisao je veliku infiltraciju i kontrolu KPK nad australijskim društvom. [9] Šest meseci kasnije, Sam Dastyari, član Australijske laburističke stranke, najavio je ostavku iz Senata. Dastyarijeva ostavka usledila je nakon optužbi da je prihvatio novac od kineskih trgovaca povezanih s KPK za davanje izjava u znak podrške Pekingu u vezi s teritorijalnim sporom Južnog kineskog mora. Njegove izjave po ovom kritičnom pitanju sukobile su se sa stavovima njegove sopstvene stranke. [10]

Juna 2017. australijski ABC News ažurirao je izveštaj koji otkriva političke donacije subjekata povezanih sa Kinom, očigledno namenjenih da utiču na trgovinsku politiku Australije i Kine. Izveštaj je otkrio više od 5.5 miliona dolara donacija firmi povezanih sa Kinom i pojedinačnih donatora ratnim tajnim skrovištima liberalne i laburističke stranke između 2013. i 2015. godine. [11] Nadalje, poslednjih godina, australijske medijske kuće potpisale su ugovore s kineskim državnim medijima, pristajući da emituju propagandu koji su kineski mediji pružili australijskoj publici. [12]

2017. godine, knjigu Silent Invasion: China's Influence in Australia (Tiha najezda: Kineski uticaj u Australiji), od autora Clivea Hamiltona su australijski izdavači tri puta odbili zbog straha od kineskog uticaja. Nakon mnogo razmatranja, izdavač se složio je objavi. Cenzura je izazvala veliku zabrinutost Australijanaca zbog uticaja Kine u njihovoj zemlji. [13]

2015. godine Australija je dopustila kineskoj firma koja je bila u bliskoj vezi s Narodnom oslobodilačkom vojskom (PLA) da osigura devedeset devet godina zakupa nad Lukom Darwin - strateška luka i vojno mesto za zaštitu od napada sa severa. Richard Armitage, bivši zamenik američkog državnog sekretara, bio je zapanjen dogovorom i rekao je da su Sjedinjene Države zabrinute zbog tog događaja. [14]

Kakva je vojno-strateška vrednost infiltriranja KPK u Australiju? Glavni cilj je oslabiti savez Australije i Sjedinjenih Država. [15] U svojoj beloj knjizi o spoljnoj politici 2017. godine, australijska vlada je rekla: "Sjedinjene Države su bile dominantna sila u našoj regiji tokom čitave istorije Australije nakon Drugog svetskog rata. Danas, Kina osporava položaj Amerike." [16] Malcolm Davis, stariji analitičar australijskog instituta strateške politike, takođe je rekao da je Peking pokušavao da dobije stratešku prednost u regiji s ciljem da okonča australijski savez sa Sjedinjenim Državama. [17]

Australija je poligon za ispitivanje delovanja meke sile u strategiji periferne diplomatije KPK. [18] Nedavna istorija kineske komunističke infiltracije u Australiju datira iz 2005. godine, kada je Zhou Wenzhong, tada zamenik šefa Ministarstva spoljnih poslova, stigao u Canberru i obavestio visoke zvaničnike kineske ambasade o novom diplomatskom pristupu KPK. Rekao je da je prvi cilj uključivanja Australije u veću periferiju Kine bio da osigura da Australija služi kao pouzdana i stabilna baza distribucije za kineski ekonomski razvoj sledećih dvadeset godina. Misija prisutnih na sastanku bila je da razumeju kako bi KPK mogla opširno da vrši uticaj na Australiju u oblastima ekonomije, politike i kulture. [19]

KPK koristi kinesku ekonomsku snagu da prisili Australiju da popusti u pogledu vojnih pitanja i ljudskih prava. Standardni pristup koji je KPK usvojila da prisili druge na saradnju je negovanjem ličnih odnosa putem ekonomskih interesa i istovremenim stvaranjem implicitne pretnje ucenom. [20]

Nakon godina istrage, Hamilton je dao sledeći izveštaj: "Australijske institucije - od naših škola, fakulteta i stručnih udruženja do naših medija; od delatnosti kao rudarstvo, poljoprivreda i turizam do strateške imovine poput luka i električnih mreža; od naših mesnih veća i vlada do naših političkih stranaka u Canberri – su svi infiltrirani i oblikovani komplikovanim sistemom uticaja i nadzorom koje vrše ustanove u službi Kineske komunističke partije." [21]

Od ekonomske krize 2008. godine, u praksi, Australija je dokazala da je voljna služiti kao distribuciona baza NRK, zbog opšteg uverenja da je Kina spasila Australiju od ekonomske krize. Hamilton kaže da je razlog infiltracije i uticaja KPK tako efikasan jer su Australijanci „dopuštali da se to dogodi tačno ispred našeg nosa, jer smo zaslepljeni verovanjem da samo Kina može da osigura naš ekonomski prosperitet i zato što se plašimo da se odupremo Pekinškom maltretiranju. " [22]

Uprkos znanju za infiltraciju i uticaj KPK na zapadno društvo, a posebno infiltraciju i kontrolu prekookeanskih kineskih zajednica, većina dobronamernih zapadnjaka je naivno mislila da je glavni cilj partijske strategije bio "negativan" - to jest, ućutkati glasove kritičara i onih različitih političkih mišljenja. Međutim, Hamilton kaže da iza "negativnih" delatnosti stoje "pozitivne" ambicije KPK: iskoristiti etničke kineske imigrante da promene sklop australijskog društva i da učine da zapadnjaci budu naklonjeni NRK kako bi omogućili Pekingu da poveća uticaj. Na taj način bi Australiju pretvorili u pomagača Komunističke partije, tako da režim postigne cilj da postane azijska, a zatim globalna supersila. [23]

Slično tome, KPK proširuje svoj uticaj na Australijskog bliskog suseda i saveznika, Novi Zeland. Anne-Marie Brady, stručnjak za kinesku politiku na Univerzitetu u Canterburyju, 2017 godine napisala je u izveštaju Čarobno oružje: Kineske političke aktivnosti uticaja pod Xi Jinpingom, da su nekoliko članova novozelandskog parlamenta rođenih u Kini bili usko povezani sa Kinom i da su mnogi političari bili podmićeni ogromnim političkim donacijama bogatih kineskih trgovaca i donacijama organizacija ujedinjenog fronta KPK, poput kineskih trgovinskih udruženja na Novom Zelandu. [24]. Ubrzo nakon što je objavljen njen izveštaj, provalili su u Bradyin ured. Pre provale primila je anonimno pismo koje kaže "Ti si sledeća." [25]

NRK aktivno mami mesne političare Novog Zelanda. Na primer, članovi novozelandskih političkih stranaka su obasuti srdačnim tretmanom na putovanjima u Kinu. Penzionisanim političarima nude visoko plaćene položaje u kineskim preduzećima, kao i druge pogodnosti da ih navedu da slede direktive Partije. [26]

KPK cilja na zemlje Tihog okeana zbog strateške vrednosti

Uprkos njihovoj veličini, male pacifičke ostrvske države imaju kritičnu stratešku vrednost uloge pomorske baze. Mada njihova ukupna kopnena površina iznosi samo 53,000 kvadratnih kilometara (20,463 kvadratnih milja) njihove isključive ekonomske pojaseve na delovima okeana, iznose 19,000,000 kvadratnih kilometara (7,335,941 kvadratnih milja) - površina više od šest puta veća od kineskih isključivih ekonomskim pojaseva.

Trenutno, oblast Tihog okeana može se podeliti na pet sfera uticaja: Američki, Japanski, Novo Zelandski, Australijski i Francuski. Kako bi razvila svoje pomorske sposobnosti u Tihom okeanu, KPK mora prvo da izgradi dobre odnose s ostrvskim državama, a zatim da polako istisne američku prisutnost. [27]

KPK je nadmašivala američke aktivnosti u tom području ulažući ogromne količine novca u projekte infrastrukture u Melaneziji, Mikroneziji i Polineziji promovišući mesni turizam i stavljajući na raspolaganje platforme za e-poslovanje. [28]

Nakon velike kineske finansijske pomoći i ulaganja, arogantno ponašanje koje su iskazali KPK zvaničnici odražava mentalitet režima kad se oseća ohrabren – pokušava se odnositi prema ljudima slabijih nacija onako kako se odnosi prema kineskom narodu pod njenom totalitarnom kontrolom. Naravno, od KPK se ne može očekivati da poštuje međunarodne propise i protokol.

Na samitu APEC-a, održanom krajem 2018. u Papui Novoj Gvineji, nepristojno i necivilizovano ponašanje kineskih zvaničnika šokiralo je prisutne. Visoki zvaničnik Sjedinjenih Država opisao je ponašanje zvaničnika KPK kao “diplomatiju besa”. Kineski zvaničnici pribegli su vikanju dok su optuživali druge zemlje za zaveru protiv Kine. Oni su grubo sprečavali novinare da intervjuišu učesnike na forumu koji je održan između kineskog čelnika Xi Jinpinga i čelnika država ostrva Tihog okeana, zahtevajući da svi novinari navode informativno izdanje Novinske agencije Xinhua. Kako bi sprečili izjave koje osuđuju nepravedno trgovinsko ponašanje režima KPK-a da budu napisane u zajedničko saopštenje, kineski zvaničnici su zahtevali susret s ministrom spoljnih poslova Papue Nove Gvineje. Ministar je odbio zahtev ostajući nepristrasan [29].

Primenjivanje zamke dugova zbog preuzimanja kontrole nad resursima Centralne Azije

Posle raspada Sovjetskog Saveza, KPK je preduzela velike napore za razvijanje i učvršćivanje odnosa sa zemljama Centralne Azije, poput Kazahstana, Kirgizije, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana. Cilj strategije KPK u Srednjoj Aziji može se posmatrati iz nekoliko uglova: Prvi, Srednja Azija je nezaobilazni kopneni put u proširenju Kine na zapad. Nadalje, kad Kina izgradi infrastrukturu za prevoz robe u Kinu i izvan Kine, takođe može da proširi svoje komercijalne interese u Srednjoj Aziji. Drugo, Kina namerava da prigrabi prirodne resurse, uključujući ugalj, naftu, gas i dragocene metale, kojih u tim zemljama ima u izobilju. Uz to, kontrolom zemalja Srednje Azije koje su geografski i kulturološki bliske kineskoj Xinjiang provinciji, režim može tamo pooštriti svoj nadzor nad etničkim manjinama.

KPK je postala najuticajniji igrač u centralnoj Aziji. Međunarodna krizna grupa, briselska grupa za strateško promišljanje, objavila je izveštaj 2013. godine u kom kaže da Kina naglo raste u ekonomsku dominantnu silu u ovoj regiji iskorišćavajući socijalne nemire u Srednjoj Aziji. Peking smatra Srednju Aziju distribucionom bazom sirovine i resursa i tržištem za svoje proizvode niskih cena i niskog kvaliteta. [30] U međuvremenu, KPK je takođe izlila milione američkih dolara u ulaganja i pomoć Srednjoj Aziji u ime održavanja stabilnosti u Xinjiangu. [31]

Ogromna mreža autoputeva, železnica, vazdušnih puteva, komunikacija i naftovoda usko je povezala Kinu sa Srednjom Azijom. Kineska korporacija puteva i mostova i njeni preduzetnici su bili odgovorni za izgradnju autoputeva, železnica i dalekovoda električne energije u Srednjoj Aziji. Oni asfaltiraju puteve na nekim najopasnijim i najsloženijim terenima i grade nove puteve za prevoz kineske robe u Evropu i Bliski Istok, kao i u luke u Pakistanu i Iranu. Od 1992. do 2012. godine, za dve decenije diplomatskih odnosa između Kine i pet zemalja Srednje Azije, ukupan obim trgovinske razmene između Kine i Srednje Azije porastao je sto puta, prema kineskim državnim medijima. [32]

KPK je u Centralnoj Aziji promovisala ulaganja u velike državne, kreditno finansirane infrastrukturne projekte. Neki su akademici shvatili da bi takve investicije mogle biti temelj novog međunarodnog poretka u kom bi Kina igrala dominantnu ulogu. Gledano iz ove perspektive, Srednja Azija poput Australije je još jedan poligon za testiranje za konceptualne revolucije KPK u diplomatskoj strategiji. [33]

Peking obično podržava korumpirane autoritarne vođe zemalja Srednje Azije, a njegovi mutni investicijski projekti su smatrani korisnim prvenstveno za lokalne društvene elite. Izveštaj Međunarodne krizne grupe navodi da je svaka vlada Srednje Azije slaba i korumpirana, a države kojima vladaju su prepune socijalnih i ekonomskih nemira. [34] Veliki infrastrukturni projekti koje promoviše Peking nisu samo povezani s velikim zajmom, već uključuju službena odobrenja i dozvole, koje se zasnivaju na stečenim interesima. To stvara i pogoršava korupciju u tim režimima.

U Uzbekistanu, Islam Karimov, bivši prvi sekretar Komunističke partije Uzbekistanske sovjetske socijalističke republike u SSSR-u je bio predsednik te zemlje od vremena nezavisnosti 1991. do njegove smrti 2016. 2005. godine, vladine snage sukobile su se s demonstrantima u istočnom gradu Andijanu, što je rezultiralo stotinama smrti. KPK se postavila kao saveznik Karimova, pružajući čvrstu podršku režimu Uzbekistana i drugih zemalja regije u njihovim naporima da očuvaju status quo. [35]

Krhke ekonomske strukture zemalja Srednje Azije, u kombinaciji s ogromnim zajmovima za infrastrukturu od NRK, ostavljaju te zemlje posebno sklonim upadanju u kinesku dužničku zamku. Turkmenistan trpi tešku ekonomsku krizu s približnom godišnjom stopom inflacije godine 2018 od 300 posto, nezaposlenost se procenjuje od preko 50 posto, sa ozbiljnom nestašicom hrane i jako raširenom korupcijom. 2018. godine Kina je bila jedini glavni kupac turkmenskog gasa, a ujedno i najveći poverilac njenog inostranog duga, koji je iznosio 9 milijardi američkih dolara (približno 30 posto BDP-a 2018. godine). [36][37] Najzad, moguće je da Turkmenistan nije imao drugog izbora nego da svoja polja prirodnog gasa – što stvara 70 posto nacionalnog dohotka - stavi u ruke NRK kako bi otplatio svoj dug. [38]

2018. godine Tadžikistan je pozajmio od Kine više od 300 miliona američkih dolara za izgradnju elektrane. Zauzvrat, preneo je operativnu dozvolu rudnika zlata NR Kini sve vreme dok rudnik ne proizvede dovoljno zlata za vraćanje duga. [39]

Kirgistanska ekonomija je takođe u opasnosti, jer su krupni infrastrukturni projekti pod kontrolom NRK, takođe prouzrokovali da padne u zamku duga. Ta država će verojatno dati deo svojih prirodnih resursa za plaćanje duga. Kirgistan je takođe sarađivao s kineskim komunikacijskim kompanijama Huawei i ZTE na izgradnji digitalnih komunikacijskih alata kako bi pooštrio kontrolu vlade nad ljudima, takođe ostavljajući režimu KPK mogućnost da proširi svoj nadzor u te zemlje. [40]

Peking je iskoristio bezvlašće posle raspada Sovjetskog Saveza za ulazak u kazahstanski energetski sektor. Kazahstanska ekonomija zavisi o svojoj proizvodnji sirove nafte, a svoj prihod od nafte koristi za kupovinu jeftinih kineskih proizvoda. Osim bušenja nafte, industrijski temelji ove države su krhki. Dolaskom jeftinih kineskih proizvoda na njegovo tržište, kazahstanska prerađivačka industrija je propala. [41]

Drugi motiv za proširivanje KPK u Srednjoj Aziji je maltretirati ujgurske disidente koji žive u regiji. Šangajska organizacija za saradnju, regionalni savez vođen Kinom i Rusijom, omogućava izručenje između šest zemalja članica. Država članica može čak poslati svoje službenike u drugu državu članicu radi sprovođenja istrage. Na taj način, KPK može da proširi represiju Ujgura u inostranstvu i uhapsi ujgurske disidente koji su izbegli u druge obližnje zemlje. [42]

KPK koristi ključne zemlje za osiguranje strateških resursa

Periferna strategija Komunističke partije uključuje stvaranje ekonomske zaduženosti u ključnim državama, koje se potom koriste kao baza za postizanje strateških ciljeva u celoj regiji. Prema grupi za strateško promišljanje Partije, ključne države su zemlje s velikom regionalnom snagom koje Peking ima sposobnost i resurse da predvodi; one nemaju direktne sukobe s KPK u smislu strateških interesa i većina nema bliske interese sa Sjedinjenim Državama. [43] Pored već spomenute Australije, Kazahstana i drugih, primeri ključnih država za kineski režim, uključuju Iran i Burmu.

Na Bliskom istoku, Iran prima najveću kinesku investiciju. Iran je važan proizvođač nafte u regiji i bio je u ideološkoj opoziciji protiv Zapada od kraja 1970-ih, što ga čini prirodnim ekonomskim i vojnim partnerom za NRK. Peking je održavao bliske ekonomske i vojne odnose s Iranom od 1980-ih.

Međunarodna agencija za atomsku energiju, 1991. godine otkrila je da je KPK izvezla uranijum u Iran i da su Kina i Iran 1990. godine potpisali tajni nuklearni sporazum. [44] 2002. godine kada je otkriven iranski projekt obogaćivanja uranijuma, zapadne naftne kompanije povukle su se iz zemlje, pružajući KPK priliku da iskoristi situaciju i neguje bliže odnose s Iranom. [45]

Obim bilateralne trgovine između KPK i Irana porastao je za više od sto puta za sedamnaest godina između 1992. i 2011., uprkos međunarodnim sankcijama iranskog režima. [46] Zahvaljujući kineskoj pomoći, Iran je uspeo da zaustavi međunarodnu izolaciju koja mu je nametnuta i razvije širok arsenal balističkih raketa kratko srednjeg dometa, kao i protiv brodske krstareće rakete. Kineski režim je takođe snabdeo protiv brodske mine i brodove za brzo napadanje i pomogao Iranu u uspostavljanju tajnog projekta hemijskog oružja. [47]

Druga ključna susedna država koju KPK favorizuje je Burma, koja ima dugu obalu koja pruža strateški pristup Indijskom okeanu. KPK smatra otvaranje kinesko-burmanskog kanala strateškim korakom za minimiziranje oslanjanja na Malajski prolaz. [48] Loše stanje ljudskih prava burmanske vojne vlade prouzrokovalo je da bude izolovan od međunarodne zajednice. Pokret za demokratiju 1988. godine u Burmi je konačno ugušen vojnom silom. Sledeće godine, na Pekinškom trgu Tiananmen, tenkovi kineske vojske otvorili su vatru na pro-demokratske demonstrante.

Dve autoritarne vlade, obe osuđene od međunarodne zajednice, našle su do neke mere utehu u svom diplomatskom društvu i od tada uživaju u bliskim odnosima. Oktobra 1989., burmanski Than Shwe posetio je Kinu i dve su strane potpisale sporazum o trgovini oružjem u iznosu od 1.4 milijarde dolara. [49] Devedesetih godina prošlog veka bilo je opet mnogo ugovora o trgovini oružjem između dve strane. [50] Oprema koju je KPK prodala Burmi uključuje borbene avione, patrolne brodove, tenkove i oklopne transportere, protivavionske topove i rakete. Vojna, politička i ekonomska podrška KPK postale su tako životna snaga burmanske vojne hunte u njenoj borbi za neprekidni opstanak. [51]

Kinezi su u 2013. uložili 5 milijardi američkih dolara u kinesko burmanski cevovod sirove nafte i gasa, za koji se smatra da je četvrti najveći kineski strateški kanal za uvoz nafte i gasa. Iako se susrela sa snažnom narodnom opozicijom, 2017. godine je započela s radom uz podršku KPK. [52] Slična ulaganja uključuju branu Myitsone (trenutno na čekanju zbog opozicije lokalnih ljudi) i rudnik bakra Letpadaung. 2017. godine, bilateralna trgovina između Kine i Burme iznosila je 13.54 milijardi američkih dolara. KPK trenutno planira da stvori kinesko-burmanski ekonomski koridor sa 70 posto učešća u vlasništvu kineske strane. To uključuje luku duboke vode za trgovinski pristup Indijskom okeanu i industrijski park posebne ekonomske zone Kyaukpyu. [53][54]

c. Strategija u Evropi: 'Zavadi pa vladaj' služi da se Evropa udalji od SAD

Tokom hladnog rata Evropa je bila središte sukoba slobodnog sveta i komunističkog logora. Sjedinjene Države i zapadnoevropske države održavale su bliski savez preko Organizacije Severnoatlantskog pakta (NATO).

Kako bi razdvojila Evropu i Sjedinjene Države, KPK je usvojila strategiju podele i osvajanja evropskih zemalja. Shodno tome, Partija je prilagodila svoju strategiju da odgovara lokalnim uslovima dok je postepeno prodirala i razvijala uticaj u Evropi. Poslednjih godina, razlike između Evrope i Sjedinjenih Država po mnogim glavnim pitanjima postaju sve očiglednije. KPK ima udela u tome.

Tokom finansijske krize 2008. godine, KPK je iskorišćavala slabije evropske ekonomije, kojima je hitno bilo potrebno strano ulaganje. Partija je ubacila velike iznose novca u te zemlje u zamenu za kompromise po pitanjima poput međunarodne vladavine zakona i ljudskih prava. KPK je iskoristila ovu metodu za stvaranje i širenje pukotina između evropskih zemalja, a zatim je požela korist. Zemlje koje su na nišanu KPK uključuju Grčku, Španiju, Italiju i Mađarsku.

Tokom krize državnog duga u Grčkoj, KPK je tamo mnogo uložila, razmenjujući novac za politički uticaj i koristeći Grčku kao prozor za izgradnju još više uticaja u Evropi. U roku od nekoliko godina, KPK je dobila koncesiju od trideset pet godina za drugi i treći kontejnerski terminal luke Piraeus, koja je najveća grčka luka i preuzela glavno pretovarno čvorište luke.

Juna 2017. godine, Kina i Grčka potpisale su trogodišnji akcijski plan koji uključuje železnice, luke, izgradnju aerodromske mreže, elektroenergetske mreže i ulaganja u elektrane. [55] Investicija KPK već je ostvarila političke prinose. Od 2016., Grčka, članica Evropske unije, neprekidno se protivila predlozima EU koji bi kritikovali politiku i stanje ljudskih prava kineskog režima. Avgusta 2017., u komentaru koji je objavio The New York Times, rečeno je: "Grčka je prihvatila predujam Kine, njenog najatraktivnijeg i geopolitički najambicioznijeg udvarača." [56]

2012. godine, kad je KPK pokrenuo ono što će postati sistem saradnje "17 + 1", Mađarska je bila prva zemlja koja se pridružila inicijativi. Ona je takođe bila prva evropska zemlja koja je potpisala OBOR sporazum s Kinom. 2017. godine, obim bilateralne trgovine između Kine i Mađarske premašio je 10 milijardi USD. Poput Grčke, Mađarska se neprekidno protivila EU kritici kršenja ljudskih prava od KPK. Predsednik Češke Republike angažovao je bogatog kineskog biznismena da mu bude lični savetnik i držao se podalje od Dalaj Lame. [58]

Među šesnaest zemalja uključenih u sistem, jedanaest su EU države, a pet nisu. Osim toga, mnoge imaju istoriju komunističke vladavine i sačuvale su mnoge ideološke i organizacijske tragove tog režima. U određenoj meri, udovoljavanje zahtevima KPK post komunističkim elitama dolazi prirodno.

Evropa se sastoji od mnogo malih zemalja i teško je bilo kojoj zemlji da konkuriše KPK. Partija je to iskoristila da se pozabavi sa svakom vladom pojedinačno, zastrašujući ih da ćute o kršenju ljudskih prava u Kini i o opasnoj spoljnoj politici.

Najtipičniji primer je Norveška. Norveški Nobelov nagradni odbor 2010. godine je dodelio Nagradu za mir pritvorenom kineskom disidentu. KPK je brzo kaznila Norvešku sprečavajući njen izvoz lososa u Kinu i druge poteškoće. Šest godina kasnije, odnosi te dve zemlje su se "normalizovali", ali Norveška je nastavila da ćuti o pitanjima ljudskih prava u NRK. [59]

Tradicionalne zapadnoevropske sile takođe su osetile sve veći uticaj KPK. Kineska direktna investicija u Nemačkoj znatno je porasla od 2010. godine. 2019. godine NRK je bila najveći trgovinski partner Nemačke četvrtu godinu zaredom. 2016. godine, kineski i hongkongški ulagači su kupili pedeset i šest nemačkih firmi, a ulaganje je doseglo čak 11 milijardi eura. Ova spajanja i preuzimanja omogućila su kineskim firmama da brzo uđu na tržište i nabave naprednu zapadnu tehnologiju, marke i drugu imovinu. [56] Institucija Hoover, američka grupa za strateško promišljanje, označila je takve taktike “oružanom” investicijom. [61]

Industrijski grad Duisburg u zapadnoj Nemačkoj postao je evropsko tranzitno čvorište za OBOR. Osamdeset posto vozova iz Kine prolazi kroz Duisburg pre nego odu u druge Evropske zemlje. Grad je takođe potpisao ugovor s Huawei da postane “pametni grad”. Gradonačelnik Duisburga je nazvao taj grad Nemački "kineski grad." [62]

U poslovanju s Francuskom, KPK je dugo koristila strategiju "transakcijske diplomatije". Na primer, kad je tadašnji vođa Partije Jiang Zemin posetio Francusku 1999. godine, kupio je skoro trideset aviona Airbus, vrednih ukupno 15 milijardi franaka. Ova masovna prodaja navela je francusku vladu da podrži ulazak Kine u Svetsku trgovačku organizaciju.

Nakon pokolja na trgu Tiananmen, Francuska je postala prva zapadna zemlja koja je uspostavila sveobuhvatno strateško partnerstvo s Kinom. Tadašnji francuski predsednik je bio prvi na Zapadu koji se suprotstavio kritici NRK na godišnjoj konferenciji Komisije UN-a za ljudska prava u Ženevi, prvi koji se snažno zalagao za ukidanje EU embarga na oružje za Kinu i prvi šef Zapadne vlade koji je hvalio KPK. [63] Pored toga, krajem 1990-tih i početkom 2000-tih, KPK je uspostavila razne manifestacije Kineske godišnje kulture u Francuskoj da promoviše komunističku ideologiju pod velom kulturne razmene. [64]

Ujedinjeno Kraljevstvo, tradicionalno moćna evropska zemlja i važan saveznik Sjedinjenih Država, takođe je jedna od najcenjenijih ciljeva KPK. 15. jula 2016., britanska vlada službeno je odobrila izgradnju nuklearne elektrane Hinkley Point C u Somersetu, Engleska. Vlada plaća postrojenje kroz zajedničko ulaganje sa Kinom i francuskim konzorcijem.

