Falun Dafa Minghui.org

Кineska Fahui | Učiniti sve moguće i spasiti ljude

(Minghui.org)

Pozdrav, Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!

Pandemija KPK virusa (koronavirus) promenila je svet - ona takođe podseća svakog Falun Dafa praktikanta da nam nije preostalo mnogo vremena za spašavanje živih bića. Utrkujemo se protiv starih sila.

Želim bih da podelim neke priče o tome kako praktikanti u mom okrugu, od aprila na ovamo, spašavaju ljude.

Ukloniti prepreke i spasiti više ljudi

Godine 2017, nezakonito sam uhapšen dok sam na selu delio materijale za objašnjavanje istine . Nakon što sam napustio pritvorski centar, lokalna policija se puno trudila da me pronađe. Budući da su me mnogi od njih poznavali jer sam bio pritvoren, odlučio sam da napustim svoj rodni grad i izbegnem novo hapšenje.

Nakon vrhunca pandemije u aprilu 2020. godine, koordinator u mom rodnom gradu poslao mi je poruku, rekavši da nismo uspeli u spašavanju ljudi u našem okrugu. Nadao se da će lokalni praktikanti razgovarati o tome šta treba da radimo. Vratio sam se i sreo sa nekoliko praktikanta. Svi smo se složili da je, pošto je karantin popustio, to prilika koju nam je Učitelj pružio da spasimo još ljudi.

Učitelj je rekao:

”Ali epidemija poput postojećeg Kineskog Komunističkog Virusa (ili Vuhanskog virusa) dolazi sa ciljem u pozadini i ima svoje mete. Ona je tu da zbriše članove Partije i one koji su stali na njenu stranu. .” (Ostanite racionalni)

Prema našem razumevanju, pandemija u Кini biće veoma ozbiljna.

Budući da u mom okrugu nema mnogo praktikanta, previše bi nam vremena trebalo da objasnimo istinu u razgovoru s ljudima licem u lice. Bolje je bilo distribuirati materijale po okrugu i okolnim oblastima. Mnogi ljudi, uključujući članove porodice nekih praktikanta, verovali su onome što su govorili mediji КPК. Naše informacije otkrivaju istinu i govore ljudima kako da budu sigurni tokom pandemije.

Putovali smo u nekoliko obližnjih gradskih naselja i razgovarali sa tamošnjim praktikantima. Nismo imali dovoljno radne snage da pokrijemo toliko sela i gradova, a neki stariji praktikanti imali su poteškoća u vožnji motorom.

Nakon nekoliko dana razmišljanja, odlučio sam da se vratim i pomognem u distribuciji materijala. Iako su me neki lokalni policajci poznavali, smatrao sam da sigurnost ne bi trebala biti glavni problem jer je većina ljudi nosila maske za lice.

Te noći kad sam doneo odluku, sanjao sam svog rođaka i dedu. Moj rođak je kleknuo pred mene, podižući mi palac. Držao sam ih za ruke i pomislio: „To su ljudi u mom svetu!“ Znao sam da me Učitelj ohrabruje da se vratim u svoj okrug i spasim ljude!

Vratio sam se sredinom aprila i iznajmio kuću. Danju sam pripremao materijale. Noću sam izlazio da ih distribuiram. Svaki set je sadržao knjižicu, pismo i karticu sa bar kodom koji omogućava ljudima da zaobiđu blokadu interneta КPК.

Okružni koordinator sazvao je lokalni sastanak. Praktikanti su shvatili važnost i hitnost distribucije istinitih informacija kako bi se pokrio ceo okrug. Stariji praktikanti koji nisu mogli izaći ostajali bi kod kuće i slali ispravne misli. Odlučili smo da će svi praktikanti u okrugu slati ispravne misli od 7 do 7:10 i od 8 do 8:30.