Projekat su žestoko kritikovali stručnjaci, uključujući inženjere, fizičare, ekologe, kineske stručnjake i poslovne analitičare, koji su se posebno odnosili na velike skrivene opasnosti po britansku nacionalnu sigurnost. Nick Timothy, bivši šef kabineta premijerke Therese May, istaknuo je kako su stručnjaci za sigurnost "zabrinuti da bi Kinezi mogli iskoristiti svoju ulogu da ugrade slabosti u sisteme računara, što će im omogućiti da obustave britansku proizvodnju energije kad god zažele." [65] The Guardian ovo naziva ”užasnom pogodbom“ u pozadini najskuplje elektrane na svetu.” [66]

Kao i u drugim delovima sveta, metode koje kineski režim koristi kako bi proširio svoj uticaj u Evropi su dalekosežne i brojne. To uključuje kupovinu evropskih tehnoloških kompanija; kontrolu deonica važnih luka; podmićivanje penzionisanih političara kako bi hvalili platformu KPK; nagovaranje sinologa da hvale KPK; prodiranje na univerzitete, grupe za strateško razmišljanje, istraživačke institute i tako dalje. [67] Godinama, odavno osnovane Britanske novine The Dialy Telegraph imale su mesečni dodatak, China Watch, koji je pod kontrolom KPK objavljivao China Daily na engleskom jeziku. Peking je platio britanskim novinama čak 750,000 funti godišnje da objavljuje dodatke, koji su sadržali članke koji veličaju kineski režim. [68]

Aktivnosti KPK u Evropi izazvale su veliku zabrinutost istraživača. Globalni institut za javnu politiku i Institut Mercator su objavili istraživački izveštaj 2018. godine razotkrivajući infiltracijske aktivnosti KPK u Evropi. Ono navodi:

Kina zapoveda sveobuhvatnim i fleksibilno uticajnim setom alata, u rasponu od otvorenog do prikrivenog, prvenstveno raspoređenog na tri oblasti: političke i ekonomske elite, mediji i javno mnjenje i civilno društvo i akademija. U širenju svog političkog uticaja, Kina iskorišćava jednostranu otvorenost Evrope. Evropska vrata širom su otvorena, dok Kina nastoji da strogo ograniči pristup stranim idejama, akterima i kapitalu.

Efekti ovog asimetričnog političkog odnosa počinju da se pokazuju unutar Evrope. Evropske države su sve više sklone da prilagode svoju politiku u skladu s “preventivnom poslušnošću“ kako bi pokušale da se dodvore kineskoj strani. Političke elite unutar Evropske unije (EU) i evropskog susedstva počele su da prihvataju kinesku retoriku i interese, čak i tamo gde su u suprotnosti s nacionalnim i / ili evropskim interesima. Jedinstvo EU pretrpelo je kinesku taktiku podeli i vladaj, posebno kad je reč o zaštiti i sprovođenju liberalnih vrednosti i ljudskih prava. Peking takođe ima koristi od “usluga“ voljnih pristalica među evropskim političkim i profesionalnim klasama koji rado promovišu kineske vrednosti i interese. Umesto da samo Kina pokušava da aktivno prikupi politički kapital, takođe dobija mnogo uticaja udvaranjem onih političkih elita u zemljama članicama EU, koje nastoje da privuku kineski novac ili steknu veće priznanje na globalnom nivou. [69]

Osim političke, ekonomske i kulturne infiltracije u Evropu, KPK je takođe učestvovala u raznim oblicima špijunaže. 22. oktobra 2018. francuske novine Le Figaro sadržale su ekskluzivnu seriju posebnih izveštaja, koji su razotkrili razne aktivnosti špijunaže KPK u Francuskoj. To je uključivalo korišćenje internet stranice poslovnih društvenih mreža, a posebno LinkedIn, za angažovanje Francuza da KPK pruže informacije u svrhu infiltriranja u političke, ekonomske i strateške oblasti Francuske i sticanje obimnog insajderskog razumevanja u specifičnim situacijama. Izveštaj je takođe rekao da su takvi slučajevi tek vrh ledenog brega špijunskih operacija KPK u Francuskoj. [70] Namera KPK je velika pljačka osetljivih podataka Francuske države i njene ekonomske imovine. Slične špijunske aktivnosti su se odvijale i u Nemačkoj. [71]

d. KPK izvozi 'Kineski model' i kolonizuje Afriku

Nakon Drugog svetskog rata, mnoge afričke zemlje su se podvrgle dekolonizaciji, stekavši nezavisnost. Regija je postepeno gubila pažnju Zapada i tehnologija i kapital su prebačeni u Kinu. Ojačana tim resursima, KPK je zadirala u Afričke zemlje, infiltrirajući se u njihovu politiku, ekonomiju i društvo neprestano zamenjujući ono što su zapadne suverene sile postavile.

S jedne strane, KPK je namamila afričke države pod zastavom pomaganja razvoju tih zemalja, stvarajući ujedinjeni front protiv Sjedinjenih Država i drugih slobodnih zemalja u Ujedinjenim narodima. S druge strane, putem ekonomskog podmićivanja i vojne pomoći, KPK je nemilosrdno manipulisala afričkim vladama i opozicionim grupama, kontrolišući poslove afričkih zemalja i namećući im kineski model i njegove vrednosti.

Od 2001. do 2010., kineska banka za izvoz i uvoz pod kontrolom KPK, pozajmila je afričkim zemljama 62.7 milijardi američkih dolara. Na površini nije izgledalo da zajam dolazi s političkim uslovima, a kamate na zajam bile su relativno niske. Međutim, budući da su ugovori o zajmu sadržali upotrebu prirodnih resursa kao zalog, KPK je efikasno stekla prava da izvuče ogromne količine resursa iz tih zemalja.

Zajam koji je kineska banka za izvoz i uvoz dala Angoli 2003. godine sadržao je korišćenje sirove nafte kao zalog, u onom što je nazvano „angolskim modelom“. Desila se sledeća situacija: Na tragu Pekinške ekspanzije u Africi: „Tu su Kinezi da buše naftu, a zatim je natoče u kineski cevovod, koji čuvaju kineski snagatori, na putu u luku koju su izgradili Kinezi, gde naftu ukrcavaju u kineske tankere koji plove u Kinu. Kineski radnici za izgradnju puteva, mostova i gigantske brane, koja je istisnula hiljade malih zemljoposednika; Kinezi da uzgajaju kinesku hranu tako da ostali treba da jedu samo kinesko povrće s njihovim uvezenim kineskim spajalicama; Kinezi da naoružaju vladu, koja čini zločine protiv čovečnosti i Kinezi da zaštitite tu vladu i zauzmu se za nju u Veću sigurnosti UN." [72]

Kina je 2016. godine postala najveći afrički trgovinski partner i direktni strani ulagač. [73] U Africi je KPK model upravljanja bio oštro kritikovan zbog brojnih problema: niskih plata, loših uslova rada, hirovitih proizvoda, „tofu-otpadaka inženjerstva“ (pojam koji se odnosi na lošu izradu zgrada u kineskoj provinciji Sichuan, što je dovelo do mnogih smrti nakon potresa 2008. godine), zagađenja prirodne sredine, podmićivanja vladinih službenika i drugih koruptivnih dela. Kineske rudarske delatnosti u Africi takođe su se često susretale s protestima lokalnog stanovništva.

Michael Sata, bivši predsednik Zambije, rekao je tokom svoje predsedničke kampanje 2007. godine: „Želimo da Kinezi napuste, a stari kolonijalni vladari da se vrate. Oni su takođe iskorišćavali naše prirodne resurse, ali su se barem dobro brinuli o nama. Gradili su škole, učili nas njihovom jeziku i doneli nam britansku civilizaciju. Zapadni kapitalizam barem ima humano lice; Kinezi samo hoće da nas iskorišćavaju." [74] U Zambiji se kineski uticaj može videti svuda. Sata nije imao drugog izbora osim da sklapa ugovore s KPK. Jednom kada je stekao moć, odmah se sastao s ambasadorom NRK, a 2013. godine posetio je Kinu.

Sudan je bio jedna od prvih baza koje je KPK uspostavila u Africi, a tokom poslednjih dvadeset godina, ulaganje KPK u tu severoistočnu zemlju eksponencijalno je raslo. Osim obilnih naftnih rezervi Sudana, njegova strateška luka na Crvenom moru bila je od presudnog značaja za planove KPK. [75] Devedesetih godina, kada je međunarodna zajednica izolovala Sudan zbog njegove podrške terorizma i radikalnog islama, KPK je to iskoristila i brzo postala najveći trgovinski partner Sudana, kupivši većinu njegovih izvoza nafte. [76] Investicija KPK pomogla je Omar Hassan Ahmad al-Baširovom totalitarnom režimu da opstane i razvije se uprkos sankcijama. NOV (Narodnooslobodilačka vojska Kine) je tokom tog perioda čak izvozila oružje u Sudan, što je posredno omogućilo Darfurski genocid u Sudanu, koji je počeo 2003.

U međunarodnoj zajednici KPK je igrala dvoličnu ulogu: Dok je Kina poslala UN-u mirovni tim kako bi posredovao u sukobu u Sudanu, Peking je takođe otvoreno pozvao Bashira u Kinu, iako ga je tražio Međunarodni kazneni sud zbog zločina protiv čovečanstva. KPK je izjavila da bez obzira kako se svet promenio, bez obzira kakva bila situacija u Sudanu, Kina će uvek biti prijatelj Sudana. [77]

KPK ulaže znatne napore u primamljivanju zemalja u razvoju. Forum o kinesko-afričkoj saradnji (FOCAC) osnovan je 2000. godine, a njegova prva ministarska konferencija održana je u Pekingu. Tokom ovog prvog sastanka, tadašnji čelnik KPK Jiang, najavio je popust duga od 10 milijardi juana za siromašne zemlje Afrike. 2006. godine kada je Peking bio domaćin prvog FOCAC samita, KPK ne samo da je najavila odricanje od duga za četrdeset četiri zemlje, već je i obećala 10 milijardi američkih dolara finansija, kredita, stipendije i razne pomoći projektima. [78]

Tokom samita u Johannesburgu u Južnoj Africi 2015. godine, NRK je objavila da će osigurati 60 milijardi američkih dolara da radi s afričkim zemljama na sprovođenju deset glavnih planova saradnje. [79] 28. avgusta 2018., potpredsednik ministra trgovine NRK je primetio da "97 posto proizvoda iz trideset tri najmanje razvijenih afričkih zemalja ima nultu tarifu." [80] 3. jula 2018., tokom samita 2018, KPK se ponovno obvezala da će Africi pružiti 60 milijardi američkih dolara bezuslovne pomoći, beskamatnih zajmova, kapital za specifične projekte i ulaganje. Istovremeno, KPK je obećala da će za afričke države koje imaju diplomatske odnose s Kinom, otkazati njihove međuvladine dugove koji su porasli krajem 2018. [81]

Kad je bio premijer Etiopije, Meles Zanawi je uspostavio petogodišnji plan za Etiopiju sledeći kineski primer. Organizacija i struktura vladajuće stranke zemlje u to vreme, Etiopskog narodnog revolucionarnog demokratskog fronta (EPRDF), takođe je imala upečatljivu sličnost KPK. Anonimni izvor u kineskom Ministarstvu spoljnih poslova rekao je da su mnogi visoki zvaničnici EPRDF išli u Kinu kako bi studirali i prošli obuku i da su deca mnogih važnih službenika takođe išla u Kinu na svoje obrazovanje. To je bilo još očiglednije na ministarskom nivou, gde je skoro svaki službenik čitao Izabrane spise Mao Zedonga. [82]

Marta 2013., na samitu BRICSa, etiopski premijer je izjavio da je Kina trgovinski partner kao i model razvoja za Etiopiju. Etiopiju danas nazivaju afričkom "Novom Kinom." Njen internet nadzor i cenzura, totalitarna narav vlade, kontrola medija i slično, svi su izrađeni po istom komunističkom kalupu kao u Kini. [83] NRK je takođe održao obuku usmerenu na vođe i vladine službenike drugih afričkih država.

Yun Sun, pomoćnica direktora Kineskog programa u Washingtonskom Stimson Centru, je rekla da je svrha ovog političkog treninga da se kineski model izveze u razvijene zemlje:

Oni su organizovali ovu vrstu političke obuke s tri cilja na umu. Prvo, da je režim KPK legitiman – to je pokušaj reći svetu kako je KPK uspešno upravljala Kinom i kako bi taj uspeh mogli ponoviti za zemlje u razvoju. Drugo, KPK nastoji da promoviše iskustvo koje je Kina imala u svom razvoju, tokom takozvane "razmene ideja o upravljanju državom." Iako KPK otvoreno „ne izvozi revoluciju“, ona sigurno izvozi svoj ideološki pristup. Treći je cilj ojačati razmenu između Kine i Afrike. [85]

e. Napredovanje u Latinsku Ameriku, prodor u američko dvorište

Budući da je geografski bliska Sjedinjenim Državama, Latinska Amerika je istorijski bila pod američkim uticajem. Iako se u Latinskoj Americi pojavilo nekoliko socijalističkih režima kada je sredinom dvadesetog veka svet preplavio komunizam, na kraju ti uticaji nisu pretili ulozi Sjedinjenih Država u regiji.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, KPK je počela da cilja na Latinsku Ameriku. Pod znakom „saradnje jug prema jugu“ počela je da se infiltrira u sve oblasti društva u regiji, prodirući u oblasti poput ekonomije, trgovine, vojske, diplomatije, kulture i slično. Vlade mnogih latinoameričkih država, poput Venecuele, Kube, Ekvadora i Bolivije, već su bile neprijateljski raspoložene prema Sjedinjenim Državama, a KPK je to u potpunosti iskoristila kad je proširila svoj uticaj preko Tihog okeana, dodatno pogoršavajući napetost između tih država i Sjedinjenih Država i pojačavajući njihov antiamerički stav.

KPK sada može slobodno da deluje u američkom dvorištu, podržava socijalističke režime u Latinskoj Americi i tako postavi temelje za dugoročno suočavanje sa Sjedinjenim Državama. Nije preterano reći da su infiltracija i uticaj KPK u Latinskoj Americi daleko nadmašili ono što je postigao Sovjetski Savez.

Prvo, KPK je iskoristila inostranu trgovinu i ulaganja kako bi proširila svoj uticaj u Latinskoj Americi. Prema izveštaju američke grupe za istraživanje institucije Brookings, 2000. godine, kineska trgovina s Latinskom Amerikom iznosila je 12 milijardi USD, ali do 2013. povećala se na više od 260 milijardi USD, što je poraslo više od dvadeset puta . Pre 2008. godine kineske obveze zajma nisu premašile milijardu američkih dolara, ali u 2010. povećale su se na 37 milijardi USD. [86] Od 2005. do 2016., Kina se obvezala da će latinoameričkim zemljama pozajmiti 141 milijardu američkih dolara. Danas su kineski zajmovi premašili zajmove Svetske banke i Među-američke razvojne banke zajedno. 2015 godine KPK je takođe obećala da će do 2025. osigurati Latinskoj Americi direktne investicije u iznosu od 250 milijardi USD i da će bilateralna trgovina između Kine i Latinske Amerike dostići 500 milijardi USD. Latinska Amerika je trenutno drugi najveći investicioni cilj NRK nakon Azije.

Kina je vrhunski trgovinski partner tri najveće ekonomije Latinske Amerike – Brazila, Čilea i Perua – i drugi najveći partner Argentine, Kostarike i Kube. Izgradnjom autoputeva u Ekvadoru, projektima luka u Panami i budućim optičkim kablom od Kine u Čile, uticaj KPK u celoj Latinskoj Americi je očgledan. [87]

Svo to vreme KPK je angažovala državne kompanije kako bi Latinsku Ameriku pretvorila u svoju resursnu bazu, uključujući ogromnu investiciju Bao čelika u Brazilu i kontrola Shouganga nad rudnicima gvožđa u Peruu. KPK je takođe pokazala veliko zanimanje za ekvadorsku i venecuelansku naftu i rudnike zlata.

Pored ovog, KPK puno investira u infrastrukturu Latinske Amerike. U Argentini, KPK je obećala da će investirati US$25 miliona u luke koje transportuju hranu, i 250 miliona u auto puteve između Argentine i Čilea. [88]

U vojnom području, KPK je pojačavala svoju infiltraciju u Latinsku Ameriku u dometu i dubini. Jordan Wilson, istraživač iz Američko-kineske komisije za ekonomiju i sigurnosni pregled, otkrio je da je od sredine 2000-tih, KPK napredovala od vojne prodaje niskog nivoa do vojne prodaje visokog nivoa, dostigavši izvoz od 100 miliona američkih dolara do 2010. Počevši u 2000-tim, vojni izvoz KPK u zemlje Latinske Amerike znatno se povećao. Primaoci te prodaje oružja su bili protiv američkog režima, a ponajviše Venecuela. Istovremeno, došlo je do povećanja vojne razmene obuka i zajedničkih vojnih vežbi. [89]

KPK brzo razvija veze s Latinskom Amerikom preko diplomatskih, ekonomskih, kulturnih i vojnih dimenzija. 2015. godine, novi zahtevi istaknuti na belom dokumentu odbrane KPK „posebno zadužuju NOV da 'aktivno učestvuje u regionalnoj kao i međunarodnoj sigurnosnoj saradnji i efikasno osigurava kineske prekomorske interese.'“ [90]

Na diplomatskom planu, zbog stimulacija i pretnje KPK, neke zemlje su odlučile da prekinu diplomatske veze s Republikom Kinom (Tajvanom) i umesto toga prigrlili su komunističku NRK. Juna 2017., Panama je izjavila da je prekinula diplomatske odnose s Tajvanom i sada priznaje „samo jednu Kinu“. Tri godine pre toga, KPK je započela da aktivno planira ulaganje u infrastrukturu Paname, poput luka, železnica i autoputeva, s ukupnim iznosom ulaganja oko 24 milijarde USD. [91] Kina je već stekla kontrolu nad oba kraja Panamskog kanala, što je od velike međunarodne strateške važnosti.

KPK je takođe uložila blizu 30 milijardi USD u El Salvadorsku luku, El Union. Jula 2018., američki ambasador El Salvadora upozorio je u El Salvadorske novine El Diario De Hoy (Današnje novine) da kinesko ulaganje u luku ima vojni cilj i zaslužuje pomnu pažnju. [92]

Na kulturnom planu, do početka 2018, KPK je osnovala trideset devet Konfučijevih instituta i jedanaest Konfučijevih učionica u Latinskoj Americi i Karibima, a ukupno je upisano više od 50,000. [93] Konfučijevi instituti se smatraju kao institucije koje KPK koristi za špijuniranje, kao i za prenošenje komunističke kulture partije i ideologije pod velom tradicionalne kineske kulture.

Širenje i infiltracija KPK u Latinskoj Americi je ozbiljna pretnja Sjedinjenim Državama. Koristeći pristup kineskom tržištu, zavisnosti od ekonomskih ulaganja i vojnoj pomoći kako bi uticala na politiku latinoameričkih vlada, Kina je u stanju da ih povuče u svoju sferu uticaja i suprotstavi ih Sjedinjenim Državama. Kanali, luke, železnice i komunikacijski objekti koje KPK gradi su važni alati koji će se u budućnosti koristiti za širenje i uspostavljanje njene globalne hegemonije.

f. Komunistička Kina se razmeće vojnim ambicijama

Na sajmu naoružanja u Zhuau, 2018. godine, CH-7 Rainbow dron je privukao pažnju vojnih stručnjaka. Rainbow serija označava da Kina sustiže u tehnologiji razvoja naoružanih dronova. Velik broj CH-4 Rainbow preuzeli su vojno tržište Jordana, Iraka, Turkmenistana i Pakistana od SAD. [94] Najnoviji CH-7 Rainbow je jednako dobro opremljen kao X-47B, najbolji koji SAD ima. Jedan posmatrač je otkrio da je najnoviji CH-7 predstavljen na izložbi pre nego što ga je kineska armija isprobala. [95] Video prikazan na izložbi simulirao je borbu dronova s neprijateljem – američkom vojskom. [96] Svi ovi potezi jasno pokazuju kineske ambicije da se ospori vojna hegemonija SAD.

Kako se kineska vojna sila razvijala, postajala je agresivnija u oblastima kao što je Južnokinesko more. 2009 godine, kineska plovila pratila su i maltretirala američki nadzorni brod (USNS Impeccable) dok je obavljao rutinske operacije u tamošnjim međunarodnim vodama [97].

Sličan incident dogodio se u međunarodnim vodama Žutog mora kad su se Kineska plovila više puta približila USNS Victorious na razdaljini od 30 jarda, prisilivši ga da se naglo opasno zaustavi. [98] Septembra 2018., kineski ratni brod je vršio agresivne manevre upozoravajući USS Decatur da napusti to područje. Kineski brod se približio 45 jarda pramcu Decatura, prisiljavajući američki brod na manevar kako bi sprečio sudar. [99]

KPK je odavno otkrila svoje vojne ambicije. Njena strategija je da pređe iz kopnene sile u pomorsku velesilu i da na kraju uspostavi hegemoniju i na kopnu i na moru. 1980. godine Pekinška strategija je bila da izvede aktivnu obranu, a njen fokus je bio uglavnom odbrana sopstvenih granica. U to vreme njen glavni protivnik je bila Sovjetska vojska. 2013. godine, Pekinška prva linija odbrane se pretvorila u aktivni napad u svrhu širenja njene prve linije odbrane. Predložila je "strateški napad kao važnu vrstu aktivne odbrane." [100]

2015\,, kineski vojni teoretičar i autor knjige Unrestricted Warfare: China’s Master Plan to Destroy America izjavio je sledeće: „Politika Jedan pojas-Jedan put zahteva da armija bude visoko mobilna.” “Kineske vojne snage moraju učiniti veliki korak napred i revolucionisati se.“ “Nacionalni interesi koji proističu iz Jedan pojas – Jedan put su ogroman podstrek za reformu kineske armije.” [101] Sve ovo pogoni cilj Pekinga da postane kopnena super-sila.

Američko Ministarstvo odbrane u svom godišnjem izveštaju Kongresu 2018. godine je izjavilo:

Kineski pomorski naglasak i pažnja na misije koje čuvaju njene prekomorske interese su sve više terale PLA van kineskih granica i njegove neposredne periferije. Razvoj fokusa PLAN [kineske mornarice] - od „odbrane priobalnih morskih voda“ do kombinacije „odbrane priobalnih morskih voda“ i „zaštite otvorenog mora“ - odražava rastući interes visokog zapovedništva u širem operativnom dometu. Kineska vojna strategija i stalne reforme PLA odražavaju napuštanje njenog istorijski usmerenog kopnenog mentaliteta. Slično tome, doktrinarni navodi "prednja periferna odbrana" koji bi sklonili potencijalne sukobe daleko od kineske teritorije sugerišu da PLA stratezi predviđaju sve veću globalnu ulogu. [102]

Cilj kineske ekspanzije na Južnom kineskom moru je da se probije van prvog lanca ostrva. Kina je izgradila ostrva i militarizovala grebene ostrvca u Južnom kineskom moru, opremivši ih aerodromima, avionima na obali i raketama. Ojačala je tri strateški važna ostrva, Ognjeni greben, Subi greben i Mischief greben, protiv brodskim krstarećim raketama, raketama zemlja vazduh i aerodromima. Ostrva u osnovi služe kao stacionarni nosači aviona koji se mogu koristiti u slučaju vojnih sukoba. Na strateškom nivou, mornarica NOV sposobna je da probije granice ostrvskog lanca, koji se pruža od Kurilskih ostrva na severu do Tajvanskog ostrva i Bornea na jugu, dajući joj sposobnost borbe na otvorenom okeanu.

Lawrence Sellin, penzionisani pukovnik američke vojske i vojni komentator, 2018 godine je napisao: „Kina sada pokušava da proširi svoj međunarodni uticaj van Južnokineskog mora povezujući se sa sličnim okvirom za prevlast u severno Indijskom okeanu. Ako se dozvoli da dovrši vezu, Kina bi mogla biti u nedostižnom položaju da ovlada skoro polovinom globalnog BDP-a." [104]

Prevlast u Južnom kineskom moru nije pitanje teritorija, već globalne strategije. Svake godine, skoro 5 biliona dolara robe kreće se kroz Južnokinesko more. [105] Za Kinu, njen pomorski put svile započinje Južnokineskim morem, a oko 80 posto njenog uvoza nafte putovaće morem. [106] Čuvanje mira u Južnom kineskom moru posle Drugog svetskog rata palo je na Sjedinjene Države i njihove saveznike, što predstavlja veliku pretnju kineskom režimu.

M. Taylor Fravel, predavač političkih nauka na Institutu tehnologije Massachusetts, napisao je da od 1949., Kina je učestvovala u dvadeset i tri teritorijalna spora sa svojim susedima. Rešila je sedamnaest tih sporova. U petnaest od tih rešenja, Peking je ponudio značajne kompromise u raspodeli sporne teritorije. Ali kad je reč o problemima u Južnom kineskom moru, od 1950-ih, pa čak i kad je kineska mornarica bila vojno beznačajna, ona je usvojila beskompromisni pristup i zatražila neosporni suverenitet nad regijom. Kina nikada nije upotrebila takav apsolutni jezik u ostalim teritorijalnim sporovima. [107]

Fravel je naveo nekoliko razloga čvrstog stava Kine o pitanjima Južnog kineskog mora. „Kina smatra strateškim priobalna ostrva poput [Spratly ostrva]. S ovih ostrva, Kina može da zatraži jurisdikciju nad susednim vodama koje mogu sadržati značajne prirodne resurse, pa čak i nadležnost nad nekim aktivnostima stranih mornaričkih plovila", rekao je. „Južno kineski morski grebeni se takođe mogu razviti u prednje ekspoziture za projektovanje vojne snage. ... Oni bi takođe mogli pomoći kineskim silama podmornice sprečavanjem drugih država da prate kineske podmornice koje pokušavaju da uđu u zapadni Tihi okean iz Južno kineskog mora. " [108]

Agresivne i ekspanzivne akcije kineskog režima u Južnom kineskom moru, a posebno koraci koje je preduzeo poslednjih godina da promeni status quo, pojačali su vojne tenzije u široj regiji. U reakciji, „Japan je naravno preokrenuo decenijama duge propadajuće vojne izdatke, dok je Indija oživela svoju stagnirajući pomorsku modernizaciju.“ [109]

Prikrivajući svoje napore uz izgovor sigurnog prolaza energije i tereta, kineska aktivna ekspanzija u Južnom kineskom moru je prevagnula ravnotežu snage u regiji i povećala mogućnost vojnih sukoba. Jedan ekspert je istakao da "kinesko shvatanje [Južnokineskog mora] kao sigurnosni problem je dovelo do erozije sigurnosti u regiji." [110]

2017. godine kineska armija je osnovala svoju prvu prekomorsku vojnu bazu u Džibutiju. Zapadni akademici veruju da kineski vojni zvaničnici razmatraju kako projektovati vlast što dalje u inostranstvo. [111] Na primer, KPK je od nedavno aktivna na pacifičkim ostrvima, bez obzira na cenu takvih investicija. Njen dugoročni cilj je da te ostrvske države služe za snabdevanje plave mornaričke flote. [112] Komunistička kineska vojna ekspanzija nije ograničena na tradicionalnu podelu kopna, mora i vazduha; ona takođe napreduje u oblasti svemirskog i elektromagnetskog ratovanja.

KPK režim ima najveću vojsku na svetu, s dva miliona aktivnog vojnog osoblja. Ona takođe ima najveću kopnenu silu na svetu, najveći broj ratnih brodova, treću mornarsku tonažu i ogromne vazdušne snage. Ona ima sposobnost nuklearnog napada koji se sastoji od interkontinentalnih balističkih raketa, balističko-raketnih podmornica i strateških bombardera.

Kineski režim takođe ima 1.7 miliona naoružanih policajaca, koji su organizacija pod ujedinjenim vođstvom Centralne vojne komisije KPK; pored toga, KPK drži veliki broj rezervnih i milicijskih jedinica. Partijska vojna doktrina uvek je isticala važnost "narodnog rata". Pod totalitarnim sistemom KPK, ona može brzo da preusmeri sve raspoložive resurse u vojnu upotrebu u slučaju rata. To znači da KPK ima preko milijardu ljudi od kojih može da mobilizuje ogroman broj ljudi.

Kineski BDP naglo se povećao između 1997. i 2007. godine. Kopnene snage kineske armije sada imaju na hiljade modernih glavnih borbenih tenkova. Mornarica ima dva nosača aviona u svojoj floti i gradi još. Devedeset posto lovaca vazduhoplovstva pripadaju četvrtoj generaciji, a KPK je počela da uvodi lovce pete generacije.

Početkom 2017. NRK je najavila povećanje svog godišnjeg vojnog proračuna za 6.5 posto prilagođene inflacije na 154.3 milijarde američkih dolara. Analiza podataka od 2008. do 2017. godine pokazuje da je Pekinški službeni vojni proračun porastao za godišnji prosek od 8 posto u uslovima prilagođenim inflaciji u tom periodu. [113] Posmatrači procenjuju da je stvarna vojna potrošnja KPK dvostruko veća od službeno priznate. Osim toga, vojna snaga režima ne odražava se u potpunosti u vojnoj potrošnji, jer su stvarni vojni izdaci veći od javnih podataka, a KPK može zahtevati mnoštvo civilnih resursa i radne snage po sopstvenom nahođenju. Čitav industrijski sistem može služiti potrebama rata, što znači da njegove stvarne vojne mogućnosti daleko prelaze službene podatke i uobičajene procene.

KPK je izgradila globalni sistem koji se sastoji od više od trideset navigacijskih satelita Beidou (Veliki medved) koji imaju globalne mogućnosti za vojno pozicioniranje. U vezi s tim, NOV pronalazi sve naprednije borbene bespilotne letelice. Na vazduhoplovnom mitingu Zhuhai u Kini 2018 godine, prvi nastup drona CH-7 Rainbow privukao je pažnju vojnih stručnjaka. Serija Rainbow označava da je Kina ušla ukorak u tehnologiji razvoja naoružanih bespilotnih letelica. Veliki broj ranijih CH-4 Rainbow zavladao je vojnim tržištem Jordana, Iraka, Turkmenistana i Pakistana, koje su Sjedinjene Države ograničile u kupovini naoružanih bespilotnih letelica. [103] Najnoviji CH-7 Rainbow je na neki način jednako dobro opremljen kao i X-47B, najbolja bespilotna letelica koje mogu ponuditi Sjedinjene Države. [104] Video prikazan na vazduhoplovnom mitingu simulirao je bespilotne letelice u borbi protiv neprijatelja, koji je očgledno bila američka vojska. [105] Bespilotne letelice male veličine mogu biti raspoređene po raznim platformama, uključujući civilna plovila, što bi moglo KPK pružiti prednost nad Tajvanom u potencijalnom sukobu. [106] Veliki broj vazdušnih bespilotnih letelica može formirati grozdove pod nadzorom satelita i veštačke inteligencije, što ih čini korisnim u regionalnim i asimetričnim sukobima.

Kineski borac J-20, koji je takođe predstavljen na vazduhoplovnom mitingu Zhuhai, podseća na američki F-22, dok kineski J-31 izgleda po uzoru na F-35. Iako u mnogo čemu još uvek zaostaje za američkom vojskom, odbrambena industrija NRK zatvara jaz sa Sjedinjenim Državama u razvoju modernih mlaznih borbenih aviona.

KPK koristi širok raspon špijunaže kako bi tehnološki ušla ukorak sa Sjedinjenim Državama. Prema nekim procenama, više od 90 posto špijunaže protiv Sjedinjenih Država sprovedenih hakiranjem dolazi iz Kine, a mreže KPK infiltriraju se u velike američke kompanije i vojsku, kradući tehnologiju i znanje koje Kinezi ne mogu samostalno razviti. [115]

U pogledu taktike, PLA je usmeren na asimetrične mogućnosti: asimetrično ratovanje, asimetričnu strategiju i asimetrično oružje. [116] Adm. Philip S. Davidson, zapovednik američke Indo-pacifičke komande, opisao je Kinu kao "ravnopravnog takmičara." Rekao je da Kina ne pokušava da se uskladi s američkom vatrenom snagom jedan na jedan, već pokušava ući ukorak sa Sjedinjenim Državama izgradnjom kritičnih asimetričnih sposobnosti, uključujući upotrebu protiv brodskih raketa i sposobnosti podmorničkog ratovanja. Zbog toga je upozorio da "nije sigurno da će Sjedinjene Države pobediti u budućem sukob s Kinom." [117]

KPK se oslanjala na razvoj raketa Dongfeng 21D (anti-brodske balističke rakete za borbu protiv američkih nosača aviona) za slične snajperske sukobe. Tokom 2018. godine, PLA je izložila svoju kopnenu YJ-12B nadzvučnu protiv brodsku krstareću raketu još poznatu kao "ubica nosača aviona." Nacrtao je 550 kilometara "zonu smrti" u zapadnom Tihom okeanu, u kojoj će američke borbene grupe biti podložne napadima zasićenja ultra malih visina.

Nakon brzog širenja svoje vojne moći, NRK je postala veliki izvoznik oružja svetskim autoritarnim režimima, poput Severne Koreje i Irana. S jedne strane, cilj je proširiti vojne saveze, a s druge strane, rasterati i suzbiti američku vojnu moć. U tu svrhu KPK režim podstiče mržnju prema Sjedinjenim Državama, pronalazeći zajednički cilj s ostalim antiameričkim režimima.

Istovremeno, vođstvo KPK je usvojilo terorističke vojne teorije poput neograničenog ratovanja. Ona zagovara nužnost rata rekavši da „rat nije daleko od nas; to je rodno mesto "kineskog veka." To legitimiše nasilje i teror izrekama poput "mrtvi su pokretačka snaga za napredovanje istorije." To opravdava agresiju izrekama "nema prava na razvoj bez prava na rat" i "razvoj jedne zemlje preti drugoj - to je opšte pravilo svetske istorije." [118]

Zhu Chenghu, general rezervista i dekan na Nacionalnom univerzitetu odbrane Narodne Republike Kine, 2005 godine javno je izjavio da ako Sjedinjene Države intervenišu u ratu na tajvanskom klancu, Kina bi preventivno upotrebila nuklearno oružje kako bi razorila stotine gradova u Sjedinjenim Državama, čak i ako cela Kina istočno od Xiana (grada smeštenog na zapadnom kraju tradicionalnih kineskih granica), kao posledica toga bude uništena. [119] Zhuove izjave su bile uglavnom u svrhu ispitivanja reakcije međunarodne zajednice.

Važno je biti svestan da su vojne strategije KPK uvek podređene njenim političkim potrebama i da vojne ambicije režima čine samo jednu dimenziju njegovih većih planova da utemelji komunističku hegemoniju nad čitavom zemaljskom kuglom.

3. "Neograničeno ratovanje" s kineskim komunističkim karakteristikama

U procesu ostvarenja svojih globalnih ambicija KPK ne priznaje moralna ograničenja i ne poštuje zakone. Kao što je rečeno u Devet komentara o Komunističkoj partiji, istorija utemeljenja i uspona KPK na vlast bio je proces postepenog usavršavanja zla koje je pronađeno kroz istoriju, kako u Kini tako i širom sveta, uključujući devet nasleđenih osobina Partije: „zlo, prevara, podbadanje, oslobađanje ološa društva, špijunaža, pljačka, borba, uklanjanje i kontrola. " [1] Te se osobine vide svuda kroz globalno širenje KPK, a Partija je kontinuirano poboljšavala i jačala svoje tehnike i njihovu zlonamernost. Neograničeno ratovanje KPK je koncentrisani izraz tih zlih osobina i važan deo njenog uspeha.

Ideja o neograničenom ratovanju je uvek bila prisutna kroz vojne prakse KPK, ali taj termin je prvi put službeno upotrebljen u knjizi Neograničeno ratovanje iz 1999. godine, koju su napisala dva kineska pukovnika. Kao što samo ime govori, neograničeno ratovanje ima ove karakteristike: "[To je] rat van svih ograničenja i granica..., prisiljavanje neprijatelja da prihvati sopstvene interese na bilo koji način, uključujući metode sile i ne-sile, vojne i ne- vojne, ubijanja i ne-ubijanja. ... Sredstva su sveobuhvatna, informacije su sveprisutne, bojno polje je svuda ... izvan svih političkih, istorijskih, kulturnih i moralnih ograničenja." [2]

Neograničeno ratovanje znači da se "svo oružje i tehnologije mogu koristiti po volji; to znači da su probijene sve granice između ratnih i neratnih, vojnih i nevojnih svetova." Koristi metode koje obuhvataju razne nacije i sfere aktivnosti. Finansije, trgovina, mediji, međunarodni zakon, svemir i drugo su sve potencijalna bojna polja. Oružja uključuju hakovanje, terorizam, biohemijsko ratovanje, ekološko ratovanje, atomsko ratovanje, elektronsko ratovanje, trgovinu drogom, obaveštajnu službu, krijumčarenje, psihološko ratovanje, ideološko ratovanje, sankcije i tako dalje. [3]

Autori Neograničenog ratovanja smatraju da je „generalizacija rata“ neizbežni budući smer i da svako polje mora biti militarizovano. Oni smatraju da je korišćenje velikog broja ne-vojnog osoblja ključ za neograničeno ratovanje, a da se vlada mora brzo pripremiti za borbu na svim nevidljivim ratnim poljima. [4]

Mnogi ljudi se metaforički odnose prema različitim profesionalnim ili društvenim okruženjima kao "bojnim poljima", ali KPK to shvata doslovno. Sva polja su bojna polja jer je KPK svakog trenutka u stanju rata i svi su borci. Svi sukobi smatraju se borbama života i smrti. Mali problemi bivaju uvećani da postanu pitanja principa ili ideologije, a cela država je mobilisana, kao da je u stanju aktivnog rata, kako bi ispunila ciljeve KPK.

U četrdesetim godinama 20. veka, za vreme kineskog građanskog rata, KPK je koristila ekonomsko ratovanje kako bi naškodila ekonomiji nacionalističke vlade (Kuomintang, ili KMT) Republike Kine i prouzrokovala kolaps. Partija je koristila špijunažu za dobijanje Kuomintangovih vojnih planova čak pre nego što su ih primile trupe KMT. KPK i danas nastavlja da koristi neograničena sredstva ratovanja i to u još većem i širem obimu. Neograničeno ratovanje, koje krši sva konvencionalna pravila i moralna ograničenja, ostavlja većinu zapadnjaka, zapadnih vlada i zapadnih firmi nesposobnim da razumeju KPK, a još manje da joj se suprotstave.

KPK u brojnim oblastima primenjuje mnoga na izgled svetovna sredstva za postizanje svojih ciljeva:

• Izvoz partijske kulture i laži svetu putem strane propagande. Kontrolisanje globalnih medija i sprovođenje ideološkog rata

• Koristeći slavu, slatke zamke (seksualne zamke), međuljudske odnose, podmićivanje i despotsku moć da bi stekli prednost nad vođama globalnih organizacija, važnim političkim ličnostima, stručnjacima u istraživačkim centrima i akademskim krugovima, poslovnim tajkunima i uticajnim ljudima svih slojeva života

• Podrška, podbadanje i savez sa razbojničkim režimima da bi odvratili pažnju Sjedinjenih Država i zapadnih vlada

• Koristeći trgovinsku diplomatiju da natera slobodne zemlje da se takmiče jedna protiv druge, koristeći tržište od više od milijardu kineskih potrošača kao mamac

• Produbljivanje ekonomske integracije i međuzavisnosti da povežu druge zemlje

• Kršenje trgovinskih pravila Svetske trgovinske organizacije

• Davanje lažnih obveza u pogledu reformi za akumuliranje trgovinskog viška i deviznih rezervi

• Korišćenje tržišta, deviza i finansijskih sredstava kao oružja za represiju ljudskih prava ekonomskim neograničenim ratovanjem i prisiljavanje drugih zemalja da odustanu od moralne odgovornosti i univerzalnih vrednosti

• Prisiljavanje Kineza koji rade u privatnim preduzećima u inostranstvu da kradu informacije

• Pravljenje taoca od kineskih građana i državljana drugih zemalja

a. KPK promoviše partijsku kulturu širom sveta

2018. godine, kada je KPK osnovala ekspozituru nacionalne TV u Londonu, naišla je na problem: dobijanje previše zahteva za posao. Skoro šest hiljada ljudi prijavilo se za devedeset slobodnih radnih mesta. [5] Revnost ljudi da rade za glasnika KPK - posao koji je zahtevao izveštavanje vesti iz perspektive KPK - odražava pad zapadne medijske industrije i pretnju inostrane propagande KPK svetu.

Najveća svetska mašina propagande

Mao Zedong je jednom zahtevao da Novinska agencija Xinhua "preuzme kontrolu nad Zemljom i omogući da ceo svet čuje naš glas." [6] Ono što nije uspela u prošlosti, KPK sada postiže.

Nakon finansijske krize 2008. zapadni mediji su bili suočeni sa sopstvenim finansijskim i poslovnim krizama. KPK je iskoristila priliku da postavi svoju kampanju "spoljne propagande". The People's Daily, China Daily, Xinhua, China China Central Television (CCTV), China Radio International i ostali glasnici Komunističke partije uspostavili su distribuciju novina, radio i televizijskih stanica širom sveta.

Chang Ping, bivši direktor vesti tiražnog kineskog lista Southern Weekend, rekao je da između 2009. i 2015. kineski režim je izdvojio 45 milijardi juana (6.52 milijardi USD) za "nacionalnu strategiju spoljne propagande za odnose s javnošću i publicitet". Prema kineskim medijskim izvorima, 45 milijardi juana predstavljalo je samo mali deo ukupnih rashoda. [7] Poznati akademik na George Washington univerzitetu rekao je za BBX da je u 2016. KPK potrošila 10 milijardi dolara na propagandu. [8]

Marta 2018., Odeljenje za propagandu Centralnog komiteta Komunističke partije Kine predvodilo je integraciju CCTV, Kineskog međunarodnog radija i Kineskog nacionalnog radija kako bi osnovalo China Media Group, takođe nazvanu Glas Kine. Ona je postala najveća propagandna mašina na svetu.

Strani propagandni aparat KPK pokušava da se uklopi vrbovanjem uglavnom lokalnih izveštača i prezentatora. Video poziv između Xi Jinpinga i kancelarije CCTV Amerike u Washingtonu DC februara 2016. pokazao je da većina tamo zaposlenih novinara nisu bili Kinezi. [9] Ali, odeljenje za propagandu KPK daje sadržaj o kome izveštavaju. Kineski državni mediji na taj način proizvode lokalni medijski paket u ciljnoj zemlji, koristeći lokalna lica i glasove kako bi ubacivali razmišljanje Komunističke partije i povezali režim s kineskim narodom. Koriste lokalno stanovništvo u inostranstvu za širenje priča KPK i glasa KPK, a ne istinite Kineske priče i glasove kineskog naroda.

Partija takođe daje stipendije mladim stranim novinarima, uključujući hranu i obrazovanje kako bi mogli da studiraju ili da se osposobe u kontinentalnoj Kini i istovremeno budu naučeni stavovima KPK u novinarstvu.

U mnogim situacijama propaganda KPK izgleda neuspešna zbog njenih grubih narativa, koji štete njenoj verodostojnosti. Međutim, koriste niz taktika, uključujući korišćenje stranih medija kao glasnika, bezobzirno napadajući bilo koji medij i pojedince koji kritikuju KPK, prisiljavajući podršku KPK.

Pretvaranje medija širom sveta u novinsku agenciju Xinhua

Godine 2015. ministri spoljnih poslova deset zemalja osudili su KPK zbog izgradnje veštačkih ostrva u spornim vodama Južnokineskog mora. U isto vreme, radio stanica u Washington, DC, tvrdila je da su inostrane snage pokušale da izmisle činjenice i pogoršaju napetosti u Južnokineskom moru. Ona nije uspela da pomene da je KPK pokušala da preuzme to područje. Stanica WCRW ponavlja veliki deo sadržaja favorizirajući položaj KPK i što je zanimljivo, ne pušta reklame. Njen jedini kupac je los anđelska tvrtka G&E Studio Inc., koju 60 posto kontroliše Kineski međunarodni radio (KMR) u Pekingu. G&E emituje svoje programe na kineskom i engleskom jeziku na najmanje petnaest američkih stanica,a između ostalih pokrivaju Salt Lake City, Philadelphiju, Houston, Honolulu i Portland.

Štampa KPK, KMR, oslanja se na lokalnu kompaniju registrovanu pod nazivom „kinesko—američka“. Kontrolišući većinski paket akcija, koristi američke radio stanice da promovoše KPK propagandu. Najveća korist ove operacije je prikrivanje uloge KPK i slušaoci su navedeni da misle da sami Amerikanci izražavaju podršku KPK.

2015. godine KMR je globalno upravljao sa trideset i tri takve stanice u najmanje četrnaest zemalja. Do 2018. godine imao je pedeset i osam stanica u trideset pet zemalja. [12] Kontrola i delovanja sprovode se preko lokalnih kineskih firmi, što ga čini legalnim, mada su mnogi nezadovoljni što Partija skriva svoju propagandu. Pod znakom demokratije, KPK se zalaže za komunizam i pokušava da manipuliše svojom publikom da usvoji njene stavove iskorišćavajući rupe u zakonima slobodnih društava. Ona koristi demokratiju za uništavanje demokratije.

Umeci China Daily su još jedan važan deo spoljne propagandne kampanje KPK. China Daily objavljuje umetke vesti pro-KPK u Washington Postu koristeći stil izgleda koji čitaocima ostavlja utisak da je to sadržaj Washington Posta, jer je tekst koji označava umetak reklama postavljena na neupadljivo mesto. [13] KPK je sklopila slične ugovore sa više od trideset drugih novina, uključujući The New York Times, The Wall Street Journal, The Daily Telegraph i Le Figaro.

23. septembra 2018. godine China Daily je takođe ubacio dodatak od četiri stranice koji je izgledao kao obične vesti i komentari lokalnih novina Des Moines Register. Taj materijal je napao američkog predsednika i očekivanu trgovinsku pogodbu, u onome što su neki nazvali, pokušaj uticaja na nadolazeće polugodišnje izbore. [14]

Kada je u pitanju informacijsko ratovanje, totalitarni režim KPK ima nekoliko prednosti u odnosu na ostale zemlje. Partija blokira medije svih demokratskih zemalja, ali može da ubaci svoje državne medije u demokratska društva. KPK sprečava medijske dodatke slobodnih zemalja u svojim medijima, ali KPK može umetnuti svoj sadržaj u medije slobodnih društava. Mediji KPK pre svega služe Partiju, a zapadni novinari nikada neće imati ulogu rukovodioca u svojim glasnicima KPK. KPK može, međutim, poslati svoje tajne agente u zapadne medije ili trenirati strance da budu glasnici izveštači za medije Partije.

Sve dok Zapad još uvek smatra da su mediji KPK legitimni, Zapad će i dalje gubiti u informacijskom ratu. 2018. godine američko Ministarstvo pravosuđa naložilo je Xinhua i China Global Television Network da se registruju kao strani agenti u Sjedinjenim Državama. Bio je to korak u pravom smeru, ali daleko od dovoljnog, a problem u prvom redu je bio nedostatak reciprociteta.

U novije vreme američka vlada je preduzela snažnije delatnosti kako bi se suprotstavila propagandnim narativima KPK. Od marta 2020. američko Ministarstvo spoljnih poslova počelo je postavljati ograničenja na medije pod kontrolom NRK koje posluju u Sjedinjenim Državama, poput njihovog imenovanja inostrane misije i ograničavanja broja osoblja koje mogu zaposliti. Zvaničnici Trumpove administracije poput državnog tajnika Mikea Pompea su bili posebno glasni u kritikama pokušaja Komunističke partije da pobedi u propagandnom ratu.

Komunistička partija takođe se odlikuje u nadzoru prekomorskih medija na kineskom jeziku. KPK je prisilom i namamljivanjem zaposlila veliki broj medija na kineskom jeziku, uključujući i neke Tajvanske medije koji su prethodno imali jaku tradiciju antikomunizma. Svetski kineski medijski forum koji finansira KPK korišćen je kao platforma za komuniciranje uputstava Partije kineskim medijima širom sveta. Više od četiri stotine i šezdeset prekomorskih kineskih rukovodioca medija iz više od šezdeset zemalja i regija prisustvovalo je 9. Svetskom kineskom medijskom forumu održanom u Fuzhouu 10. septembra 2017. godine.

Primer uticaja ovog medijskog rada upravljanja može se naći u izveštavanju The China Pressa (pod nazivom Qiao Bao na mandarinskom kineskom), kalifornijskog medija na kineskom jeziku koji u SAD sprovodi propagandu KPK. Dugi izveštaji China Pressa tokom 19. nacionalnog kongresa KPK 2017. godine bili su skoro identični onima koje su objavili službeni mediji Partije. [15]

KPK je nadzirao kinesko medijsko udruženje sa više od sto šezdeset članova medija, koje je krenulo u akciju tokom pro demokratskih protesta pokreta kišobrana 2014. godine u Hong Kongu. Grupa je hitno okupila stotinu četrdeset i dva pro-NRK medija u Aziji, Evropi, Africi, Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji kako bi objavila svoju deklaraciju "Čuvanja Hong Konga" što podržava perspektivu KPK. [16]

Uz ekonomsku „kolonizaciju“ Afrike, mediji KPK stigli su i do svih krajeva kontinenta. Kineska televizijska i medijska grupa StarTimes sada deluje u tridesetak afričkih zemalja i tvrdi da je "najbrže rastući i najuticajniji operater digitalne televizije u Africi." [17] Režim je bio neumoljiv u svom prodiranju u prekomorske medije.

Suzbijanje protivničkih glasova je još jedan vid prekomorske propagandne operacije KPK. Partija preti novinarima koji to razotkrivaju uskraćivanjem vize i drugim oblicima uznemiravanja, što dovodi do samocenzure. Posledica je da je samo nekoliko globalnih medijskih korporacija koje zauzimaju potpuno nezavisan stav o KPK bez obzira na posledice koje nameće režim.

Postoji nekoliko načina da tiranski režim poput KPK poboljša svoj javni imidž. Prvi i najdirektniji način je sprovesti istinsku reformu i prelaz na oblik vladavine koji poštuje ljudska prava, univerzalne vrednosti i vladavinu zakona. Drugi način je da režim prikrije svoje zločine cenzurom. Treći je da režim aktivno uveri spoljni svet da stane na stranu režima. Treća metoda je najefikasniji oblik zataškavanja tiranije.

KPK je koristila drugi i treći način istovremeno tokom decenija. Ona koristi razne propagandne aktivnosti velikih razmera kako bi se usmerila na strance, menjajući mišljenje ljudi kako bi ih navela da razmišljaju pozitivno o komunističkoj Kini ili barem ne kritikuju njene osnovne mane. U nekim slučajevima, propaganda KPK ih čak može povući u blato i pretvoriti u aktivne saveznike. Kroz obimna ulaganja i promišljena delovanja, Partija je uspostavila svetski sistem za stvaranje saveza, izolaciju neprijatelja i pretvaranje neutralnih entiteta u simpatizere ili propalice.

Ispiranje mozga preko kulture, književnosti i likovne umetnosti

Ideološka i politička indoktrinacija je ključno sredstvo u KPK uništavanju tradicionalne kineske kulture. Ali poslednjih godina, Partija reklamira svoju posvećenost obnovi tradicionalne kulture, nastojeći da se postavi kao legitimni predstavnik kineske nacije i njenog identiteta. Kao što je rečeno u prethodnim poglavljima ove knjige, ovaj talas navodne obnove zanemaruje dušu tradicije, zamenjujući je lažnom verzijom prožetom devijantnom kulturom Komunističke partije. To ne samo da je prevarilo svet, nego je još više urušilo drevno nasleđe Kine. Tipični primeri ovog napora su Konfučijevi instituti koji su postavljeni na kampusima i srednjoškolskim kampusima širom sveta.

Konfučijevi instituti potkopavaju važna akademska načela autonomije i slobode istraživanja i nastoje da promovišu KPK-ovu verziju istorijskih događaja, izobličavaju istoriju Kine i izostavljaju grozno stanje ljudskih prava. U nekim učionicama Konfučijevih instituta na zidu su obešeni citati Maoa. Na površini, Konfučijevi instituti tvrde da podučavaju kinesku kulturu, dok zapravo, promovišu komunističku doktrinu i prenose partijsku kulturu.