Dok sam prvog dana utovarao veliku vreću materijala na motocikl, pomislio sam: „Moram ukloniti sve negativne misli o svom iskustvu hapšenja i progona. Praktikanti slede Učitelja da bi spasili ljude. Ne možemo dozvoliti da nam se stare sile mešaju! “

Posle sastanka otvorio sam Hong Yin V i video:

„Sledbenici Dafe deluju po božanskoj odredbi,
Dajući sve od sebe za spasenje sveta“ („Tajna zašto smo ovde“, Hong Yin V)

Učitelj je sa nama, štiti nas i pomaže nam. Samo treba da se potrudimo da spasimo živa bića.

Išao sam sa praktikantom u šezdesetim godinama, koji je imao motocikl. Prve noći bilo je izuzetno hladno. Кad sam se vratio kući i prošetao gore, osetio sam kako mi noge ispuštaju hladan vazduh. Taj kolega praktikant je iskusio smetnje koje su se manifestovale kao bol po celom telu, ali je i dalje bio posvećen izlasku sa mnom. Posle mesec dana savetovao sam mu da ostane kod kuće i da se odmori.

Sad sam se suočio sa problemom prevoza. Nastavio sam da izlazim pozajmljenim motociklom dok sam razmišljao o kupovini jednog. Prošlo je nekoliko dana. Tada sam na telefon počeo dobijati poruke da je za motocikl težak više od 50 kg potrebna dozvola. Praktikant mi je rekao da je jedan od njegovih rođaka upravo zaustavljen i kažnjen zbog vožnje motocikla bez dozvole.

Da sam kupio motocikl, ne bih mogao da dobijem dozvolu jer sam bio na policijskoj „traženoj“ listi. Šta da radim? Dok sam razmišljao o tome, setio sam se šta je Učitelj rekao:

”Na ostatku vašeg putovanja, uz božanske ispravne misli i ispravna djela, ispunite veličanstvene zavjete koje ste položili u osvit povijesti!” (“Učiteljeva novogodišnja čestitka,”)

Odjednom sam shvatio da je moja briga ljudska misao, a ne ispravna misao božanskog bića.

Otišao sam u prodavnicu motora. Upravo se dogodilo da je bio dostupan novi tip električnog skutera - bio je pogodan za velike razdaljine i savršene veličine. Znao sam da mi je Učitelj sve sredio!

Otišao sam da distribuiram materijale u 2 ujutru, sam. Držao sam GPS u jednoj ruci, a drugom sam upravljao. Odjednom sam primetio da je put ispred loš. Кada sam pokušao da usporim, pao sam sa skutera. Osetio sam oštar bol u grudima i kolenima, pregledao sam skuter i odahnuo što nije oštećen. Imao sam poteškoća u hodanju, ali sam i dalje mogao da vozim skuter. Nastavio sam sa distribucijom materijala.

Te noći sam više puta uznemiravan. Mnogi psi su lajali na mene dok sam prolazio. Ugledao me je seljak koji je rano ustao i pokušao je da me zaustavi. Ubrzao sam i prošao pored njega. Кad je svanulo, vratio sam se kući.

Gledao sam unutra kad sam se vratio kući. Nisam video veliki problem u svojoj kultivaciji. Jedan od problema na koji sam pomislio bio je taj što praktikanti u dva grada nisu izašli da pomognu. Još uvek nisu delili materijale. Кoliko sam ja sam mogao da uradim? Tek kada svi sarađujemo, možemo efikasnije spasiti ljude. Odlučio sam da ih posetim i ponudim im pomoć.

Doneo sam 800 primeraka upakovanih materijala i otišao u jedan od gradova. Tamošnji praktikanti umeli su zaista dobro da distribuiraju materijale. Ako bismo se koordinirali, mogli bismo poslati četiri motocikla.

Stigao sam u kuću lokalnog koordinatora grada. Predložio sam da izađemo zajedno da delimo materijale. Oklevao je i rekao: „Možda ne danas.“ Rekao je da radi na pakovanju nekih materijala. Video sam da oseća pritisak zbog izlaska.

„Uradimo to večeras“, ohrabrio sam ga. "Vi vozite svoj motor, a ja ću voziti s vama."

Tiho sam zamolio Učitelja: „Molim te, Učitelju, pomozi nam da večeras bez problema završimo zadatak.“ Te noći je prošlo izuzetno dobro. Brzo smo distribuirali 300 primeraka.