Prema nepotpunim statistikama, od kraja 2017. KPK je osnovala najmanje 525 Konfučijevih instituta (koji su usmereni na koledže i univerzitete) i otvorila 1.113 Konfučije učionica (usmerenih na osnovne i srednje škole) u više od 145 zemalja. [17] Finansiranje Konfučijevih instituta osigurava Hanban, organizacija povezana s Odsekom za rad ujedinjenog fronta KPK (UFWD). Korišćenje sredstava nadgleda osoblje iz ambasada i konzulata NRK.

Osim što nude kulturne i jezičke kurseve, Konfučijevi instituti takođe izobličavaju istoriju, pa čak organizuju proteste protiv aktivnosti za koje KPK veruje da prete njenoj dominaciji. Na primer, govornici pro-Pekinga pozvani na događaje pod pokroviteljstvom Konfučijevih instituta ponavljali su laži KPK o Tibetu, dok su drugi tvrdili da su Sjedinjene Države uvukle Kinu u Korejski rat bombardujući kineska sela, navodi se u izveštaju Kongresne komisije SAD-Kina za ekonomski i sigurnosni pregled 2018 godine (USCC). [18]

Zakon o finansiranju odbrane za fiskalnu 2019. godinu osudio je pokušaje uticaja KPK na javno mnjenje SAD, a posebno "medija, kulturnih institucija, firmi i akademskih i političkih grupa." Zakon striktno zabranjuje da se bilo koja nacionalna sredstva za odbranu daju kinesko jezičkim odeljenjima američkih univerziteta gde postoji Konfučijev institut. [19]

Od septembra do oktobra 2011, kineske vlasti su poslale muzičko-plesnu trupu sa 300 izvođača u Kennedy Center for the Arts u Washingtonu, D.C., gde je KPK odigrala svoju komunističku plesnu dramu Crveni odred žena. U oktobru 2016, u Los Angelesu je održan koncert visokog profila u čast osamdesete godišnjice pobede Crvene armije u Dugom maršu. Istovremeno, u Australiji je u koncertnim dvoranama u Melburnu i Sidneju zakazana predstava Koncert crvenih pesama povodom 40-te godišnjice smrti Mao Zedonga. Lokalne kineske organizacije u Australije su uložile protest i na kraju su uspele da spreče predstavu. 2017, KOK je poslala u Australiju Crveni odred žena, a 2018. je postavila još jednu komunističku plesnu dramu Crvena garda jezera Honghu, u Sidneju i Melburnu.

Po pitanju informacijskog ratovanja, totalitarni režim KPK zauzima visoku poziciju u odnosu na demokratske režime. Na primer, Partija blokira medije svih demokratski zemalja, ali može da ubaci svoje sadržaje u medije demokratskih zemalja. KPK mediji služe pre svega Partiji i zapadni novinari nikad neće dobiti rukovodeća mesta u njima. KPK, međutim, može slati svoje ljude tajno u zapadne medije, ili obučavati novinare da budu njeni glasnogovornici. Dok god Zapad bude smatrao KPK medije legitimnim, nastaviće da gubi u ratu informacija. 2018, američko Ministarstvo pravde je naložilo novinskoj agenciji Xinhua i China Global TV Network da se registruju kao strane agenture u SAD. To je bio ispravan korak, ali daleko od dovoljnog – problem je ionako u nedostatku reciprociteta.

Inostrana propagandna kampanja KPK je glavni projekat namenjen globalnom preoblikovanju pogleda javnosti na režim. KPK širi svoju štetnu ideologiju ovim propagandnim radom, koji je žestoko zavarao ljude što se tiče režima, njegovog načina rada, kršenja ljudskih prava i uopšteno komunizma.

b. Ujedinjeni front radi na razaranju slobodnog sveta iznutra

18. decembra 2018. KPK je proslavila četrdesetu godišnjicu svoje takozvane reforme i otvaranja. Dodelila je medalju za prijateljstvo Kineske reforme desetorici uticajnih stranaca kako bi "zahvalili međunarodnoj zajednici na podršci kineske reforme." [130] Tih deset stranaca uključuje Juan Antonia Samarancha, bivšeg predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji je izabrao Kinu za domaćina Olimpijskih igara 2008. godine; i Robert Lawrence Kuhna, američkog biznismena koji je pozajmio svoje ime kao autor sjajne biografije bivšeg lidera KPK Jianga. U proteklih nekoliko decenija, bezbroj političara i poznatih ličnosti su delovali kao saučesnici taktike ujedinjenog fronta KPK. Na žalost, svi su postali žrtve taktike ujedinjenog fronta i na taj način saučesnici.

Da bi ostvarila svoj cilj dominacije svetom, KPK, koristi sva sredstva. Ovo je ključni deo koncepta “ujedinjenog fronta”.

Mao je ujedinjeni front nazvao jednim od „tri čarobna blaga“ KPK. Vlada Kuomintang u doba građanskog rata je obmanuta ovim taktikama i na kraju je pretrpela velike gubitke. Zapadne vlade su ovim taktikama bile prevarene i pretrpele gubitke, ali neke počinju da se bude i objavljeno je niz istraživačkih izveštaja o ujedinjenom frontu.

Izveštaj USCC 2018. godine Rad kineskog prekomorskog ujedinjenog fronta opisuje strukturu rada i operacije prekomorskog ujedinjenog fronta, uključujući način na koji KPK koristi razne vrste vladinih i nevladinih organizacija za rad ujedinjenog fronta i posledice za Sjedinjene Države i druge Zapadne zemlje. U izveštaju se navodi: "Ovo povećanje važnosti rada Ujedinjenog fronta rezultiralo je povećanim brojem zvaničnika UFWD stavljenim na čelne vladine i KPK položaje, dodajući otprilike 40,000 novih kadrova UFWD." [20]

Istraživački centar Global Public Policy Institute 2018. godine objavio je izveštaj u kom je detaljno opisao aktivnosti ujedinjenog fronta KPK u Evropi. [21] Institucija Hoover na Univerzitetu Stanford objavila je detaljan izveštaj o istoj temi 29. novembra 2018. Izveštaj kaže: „Kineske uticajne aktivnosti nadišle su tradicionalni fokus Ujedinjenog fronta na zajednice dijaspore kako bi se usmerile na daleko širi spektar sektora u zapadnim društvima, u rasponu od istraživačkih centara, univerziteta i medija do državnih, lokalnih i državnih vladinih institucija. Kina nastoji da promoviše poglede koji se simpatiziraju sa kineskom vladom, politikom, društvom i kulturom, a suzbija alternativne poglede; i bira ključne američke igrače kako bi podržali kineske spoljnopolitičke ciljeve i ekonomske interese." [22]

Ujedinjeni front KPK cilja prvenstveno sledeće aktere na Zapadu:

Političari i biznismeni

Izveštaj USCC kaže da KPK smatra rad njenog ujedinjenog fronta važnim alatom za jačanje domaće i međunarodne podrške Partiji. To uključuje kupovinu zapadnih političara. Kroz nagovaranje, mamljenje i izgradnju odnosa, KPK održava bliske veze s mnogim visokim zvaničnicima zapadnih vlada. Partija ove političare tretira kao "državno blago", dajući im raskošne poklone i dodeljujući im titule poput "starih prijatelja Kine." Među njima su sadašnji i bivši generalni sekretari Ujedinjenih nacija, šefovi država, visoki vladini zvaničnici, viši vladini savetnici, šefovi međunarodnih organizacija, poznati akademici i naučnici istraživačkih centara, kao i tajkuni medijskih konzorcija. Očekuje se da svi ti ljudi mreže ujedinjenog fronta u ključnim trenucima izraze svoju podršku KPK.

Patrick Ho Chi-ping, bivši hongkongški sekretar za unutrašnje poslove, u Sjedinjenim Državama je osuđen zbog primanja mita decembra 2018. Ho je bio u tesnoj vezi s KPK i podmićivao visoke zvaničnike u dve afričke države u ime China Energy Co. Ltd., energetska korporacija povezana s KPK radi sticanja prava na rudarstvo. [23]

Američki sudski dokumenti takođe opisuju korupciju i špijunažu kineskog telekomunikacijskog diva ZTE. Dva visoka zvaničnika kompanije u Liberiji svedočila su da je između 2005. i 2007. ZTE potkupio brojne službenike - uključujući predsednika, vladine zvaničnike i sudije - papirnatim vrećama punim hiljadama dolara u gotovini.

KPK koristi novac i žene kako bi uhvatila političke lidere u zamku, a zatim ih koristi kao pijune u interesu režima. U memorandumu nakon polugodišnjih američkih izbora novembra 2014. godine, CEFC China Energy opisao je plan za uspostavljanje odnosa i prijateljstva s političarima. Ye Jianming, sada osramoćeni predsednik firme, ima čvrste veze s evropskim političkim liderima. Jednom je zatražio od sigurnosnog savetnika američkog predsednika da nagovori američku vojsku da ne bombarduje Siriju jer je tamo želeo da kupi naftna polja. Ye se takođe hvalio vezama s visokim zvaničnicima Saveznih rezervi i zvaničnicima Ujedinjenih Nacija, kao i članovima porodica američkih vladinih zvaničnika. [24]

Kad smatra potrebnim, KPK može da formira razne privremene ujedinjene frontove radi izolacije svojih neprijatelja. Na primer, KPK je iskoristila glasove zemalja u razvoju čije je zvaničnike prethodno podmitila da propuštaju ili blokiraju glasanja u Ujedinjenim nacijama. Preko posrednika je poremetila američke napore u stabilizaciji Bliskog istoka. U međuvremenu je uspela da stvori nove ekonomske saveze. U trgovinskom ratu SAD-Kina, KPK je nastojala da izazove sukob između Sjedinjenih Država i Evrope s ciljem da iskoristi Evropu kao deo drugog ujedinjenog fronta protiv Sjedinjenih Država.

Lokalni političari takođe su meta delovanja ujedinjenog fronta KPK. To uključuje vođe zajednica, članove gradskog veća, gradonačelnike, državne senatore i druge. Uobičajeni pristup je da se donira lokalnim političarima putem kineskih organizacija ili trgovaca, koji su tada pozvani da posete Kinu, gde primaju mito. Njihove porodične firme dobijaju poseban tretman u Kini. Slučajevi seksualne klopke, poznatiji kao “slatke zamke", često uključuju ucene i KPK često koristi tu taktiku.

Chen Yonglin, bivši oficir u kineskom konzulatu u Sydneyu u Australiji, koji je izbegao 2005. godine, rekao je za Epoch Times da se UFWD infiltrirao u australijsku vladu i korumpirao službenike. Chen je rekao: „Iznos privatnog podmićivanja službenika daleko je nadmašio političke donacije. Pogotovo za visoke zvaničnike; mito je bio ogroman. ... Još jedan vid mita su putovanja u Kinu sa svim troškovima plaćenim, a službenici su tretirani kao kraljevi. To uključuje prostituciju koju plaćaju kineske kompanije. Mnogi zvaničnici su promenili svoja gledišta nakon povratka iz Kine." [25]

Svojom snažnom finansijskom podrškom, KPK je platila komunističkim i levičarskim političarima širom sveta da postanu njeni agenti u tim narodima kako bi dalje širili komunističku ideologiju.

KPK koristi iste taktike kao u finansijskom sektoru i nizu drugih industrija. Poslovni ljudi i preduzetnici su tretirani poput kraljeva i daju im poslovne podsticaje. Zauzvrat, oni postaju glas KPK za lobiranje svojih vlada i uticanje na finansijsku i ekonomsku politiku njihovih zemalja. U trgovinskom ratu SAD-Kina, KPK je imala čest kontakt s tajkunima Wall Streeta. Mnoge vodeće finansijske firme i međunarodne korporacije posluju u Kini. Kako bi pomogle proširivanju svog poslovanja tamo, ove firme unajmljuju brojnu decu visokih kineskih zvaničnika, zvanih "kraljevići". Zauzvrat, ti kraljevići deluju kao oči, uši i glas Partije u tim firmama.

Infiltraciju u akademske krugove i trustove mozgova

Mnogi istraživački centri na Zapadu direktno oblikuju politiku i strategiju svoje zemlje prema Kini; stoga im KPK posvećuje posebnu pažnju. Hoover institut izveštava u svom izveštaju da nameće kontrolu nad trustovima mozgova putem finansijskog sponzorstva. Podmićuje, kontroliše ili utiče na gotovo sve trustove mozgova povezane s Kinom. KPK takođe pomno prati perspektive obe partije u SAD i predstavlja teme koje se uklapaju u njenu agendu. [26]

Kineski tehnološki gigant Huawei pružio je finansijsku podršku trustovima mozgova u Washingtonu, koji zatim pišu pozitivne izveštaje o Huaweiju, navodi se u izveštaju Washington Posta 2018. godine. [27]

Huawei sponzoriše više od dvadeset univerziteta u Velikoj Britaniji, uključujući univerzitete Cambridge i Oxford. Istoričar Anthony Glees, britanski stručnjak za nacionalnu sigurnost, rekao je: "Ovde se radi o elektronskoj agendi koju pogoni ubrizgavanje kineskog novca u britanske univerzitete. To je pitanje nacionalne sigurnosti. " [28] Huawei je kroz program Seeds for the Future (seme za budućnost) privukao veliki broj mladih talentovanih inženjera - klasična komunistička taktika subverzije.

KKP kupuje inostrane akademike, a posebno kineskog porekla, novcem, statusom i slavom. Neki takvi akademici onda pomno slede retoričku liniju KPK, objavljujući knjige i članke kako bi objasnili "miran uspon" KPK, koncepte "kineskog sna" ili "kineskog modela." Gledišta tih akademika tada indirektno utiču na politiku zapadnih vlada prema Kini – što je upravo cilj KPK.

Da stvar bude još gora, tokom poslednjih nekoliko decenija zapadni naučnici humanističkih nauka i sociolozi su bili pod jakim uticajem pritiska komunističke ideologije. Malom količinom uticaja KPK, oni mogu da pređu od jednostavnog podržavanja levičarske ideologije do prihvatanja vladavine Partije.

Primoravanje i upotreba kineskih lidera u inostranstvu, biznismena i studenata

KPK je uspešno iskoristila patriotizam prekomorskih kineskih studenata kako bi stvorila simpatije za politiku i ideologiju KPK. Kako bi dobila podršku inostranih Kineza, KPK im pruža finansijsku potporu. Ona često koristi frazu "ljubav prema svojoj domovini, rodbinsko prijateljstvo" kao deo namernog stapanja Kine i KPK kako bi prevarila inostrane Kineze. Partija takođe koristi široku inostranu mrežu organizacija, pristalica i špijuna kako bi marginalizovala i napala svoje protivnike.

KPK koristi razne izgovore da pozove inostrane Kineze da posluju i investiraju u kontinentalnoj Kini. Inostranim kineskim liderima daje poseban tretman prilikom poseta zemlji, priređivanjem sastanaka za njih s drugim visokim zvaničnicima i poziva ih da prisustvuju proslavama nacionalnog dana Kine.

Zach Dorfman, stariji kolega na Carnegie Veću za etiku u međunarodnim odnosima, objavio je istražni izveštaj u Politiko koji otkriva kineske i ruske špijunske aktivnosti u Silicijumskoj dolini, s posebnim naglaskom na kineske glumce. [29] Izveštaj je kao primer istraživao Rose Pak, uticajnu Kineskinju iz San Francisca. Navodi da je KPK koristila Pak da bi Kineska ekonomska komora u San Franciscu marginalizovala Falun Gong, Tibetansku, pro-Tajvansku i Ujgursku grupaciju, sprečavajući da učestvuju u kineskoj novogodišnjoj paradi.

Izveštaj USCC-a takođe je detaljno objasnio kako KPK kontroliše kineska udruženja studenata i naučnika (CSSA). Na svojim web stranicama neke ekspoziture CSSA direktno navode da ih je osnovao lokalni kineski konzulat ili njegove ekspoziture, dok se u ostalim slučajevima kontrola sprovodi tajno. Te organizacije primaju naređenja konzulata NRK, sprečavajući emitovanje bilo kakvih disonantnih pogleda. Zvaničnici konzulata uznemiravaju, zastrašuju i prate studente koji se ne slažu s linijom Komunističke partije.

CSSA-i i povezani ponekad čak vrše industrijsku i ekonomsku špijunažu. Francuski Le Monde izvestio je 2005. da je CSSA na Univerzitetu Leuvena u Belgiji bila prednja linija špijunske grupe KPK u toj zemlji. Ponekad se takve špijunske mreže sastoje od nekoliko stotina agenata koji rade u raznim firmama u Evropi. [31]

Infiltracija i uticaj na industriju filma i zabave

Poslednjih godina KPK je pojačala napore na infiltriranju američke industrije zabave. 2012. godine kineska grupa Wanda potrošila je 2.6 milijardi dolara da kupi AMC, drugi po veličini lanac bioskopa u Sjedinjenim Državama. Od tada je kupila Legendary Entertainment za 3.5 milijardi dolara, a Carmike Cinemas, četvrti po veličini lanac bioskopa u Sjedinjenim Državama, za 1.1 milijardu dolara. [32] 2016. godine, Ali Pictures je kupio udeo u Amblin Partnersu Stevena Spielberga i postavio predstavnika u Amblinov odbor direktora kako bi učestvovao u glavnom donošenju odluka. [33]

Jedan od glavnih ciljeva KPK u infiltraciji zabavne industrije je da svet sledi scenario KPK - prikazujući pozitivnu sliku o KPK i kineskom takozvanom mirnom usponu - da prikrije tiranske ambicije režima. U isto vreme, ta slika prikriva način na koji je izvoz partijske kulture pokvario svet. U periodu od 1997. do 2013., Kina je uložila u samo dvanaest od sto najboljih holivudskih filmova. Ali u narednih pet godina, Kina je sufinansirala četrdeset i jedan od najpopularnijih holivudskih filmova. [34]

Holivud želi brzo rastuće kinesko filmsko tržište, a rukovodioci su svesni da će biti isključeni iz njega ako ne uspeju da postupaju po liniji stranke. Tako su odlučili da se osiguraju da su u skladu s kineskom cenzurom. [35] Američkim filmskim zvezdama koje su zauzele stav protiv KPK ugnjetavanja blokiran je ulazak u zemlju ili su njihovi filmovi izuzeti sa kineskog tržišta. Na primer, jasna podrška Tibetu od strane holivudske zvezde Richarda Gerea dovela je ne samo do toga da mu je uskraćen pristup Kini, već je takođe ograničila njegovu karijeru u Sjedinjenim Državama. Nastojeći da izbegnu vređanje ili provociranje KPK, filmski producenti odbijaju da investiraju u njegove filmove [36] Ostale filmske zvezde takođe su na crnoj listi za takve "prestupe".

Zastrašivanje inostranih disidenata

KPK koristi zastrašivanje i podsticaje da utiče na akademike zapadne Kine i marginalizuje stručnjake koji kritikuju režim. To je mnoge dovelo do voljne samocenzure. Zastrašivanje uključuje odbijanje izdavanja vize, što ima najveći uticaj na mlade akademike. Radi profesionalnog napretka, mnogi dobrovoljno izbegavaju raspravu o ljudskim pravima, Tibetu i drugim osetljivim temama koje bi mogle navući gnev Partije.

KPK je Perry Linka, profesora istočno azijskih studija, stavila na crnu listu zbog njegovih napisa o masakru na Tiananmenu. Način na koji ga je režim tretirao postao je "lekcija" mladim akademicima o tome šta ne treba činiti. [37]

Oktobra 2017. Benedict Rogers, zamenik predsednika Komisije za ljudska prava Britanske konzervativne stranke i zagovornik honkonškog pokreta za demokratiju, otišao je u Hong Kong u privatnu posetu da se sretne s prijateljima, uključujući demokratske aktiviste, ali mu je odbijen ulaz i vraćen je nazad sa aerodroma u Hong Kongu. [38]

Izveštaj USCC 2018. godine takođe je rekao da kineski agenti pokušavaju da regrutuju ljude etničkih manjina, uključujući Ujgure koji žive u inostranstvu, da deluju kao špijuni. Odbijanje može dovesti do progona njihovih članova porodica u Kini. Ujguri kojima su pretili navode da svrha takvih pretnji nije samo prikupljanje podataka o ujgurskoj dijaspori, nego i stvaranje neslaganja i sprečavanje njihovog efikasnog suprotstavljanja KPK. [39]

c. Neograničeno ekonomsko ratovanje je teško naoružanje KPK

Ako su spoljna propaganda, upravljanje percepcijom i rad ujedinjenog fronta KPK-ovi oblici meke moći, onda njena visoko tehnološka industrija mora biti čvrsta snaga Partije. U pedesetim godinama prošlog veka, slogan KPK bio je "nadmašiti Ujedinjeno Kraljevstvo i sustići Sjedinjene Države." Danas je ta strategija postala legitimna pretnja.

Od 1980-ih, KPK je sprovodila niz strateških planova u nauci i tehnologiji, uključujući Program 863 (poznat i kao Program državnog tehnološkog istraživanja i razvoja); program 973 za naučna istraživanja; i Plan Made in China 2025, koji ima za cilj da pretvori Kinu iz proizvodne zemlje u proizvodnu silu do 2025. godine, preuzimajući vodeću ulogu u velikim podacima, 5G i slično. Strategija uključuje ambiciozne planove za veštačku inteligenciju, u kojima Kina želi da bude svetski lider do 2030. Cilj je poboljšati status Kine kao svetske fabrike u status naprednog proizvodnog giganta, čime bi se postigla globalna nadmoć.

U normalnim okolnostima, normalno je da država mobilizuje državne resurse u korist industrijskog razvoja ili ulaganja u istraživanje ključnih tehnologija. Zbog čega je onda strategija razvoja visokih tehnologija Kine pretnja po Zapad?

Osnovni razlog je to što Kina nije normalna zemlja i ne poštuje norme koje upravljaju međunarodnim odnosima. Svrha KPK-ovog tehnološkog razvoja nije da se pridruži redovima ostalih svetskih tehnoloških zemalja ili da se takmiči na jednakim osnovama s njima, već da eliminiše protivnike i obori zapadne ekonomije, a posebno američku - i tako bude jedan korak bliža svetskoj dominaciji. KPK-ov razvoj naučne i tehnološke snage služi komunističkoj ideologiji i na kraju tome da komunizam zavlada svetom.

Tehnološka inovacija je plod slobode pojedinca koja je u prirodnom sukobu s totalitarnom vladavinom komunizma. Istraživači u kontinentalnoj Kini lišeni su slobode upotrebe stranih pretraživača, a kamoli da izražavaju svoju slobodu na druge načine. Stoga je zaista teško napraviti stvarne napretke u naučnim i tehnološkim inovacijama s obzirom na KPK ograničenja razmišljanja i pristupa informacijama.

Da bi to nadoknadila, Partija je koristila razne nezrele načine kako bi ukrala zapadnu tehnologiju i pobedila vrhunske talente, a takođe je koristila nepoštene i vanredne mere da potkopa zapadnu industriju. KPK je prihvatila kompletan državni pristup, uključujući vladina tela i firme, vojsku, privatne biznise i pojedince da kradu tehnologije na koje je Zapad potrošio decenije i ogromne svote novca. Nakon asimilacije i poboljšanja ukradenog intelektualnog vlasništva, firme kopnene Kine masovno proizvode tehnološku robu po niskim cenama i bacaju je na međunarodna tržišta, istiskujući strana preduzeća koja su u privatnom vlasništvu. Tako režim koristi svoju tehniku neograničenog ratovanja dok se tehnološki nadmeće sa Zapadom.

Zamka trampe tehnologije u zamenu za pristup tržištu

Poslednjih godina kineska mreža brzih pruga postala je skoro kao reklama za napredne proizvodne sposobnosti zemlje i nastao je pojam „diplomatija brzih pruga“. Kineski državni mediji nazvali su rad Kine u ovoj oblasti "legendarnim", s obzirom na njegov brzi razvoj u samo deset godina. Ipak, za zapadne kompanije, razvoj brzih pruga u Kini predstavljao je noćnu moru tehnološke krađe, zamki i onoga što je na kraju postalo ogromni gubitak u zamenu za samo male dobitke.

Rad na brzim prugama počeo je početkom 1990-ih. Krajem 2005. godine, KPK je odustala od ideje samostalnog razvoja tehnologije i prešla na zapadnu tehnologiju. Cilj KPK bio je jasan od početka: Planirala je da prvo nabavi tehnologiju, zatim da proizvede istu tehnologiju i proda je po jeftinijoj ceni na globalnom tržištu.

Kineska strana zahteva da strani proizvođači potpišu ugovor o prenosu tehnologije s kineskom domaćom firmom pre nego što licitiraju za ugovore izgradnje. Kineski režim je takođe uspostavio formalne interne procene nazvane „ocenjivanje primene prenosa tehnologije“, koje se ne usredsređuju na to koliko dobro strane firme podučavaju svoje sisteme, već na to koliko dobro ih domaće kompanije uče. Ako domaća preduzeća u potpunosti ne savladaju tehnologiju, Kina ne plaća. Vlasti takođe zahtevaju da do poslednje serije narudžbina lokalne firme moraju da proizvedu 70 posto narudžbina. [40]

Budući da su strane kompanije osetile da je pristup kineskom tržištu prilika koja se ne sme propustiti, takvi uslovi ih nisu zaustavili od potpisivanja ugovora. Japanski Kawasaki, francuski Alstom, nemački Siemens i kanadski Bombardier su učestvovali na tenderima. Ipak, nijedna zapadna firma nije bila voljna da prenese svoju osnovnu, najcenjeniju tehnologiju. KPK je zato nastavila da se igra s nekoliko firmi u nadi da će barem jedna popustiti i odreći se nečega stvarne vrednosti u korist kratkoročnih interesa. Zaista, kad je izgledalo da će jedna firma dobiti komad kineskog tržišta u zamenu za tehnologiju, ostale su počele da se plaše da će biti izostavljene. Tako je nekoliko njih upalo u zamku KPK, što je rezultovalo da Kina uspe da izvuče ključnu tehnologiju iz gore navedene četiri firme.

Kina je uložila ogromne iznose u projekt, delujući bez obzira na troškove, a kineske firme su izgradile najobimniji svetski sistem brzih pruga po kilometraži. Za nekoliko godina Kina je brzo asimilirala zapadnu tehnologiju, koja je zatim pretvorena u "pravo nezavisnog intelektualnog vlasništva". Ono što je zaista šokiralo zapadne firme je bilo kad je Kina tada započela da podnosi zahtev za patente železnice velike brzine u inostranstvu, pri čemu su kineske firme postale žestoki konkurenti protiv svojih bivših učitelja na međunarodnom tržištu. Budući da su kineske firme stekle veliko praktično iskustvo u ovoj oblasti i nude im se sve industrijske prednosti koje su doneli veliki proizvodni kapaciteti i masivna državna finansijska podrška, kineska industrija železnice velike brzine ima konkurentsku prednost u odnosu na kolege. To je postao ključni element partijskog projekta 'Jedan pojas, jedan put'.

Dok su strane kompanije jednom sanjale o učešću na ogromnom tržištu brzih pruga u Kini, otkrile su da ne samo da su istisnute sa tog tržišta, već su stvorile i jakog međunarodnog konkurenta. Yoshiyuki Kasai, počasni predsednik Centralne japanske železničke kompanije, rekao je: "Shinkansen [japanski voz brzine metka] je dragulj Japana. Prenos tehnologije Kini bila je velika greška." [41]

KPK i sama priznaje da je uspeh Kine u železnicama velike brzine postignut stajanjem na ramenima divova. Zaista, njena svrha je od početka bila da ubije ostale divove. KPK ima isključiv dvostruki cilj: Njen kratkoročni cilj je da iskoristi ekonomska dostignuća kako bi dokazala legitimitet svog režima i ostvarila ekonomski i tehnološki napredak za održavanje i uzbuđivanje nacionalističkih osećaja i propagande. Ali njena dugoročna svrha je da dokaže da je njen komunistički sistem superiorniji nego kapitalistički sistem, pa beskrupulozno krade tehnologiju i koristi snagu cele države da se nadmeće sa slobodnim kapitalističkim preduzećem.

Taktike KPK - obećati pristup tržištu u zamenu za tehnologiju, prisiliti tehnološke prenose, apsorbovati i poboljšati stranu tehnologiju, učiniti da kineske firme vežbaju na domaćem tržištu pre nego što napreduju u svetu i odbacivanje proizvoda na globalnom nivou kako bi potcenili konkurente - dovelo je da su zapadne kompanije i tržišta rada, jako stradali.

2015. godine KPK je predložila desetogodišnji projekat Made in China 2025, predviđajući da će se Kina do 2025. godine iz velike proizvodne zemlje pretvoriti u proizvodnu silu i da će do 2035., prerađivačka industrija zemlje nadmašiti industrijski napredne zemlje poput Nemačke i Japana. KPK se nada da će do 2049. godine predvoditi inovacije u ključnim proizvodnim sektorima. Koristeći tako uzvišenu retoriku, KPK je podigla status svog proizvodnog sektora na „temelj nacije“ i „instrumenta pomlađivanja zemlje“.

Proizvodna supersila izgrađena na krađi

Kako je Kina pojačala svoj proizvodni i inovativni potencijal u tako kratkom roku? Koristila je iste stare trikove: Prvo, prisiljavala je kompanije da prenose svoje tehnologije, kao u slučaju brzih pruga; drugo, tražila je da strane kompanije formiraju zajednička ulaganja s kineskim firmama kako bi mogle uzeti tehnologiju stranih kompanija; treće režim je ohrabrio domaće firme da kupe inostrane tehnološke firme, direktno ulažući u početne biznise s ključnim tehnologijama i uspostavljajući inostrane istraživačko-razvojne centre: četvrto, podsticala je vodeće strane naučno istraživačke institute da osnuju centre za istraživanje i razvoj u Kini; peto, koristi ciljanu politiku da dovede strane stručnjake.

Mnogim početnim biznisima u Silikonskoj dolini treba kapital. KPK koristi novac poreznih obveznika kako bi uložila u njih i domogla se novih tehnologija, uključujući raketne motore, senzore za autonomne mornaričke brodove i 3D pisače koji proizvode fleksibilne ekrane koji bi se mogli koristiti u pilotskim kabinama borbenih aviona. [42] Ken Wilcox, predsedavajući emeritus Banke Silikonske doline, rekao je 2017. da su mu u roku od šest meseci pristupila tri različita kineska državna preduzeća oko kupovine tehnologije u njihovo ime. Rekao je: "U sva tri slučaja rekli su da imaju blagoslov Pekinga, mada nisu imali pojma šta žele da kupe. Bilo koju tehnologiju." [43]

2018, Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika objavila je nalaze o istrazi po članu 301. U Nalazu se kaže da Digital Horizon Capital (ranije Danhua Capital) koristi kineski kapital kako bi pomogao KPK da stekne vrhunske tehnologije i intelektualno vlasništvo u Sjedinjenim Državama. [44]

Gornji nalaz je na raspolaganju javnosti. Ubistveno oružje koje Kina koristi da bi realizovala svoj tehnološki skok napred je besramna krađa Zapadne tehnologije. Sposobnost NRK za industrijsku špijunažu daleko nadilazi domet komercijalnih špijuna u prošlosti. Kako bi ukrali tehnologiju i tajne Zapada, režim mobiliše svo raspoloživo osoblje i taktike - uključujući špijunažu, hakere, međunarodne studente, gostujuće naučnike, kineske i tajvanske imigrante koji rade u zapadnim kompanijama i zapadnjake namamljene novčanim interesima.

KPK je oduvek želela američki borbeni avion F-35. 2016. godine, kanadski državljanin iz Kine, Su Bin, osuđen je na četrdeset i šest meseci zatvora zbog pomaganja u krađi planova F-35 i drugih američkih vojnih aviona. Su je sarađivao s dva hakera iz kineske vojske kako bi prodrli u računarske sisteme proizvođača Lockheed Martin i ukrali poslovne tajne. Istražitelji su otkrili da je Suova grupa takođe ukrala podatke o Lockheedovom prikrivenom lovcu F-22 i Boeing strateškom transportnom avionu C-17, kao i 630.000 datoteka iz Boeingovog sistema, što ukupno iznosi oko 65 gigabajta podataka. [45] Kineski prikriveni lovac J-20 pokazan poslednjih godina sada je vrlo sličan američkom F-22, a manji kineski FC-31 je imitacija F-35.

David Smith, stručnjak za meta materijale na Univerzitetu Duke, izumeo je svojevrsni "ogrtač nevidljivosti" s potencijalom da jednog dana zaštiti američke snage. Američka vojska uložila je milione u podršku njegovih istraživanja. 2006. godine kineski student Ruopeng Liu je došao u Sjedinjene Države sa eksplicitnom svrhom studiranja u Smithovoj laboratoriji, postajući štićenik tog naučnika. Zvaničnik kontraobaveštajne službe FBI veruje da je Liu imao specifičnu misiju: dokopati se Smithovog istraživanja. 2007. godine Liu je doveo dvoje bivših kolega, koji su putovali o trošku kineskog režima, u posetu Smithove laboratorije i oni su neko vreme radili na plaštu nevidljivosti. Kasnije je oprema koja se koristila za izradu plašta duplirana u Liujevoj staroj laboratoriji u Kini. [46]

20. decembra 2018. Ministarstvo pravosuđa optužilo je dvojicu kineskih državljana iz kineske hakerske organizacije APT 10, koja ima bliske veze s KPK. Prema optužnici, od 2006 do 2018, APT 10 izveo je obimne hakerske napade, kradući ogromne količine informacija od više od četrdeset pet organizacija, uključujući NASA i Ministarstvo energetike. Ukradeni dokumenti obuhvatali su informacije o lekovima, biotehnologiji, finansijama, proizvodnji, nafti i prirodnom gasu. Direktor FBI Christopher Wray rekao je: "Cilj Kine je, najjednostavnije rečeno, zameniti SAD kao vodeću svetsku supersilu i oni koriste ilegalne metode da bi to postigli. Koriste širok skup netradicionalnih i ilegalnih metoda." [47]

Protiv kineske krađe tehnologije i patenata teško je boriti se i sprečiti. Kathleen Puckett, bivša američka kontra obaveštajna službenica u San Franciscu, rekla je da KPK ulaže sve svoje napore u špijunažu i dobija sve besplatno. [48]

KPK je pokrenula „rat protiv svih“ kako bi opljačkala naprednu tehnologiju Zapada, koristeći patriotizam, rasne osećaje, novac i ugled kako bi pokrenula svoju nezapamćenu groznicu krađe.

Neki brane kinesku krađu intelektualnog vlasništva tvrdeći da takva aktivnost ne može imati velikog uticaja, jer kineske firme ne dobijaju potpunu sliku o načinu na koji se tehnologija koristi i povećava. Ali vrlo je opasno ovako videti kinesku industrijsku špijunažu. Špijunaža u elektronsko doba potpuno se razlikuje od one iz prošlih decenija u kojoj su špijuni mogli da naprave neke fotografije. Špijuni KPK sada kradu čitave baze podataka istraživanja i u mnogim slučajevima prikupljaju ne samo tehnologiju, već i stručnjake. Sa snagom svetske fabrike koju je Kina razvijala decenijama i potencijalom za istraživanje i razvoj koji je akumulirala, režim je zaista spreman i sposoban da izgradi proizvodnu supersilu na osnovu krađe - i na putu je da to i učini.

Program hiljadu talenata: špijunaža i privlačenje talenata

Od kada se Kina otvorila 1970-ih, pa sve do danas, milioni kineskih studenata studirali su u inostranstvu, a mnogi su postali uspešni. KPK nastoji da zaposli i iskoristi te talentovane pojedince, u koje je uložio i obučio Zapad, kako bi direktno Kini povratili tehnološke i ekonomske informacije koje su prigrabili kako bi podržali kampanju Partije za globalnu dominaciju. Sve do nedavnog nestanka, više vladinih biroa NRK upravljalo je programom Hiljade talenata. Pokrenut 2008. godine, program Hiljade talenata tobože se temeljio na zapošljavanju vrhunskih inostranih kineskih talenata da bi se vratili u Kinu na stalne ili kratkoročne pozicije. Ali pravi cilj je bio da se državna industrija dokopa nove tehnologije i intelektualnog vlasništva zapada.

FBI je objavio tajni dokument o programu talenata septembra 2015. Zaključio je da zapošljavanje ciljanih pojedinaca omogućuje Kini da profitira na tri načina: dobijanjem pristupa istraživanju i stručnjacima vrhunske tehnologije, iskorišćavanjem godina naučnog istraživanja tokom boravka u Sjedinjenim Državama, podržanim donacijama SAD i privatnim finansiranjem, kao i ozbiljnim uticajem na američku ekonomiju. [49]

Američki nacionalni instituti za zdravstvo (NIH) zabeležio je u izveštaju 2018. godine da su strani državljani preneli američko intelektualno vlasništvo u svoje zemlje dok su bili na platnom spisku američke vlade. Njihovi postupci nepošteno su imali uticaja na sve američke akademske institucije. [50] M. Roy Wilson, koautor izveštaja i predsedavajući savetodavnog odbora direktora NIH, rekao je da je ključna kvalifikacija za učestvovanje u Programu hiljadu talenata imati pristup vrednom intelektualnom vlasništvu. Rekao je da je problem značajan, a ne slučajan i da je ozbiljnost gubitaka intelektualnog vlasništva nemoguće zanemariti. [51]

Peter Harrell, pomoćni stariji kolega za program energetike, ekonomije i sigurnosti u Centru za novu američku sigurnost, rekao je: „Kina želi pristup celog društva njenim tehnološkim mogućnostima. To uključuje kupovinu inovativnih kompanija preko inostranih ulaganja, zahtevajući od zapadnih firmi da prenesu vrhunske tehnologije u Kinu kao uslov pristupa tržištu, pružajući ogromne državne resurse za finansiranje domaćeg tehnološkog razvoja, finansiranje obuke za vrhunske kineske studente i istraživače u inostranstvu i plaćanje ogromnih premija za privlačenje talenta nazad u Kinu." [52]

Program hiljade talenata kao ciljeve uključivao je gotovo sve kineske studente koji su u Sjedinjene Države došli od 1980-ih i koji imaju pristup korisnim informacijama za industrijski, tehnološki i ekonomski razvoj režima – potencijalno na desetine hiljada ljudi. KPK mobiliše kapacitet cele zemlje i stanovništva za neograničeno ratovanje u zapošljavanju talenata i akumuliranju intelektualnog vlasništva.

Zloban, totalni nacionalni sistem

Osim neprikrivene krađe, državna podrška i subvencije NRK takođe su važno sredstvo da KPK ispuni svoje ambicije. Državna podrška znači da režim može da koristi ogromne sume novca za podršku ključnim industrijama. Efikasno, reč je o korišćenju kineske nacionalne moći za vršenje pritiska na privatne firme Zapada. To predstavlja ogroman, jedinstven izazov za zemlje u kojima su lideri demokratski izabrani i poslovne odluke prepuštaju se samim firmama. Kineske subvencije – na kraju izvađene iz džepa poreznika koji na to nije pristao - znače da kineski proizvođači mogu da ignorišu stvarne troškove poslovanja, što ih čini nezaustavljivim grabljivcima na međunarodnim tržištima.

Industrija solarnih ćelija je klasičan primer subvencija režima KPK. Početkom 2000-ih nijedna kineska firma nije bila među prvih deset proizvođača solarnih panela, ali do 2017. bilo ih je šest, uključujući i dva najveća. Industrija zelene energije snažno je promovisana tokom prvog mandata američkog predsednika Baracka Obame, ali nedugo zatim, desetine proizvođača solarnih panela prijavili su se za bankrot ili su morali da prekinu svoje poslovanje zbog neumoljive konkurencije iz Kine, što je na kraju potkopalo entuzijazam industrije čiste energije. [53] Štetu je napravilo kinesko istovarivanje proizvoda na međunarodno tržište, omogućeno subvencijama režima za domaću solarnu industriju.

U zapadnim zemljama, države takođe finansiraju ključne projekte, uključujući one vrhunskog tehnološkog razvijanja. Na primer, prvi prototip interneta je razvilo Ministarstvo odbrane SAD. Međutim, na zapadu, učestvovanje vlasti na nacionalnom nivou je ograničeno. Jednom kada se tehnologija komercijalizuje, privatne firme mogu da deluju kako hoće. Na primer, NASA je raširila svoje napredne rezultate istraživanja industrije putem svoje tehnologije programa za prenos. Mnogi njeni softverski projekti jednostavno stavljaju svoj izvorni kod na Internet kao otvoreni kod. Suprotno tome, KPK direktno koristi moć države da komercijalizuje tehnologiju, što je ekvivalentno korišćenju "China Inc." da se takmiči sa pojedinačnim zapadnim firmama.

Projekt Made in China 2025 je, naravno, neodvojiv od državnih subvencija i državnog industrijskog planiranja. Ako KPK nastavi svojim trenutnim putem, priča o kompanijama solarnih ploča odigraće se u drugim industrijama, a kineski proizvodi će da postanu ubice zaposlenih. Kroz neograničeni ekonomski i tehnološki rat, KPK je uspešno navela mnoge zapadne firme, uključujući i multinacionalne korporacije, u zamku. Predali su kapital i naprednu tehnologiju, ali nisu mogli pošteno da se takmiče na kineskom tržištu, umesto toga pomogli su da stvore svoje sopstvene državno podržane konkurente. KPK ih je iskoristila kao pione da ostvari svoje ambicije.

d. KPK koristi mase za špijunažu

Za KPK informacije su jednostavno još jedno oružje u arsenalu. Bez obzira na oblast, bilo da se radi o državnom, privatnom preduzeću ili individualnim poduhvatima, svi oblici informacija se smatraju poštenom igrom za ispunjenje strateških ambicija režima. KPK je takođe koristila zakonodavstvo da prisili sve Kineze da učestvuju u neograničenom ratu. Nacionalni obaveštajni zakon Narodne Republike Kine, koji je doneo Stalni odbor Nacionalnog narodnog kongresa, kaže da "nacionalne obaveštajne agencije mogu da zahtevaju od relevantnih agencija, organizacija i građana da pruže potrebnu podršku, pomoć i saradnju." [54] To znači da KPK može da natera bilo kog kineskog državljana da prikuplja podatke i postane špijun.

12. decembra 2018. godine američki odbor senata za pravosuđe održao je saslušanje o netradicionalnim špijunskim aktivnostima KPK. Bill Priestap, pomoćnik direktora kontraobaveštajnog biroa FBI, opisao je pristup KPK: Partija se drži pravila kada je to korisno, dok u drugim slučajevima, pravila zaobilazi ili krši kako bi postigla svoje ciljeve. Kad je to moguće, Partija takođe pokušava da prepravi pravila i preoblikuje svet u skladu sa sopstvenim zahtevima.

John Demers, pomoćnik glavnog tužioca Biroa za nacionalnu sigurnost Ministarstva pravosuđa SAD, svedočio je da je plan KPK Made in China 2025 u osnovi priručnik za krađu. Otkrio je da je od 2011. do 2018. više od 90 posto slučajeva ekonomske špijunaže koji se navodno odnose na neku zemlju ili donose profit i više od dve trećine slučajeva krađe trgovačkih tajni bilo povezano s Kinom. [55]

U prethodnom poglavlju smo govorili o tome kako KPK hakuje kompanije i navodi pojedince da kradu intelektualnu svojinu. Špijunaža KPK je daleko od toga da je ograničena samo na intelektualno vlasništvo.

KPK kontroliše sve velike privatne firme u Kini i koristi ih za međunarodno prikupljanje podataka. Na Twitteru 2018. godine Američki senator Ted Cruz nazvao je Huawei "špijunskom službom Komunističke partije, prekrivenom tankim velom telekomunikacijske kompanije". "Njihove mreže nadzora prostiru se po čitavom globusu, a njegovi klijenti su razbojnički režimi poput Irana, Sirije, Severne Koreje i Kube. Hapšenje izvršnog direktora Huaweija, Wanzhou Menga u Kanadi, ujedno je prilika i izazov ”, napisao je Cruz. [56]

Istraga koju je u januaru 2018. objavio francuski list Le Monde otkrila je da su poverljive informacije iz sedišta Afričke unije (AU) u Etiopiji svake večeri pet godina slane u Šangaj, počevši od januara 2012. godine. KPK je optužena da je organizator hakovanja. Izveštaj australijskog Instituta za stratešku politiku objavljen šest meseci kasnije otkrio je da je Huawei bio ključni dobavljač infrastrukture informacijske i komunikacijske tehnologije u zgradi sedišta AU. [57]

André Ken Jakobsson, postdoktorski saradnik Centra za vojne studije u Kopenhagenu, rekao je: „Ono što zabrinjava je da KPK može da dobije vrlo kritične i osetljive informacije. Oni mogu ući u sistem koji kontroliše celo naše društvo. U budućnosti će sve biti povezano s 5G mrežom. Zabrinuti smo da zemlja koja pruža takvu opremu - Kina, kontroliše prekidač. " [58]

U Kini, KPK koristi kamere, kompjuterske mreže i veštačku inteligenciju opremljenu tehnologijom za prepoznavanje lica da kreira sveprisutnu mrežu nadzora. Ako se ne zaustavi, situacija koja postoji u Kini danas, verojatno će se sutra proširiti celim svetom.

Istovremeno KPK koristi hakere u velikoj meri. Još 1999. godine, hakeri KPK prerušeni u inostranu internet stranicu Falun Gonga napali su američko Ministarstvo prometa. Odeljenje je kontaktiralo internet stranicu kako bi istražilo napad i sledilo trag do hakera iz obaveštajne agencije koju vodi Partija [59]

U junu 2015., hakeri KPK su napali američki Biro za upravljanje osobljem, ukrali podatke i sigurnosne informacije više od 21.5 miliona Amerikanaca. Među pogođenima je bilo 19.7 miliona državnih službenika i 1.8 miliona članova njihovih porodica.

Novembra 2018. Marriott International objavio je da su hakeri ukrali privatne podatke, uključujući podatke o pasošima 500 miliona gostiju, koji datiraju od 2014. Američki državni sekretar Michael Pompeo potvrdio je 12. decembra da je hakovanje izvršila KPK. Marriott je najveći davalac hotelskih usluga američkoj vladi i vojsci.

e. Neograničeno ratovanje preuzima mnoge forme

KPK koristi i mnoge druge metode neograničenog ratovanja. Ispod je navedeno nekoliko glavnih oblasti.

Diplomatsko ratovanje

Tipična diplomatska metoda KPK je zavadi pa vladaj. Kad svet kritikuje KPK zbog kršenja ljudskih prava, zvaničnici režima pozivaju svaku zemlju da pojedinačno i privatno diskutuje o ljudskim pravima; prema tome, takva kritika ne može da ima suzdržavajući efekat. Štaviše, KPK je skoro dezintegrisala međunarodne norme koje štite ljudska prava.

KPK je koristila ovu metodu kako bi izbegla osudu i sankcije neposredno pre nego što je primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju. Čim je primljena, KPK je odmah počela da koristi ekonomska sredstva kako bi namamila razne zemlje i opet upotrebila podeli i vladaj pobedu za postizanje proboja velikih razmera u različitim oblastima.

KPK takođe koristi razbojničke, talačke diplomatije kako bi uhapsila i pretila Kinezima i ne-Kinezima sve dok njeni zahtevi ne budu ispunjeni. Pre nego što je Kina 2002. godine od SAD dobila trajni status normalnih trgovinskih odnosa, režim bi uhapsio disidente pre skoro svakog pregovaračkog zasedanja, a zatim je puštanje disidenata koristio kao pregovarački čip tokom pregovora. Komunistička partija ne mari za živote sopstvenog naroda, ali zna da se zapadnjačka društva brinu za osnovna ljudska prava. Stoga koristi svoje građane kao taoce, stavlja nož kineskom narodu za vrat i koristi ih za pretnju neprijatelju - Sjedinjenim Državama.

Brzim razvojem kineske ekonomije, KPK je postala odvažnija, čak uzimajući strane taoce. Šest nedelja pošto je spomenuti Su Bin uhapšen u Kanadi zbog hakovanja američke vojne baze podataka, kanadski par Kevin i Julia Garratt uhapšeni su u Kini, a KPK ih je optužila za špijunažu.

Posle hapšenja potpredsednika i finansijske direktorke Huaweija, Meng Wanzhoua, u Vancouveru 1. decembra 2018., kinesko Ministarstvo spoljnih poslova podstaklo je niz protesta, pri čemu je kineska ambasada u Kanadi mobilisala veliki broj prokomunističkih inostranih Kineza za akciju. Pored toga, Kina je uhapsila dva državljana Kanade kao odmazdu zbog Menginog hapšenja. [60] Ovo je bilo namenjeno da izvrši direktan pritisak na Kanadu i razdvoji Kanadu i Sjedinjene Države.

Bezakonje je način rada KPK. Svaki stranac u Kini u bilo kom trenutku može postati taoc i biti iskorišćen kao pregovarački čip u političke, ekonomske i diplomatske svrhe. Uz to, kada KPK preti prekomorskim Kinezima, a posebno disidentima, često koristi njihove rođake u Kini kao taoce.

Neograničeno vojno ratovanje

KPK je razvila asimetrično oružje, poput protiv brodskih raketa i raketa protiv vazdušnih nosača. U pogledu konvencionalnog oružja, KPK je pokušala da nadmaši tehnološku nadmoć Sjedinjenih Država tako što je imala veću količinu opreme usmerene na značajne mete. KPK je rasla ekonomski i tehnički, što joj pruža veći operativni prostor za sprovođenje cyber-rata, ratovanja u svemiru i drugih nekonvencionalnih tehnoloških napada vektora protiv Sjedinjenih Država, kako je opisano u poslednjem odeljku.

Kineska armija je javno izjavila da će vođenje vrste rata kakvu priželjkuje "biti na način koji je transnacionalan, u raznim oblastima i koji koristi sva potrebna sredstva". U njihovom idealnom ratu „opipljive nacionalne granice, neopipljivi sajber prostor, međunarodni zakoni, nacionalni zakoni, kodeksi ponašanja i etika za njih nisu obvezujući. … Oni ne preuzimaju odgovornost ni za koga i nisu ograničeni nikakvim pravilima. Svako može biti meta i mogu se koristiti sva sredstva." Autori Neograničenog ratovanja izjavljuju svojim čitaocima: "Jeste li razmatrali da kombinujete bojno polje s ne-bojnim poljem, rat s ne ratom, vojno s nevojnim - konkretno, kombinovati prikrivene avione, krstareće rakete i mrežne ubice, nuklearni rat, finansijsko ratovanje i terorističke napade? Ili, najjednostavnije rečeno, Schwarzkopf [tadašnji glavni zapovednik centralnog zapovedništva SAD] + Soros [levičarski milijarder] + Morris [tvorac računarskog virusa Morris Worm] + bin Laden? Ovo je karta na koju igramo. " [61]

Neograničeno finansijsko ratovanje

KPK je počela promociju sopstvenog sisteme finansijskog plaćanja i korišćenja kineskog juana putem „ekonomske pomoći” i privatnih preduzeća, u pokušaju da izgradi globalnu infrastrukturu. Ona namerava da upotrebit juan da zameni dominaciju američkog dolara u međunarodnom prometu valuta. Prema neograničenoj strategiji finansijskog ratovanja KPK, režim može postići svoje ciljeve jednostavnim štampanjem ogromnih količina novca, uništavajući tako finansijski sistem kad je to potrebno. Trustovi mozgova KPK zagovaraju korišćenje deviznih rezervi kao oružje.

Neograničeno internet ratovanje

Naporima Huawei i ZTE da zauzmu tržište 5G tehnologije, KPK nastoji da dobije dominantnu poziciju u standardima 5G i želi da igra vodeću globalnu ulogu u novoj tehnologiji. Bivši šef Federalnih rezervi u Dallasu je rekao: "Kad bi Kina pobedila u trci, oni bi uspostavili protokole za internet, baš kao što je engleski zamenio nemački kao jezik nauke i postao jezik za sve ključne aktivnosti globalnih razmera.” [62]

Trenutno, s nadolazećim uvođenjem 5G tehnologije, Internet se suočava s novim ciklusom evolucije. Kombinacijom 5G i veštačke inteligencije kontrola interneta nad fizičkim svetom dramatično se proširuje i pravila celog sveta se menjaju. Ako KPK dominira 5G, moći će da deluje nesmetano.

Pored toga, jednom kada se spoljne propagandne operacije KPK uspešno integrišu s 5G pod kontrolom Kine, njeni napori mekog ispiranja mozgova uveliko će premašiti trenutni obim i uticaj.