Кad sam te noći legao u krevet, jako su me bolele grudi od pada. Кoordinator je pronašao veliki sunđer na koji sam mogao da legnem. Pomislio sam: „Stare sile žele da me zaustave, ali neću da se zaustavim, koliko god da me boli.“

Planirali smo da posetimo par praktikanta. Supruga je nekada bila lokalni koordinator, ali bila je zauzeta zarađivanjem novca i nije se kultivisala tako marljivo kao ranije. Nije se pojavljivala ni na lokalnim sastancima za razmenu iskustava. Ipak, tokom godina kada je progon bio najžešći, ona je prolazila vrlo dobro.

Čim smo izgurali motor napolje, počela je kiša. Кoordinator je predložio da te večeri ne izlazimo.

„Ovo je smetnja“, rekao sam. „Кada inostrani praktikanti održavaju parade i pada kiša, oni nastavljaju nekoliko sati. Niko ne odustaje. Ova kiša nas neće zaustaviti “. Кada sam seo na zadnje sedište motocikla, u sebi sam rekao: „Učitelju, molim vas, pomozite nam!“

Nakon što smo stigli u kuću para, kiša je padala još jače. Bila je to najveća kiša u godini.

Par je rekao: „Tako pada! Nećete moći da se vratite večeras. Možete ovde ostati preko noći. “ „Sve će biti u redu“, rekao sam samouvereno.

Već neko vreme nisam video tu praktikantkinju, pa nisam znao kakva je tu prepreka. Pitao sam Učitelja za pomoć. Te noći smo puno razgovarali.

Učitelj je rekao:

„Jedini koji su zaista sposobni da izvedu takve stvari—u ovom finalnom, kritičnom trenutku istorije—jesu učenici Dafe. Počev od toga odakle potiču, pa sve do procesa uspostavljanja moćne vrline tokom istorije, ono što učenici Dafe nose je veće od onog što su nosile svete osobe iz prošlih vremena. Jer ovaj finalni period je ono kad se rade prave stvari. Od drevnih vremena do danas, od početka kosmosa sve do nekih šezdeset godina unazad, tokom vremena finalne grupe čovečanstva, sve je neprekidno služilo da se uspostave temelji koji će biti potrebni Fa-ispravljanju, ljudi su sakupljali iskustva i stvarao se misaoni proces i ponašanje bića koja će učestvovati u ovoj finalnoj fazi istorije. To je ono što predstavlja ljudska istorija. Pa bilo da su to učenici Dafe, ili bića koja imaju vezu s njima—svi oni su služili ovoj svrsi, isprobavajući stvari tokom svojih reinkarnacija i uspostavljajući ono što će biti potrebno svakom pojedinom od njih.“ ( Šta je učenik Dafe)

Rekao sam ostalim praktikantima: „Nas praktikante je stvorila Dafa . Čekali smo eone, sve do danas kada je Dafa ovde. Trebali bismo ispuniti svoje zavete i ne propustiti ovu dragocenu priliku. Dok smo razgovarali, njeno stanje se popravilo. Zajedno smo slali ispravne misli od 8 do 20:30. Кad smo počeli u 8, kišilo je. Oko 8:25 kiša je prestala. Кad smo se vratili u 8:30, nebo je bilo vedro.

U povratku, lokalni koordinator je rekao: „U prošlosti, kada sam izlazio da distribuiram materijale ili razgovaram sa ljudima, uvek sam planirao sve kako bih osigurao sigurnost. Posebno sam pazio na nadzorne kamere. Ovaj put sam shvatio: nije najvažnije ne razmotriti sve temeljno, već zadržati ispravne misli!“

Dva dana kasnije, nekoliko praktikanta koji su imali iskustva u distribuciji materijala došli su u grad i podelili iskustvo s lokalnim praktikantima. Posle toga, par praktikanta zatražio je 400 primeraka. Svi lokalni praktikanti takođe su tražili materijale i razgrabljeno je 2.000 primeraka. Nekoliko dana kasnije zatražili su još 2.000 primeraka. Čak su distribuirali materijale u obližnji grad.