Neograničeni rat narkoticima

Na sastanku američkog kabineta održanom 16. avgusta 2018. predsednik Donald Trump je rekao da je širenje opijata, a posebno droge sintetičkog fentanila iz Kine "skoro oblik ratovanja". [63] 2017. godine više od sedamdeset hiljada ljudi je umrlo od predoziranja drogom u Sjedinjenim Državama, od čega se više od 40 posto odnosilo na sintetičke opijate (uglavnom fentanil i slično tome). Ove droge se uglavnom proizvode u Kini, a potom ulaze u Sjedinjene Države preko američke poštanske službe ili se krijumčare preko američko-meksičke granice. [64]

Markos Kounalakis, stariji istraživač na Srednjoevropskom univerzitetu i gostujući naučnik na Institutu Hoover Stanfordskog univerziteta, novembra 2017. napisao je da se fentanil "koristi kao oružje u kineskom opijumskom ratu protiv Amerike u 21. veku". Kounalakis je trgovinu fentanilom naveo kao primer KPK strategije: KPK vidi stvarnu vrednost ove hemikalije kao „profitabilan izvoz opijata koji takođe uništava američke zajednice i menja američki politički krajolik“. [180]

Neograničeno populacijsko ratovanje

Jula 2018. Kineska porodica na putu u Švedsku je napravila scenu u švedskom hotelu, lažno tvrdeći je da ih je policija zlostavljala. Nakon preterivanja kineske ambasade i medija, Kinezi su počeli da bojkotuju švedske firme Ikea i H&M. [66] Švedska TV stanica SVT emitirala je satirični segment incidenta u svojoj humorističkoj emisiji, što je nadalje pogoršalo situaciju. Desetine hiljada kineskih korisnika interneta preplavili su web stranice švedske ambasade, TV voditelja Jespera Rönndahla i Facebook stranicu TV stanice. [67]

Nakon šezdeset godina uništavanja tradicionalne kulture i njene zamene kulturom Komunističke partije, KPK je u stanju da prisili milione Kineza i da ih pretvori u masovnu vojsku. Pre devedesete godišnjice Narodne oslobodilačke vojske 2017. godine, KPK je osmislila softver koji može da doda uniformu kineske armije na fotografiju osobe. U samo nekoliko dana, aplikacija je imala više od milijardu poseta.

KPK može da iskoristi nacionalizam da kontroliše javnost jer je potisnula informacije o stvarnoj istoriji Partije, ostavljajući ljude da ne znaju za njene zločine. Konkretno, ljudi ne poznaju KPK istoriju ubistva. Dakle, generacije Kineza koje su odrasle u kulturi Partije nose kulturu Partije sa sobom. Kada putuju u inostranstvo kako bi zaradili za život i izvoze kulturu Partije u inostranstvo i postaju deo ogromne prekomorske vojske režima. To je ojačalo sposobnost KPK da kontroliše tu vojsku u slobodnom svetu i koristi je za subverziju. Kad bi buknuo rat, ova vrsta masovnog populacijskog rata mogla bi imati ozbiljne posledice.

Neograničeno kulturno ratovanje

KPK već dugi niz godina prodaje kulturu Partije i njene vrednosti pod etiketom kineske tradicionalne kulture i običaja. Ljudi širom sveta imaju snažan interes za dugu istoriju Kine i bogatu kulturu, ali njihovo razumevanje je vrlo ograničeno. KPK to dobro zna i u potpunosti to iskorišćava. Usvajajući neke površne oblike tradicionalne kulture, KPK se prerušila u čuvara i istinskog predstavnika kineske kulture, prouzrokujući da ljudima iz drugih zemalja bude izuzetno teško da vide kroz prevaru.

Ostali oblici neograničenog ratovanja

Kineski komunistički režim objavio je Asimetrični hibridni rat protiv SAD i njenih zapadnih saveznika pokretanjem svog nacionalnog programa 863, 1986. godine. Krajnji cilj ovog rata je prestići SAD na ekonomskom i vojnom planu i tako zameniti SAD u ulozi svetskog lidera. To je rat koji počiva na obmani i potpunom nepoštovanju bilo kakvih pravila, a strategije u pozadini su deo programa neograničenog ratovanja.[68]

Tokom pokreta 4. juna 1989. godine, KPK je naredila vojnicima i policiji da se preruše u pekinške civile i stvaraju pobune kako bi to vojska iskoristila kao izgovor za masovno ubijanje, što je nazvala "suzbijanje pobune." Tokom ranih godina kampanje progona Falun Gonga, KPK je osmislila incident „samo zapaljivanja“ kako bi opravdala nastupanje eskalacije progona koji je usledio. Tokom hongkongškog pokreta Okupiraj centar ljubavlju i mirom, KPK je prevozila ljude iz Shenzhena kako bi podstakli nasilje u Hong Kongu, efikasno prisiljavajući policijske akcije da eskaliraju u nasilje.

U očima KPK, ubistva i napadi su uobičajene metode, a Partija bi ubuduće mogla da koristi bilo koja sredstva - trovanje, napade, eksplozije, sabotaže elektroenergetskih mreža ili transportnih postrojenja i tako dalje - da stvori haos i sukob na Zapadu.

Jezgra neograničenog ratovanja je uništavanje ljudskog morala i mobilisanje zlih ljudi da unište čovečanstvo korak po korak. KPK je jako vešta u mamljenju ljudi da idu protiv moralnosti i sopstvene savesti, a oni koji to čine često postaju na kraju pasivni, suočeni sa KPK zlostavljanjem, ili čak postanu aktivni učesnici u tome. Zbog toga, za uticajne ličnosti na političkom, ekonomskom, vojnom, medijskom, kulturnom, tehnološkom, obrazovnom i drugim poljima, KPK koristi sva sredstva da otkrije njihove slabosti - bilo da su to njihovi interesi ili želje - i koristi ih kako bi prisilila ljude da voljno sarađuju sa Partijom. Kad to ne uspeva, KPK koristi pretnje i zastrašivanje kako bi iskoristila njihove strahove ili pogreške, efikasno ih ucenjujući da pomognu Partiji. U nekim slučajevima, KPK je čak nudila organe za transplantaciju dobijene ubijanjem kako bi kupila uticajne ličnosti kojima je potrebna transplantacija.

Resursi koje KPK može da donese da bi mogla da se infiltrira u druge zemlje ne mogu se ni zamisliti, a trenutno otkrivene činjenice samo su vrh ledenog brega. Ljudi u svim slojevima života, a posebno u politici i biznisu, postali su pioni KPK u njenoj neograničenoj ratnoj kampanji. Skoro sve zemlje sveta počele su da osećaju globalne ambicije KPK i njezina zla, neograničena sredstva.

4. 'Kineski model' i njegov destruktivni efekt

U poslednjoj deceniji ili više, glasnogovornici Partije, kao i neki poznati zapadni akademici i novinari, svim srcem promovišu koncept „kineskog modela“, ili slične termine poput „Kineski način“, „Kinesko čudo“, ili „pekinški konsenzus“. Tzv. kineski model odnosi se na kombinaciju političkog totalitarizma KPK i lažnog kapitalizma da bi se postigla „društvena stabilnost“ i brz ekonomski razvoj. Zapravo, suština „kineskog modela“ je „KPK model“ – politička gnusoba, nikad pre viđena u ljudskoj istoriji.

Propaganda usmerena na podršku legitimitetu komunističkog „Kineskog puta“ generalno reklamira tzv. uspeh KPK u četiri kategorije: ekonomski razvoj, društvena stabilnost, javno mnjenje i međunarodno priznanje.

Međutim, sva četiri argumenta su neodrživa za one koji gledaju na stvari bistrog uma. Visoka stopa ekonomskog razvoja ne može da sakrije uvrnut, često zao, oblik ekonomskog razvoja koji je KPK preuzeo.

Tzv. ekonomsko čudo režima je zapravo rezultat energije kineskog naroda nakon godina represije i parcijalnog povratka normalnim tržišnim uslovima tokom otvaranja i reforme. Takav rast je postignut gaženjem ljudskih prava, krađom intelektualne svojine, preteranim korišćenjem prirodnih resursa i uništavanjem životne sredine. Takav rast nije ni etički niti je održiv. U kineskoj ekonomiji postoje brojni strukturni problemi, a nijedan od njih se ne može rešiti u ovakvom političkom uređenju. Kad ti problemi budu dospeli do kritične tačke, oni će doneti katastrofu kineskom narodu i ostatku sveta.

Svi argumenti KPK su bezvredni, ali oni o društvenoj stabilnosti i javnom mnjenju su nečuveni. Kineski komunistički režim ima kontrolu nad svim oružanim snagama u Kini i održava stabilnost gvozdenom pesnicom. Tako Partija može da stvori „stabilnost“ na duže. KPK monopolizuje sve medije unutar Kine i suzbija glasove protivljenja već u začetku. U današnjem svetu, kad je moral generalno opao, nije teško pronaći korisne idiote u međunarodnoj zajednici i navesti ih da se ponašaju kao prijatelji Kine, koji veličaju KPK. Očigledno je da tzv. dostignuća kineskog modela ne mogu da sakriju grozne zločine koje je režim počinio.

Priroda KPK znači da će se uvek postavljati protiv tradicionalne kulture, morala i univerzalnih vrednosti. Današnja KPK je svetska osovina zla i neprijatelj čovečanstva. Ako se svet ne bude probudio i preduzeo radnje protiv režima, to će doneti katastrofu svetu zbog sledećih razloga.

Kina ima ogromnu teritoriju i veće stanovništvo od bilo koje države na Zemlji. Postala je druga najveća svetska ekonomija i od 2010. godine druga najveća vojna sila. Nijedna tiranska sila u istoriji nije imala takvu ekonomsku i vojnu moć. Partija je apsorbovala najgroznije i najdeformisanije elemente modernih totalitarnih režima i drevne kineske taktike, pa zato nikada ne igra po pravilima. Njene su strategije duboke i nemilosrdne, često nadilaze maštu i razumevanje lidera i stratega drugih zemalja. Kidnapovanjem 1,3 milijarde Kineza, KPK je predstavila svetu ogromno i jako željeno tržište, privlačeći strani kapital, poslovne ljude i političare. Ona ih je navela da zatvore oči na kršenja ljudskih prava i zlo, a u nekim slučajevima ih čak navede da sarađuju s KPK u njenim zločinima.

KPK je ubila osamdeset miliona Kineza. U novije vreme, počinila je bezbroj zločina nad Falun Gong praktikantima, hrišćanima, Tibetancima, Ujgurima, disidentima i onima na nižoj lestvici društva. Jednom kad se režim sruši, biće priveden pravdi i kažnjen za sve svoje zločine. Da bi izbegla ovu sudbinu, KPK bira da ide rđavim putem totalitarizma i uvećane represije, odbijajući da istupi sa svetske scene. Kao višestruki prestupnik, KPK žuri da pobegne i neće oklevati da počini još groznih zločina da bi zaštitila sebe.

Komunistička partija Kine je glavni zastupnik komunističke aveti u ljudskom domenu. Osuđena na eliminaciju, njeno postojanje je oduvek bilo popraćeno snažnim osećajem krize i straha. Vođena ovim osećajem stalne krize, KPK pribegava svim sredstvima potrebnim u kritičnim trenucima, preduzimajući ekstremne mere da nastavi opstati. Pogonjena tim osećajem krize, KPK smatra SAD, čija je uloga da održi međunarodni poredak, za svog prvog neprijatelja i potajno jača sebe u pokušaju da zameni SAD i dominira svetom.

Istovremeno, KPK koristi širok spektar načina da izveze KPK model i ideologiju Komunističke partije, trujući svet. Pojas i put i slični projekti pokazuju geopolitičke ambicije Partije. Ono što još više zastrašuje je što se KPK sa posvećenjem, odlučnošću i neprekidnim naporima, priprema za konačnu bitku protiv SAD.

Sve ambicije KPK – kojima ona teži mekom moći, tvrdom i oštrom snagom - zasnivaju se na potpunom nepoštovanju morala i usmerene su na to da posluže njenoj još većoj ambiciji uništavanja tradicionalnog morala i univerzalnih vrednosti. Cilj KPK je utemeljiti se kao carstvo zla i vladar sveta. Njen cilj je da uvede u svet totalitarno ugnjetavanje - globalnu policijsku državu koju karakterišu ispiranje mozga, kontrola uma, masovni nadzor, uklanjanje privatnog vlasništva, službeni ateizam, uklanjanje religije i tradicionalne kulture, neograničene telesne želje, korupcija i moralna degeneracija. Njen cilj je da povuče svet u siromaštvo i metež, pretvori ljude u zveri i pošalje čovečanstvo u ponor moralne degradacije. Sve je to put koji je komunistička avet aranžirala u svom pokušaju da uništi čovečanstvo.

KPK je jedinstven politički režim, mehanizam i društvena pojava. Njen cilj je da uništi tradicionalnu kulturu i univerzalne vrednosti koje je božansko ostavilo čovečanstvu. Ako ortodoksni moral koji je pomagao ljudskoj vrsti da opstane bude zaista uništen, rezultat će biti uništenje celokupne ljudske rase. Stoga, pored njenih vojnih, ekonomskih, naučnih i tehnoloških poduhvata, KPK se takođe trudi da nametne drugim zemljama svoju ideologiju ateizma i izopačenih pogleda na dobro i zlo. KPK koristi obilje metoda da potkupi političke i medijske ličnosti širom sveta, da bi utisnula svoju partijsku kulturu u te zemlje. Njen konačni cilj je da ti pojedinci utiču na glavni tok društva i pomogne da svi budu povučeni na dole zajedno sa KPK. Ovo je pravi cilj svetske promocije tzv. kineskog modela.

5. Naučene lekcije i izlaz

a. Politika popuštanja je bila velika greška

U novembru 2018, u članku „Kako je Zapad pogrešno shvatio Kinu“, magazin Economist raspravlja o politici koju je Zapad usvojio naspram Kine – njihovom kockanju da će na taj način Kina poći putem demokratije i tržišne ekonomije. Zaključuje se da je Zapad izgubio ovakvim kockanjem: Kina pod KPK nije tržišna ekonomija, niti će to ikada biti ako ovako dalje nastavi. Naprotiv, KPK tretira preduzeća kao produženu ruku vlasti i kontroliše ih. Koristi svoj monopol nad moći da oblikuje globalnu ekonomiju, koristi novac da manipuliše trgovinskim partnerima i kažnjava pojedince i grupe s kojima se ne slaže. [69]

Ambiciozna i spremna za potvrđivanje svoje globalne hegemonije, KPK predstavlja ozbiljnu pretnju za svet. Nažalost, do danas mnoge zemlje, vlade i političke ličnosti još uvek žele da se sprijatelje s KPK, nesvesni opasnosti. Veza je ilustrovana kineskom izrekom: "Ako uzgajate mladunca tigra, na kraju će izrasti da vas proždere."

Bez pomoći razvijenih zapadnih zemalja i potpore toliko multinacionalnih korporacija, tehnoloških divova i velikih finansijskih institucija, KPK ne bi mogla da se razvije iz slabe ekonomije s režimom na ivici propasti u nesalomljivu osu zla u kratkom rasponu od samo nekoliko decenija.

Michael Pillsbury, stručnjak za nacionalnu sigurnost, tvrdio je da je Zapad celo vreme imao nerealna očekivanja od KPK, poput vere da će Kina neizbežno postati demokratskija, da čezne za kapitalističkim društvom američkog stila, da će se neminovno integrisati u međunarodni društveni poredak, da će razmene SAD-Kine dovesti do pune saradnje ili da su sokolski elementi u KPK bili slabi i tako dalje. U svojoj knjizi iz 2015. godine snažno bodri američku vladu da se brzo suoči sa stvarnošću i usvoji protivmere protiv KPK, kako ne bi omogućila da KPK pobedi. [70]

Bivši strateg Bele kuće, Steve Bannon, takođe upozorava: „Kinesko rukovodstvo nikada nije imalo nameru da se priključi posleratnom liberalnom međunarodnom poretku, zasnovanom na pravilima. Oni su imali svoj plan i vrlo su rigorozno sprovodili taj plan. [71] Ovo je plan da KPK iskoristi svoju državnu moć radi kontrole ključnih globalnih industrija i postigne globalnu hegemoniju u tehnologiji i finansijama, ne mareći za preovlađujuća globalna pravila ponašanja.

b. Zašto je Zapad pogrešno shvatio Kinu?

Zapad je Kinu pogrešno shvatio iz mnogo razloga: ranije pomenuti složeni aranžmani komunističke aveti, dvoličnost i kameleonska priroda KPK i poteškoće koje slobodna društva imaju u razlikovanju KPK od Kine. Osim toga, Zapad je pogrešno shvatio Kinu zbog stremljenja kratkoročnim dobicima, bilo pojedinaca, kompanija ili čitavih nacija. Ovo je pružilo još jednu priliku da KPK može da se okoristi.

Moralno korumpirana KPK cilja na nedostatke moralnosti ljudi slobodnih društava, ljudi čije stremljenje za kratkoročnim profitom omogućuje KPK da se infiltrira i korumpira same temelje ovih društava. Zakoni koje su Sjedinjene Države usvojile u vezi KPK uglavnom se zasnivaju na razmatranjima kratkoročnog dobitka umesto na najosnovnijim, dugoročnim interesima Amerike - poput duha na kojem je osnovana ta zemlja.

Slava i autoritet čovečanstva dolaze iz božanskog i određeni su moralnim nivoom čoveka. Prosperitet i snaga date etničkoj grupi ili naciji takođe zavise od njenog nivoa morala. Koristeći se običnim sredstvima, ljudi nisu u stanju da odbace aranžmane komunističke aveti. Sledeći tu logiku, gde je Zapad pogrešio postaje jasno - bez obzira na ljudske metode koje se primenjuju, na kraju one ne mogu da uspeju da nadvladaju sile zla.

Mnoge vlade, velike firme i poslovni ljudi mogu privremeno naoko dobiti koristi od KPK u zamenu za žrtvu svojih moralnih načela. Ali na kraju će izgubiti više nego što dobiju. Takve loše stečene, površne koristi sve su otrovne.

KPK nije politička stranka ili režim u normalnom smislu. Ne predstavlja kineski narod. Ona predstavlja avet komunizma. Sarađivati s KPK znači sarađivati s đavolom. Biti prijateljski s KPK znači zadovoljiti đavola, pomagati mu i igrati ulogu u guranju čovečanstva ka uništenju. Suprotno tome, odupreti se KPK znači uključiti se u bitku između dobra i zla. To nije jednostavna stvar zemalja koje se bore zbog nacionalnih interesa. To je bitka za budućnost čovečanstva.

c. Gdje je izlaz?

Danas su Kina i svet na raskrsnici. Za kineski narod, od Komunističke partije Kine koja duguje bezbroj dugova u krvi, ne može se očekivati da će sprovesti prave reforme. Kina će biti slobodna samo kad Komunistička partija ode u istoriju.

Za ljude širom sveta, Kina je poznata kao zemlja drevne civilizacije koju karakterišu ljubaznost i pravednost. Bez Komunističke partije, Kina će ponovno postati normalan član civilizovanog sveta – nacija čiji će ljudski i prirodni resursi, raznolike drevne tradicije i kulturna baština biti deo bogatstva čovečanstva.

Napredujući u vreme velikih poteškoća, sve više i više Kineza shvata zlu prirodu KPK. Objavljivanjem Devet komentara o Komunističkoj partiji novembra 2004. godine, sve veći broj ljudi počeo je ponovo da stiče svoju moralnu hrabrost i doneo odluku da se ogradi od komunističke aveti. Više od 350 miliona Kineza odreklo se KPK i njenih organizacija. Ako slobodan svet može da podrži trend odricanja od KPK i prekine sve veze s aveti, KPK neće moći nastaviti da deluje kao sad.

Na izgled neuništivi Sovjetski Savez raspao se preko noći. Iako KPK globalno pokazuje svoje zube, njeno raspadanje moglo bi se dogoditi jednako brzo kad svet prepozna njenu zlu prirodu i napravi ispravan izbor.

Uspon KPK uglavnom je posledica moralne korupcije i zaslepljenja ljudi stremljenjem postojećim interesima. Da bismo izbegli ovu sudbinu, moramo skupiti svoju moralnu hrabrost, oživeti tradicionalne vrednosti i čvrsto verovati u božansko.

Za poraz KPK, osloniti se jednostavno na obična svetovna sredstva nikada neće biti dovoljno. Komunistička avet ima veću moć od ljudi i to je osnovni uzrok kontinuirane ekspanzije KPK. Međutim, zlo se nikada ne može nadmetati s božanskim. Sve dok ljudi mogu stajati uz božansko i pridržavati se božanske volje, biće blagoslovljeni i nadvladati paklene aranžmane aveti.

KPK je neprijatelj celog čovečanstva. Odupreti se ambicijama KPK je isto što i spasiti ljudsku civilizaciju i budućnost. Sudbina KPK je da bude eliminisana; na taj način, odbaciti KPK znači izbeći da se sa njom podeli sudbina – i pomogne da se spasi samo čovečanstvo.

ZAKLJUČAK: KAKO AVET KOMUNIZMA VLADA NAŠIM SVETOM

Čovečanstvo je u dugom toku istorije svedočilo obilju sjaja i slave, ali je takođe izdržalo bezbroj epizoda tragedije i katastrofe. Gledajući unazad, nalazimo da moralna ispravnost utiče na čisto upravljanje, ekonomsku snagu, kulturni sjaj i nacionalni prosperitet; moralna degeneracija predskazuje pad nacija i istrebljenje čitavih civilizacija.

Mada današnje čovečanstvo dostiže zenit materijalnog bogatstva, ono se suočava s nezapamćenim izazovima koje su posledica komunističkog pustošenja. Krajnji cilj komunizma nije uspostavljanje raja na Zemlji već uništenje čovečanstva. U pozadini prirode komunizma se nalazi zla avet sazdana od mržnje, degeneracije i drugih elementarnih sila univerzuma. Podstaknuta mržnjom je masakrirala više od 100 miliona ljudi, uništila hiljadama godina gajenu izvrsnost ljudske civilizacije i iskvarila njihov moral.

Avet komunizma je sačinila aranžmane za Istok i Zapad primenivši različite strategije u različitim zemljama. Na Istoku je brutalno masakrirala prisilivši ljude da veruju u ateizam. Na Zapadu je komunizam krenuo zaobilaznim putem, infiltrirajući se u društvo, obmanjujući ljude kako bi se ovi odrekli vere i tradicionalnih moralnih vrednosti.

Uz pomoć komunističkih režima i organizacija, saputnika, pomagača i drugih agenata, komunizam je koncentrisao negativne elemente prisutne u ljudskom svetu ne bi li prikupio znatnu moć. S tom moći je potkopao društvo uspostavivši kontrolu u svim njegovim oblastima, poput ekonomije, prava, obrazovanja, medija, umetnosti i kulture. Današnje čovečanstvo je u ozbiljnoj opasnosti.

Lako ćemo spoznati uzroke komunističkog trijumfa osvrnemo li se na poslednja dva veka društvenog razvoja. Ljudi odbacuju božansku milost kad dopuste širenje ateizma, predaju se zlu i prepuste materijalnim užicima koji su posledica tehnološkog napretka. Poprilično udaljeno od božanske tradicije, čovečanstvo lako biva zavarano njegovim bezbrojnim ideološkim permutacijama, poput socijalizma, liberalizma i progresivizma.

Tradicionalna kultura garantuje očuvanje ljudskog morala i dobijanje spasenja u poslednjim trenucima finalne epohe. Veza između čoveka i Boga se raskida s opustošenom tradicionalnom kulturom i odbačenim osnovnim moralnim istinama. Čovek postaje nesposoban da razume božanska uputstva, dok zlo uveliko vlada praveći haos u ljudskoj dimenziji. Kad ljudski moral padne ispod osnovnog standarda predviđenog za ljudska bića, bogovi će biti prisiljeni nevoljko da napuste čovečanstvo. Đavo tada vodi čoveka u ponor prokletstva.

Okolnosti će se sigurno preokrenuti kad stvari dostignu krajnju tačku. Nepromenjivo načelo u ljudskoj dimenziji glasi da zlo nikada ne može pobediti pravednost. Trenutna pobeda komunizma je privremena pojava koju prouzrokuje đavo zastrašujući ljude svojom iluzornom snagom i podmuklim iskušenjima. Čovek, iako nesavršen, gaji u svojoj prirodi dobrotu, vrlinu i moralnu hrabrost, negovanu i prenošenu hiljadama godina. U tome leži njegova nada.

Svetski događaji se raspliću neverovatnim tempom. Ispravnost se uzdiže i svi ljude se bude.

Milioni Kineza pružaju miroljubiv otpor tiranskoj vladavini Komunističke partije Kine dok ustrajavaju u svojoj veri i moralnosti. Inspirisani knjigom Devet komentara o komunističkoj partiji, više od 300 miliona Kineza se hrabro odriče veza s Partijom i sestrinskih organizacija činom „tui danga“ ili „napuštanja Partije.“ Srca i umovi sve brojnijih ljudi odlučuju da se oslobode komunističkih okova. Dezintegracija komunističke partije je već u toku.

Kraj komunističke partije je božanski aranžman. Budu li kineski lideri odlučili istu da razmontiraju, omogućiće im se svi uslovi za bezbolnu tranziciju. Bogovi će im u budućnosti podariti istinski autoritet. S druge strane, nastave li tvrdoglavo da odbijaju da učiniti takav korak, sudbina Partije će postati i njihova sudbina u katastrofičnom finalnom sunovratu komunističke partije.

Svet doživljava povratak tradicionalne kulture i morala usklađen s univerzalnim principima istinitosti, dobrodušnosti i tolerancije. Ovu renesansu predvodi Shen Yun Performing Arts tokom turneje na pet kontinenata. Koristeći medij klasičnog kineskog plesa, Shen Yun nudi te vrednosti gledaocima širom sveta.

Zapad počinje da prepoznaje komunističku infiltraciju i subverziju tradicionalne kulture koja se odvija poslednjih sto godina. Čišćenje komunističkih elemenata i iskrivljene moderne kulture je već započelo u oblasti zakonodavstva i upravljanja, obrazovanja, diplomatskih odnosa itd. Države su sada budnije i opreznije u kontaktu s komunističkim režimima i njihovim pristalicama, uveliko zaustavljajući uticaj komunizma na globalnoj sceni.

Komunizam nije neprijatelj koji se može poraziti vojnom silom. Prvo se moramo pročistiti iznutra kako bi se oslobodili njenog stiska. Li Hongzhi, osnivač Falun Dafa, u članku „Umiri spoljašnje kultivacijom unutrašnjeg“, navodi sledeće:

„Ako ljudi ne cene vrlinu, svet će biti u velikom haosu i van kontrole; svi će jedni drugima postati neprijatelji i živeće bez sreće. Živeći bez sreće, oni se neće bojati smrti. Lao Zi je rekao: "Ako se stanovništvo ne boji smrti, čemu koristi pretiti im smrću?" Ovo je velika, predstojeća opasnost. Miran svet je ono čemu se ljudi nadaju. Ako se zbog ovoga, da bi se osigurala stabilnost, proizvede prevelik broj zakona, krajnji ishod će biti suprotan. Da bi se ovaj problem rešio, širom sveta treba kultivisati vrlinu – samo ovako se problem može temeljno rešiti. Ako su državnici nesebični, država neće biti korumpirana. Ako stanovništvo ceni samokultivaciju i negovanje vrlina i ako se i oni na položajima i građani obuzdavaju u svojim umovima, cela nacija će biti stabilna i imaće podršku naroda. Čvrsta i stabilna, nacija će prirodno zastrašivati strane neprijatelje i tako će mir zavladati pod Nebom. Ovo je posao mudraca.“

Milosrdni Tvorac je oduvek pazio na čovečanstvo. Katastrofe slede kad čovek izneveri božansko, a čovečanstvo se može spasiti jedino povratkom bogomdanom nasleđu. Ostanemo li nedirnuti i progledamo li kroz fasadu, sačuvamo srce istinskog saosećanja, pratimo od Boga određen standard za ljudska bića, obnovimo tradicionalne vrednosti i vratimo se tradicionalnoj kulturi, bogovi će izbaviti čoveka od zla. Pokušaji komunističke aveti da iskvari i uništi čovečanstvo će završiti neuspehom.

Trebali bi da osećamo zahvalnost prema božanskom. Bogovi su nam podarili načine oslobođenja od zamki zla, popločavajući nam put povratka ka tradiciji i božanskom. Hoće li današnje čovečanstvo kročiti tim putem je izbor ponuđen svakom pojedincu ponaosob.

Reference

[1] Zhao Kejin, “The Road of Peaceful Development: A Paradigmatic Breakthrough,” People.cn, Nov. 11, 2009, http://theory.people.com.cn/GB/10355796.html. [趙可金：〈和平發展道路：模式的突破〉，《人民網》] [In Chinese]

[2] PLA National Defense University et al., Silent Contest, 2013 June, https://www.youtube.com/watch?v=iUjkSJxJDcw&t=2190s. [國防大學等：《較量無聲》] [In Chinese]

[3] “Testimony of Arthur Waldron,” in “U.S.-China Relations: Status of Reforms in China,” Subcommittee on East Asian and Pacific Affairs, Committee on Foreign Relations, United States Senate, April 22, 2004, https://www.foreign.senate.gov/imo/media/doc/WaldronTestimony040422.pdf.

[4] Chris Giles, “China Poised to Pass US as World’s Leading Economic Power This Year,”

Financial Times, April 29, 2014 https://www.ft.com/content/d79ffff8-cfb7-11e3-9b2b-00144feabdc0.

[5] Chen Liangxian and Su Haoyun, “Overseas Ports in Vogue: How Do Chinese Enterprises Choose Strategic Locations?,” The Paper, August 17, 2017, https://www.thepaper.cn/newsDetail_forward_175881. [陳良賢，蘇顥雲：〈海外港口熱：中企如何布局？〉，《澎湃新聞》] [In Chinese]

[6] Derek Watkins, K.K. Rebecca Lai, and Keith Bradsher, “The World, Built by China,” The New York Times, November 18, 2018, https://www.nytimes.com/interactive/2018/11/18/world/asia/world-built-by-china.html.

[7] Andrew Sheng, “A Civilizational Clash With China Comes Closer,” Asia Global Institute, The University of Hong Kong, January 16, 2018, http://www.asiaglobalinstitute.hku.hk/en/civilizational-clash-china-comes-closer/.

[8] Wu Xinbo, “Reflections on the Study of Neighborhood Diplomacy,” World Affairs, 2015 Issue #2, http://www.cas.fudan.edu.cn/picture/2328.pdf. [In Chinese] [吳心伯：〈對周邊外交研究的一些思考〉，《世界知識》]

[9] “Power and Influence: The Hard Edge of China’s Soft Power,” Australian Broadcasting Corporation, June 5, 2017, https://www.abc.net.au/4corners/power-and-influence-promo/8579844.

[10] “Sam Dastyari Resignation: How We Got Here,” Australian Broadcasting Corporation, December 11, 2017, https://www.abc.net.au/news/2017-12-12/sam-dastyari-resignation-how-did-we-get-here/9249380.

[11] “In Depth: How Much Influence Do China’s Donations Have on Australia? Should Political Donations Be Banned?,” SBS News, September 12, 2016, https://www.sbs.com.au/yourlanguage/mandarin/zh-hant/article/2016/09/12/shen-du-zhong-guo-juan-zeng-dui-ao-zhou-ying-xiang-you-duo-da-wai-guo-zheng-zhi?language=zh-hant. [深度：中國捐贈對澳洲影響有多大？外國政治獻金是否該禁？] [In Chinese]

[12] Mareike Ohlberg and Bertram Lang, “How to Counter China’s Global Propaganda Offensive,” The New York Times, September 21, 2016, https://www.nytimes.com/2016/09/22/opinion/how-to-counter-chinas-global-propaganda-offensive.html?_ga=2.63090735.1831033231.1544154630-97544283.1541907311.

[13] Jonathan Pearlman, “US Alarm over Aussie Port Deal With China Firm,” The Strait Times, November 19, 2015, https://www.straitstimes.com/asia/australianz/us-alarm-over-aussie-port-deal-with-china-firm.

[14] Tara Francis Chan, “Rejected Three Times Due to Fear of Beijing, Controversial Book on China’s Secret Influence Will Finally Be Published,” Business Insider, February 5, 2018, https://www.businessinsider.com/australian-book-on-chinas-influence-gets-publisher-2018-2.

[15] Christopher Walker and Jessica Ludwig, “From ‘Soft Power’ to ‘Sharp Power’: Rising Authoritarian Influence in the Democratic World,” in Sharp Power: Rising Authoritarian Influence (Washington, D.C.: National Endowment for Democracy, 2017), 20, https://www.ned.org/wp-content/uploads/2017/12/Sharp-Power-Rising-Authoritarian-Influence-Full-Report.pdf.

[16] 2017 Foreign Policy White Paper, Australian Government, 2017, https://www.fpwhitepaper.gov.au/foreign-policy-white-paper/overview.

[17] Caitlyn Gribbin, “Malcolm Turnbull Declares He Will ‘Stand Up’ for Australia in Response to China’s Criticism,” Australian Broadcasting Corporation, December 8, 2017, https://www.abc.net.au/news/2017-12-09/malcolm-turnbull-says-he-will-stand-up-for-australia/9243274.

[18] Chen Yonglin, [陳用林] “Chen Yonglin: Australia Is Becoming China’s Backyard?,” The Epoch Times, September 2, 2016, http://www.epochtimes.com/gb/16/9/2/n8261061.htm. [陳用林：〈陳用林：澳大利亞正在淪為中國的後院〉，《大紀元新聞網》] [In Chinese]

[19] Clive Hamilton. Silent Invasion: China’s influence in Australia (Melbourne: Hardie Grant, 2018), Chapter 1.

[20] Ibid.

[21] Ibid.

[22] Ibid.

[23] Hamilton, Silent Invasion, Chapter 3.

[24] Lin Ping, “Disclosing China’s Sharp Power: Part X, New Zealand,” Radio Free Asia, September 25, 2018, https://www.rfa.org/mandarin/zhuanlan/zhuantixilie/zhongguochujiaoshenxiangshijie/jm-09252018162912.html. [林坪：〈揭祕中國銳實力（十）紐西蘭〉，自由亞洲電台] [In Chinese]

[25] Ibid.

[26] Ibid.

[27] Lin Tinghui, “The Dragon in Strange Waters: China’s Diplomatic Quagmire in the Pacific Islands,” Journal on International Relations Issue #30, July 2010, p. 58, https://diplomacy.nccu.edu.tw/download.php?filename=451_b9915791.pdf&dir=archive&title=File. [林廷輝：〈龍在陌生海域：中國對太平洋島國外交之困境〉，《國際關係學報》，第三十期（2010年7月）] [In Chinese]

[28] John Henderson and Benjamin Reilly, “Dragon in Paradise: China’s Rising Star in Oceania,” The National Interest, no. 72 (Summer 2003): 94–105.

[29] Ben Bohane, “The U.S. Is Losing the Pacific to China,” The Wall Street Journal, June 7, 2017, https://www.wsj.com/articles/the-u-s-is-losing-the-pacific-to-china-1496853380.

[30] Josh Rogin, “Inside China’s ‘Tantrum Diplomacy’ at APEC,” The Washington Post, November 20, 2018, https://www.washingtonpost.com/news/josh-rogin/wp/2018/11/20/inside-chinas-tantrum-diplomacy-at-apec/.

[31] China’s Central Asia Problem, Report No. 244, International Crisis Group (February 27, 2013), https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/central-asia/china-s-central-asia-problem.

[32] Wu Jiao and Zhang Yunbi, “Xi Proposes a ‘New Silk Road’ With Central Asia,” China Daily, September 8, 2013, http://www.chinadaily.com.cn/sunday/2013-09/08/content_16952160.htm.

[33] Raffaello Pantucci and Sarah Lain, “China’s Eurasian Pivot: The Silk Road Economic Belt,” Whitehall Papers 88, no. 1 (May 16, 2017), https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/02681307.2016.1274603.

[34] “China’s Central Asia Problem,” International Crisis Group.

[35] “Kong Quan: China Supports Uzbekistan’s Efforts for National Security,” People.cn, http://world.people.com.cn/GB/8212/14450/46162/3395401.htm. [〈孔泉：中國支持烏茲別克斯坦為國家安全所做努力〉，人民網] [In Chinese]

[36] Benno Zogg, “Turkmenistan Reaches Its Limits with Economic and Security Challenges,” IPI Global Observatory, July 31, 2018, https://theglobalobservatory.org/2018/07/turkmenistan-limits-economic-security-challenges/.

[37] Jakub Jakóbowski and Mariusz Marszewski, “Crisis in Turkmenistan: A test for China’s Policy in the Region,” Center for Eastern Studies (OSW), August 31, 2018, https://www.osw.waw.pl/en/publikacje/osw-commentary/2018-08-31/crisis-turkmenistan-a-test-chinas-policy-region-0.

[38] Eiji Furukawa, “Belt and Road Debt Trap Spreads to Central Asia,” Nikkei Asian Review, August 29, 2018, https://asia.nikkei.com/Spotlight/Belt-and-Road/Belt-and-Road-debt-trap-spreads-to-Central-Asia.

[39] “Tajikistan: Chinese Company Gets Gold Mine in Return for Power Plant,” Eurasianet, April 11, 2018, https://eurasianet.org/tajikistan-chinese-company-gets-gold-mine-in-return-for-power-plant.

[40] Danny Anderson, “Risky Business: A Case Study of PRC Investment in Tajikistan and Kyrgyzstan,” The Jamestown Foundation, China Brief 18, no. 14 (August 10, 2018), https://jamestown.org/program/risky-business-a-case-study-of-prc-investment-in-tajikistan-and-kyrgyzstan/.

[41] Juan Pablo Cardenal and Heriberto Araújo, China’s Silent Army: The Pioneers, Traders, Fixers and Workers Who Are Remaking the World in Beijing’s Image (New York: Crown Publishing Group, 2013), Chapter 2.

[42] Lindsey Kennedy and Nathan Paul Southern, “China Created a New Terrorist Threat by Repressing Secessionist Fervor in Its Western Frontier,” Quartz, May 31, 2017, https://qz.com/993601/china-uyghur-terrorism/.

[43] Xu Jin et al., [徐進等] “Making ‘Strategic Pivots’ for China’s Border Security,” World Affairs 2014 Issue #15, pp. 14–23, http://cssn.cn/jjx/xk/jjx_lljjx/sjjjygjjjx/201411/W020141128513034121053.pdf. [徐進等：〈打造中國周邊安全的「戰略支點」國家〉，《世界知識》，2014年15期，頁14-23][In Chinese]

[44] Therese Delpech, Iran and the Bomb: The Abdication of International Responsibility (New York: Columbia University Press, 2006), 49.

[45] Cardena and Araújo, China’s Silent Army, Epilogue.

[46] Seyed Reza Miraskari et al., “An Analysis of International Outsourcing in Iran-China Trade Relations,” Journal of Money and Economy 8, No 1 (Winter 2013): 110–139, http://jme.mbri.ac.ir/article-1-86-en.pdf.

[47] Scott Harold and Alireza Nader, China and Iran: Economic, Political, and Military Relations (Washington, D.C.: RAND Corporation, 2012), 7, https://www.rand.org/content/dam/rand/pubs/occasional_papers/2012/RAND_OP351.pdf.

[48] “The Commercial Foundation to Bypass the ‘Malacca Dilemma’: How to Ensure the Effective Operation of the China-Myanmar Oil and Gas Pipelines,” The First Finance Daily, July 22, 2013, https://www.yicai.com/news/2877768.html. [〈繞過「馬六甲困局」的商業基礎——如何保證中緬油氣管道有效運營〉，《第一財經日報》] [In Chinese]

[49] Li Chenyang, “China-Myanmar Relations since 1988,” in Harmony and Development: Asean-China Relations, eds. Lim Tin Seng and Lai Hongyi (Singapore: World Scientific Publishing, 2007), 54.

[50] Ibid.

[51] “China’s Myanmar Dilema,” Asia Report No.177 (Brussels: International Crisis Group , 2009), 1, https://d2071andvip0wj.cloudfront.net/177-china-s-myanmar-dilemma.pdf.

[52] “After Two Years of Inactivity, the China-Myanmar Crude Oil Pipeline Is Finally Opened,” BBC Chinese, April 10, 2017, https://www.bbc.com/zhongwen/simp/chinese-news-39559135. [〈閒置兩年後中緬原油管道終於開通〉，《BBC中文網》] [In Chinese]

[53] Zhuang Beining and Che Hongliang, “China-Myanmar Signs the Framework Agreement for the Kyaukpyu Deep-water Port Project,” xinhuanet.com, November 8, 2018, http://www.xinhuanet.com/2018-11/08/c_1123686146.htm. [莊北甯，車宏亮：〈中緬簽署皎漂深水港專案框架協定〉，《新華網》] [In Chinese]

[54] Lu Cheng, “China-Myanmar Economic Corridor: An Emerging Approach to Myanmar’s Development,” Guangming Net, September 17, 2018, http://news.gmw.cn/2018-09/17/content_31210352.htm. [鹿鋮：〈中緬經濟走廊：緬甸發展的新興途徑〉，《光明網》] [In Chinese]

[55] Lin Ping, “Disclosing China’s Sharp Power,” Part XI, European Politics,” Radio Free Asia, https://www.rfa.org/mandarin/zhuanlan/zhuantixilie/zhongguochujiaoshenxiangshijie/yl-11052018102634.html. [林坪：〈揭祕中國銳實力（十一）歐洲政界〉，《自由亞洲電台》] [In Chinese]

[56] Jason Horowitz and Liz Alderman, “Chastised by E.U., a Resentful Greece Embraces China’s Cash and Interests,” The New York Times, August 26, 2017, https://www.nytimes.com/2017/08/26/world/europe/greece-china-piraeus-alexis-tsipras.html.

[57] Ibid.

[58] Jan Velinger, “President’s Spokesman Lashes Out at Culture Minister for Meeting with Dalai Lama,” Radio Praha, October 18, 2016, https://www.radio.cz/en/section/curraffrs/presidents-spokesman-lashes-out-at-culture-minister-for-meeting-with-dalai-lama.

[59] Lin Ping, “Disclosing China’s Sharp Power (Part XI), European Politics,” Radio Free Asia, November 5, 2018, https://www.rfa.org/mandarin/zhuanlan/zhuantixilie/zhongguochujiaoshenxiangshijie/yl-11052018102634.html. [林坪：〈揭祕中國銳實力（十一）歐洲政界〉，《自由亞洲電台》] [In Chinese]

[60] “German Blue Book: China’s Non-Financial Direct Investment in Germany Has Grown Substantially,” sina.com.cn, July 9, 2017, http://mil.news.sina.com.cn/dgby/2018-07-09/doc-ihezpzwt8827910.shtml. [〈德國藍皮書：中國在德國非金融直接投資大幅增長〉，《觀察者網》] [In Chinese]

[61] Chinese Influence and American Interests: Promoting Constructive Vigilance (Stanford, Calif.: Hoover Institution Press, 2018), https://www.hoover.org/sites/default/files/research/docs/chineseinfluence_americaninterests_fullreport_web.pdf, 163.

[62] Philip Oltermann, “Germany’s ‘China City’: How Duisburg Became Xi Jinping’s Gateway to Europe,” The Guardian, August 1, 2018, https://www.theguardian.com/cities/2018/aug/01/germanys-china-city-duisburg-became-xi-jinping-gateway-europe.

[63] “Chirac: A Man Who Loved China,” China Net, March 20, 2007, http://www.china.com.cn/international/txt/2007-03/20/content_18421202.htm. [〈希拉克：熱愛中國的人〉，《中國網》] [In Chinese]

[64] The True Jiang Zemin, Chapter 9, “The War of Greed (Part I),” The Epoch Times, http://www.epochtimes.com/b5/12/6/18/n3615092.htm. [聯合寫作組：《真實的江澤民》，〈第九章貪戰（上）〉，《大紀元新聞網》] [In Chinese]

[65] Nick Timothy, “The Government Is Selling Our National Security to China,” Conservative Home, October 20, 2015, http://www.conservativehome.com/thecolumnists/2015/10/nick-timothy-the-government-is-selling-our-national-security-to-china.html.

[66] Holly Watt, “Hinkley Point: The ‘Dreadful Deal’ behind the World’s Most Expensive Power Plant,” The Guardian, December 21, 2017, https://www.theguardian.com/news/2017/dec/21/hinkley-point-c-dreadful-deal-behind-worlds-most-expensive-power-plant.

[67] Lin Ping [林坪] “Disclosing China’s Sharp Power (Part XII) Economic Infiltration in Europe,” Radio Free Asia, November 12, 2018, https://www.rfa.org/mandarin/zhuanlan/zhuantixilie/zhongguochujiaoshenxiangshijie/yl-11082018122750.html; “Disclosing China’s Sharp Power (Part XIII) The Encroachment of Academic Freedom and Freedom of Speech in Europe,” Radio Free Asia, November 12, 2018, https://www.rfa.org/mandarin/zhuanlan/zhuantixilie/zhongguochujiaoshenxiangshijie/MCIEU-11122018165706.html. [林坪：〈揭祕中國銳實力（十二）在歐洲的經濟滲透〉，《自由亞洲電台》] [〈揭祕中國銳實力（十三）歐洲學術、言論自由〉，《自由亞洲電台》] [In Chinese]

[68] Jack Hazlewood, “China Spends Big on Propaganda in Britain … but Returns Are Low,” Hong Kong Free Press, April 3, 2016, https://www.hongkongfp.com/2016/04/03/china-spends-big-on-propaganda-in-britain-but-returns-are-low/.

[69] Thorsten Benner et al., “Authoritarian Advance: Responding to China’s Growing Political Influence in Europe,” Global Public Policy Institute (GPPI), February 2018, https://www.gppi.net/media/Benner_MERICS_2018_Authoritarian_Advance.pdf.

[70] Christophe Cornevin and Jean Chichizola, “The Revelations of Le Figaro on the Chinese Spy Program That Targets France” [“Les révélations du Figaro sur le programme d’espionnage chinois qui vise la France”], Le Figaro, October 22, 2018, http://www.lefigaro.fr/actualite-france/2018/10/22/01016-20181022ARTFIG00246-les-revelations-du-figaro-sur-le-programme-d-espionnage-chinois-qui-vise-la-france.php. [In French]

[71] “German Spy Agency Warns of Chinese LinkedIn Espionage,” BBC News, December 10, 2017, https://www.bbc.com/news/world-europe-42304297.

[72] Serge Michel and Michel Beuret, China Safari: On the Trail of Beijing’s Expansion in Africa (New York: Nation Books, 2010), 162.

[73] Reuben Brigety, “A Post-American Africa,” Foreign Affairs, August 28, 2018, https://www.foreignaffairs.com/articles/africa/2018-08-28/post-american-africa.

[74] “Not as Bad as They Say” The Economist, October 1, 2011, https://www.economist.com/middle-east-and-africa/2011/10/01/not-as-bad-as-they-say.

[75] Joseph Hammond, “Sudan: China’s Original Foothold in Africa,” The Diplomat, June 14, 2017, https://thediplomat.com/2017/06/sudan-chinas-original-foothold-in-africa/.

[76] Zeng Yong, “A Strategic Analysis of China’s Dealing with the Darfur Crisis,” Arab World Studies, November 2012 Issue #6, http://mideast.shisu.edu.cn/_upload/article/23/47/8ee05ca2405488f615e514184f73/077159aa-8c97-41b8-bcc3-95c22c3ba732.pdf. [曾勇，〈中國處理達爾富爾危機的戰略分析〉，《阿拉伯世界研究》] [In Chinese]

[77] “Beijing Shows Hospitality to the Wanted Sudanese President Bashir,” Radio France Internationale (RFI), June 29, 2011, http://cn.rfi.fr/中國/20110629-北京盛情款待遭通緝的蘇丹總統巴希爾. [〈北京盛情款待遭通緝的蘇丹總統巴希爾〉，《法廣》] [In Chinese]

[78] According to “China’s Path of Peaceful Development” by the Information Office of the State Council, as of 2005, China had waived the debts of forty-four developing countries, totalling about 16.6 billion yuan. http://www.scio.gov.cn/zfbps/ndhf/2005/Document/307900/307900.htm. [In Chinese]

[79] Pan Xiaotao, “Chinese, Get Ready to Give Out More Money,” Apple Daily, August 31, 2018, https://hk.news.appledaily.com/local/daily/article/20180831/20488504. [潘小濤：〈中國人，請準備再大撒幣〉，《蘋果日報》] [In Chinese]

[80] “Ministry of Commerce: 97 Percent of Products in 33 Least-Developed Countries in Africa Enjoy Zero Tariffs,” China News, August 28, 2018, http://www.chinanews.com/gn/2018/08-28/8612256.shtml. [〈商務部：非洲33個最不發達國家97%的產品享受零關稅〉，《中新網》] [In Chinese]

[81] Jia Ao, “China Gives Africa Big Bucks Again and America Gets Alert,” Radio Free Asia, September 3, 2018, https://www.rfa.org/mandarin/yataibaodao/junshiwaijiao/hc-09032018110327.html. [家傲：〈中國再向非洲大撒幣美國警覺〉，《自由亞洲電台》] [In Chinese]

[82] Quan Ye, “A Dialogue With Wang Wen: From the Theory of Spending Money to the Real Problem Behind the Misconstrued New Colonialism,” Duowei News, September 2, 2018, http://news.dwnews.com/china/news/2018-09-02/60081911_all.html. [泉野：〈對話王文：從撒錢論到「新殖民主義」誤區背後的真問題〉，《多維》] [In Chinese]

[83] Cai Linzhe, “Ethiopia Is Learning the ‘Chinese Model,’” Phoenix Weekly, May 15, 2013, http://www.ifengweekly.com/detil.php?id=403. [蔡臨哲：〈埃塞俄比亞學習「中國模式」〉，《鳳凰週刊》] [In Chinese]

[84] Andrew Harding, “Correspondence from Our Reporters: ‘A New China’ in Africa,” BBC Chinese, July 27, 2015, https://www.bbc.com/ukchina/simp/fooc/2015/07/150727_fooc_ethiopia_development. [安德魯‧哈丁：〈記者來鴻：非洲出了個「新中國」〉，《BBC中文網》] [In Chinese]

[85] Si Yang, “To Win the Right to Speak and Export the ‘Chinese Model,’ China Resorts to Different Means in Europe-America and Asia-Africa,” Voice of America, December 7, 2018, https://www.voachinese.com/a/4420434.html. [斯洋：〈爭奪話語權，輸出中國模式，中國影響歐美和亞非方式大不同〉，《美國之音》] [In Chinese]

[86] Ted Piccone, “The Geopolitics of China’s Rise in Latin America,” Order From Chaos: Foreign Policy in a Troubled World, November 2016, 4 and 9, https://www.brookings.edu/wp-content/uploads/2016/11/the-geopolitics-of-chinas-rise-in-latin-america_ted-piccone.pdf.

[87] Alfonso Serrano, “China Fills Trump’s Empty Seat at Latin America Summit,” The New York Times, April 17, 2018, https://www.nytimes.com/2018/04/13/opinion/china-trump-pence-summit-lima-latin-america.html.

[88] Translated from Chinese version of the paper by Jorge Blázquez-Lidoy, Javier Rodríguez, Javier Santiso, “Angel o demonio? Los efectos del comercio chino en los países de América Latina” [Angel or Demon? The Effects of Chinese Trade in Latin American Countries], https://repositorio.cepal.org/bitstream/handle/11362/11135/090017043_es.pdf?sequence=1&isAllowed=y [in Spanish].

[89] Jordan Wilson, China’s Military Agreements with Argentina: A Potential New Phase in China-Latin America Defense Relations, U.S-China Economic and Security Review Commission Staff Research Report, November 5, 2015, https://www.uscc.gov/sites/default/files/Research/China%27s%20Military%20Agreements%20with%20Argentina.pdf.

[90] Jin Yusen, “The CCP’s Dollar Diplomacy May Be the Last Straw,” watchinese.com, July 5, 2017, https://www.watchinese.com/article/2017/23053. [金雨森：〈中共金錢外交恐成為最後一根稻草〉，《看雜誌》] [In Chinese]

[91] Ibid.

[92] “The CCP’s Huge Amount of Financial Aid to El Salvador Causes Anxiety for America,” NTD Television, August 22, 2018, http://www.ntdtv.com/xtr/gb/2018/08/23/a1388573.html. [〈中共巨額金援搶薩爾瓦多引美國憂慮〉，新唐人電視台] [In Chinese]

[93] Huang Xiaoxiao, “Number of Confucius Institutes in Latin America and the Caribbeans Increases to 39,” People.cn, January 26, 2018, http://world.people.com.cn/n1/2018/0126/c1002-29788625.htm. [ 黃瀟瀟：〈拉美和加勒比地區孔子學院達39所〉，《人民網》] [In Chinese]

[94] Sharon Weinberger, “China Has Already Won the Drone Wars,” Foreign Policy, May 10, 2018, https://foreignpolicy.com/2018/05/10/china-trump-middle-east-drone-wars/.

[95] Rick Joe, “China’s Air Force on the Rise: Zhuhai Airshow 2018,” The Diplomat, November 13, 2018, https://thediplomat.com/2018/11/chinas-air-force-on-the-rise-zhuhai-airshow-2018/.

[96] Huang Yuxiang 黃宇翔： “Chinese Drones, Whose Target Is America, Stun the Audience at Zhuhai Air Show,” Asia Weekly, November 25, 2018, Issue #46, Vol. 32, https://www.yzzk.com/cfm/blogger3.cfm?id=1542252826622&author=%E9%BB%83%E5%AE%87%E7%BF%94. [黃宇翔：〈中國無人戰機驚豔珠海航展亮相假想敵是美國〉，《亞洲週刊》] [In Chinese]

[97] “Pentagon Says Chinese Vessels Harassed U.S. Ship,” CNN, March 9, 2009, http://www.cnn.com/2009/POLITICS/03/09/us.navy.china/index.html.

[98] Barbara Starr, “Chinese Boats Harassed U.S. Ship, Officials Say,” CNN, May 5, 2009, http://edition.cnn.com/2009/WORLD/asiapcf/05/05/china.maritime.harassment/index.html.

[99] Barbara Starr, Ryan Browne and Brad Lendon, “Chinese Warship in ‘Unsafe’ Encounter With US Destroyer, Amid Rising US-China Tensions,” CNN, October 1, 2018, https://www.cnn.com/2018/10/01/politics/china-us-warship-unsafe-encounter/index.html.

[100] Military Strategy Research Department of the Academy of Military Science: Strategic Studies, Beijing: Military Science Publishing House, 2013, p. 47. [軍事科學院軍事戰略研究部：《戰略學》（北京：軍事科學出版社，2013）] [In Chinese]

[101] Qiao Liang, “The ‘Belt and Road’ Strategy Must Take Into Consideration the ‘Going Out’ of Military Power,” 81.cn, April 15, 2015, http://www.81.cn/jmywyl/2015-04/15/content_6443998_5.ht. [喬良：〈「一帶一路」戰略要考慮軍事力量走出去問題〉，《中國軍網》] [In Chinese]

[102] Annual Report to Congress: Military and Security Developments Involving the People’s Republic of China 2018, U.S. Department of Defense, May 16, 2018, https://media.defense.gov/2018/Aug/16/2001955282/-1/-1/1/2018-CHINA-MILITARY-POWER-REPORT.PDF, 46, 47.

[103] Benjamin Haas, “Steve Bannon: ‘We’re Going to War in the South China Sea … No Doubt,’” The Guardian, February 1, 2017, https://www.theguardian.com/us-news/2017/feb/02/steve-bannon-donald-trump-war-south-china-sea-no-doubt.

[104] Lawrence Sellin, “The US Needs a New Plan to Address Chinese Power in Southern Asia,” The Daily Caller, June 5, 2018, https://dailycaller.com/2018/06/05/afghanistan-pakistan-america-china/.

[105] Panos Mourdoukoutas, “China Will Lose The South China Sea Game,” Forbes, July 1, 2018, https://www.forbes.com/sites/panosmourdoukoutas/2018/07/01/china-will-lose-the-south-china-sea-game/#5783cad73575.

[106] Michael Lelyveld, “China’s Oil Import Dependence Climbs as Output Falls,” Radio Free Asia, December 4, 2017, https://www.rfa.org/english/commentaries/energy_watch/chinas-oil-import-dependence-climbs-as-output-falls-12042017102429.html.

[107] M. Taylor Fravel, “Why Does China Care So Much about the South China Sea? Here Are 5 Reasons,” The Washington Post, July 13, 2016, https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2016/07/13/why-does-china-care-so-much-about-the-south-china-sea-here-are-5-reasons/?utm_term=.4a7b1de04dbd.

[108] Ibid.

[109] Brahma Chellaney, “Why the South China Sea Is Critical to Security,” The Japan Times, March 26, 2018, https://www.japantimes.co.jp/opinion/2018/03/26/commentary/world-commentary/south-china-sea-critical-security/#.XAnOBBNKiF1.

[110] Scott L. Montgomery, “Oil, History, and the South China Sea: A Dangerous Mix,” Global Policy, August 7, 2018, https://www.globalpolicyjournal.com/blog/07/08/2018/oil-history-and-south-china-sea-dangerous-mix.

[111] Hal Brands, “China’s Master Plan: a Global Military Threat,” The Japan Times, June 12, 2018, https://www.japantimes.co.jp/opinion/2018/06/12/commentary/world-commentary/chinas-master-plan-global-military-threat/#.W9JPPBNKj5V.

[112] Lin Tinghui, “The Dragon in Strange Waters: China’s Diplomatic Quagmire in the Pacific Islands,” Journal on International Relations, July 2010, Issue #30, p. 58, https://diplomacy.nccu.edu.tw/download.php?filename=451_b9915791.pdf&dir=archive&title=File. [林廷輝，〈龍在陌生海域：中國對太平洋島國外交之困境〉，《國際關係學報》第三十期（2010年7月）] [In Chinese]

[113] Annual Report to Congress: Military and Security Developments Involving the People’s Republic of China 2018, U.S. Department of Defense, May 16, 2018, https://media.defense.gov/2018/Aug/16/2001955282/-1/-1/1/2018-CHINA-MILITARY-POWER-REPORT.PDF.

[114] Huang Yuxiang, “Chinese Drones, Whose Target Is America, Stun the Audience at Zhuhai Air Show,” Asia Weekly, November 25, 2018, 第32卷 46期，, https://www.yzzk.com/cfm/blogger3.cfm?id=1542252826622&author=%E9%BB%83%E5%AE%87%E7%BF%94. [黃宇翔：〈中國無人戰機驚艷珠海航展亮相假想敵是美國〉，《亞洲週刊》，2018年11月25日，第32卷 46期] [In Chinese]

[115] David E. Sanger, “U.S. Blames China’s Military Directly for Cyberattacks,” The New York Times, May 6, 2013, http://www.nytimes.com/2013/05/07/world/asia/us-accuses-chinas-military-in-cyberattacks.html?pagewanted=all&_r=1&.

[116] See in-depth analysis of this issue by Peter Navarro, director of the White House National Trade Council, in Crouching Tiger: What China’s Militarism Means for the World (New York: Prometheus Books, 2015).

[117] Steven Lee Myers, “With Ships and Missiles, China Is Ready to Challenge U.S. Navy in Pacific,” The New York Times, August 29, 2018, https://www.nytimes.com/2018/08/29/world/asia/china-navy-aircraft-carrier-pacific.html.

[118] See San Renxing, “On the Bloody Company’s (CCP’s) Doomsday Mad Gambling,” The Epoch Times, http://www.epochtimes.com/b5/5/8/1/n1003911.htm [三人行：〈評血腥公司的末日瘋狂賭〉，《大紀元新聞網》] [In Chinese] and http://www.epochtimes.com/b5/5/8/2/n1004823.htm; and Li Tianxiao, “If God Wants the CCP to Die, He Will Make It Mad First,” The Epoch Times, http://www.epochtimes.com/gb/5/8/17/n1021109.htm. [李天笑：〈神要中共亡必先使其狂〉，《大紀元新聞網》] [In Chinese]

The two speeches allegedly made by the CCP general Chi Haotian (Minister of Defense, 1993-2003), “The War Is Coming to Us” and “The War Is Not Far from Us; It Is the Midwife of the Chinese Century,” appeared on the internet in 2003 and 2005 respectively. While it is difficult to verify their authenticity, critics generally believe that the speeches represent the true mentality of the Chinese Communist Party, and that they were deliberately released to gauge external reactions and intimidate enemies.

[119] Jonathan Watts, “Chinese General Warns of Nuclear Risk to US,” The Guardian, July 15 2005, https://www.theguardian.com/world/2005/jul/16/china.jonathanwatts.

[120] Michael Pillsbury was surprised to find that, when Chinese scholars assess the country’s power, military strength accounted for less than 10 percent. After the collapse of the Soviet Union, the CCP changed its criteria for evaluating strength and incorporated factors such as economy, overseas investment, technological innovation, and natural resources. Michael Pillsbury, The Hundred-Year Marathon: China’s Secret Strategy to Replace America as the Global Superpower, Chapter 2.

Niže su navedene reference za naslove 3 – 5 u 18. poglavlju.

[1] Nine Commentaries on the Communist Party, “On the Beginnings of the Chinese Communist Party,” Chapter Two, http://www.ninecommentaries.com/english-2

[2] Qiao Liang and Wang Xiangsui, Unrestricted Warfare (Beijing: The PLA’s Literature and Art Press, 1999) [喬良、王湘穗：《超限戰》（北京：解放軍文藝出版社，1999），頁1，頁62]. [In Chinese]

[3] Ibid., 6 [喬良、王湘穗：《超限戰》（北京：解放軍文藝出版社，1999），頁1，頁6]. [In Chinese]

[4] Qiao Liang and Wang Xiangsui, Unrestricted Warfare and Anti-Unrestricted Warfare: How Will Americans Counter the Chinese New Strategy? (Beijing: Changjiang Literature and Art Press, 2016) [喬良、王湘穗：《超限戰與反超限戰：中國人提出的新戰爭觀美國人如何應對》（北京：長江文藝出版社，2016]. [In Chinese]

[5] Louisa Lim and Julia Bergin, “Inside China’s Audacious Global Propaganda Campaign,” The Guardian, December 7, 2018, https://www.theguardian.com/news/2018/dec/07/china-plan-for-global-media-dominance-propaganda-xi-jinping.

[6] Mao Zedong, Selected Works on Journalism (Beijing: Xinhua Press) [毛澤東：《毛澤東新聞工作文選》（北京：新華出版社，1983），頁182]. [In Chinese]

[7] “The CCP Spends Big Money Expanding Its Overseas Propaganda” [〈重金鋪路中共大外宣海外擴張〉，自由亞洲電臺，2015年11月5日]，https://www.rfa.org/cantonese/news/propaganda-11052015084921.html. [In Chinese]

[8] “China Spends 10 Billion Dollars on Overseas Propaganda Each Year” [〈中國每年用“100億美元推動外宣攻勢”〉，《BBC中文網》，2016年6月10日]，http://www.bbc.com/zhongwen/trad/press_review/2016/06/160610_uk_press_china. [In Chinese.]

[9] “Chinese President Xi Jinping Visits With CCTV America via Video Call,” CGTN, February 19, 2016, https://america.cgtn.com/2016/02/19/chinese-president-xi-jinping-visits-with-cctv-america-via-video-call.

[10] Yuan Jirong, “Chinese TV Series Are Trendy in Africa,” people.cn [苑基榮：〈中國電視劇熱播非洲大陸〉，《人民日報》，2015年1月5日，第3版]，https://web.archive.org/web/20160206004955if_/http://paper.people.com.cn/rmrb/html/2015-01/05/nw.D110000renmrb_20150105_3-03.htm. [In Chinese]

[11] Koh Gui Qing and John Shiffman, “Beijing’s Covert Radio Network Airs China-Friendly News Across Washington, and the World,” Reuters, November 2, 2015, https://www.reuters.com/investigates/special-report/china-radio/.

[12] Louisa Lim and Julia Bergin, “Inside China’s Audacious Global Propaganda Campaign,” The Guardian, December 7, 2018, https://www.theguardian.com/news/2018/dec/07/china-plan-for-global-media-dominance-propaganda-xi-jinping.

[13] James Fallows, “Official Chinese Propaganda: Now Online from the WaPo!” The Atlantic, February 3, 2011, https://www.theatlantic.com/international/archive/2011/02/official-chinese-propaganda-now-online-from-the-wapo/70690/.

[14] Donnelle Eller, “Chinese-Backed Newspaper Insert Tries to Undermine Iowa Farm Support for Trump, Trade War,” Des Moines Register, September 24, 2018, https://www.desmoinesregister.com/story/money/agriculture/2018/09/24/china-daily-watch-advertisement-tries-sway-iowa-farm-support-trump-trade-war-tariffs/1412954002/.

[15] Bethany Allen-Ebrahimian, “Beijing Builds Its Influence in the American Media,” Foreign Policy, December 21, 2017, https://foreignpolicy.com/2017/12/21/one-of-americas-biggest-chinese-language-newspapers-toes-beijings-party-line-china-influence-united-front/.

[16] “‘Occupy Central’ Reveals Red Infiltration, 142 of CCP’s Overseas Media Outlets Get Disclosed,” New Tang Dynasty TV [〈占中揭開紅色滲透 142家海外黨媒體瞬間曝光〉，《新唐人電視台》，2014年10月6日，http://www.ntdtv.com/xtr/gb/2014/10/06/a1143788.html]. [In Chinese]

[17] Jeffrey Gil, “Why the NSW Government Is Reviewing Its Confucius Classrooms Program,” The Conversation, May 17, 2018, http://theconversation.com/why-the-nsw-government-is-reviewing-its-confucius-classrooms-program-96783.

[18] Alexander Bowe, China’s Overseas United Front Work: Background and Implications for the United States, U.S.-China Economic and Security Review Commission, August 24, 2018, 5–6， https://www.uscc.gov/sites/default/files/Research/China%27s%20Overseas%20United%20Front%20Work%20-%20Background%20and%20Implications%20for%20US_final_0.pdf, 14.

[19] John S. McCain National Defense Authorization Act for Fiscal Year 2019, House of Representatives, https://docs.house.gov/billsthisweek/20180723/CRPT-115hrpt863.pdf.

[20] Bowe, China’s Overseas United Front Work: Background and Implications for the United States, 5–6.

[21] Thorsten Benner et al., “Authoritarian Advance: Responding to China’s Growing Political Influence in Europe,” Global Public Policy Institute (GPPI), https://www.gppi.net/media/Benner_MERICS_2018_Authoritarian_Advance.pdf.

[22] Chinese Influence & American Interests: Promoting Constructive Vigilance (Stanford， California: Hoover Institution Press, 2018), https://www.hoover.org/sites/default/files/research/docs/chineseinfluence_americaninterests_fullreport_web.pdf.

[23] Jenni Marsh, “Ex-Hong Kong Politician Faces Jail after Bribery Conviction in US,” CNN, December 5, 2018, https://www.cnn.com/2018/12/05/asia/patrick-ho-bribery-conviction-intl/index.html.

[24] Alexandra Stevenson, David Barboza, Matthew Goldstein and Paul Mozur, “A Chinese Tycoon Sought Power and Influence. Washington Responded,” The New York Times, December 12, 2018, https://www.nytimes.com/2018/12/12/business/cefc-biden-china-washington-ye-jianming.html.

[25] Rona Rui, “Exclusive Interview With Chen Yongling: How the Chinese Communist Party Has Thoroughly Infiltrated Australia,” The Epoch Times, June 19, 2017. [駱亞：〈專訪陳用林：中共全面滲透澳洲內幕〉，《大紀元新聞網》，2017年6月19日]，http://www.epochtimes.com.tw/n215385. [In Chinese]

[26] Chinese Influence & American Interests: Promoting Constructive Vigilance (Stanford， California: Hoover Institution Press, 2018), https://www.hoover.org/sites/default/files/research/docs/chineseinfluence_americaninterests_fullreport_web.pdf.

[27] Isaac Stone Fish, “Huawei’s Surprising Ties to the Brookings Institution,” The Washington Post, December 7, 2018, https://www.washingtonpost.com/opinions/2018/12/08/chinese-companys-surprising-ties-brookings-institution/?utm_term=.2720ba57db52.

[28] Margaret Wollensak, “Canadian, UK Universities Warned by Intelligence Agencies to Be Wary of Huawei,” The Epoch Times, December 19, 2018, https://www.theepochtimes.com/universities-warned-to-be-wary-of-research-partnerships-with-huawei_2743679.html

[29] Zack Dorfman, “How Silicon Valley Became a Den of Spies,” Politico, July 27, 2018, https://www.politico.com/magazine/story/2018/07/27/silicon-valley-spies-china-russia-219071.

[30] Bowe, China’s Overseas United Front Work: Background and Implications for the United States, 11–12.

[31] Bowe, China’s Overseas United Front Work: Background and Implications for the United States, 10–12.

[32] Gao Shan, “China’s Wanda Buys Two US Film Companies for 2 Billion US Dollars,” Radio Free Asia, August 23, 2016 [ 高山：〈中國萬達：20億美元買下美國兩家電影公司〉，自由亞洲電台，2016年8月23日]，https://www.rfa.org/mandarin/yataibaodao/jingmao/hc-08232016102649.html. [In Chinese]

[33] Cui Peng, “Ali Pictures Invests in Amblin Partners; Ma Yun Makes Investment in Spielberg,” sohu.com, October 9, 2016. [崔鵬：〈阿里影業入股Amblin Partners 馬雲投資斯皮爾伯格〉，《搜狐網》，2016年10月9日]，http://www.sohu.com/a/115703678_115565. [In Chinese]

[34] Amy Qin and Audrey Carlsen, “How China Is Rewriting Its Own Script,” The New York Times, November 18, 2018, https://www.nytimes.com/interactive/2018/11/18/world/asia/china-movies.html.

[35] Ben Fritz and John Horn, “Reel China: Hollywood Tries to Stay on China’s Good Side,” The Los Angeles Times, March 16, 2011, http://articles.latimes.com/2011/mar/16/entertainment/la-et-china-red-dawn-20110316.

[36] Lin Ping, “Disclosing China’s Sharp Power,” “Part Five, American Film and Entertainment Industries,” Radio Free Asia, September 7, 2018 [林坪：〈揭秘中國銳實力（五）美國電影娛樂業〉，自由亞洲電臺，2018年9月7日]，https://www.rfa.org/mandarin/zhuanlan/zhuantixilie/zhongguochujiaoshenxiangshijie/yl5-09072018150445.html. [In Chinese]

[37] Lin Ping, “Disclosing China’s Sharp Power,” “Part Three: American Universities and Academia,” Radio Free Asia, September 5, 2018 [林坪：〈揭秘中國銳實力（三）美國學術界、高校〉，自由亞洲電臺，2018年9月5日]，https://www.rfa.org/mandarin/zhuanlan/zhuantixilie/zhongguochujiaoshenxiangshijie/yl3-09052018122139.html, [In Chinese]

[38] “British Conservatives Were Refused Entry to Hong Kong; Johnson Expresses Concern” [〈英保守黨人被拒入境香港約翰遜表關切〉，《BBC中文網》，2017年10月12日]，https://www.bbc.com/zhongwen/trad/chinese-news-41591196. [In Chinese]

[39] Bowe, China’s Overseas United Front Work: Background and Implications for the United States, 7–8.

[40] High-Speed Rail News: A Record of the High-speed Rail Storm (Changsha: Hunan Literature and Art Press, 2015). See chapter 5, “China’s High-Speed Rail Three Kingdom Kills” [高鐵見聞：《高鐵風雲錄》（長沙：湖南文藝出版社，2015），第五章〈中國高鐵三國殺〉]. [In Chinese]

[41] Sankei Shimbun, “Japan’s Transfer of Bullet Train Technology a Mistake. China, of Course, Has Copied It,” Japan Forward, August 18, 2017, https://japan-forward.com/japans-transfer-of-bullet-train-technology-a-mistake-china-of-course-has-copied-it/.

[42] Paul Mozur and Jane Perlez, “China Bets on Sensitive U.S. Start-Ups, Worrying the Pentagon,” The New York Times, March 22, 2017, https://www.nytimes.com/2017/03/22/technology/china-defense-start-ups.html (last visited February 2, 2019).

[43] Ibid.

[44] Office of the United States Trade Representative, Executive Office of the President, Update Concerning China’s Acts, Policies and Practices Related to Technology Transfer, Intellectual Property, and Innovation, November 20, 2018, https://ustr.gov/sites/default/files/enforcement/301Investigations/301%20Report%20Update.pdf, 46.

[45] Justin Ling, “Man Who Sold F-35 Secrets to China Pleads Guilty,” Vice News, March 24, 2016, https://news.vice.com/en_us/article/kz9xgn/man-who-sold-f-35-secrets-to-china-pleads-guilty.

[46] Cynthia McFadden, Aliza Nadi and Courtney McGee, “Education or Espionage? A Chinese Student Takes His Homework Home to China,” NBC News, July 24, 2018, https://www.nbcnews.com/news/china/education-or-espionage-chinese-student-takes-his-homework-home-china-n893881.

[47] “Chinese Hackers Indicted,” FBI News, December 20, 2018, https://www.fbi.gov/news/stories/chinese-hackers-indicted-122018.

[48] Zach Dorfman, “How Silicon Valley Became a Den of Spies,” Politico, July 27, 2018, https://www.politico.com/magazine/story/2018/07/27/silicon-valley-spies-china-russia-219071.

[49] Counterintelligence Strategic Partnership Intelligence Note (SPIN), SPIN: 15-007, FBI, September 2015, https://info.publicintelligence.net/FBI-ChineseTalentPrograms.pdf

[50] Lawrence A. Tabak and M. Roy Wilson, “Foreign Influences on Research Integrity,” Presentation at the 117th Meeting of the Advisory Committee to the Director, NIH, December 13, 2018, https://acd.od.nih.gov/documents/presentations/12132018ForeignInfluences.pdf.

[51] Lev Facher, “NIH Report Scrutinizes Role of China in Theft of U.S. Scientific Research,” STAT, December 13, 2018, https://www.statnews.com/2018/12/13/nih-report-scrutinizes-role-of-china-in-theft-of-u-s-scientific-research/.

[52] Jennifer Zeng, “Communist China Poses Greatest Threat to US and World, Senators Told,” The Epoch Times, updated December 17, 2018, https://www.theepochtimes.com/senate-told-communist-china-poses-greatest-threat-to-us-and-the-world_2738798.html.

[53] Keith Bradsher, “When Solar Panels Became Job Killers,” The New York Times, April 8, 2017, https://www.nytimes.com/2017/04/08/business/china-trade-solar-panels.html?_ga=2.209817942.255138535.1542571491-142437734.1525387950.

[54] “The National Intelligence Law of the People’s Republic of China”, National People’s Congress Net, June 27, 2017 [《中華人民共和國國家情報法》，《中國人大網》，2017年6月27日]，http://www.npc.gov.cn/npc/xinwen/2017-06/27/content_2024529.htm. [In Chinese]

[55] Statement of John C. Demers Before the Committee on the Judiciary, United States Senate, for a Hearing on China’s Non-Traditional Espionage Against the United States: The Threat and Potential Policy Responses, U.S. Senate, December 12, 2018, https://www.judiciary.senate.gov/imo/media/doc/12-12-18%20Demers%20Testimony.pdf.

[56] Megan Henney, “US Leaders React to Huawei CFO Arrest: ‘A Threat to Our National Security,’” Fox Business, December 6, 2018, https://www.foxbusiness.com/markets/us-leaders-react-to-huawei-cfo-arrest-a-threat-to-our-national-security.

[57] Danielle Cave, “The African Union Headquarters Hack and Australia’s 5G Network,” Australian Strategic Policy Institute, July 13, 2018, https://www.aspistrategist.org.au/the-african-union-headquarters-hack-and-australias-5g-network/.

[58] Theis Lange Olsen and Cathrine Lakmann, “Huawei Now on the Danish Mark: ‘The Chinese Can Access Systems That Govern Our Society,’” Danish Broadcasting Corporation, December 7, 2018, https://www.dr.dk/nyheder/indland/huawei-nu-paa-dansk-sigtekorn-kineserne-kan-faa-adgang-til-systemer-der-styrer-vores. [In Danish]

[59] Tang Ming, “CCP Hackers Feigned Falun Gong Websites; America Calls on China to Observe International Rules,” The Epoch Times, March 16, 2013 [唐銘：〈中共駭客偽裝法輪功網站美籲中遵守國際規則〉，《大紀元新聞網》，2013年3月16日]，http://www.epochtimes.com/gb/13/3/16/n3824225.htm. [In Chinese]

[60] “Peter Navarro on China’s National Security Risks to US,” Fox Business, December 13, 2018, https://video.foxbusiness.com/v/5979037938001/?#sp=show-clips.

[61] Qiao Liang and Wang Xiangsui, Unrestricted Warfare: China’s Master Plan to Destroy America (2002) (Beijing: The PLA’s Literature and Art Press, 1999). [喬良、王湘穗：《超限戰》（北京：解放軍文藝出版社，1999），頁61]. [In Chinese]

[62] Eri Sugiura, “China’s 5G a Bigger Threat than Trade War, Says Ex-Dallas Fed Chief,” Nikkei Asian Review, September 24, 2018, https://asia.nikkei.com/Economy/China-s-5G-a-bigger-threat-than-trade-war-says-ex-Dallas-Fed-chief.

[63] Gregg Re, “Trump Declares Opioids From Mexico, China ‘Almost a Form of Warfare,’ Tells Sessions to Sue Drug Makers, Fox News, August 16, 2018, https://www.foxnews.com/politics/trump-declares-opioids-from-mexico-china-almost-a-form-of-warfare-tells-sessions-to-sue-drug-makers.

[64] Kirsten D. Madison, “Stopping the Poison Pills: Combatting the Trafficking of Illegal Fentanyl from China,” Prepared Statement Before the Senate Caucus on International Narcotics Control,” U.S. Department of State, October 2, 2018, https://www.state.gov/j/inl/rls/rm/2018/286384.htm.

[65] Markos Kounalakis, “China Is Using Fentanyl in a Chemical War Against America,” Mcclatchy D.C. Bureau, November 2, 2017, https://www.mcclatchydc.com/opinion/article182139386.html.

[66] Anna Fifield, “China’s Row With Sweden Over a ‘Racist’ TV Skit Has Citizens Urging Boycotts of Ikea and H&M,” The Washington Post, September 26, 2018, https://www.washingtonpost.com/world/2018/09/26/chinas-row-with-sweden-over-racist-tv-skit-has-citizens-urging-boycott-ikea-hm/?noredirect=on&utm_term=.15e1b22bc530.

[67] Xinmei Shen, “How China’s Army of Online Trolls Turned on Sweden,” Abacus News, September 26, 2018, https://www.abacusnews.com/digital-life/how-chinas-army-online-trolls-turned-sweden/article/2165747.

[68] T. Casey Fleming, Eric L. Qualkenbush, and Anthony M. Chapa, “The Secret War Against the United States,” The Cyber Defense Review, Vol. 2, Number 3, Fall 2017, 25–32, https://cyberdefensereview.army.mil/Portals/6/Documents/CDR-FALL2017.pdf.

[69] “How the West Got China Wrong,” The Economist, March 1, 2018, https://www.economist.com/leaders/2018/03/01/how-the-west-got-china-wrong.

[70] Michael Pillsbury, The Hundred-Year Marathon: China’s Secret Strategy to Replace America as the Global Superpower (New York: St. Martin’s Press, 2015), the Introduction.

[71] Steve Bannon, “Speech at the 12th Interethnic, Interfaith Leadership Conference,” November 15, 2017, https://www.youtube.com/watch?v=OMp8F2tL66I.