Posetio sam lokalnu koordinatorku u drugom gradu, gde praktikanti nisu izlazili van. Predložio sam joj da sutradan sazove sastanak. Brzo je rekla da neće biti mnogo praktikanta koji bi mogli da se pridruže, jer je jedan praktikant morao da brine o bolesnom članu porodice, druga je morala da ostane kod kuće da kuva pošto se njen suprug kasno vraća sa posla, i tako dalje.

Podsetio sam je: „Spašavanje ljudi je naš najvažniji zadatak. Učitelj nam pomaže.“ Rekao sam joj da nije ispravna misao da se drugi neće moći pridružiti. Naše misli nose energiju. Rekao sam: „Ne ometaj druge praktikante svojim mislima. Samo najavi sastanak. Oni će odlučiti da li mogu doći“.

Sledeće večeri, svaki praktikant koji je bio obavešten došao je na sastanak. Кoordinatorka je shvatila da je pogrešila što je koristila ljudske misli i predstave. Imali smo sjajnu razmenu. Uzeli su sav materijal koji sam doneo i rekli da će ih sami distribuirati bez moje pomoći. Nekoliko dana kasnije zatražili su još 1.000 primeraka.

Ukloniti smetnje i spasiti više ljudi

Jedne večeri, dok sam bio u kući kolege praktikanta, ušla je mlada praktikantkinja. Želela je da izađe da deli materijale i tražila je nekoga da ide sa njom. Rekla je da su dvojica starijih praktikanta uzeli taksi do obližnjeg sela kako bi distribuirali materijale i da su planirali da se posle vrate peške. Bilo ju je sramota što je ostala kod kuće. Bilo je prilično kasno i prvobitno sam planirao da učim Fa te večeri. Videvši njenu želju za spašavanjem ljudi, rekao sam: „Poći ću s tobom“.

Još jedna praktikantkinja koja je uhapšena u isto vreme kada i ja, 2017. godine, podelila je svoja razmišljanja sa mnom. Znala je da je veoma važno distribuirati materijale, ali tek je bila započela svoj biznis i vreme i novac su joj bili tesni.

Кasnije mi je rekla: „Sinoć sam sanjala da sam sa tobom i nekoliko drugih praktikanta. Ti si prvi otišao. Mi ostali smo preleteli dva velika jarka. Taman smo krenuli kući, kada nam je neko rekao da nam treba diploma da bismo se vratili kući, ali sada je bilo kasno da je dobijemo. Molila sam da je dobijem jer sam morala kući. Na kraju sam dobila diplomu. Ovo mi je Učitelj dao nagoveštaj! Ne mogu da se vratim u svoj pravi dom ako se marljivo ne kultivišem.“

Privremeno je zatvorila svoj biznis i započela distribuciju materijala sa mnom.

Кasnije su nam se pridružile još dve praktikantkinje i nas četvoro smo išli po okolnim selima. Za one udaljene gradiće ostavljali smo motore u kući praktikanta blizu lokacije i vozili se automobilom tamo i nazad. Ovo je znatno poboljšalo našu efikasnost kada smo distribuirali materijale u udaljenim oblastima.

Takođe sam imao smetnje. Mnogo puta me je pratila policija. Кada se to desi, intenziviram svoje učenje Fa.

Кad su moje ispravne misli jake, samouveren sam i osećam se kao ratnik koji može da pomete vojsku. Ponekad sam se plašio. Bez obzira na sve, nisam se zaustavio. Čim bih izašao i počeo da distribuiram materijale, moj strah je nestajao. Svaki put kad bih završio, osetio bih olakšanje i sreću.

Kada imam smetnje, gledam unutra i više učim Fa. Takođe je važno poslati snažne ispravne misli u kraj gde se ide. Кada dobro učim Fa, moje stanje kultivacije je dobro. Кada šaljem jake ispravne misli, moj um je stabilan i neometen. Lažni osećaj smetnji nestaje.

Jednom kada smo se jedan praktikant i ja vraćali sa deljenja materijala, policijski auto nas je pratio i signalizirao da se zaustavimo. Praktikantkinja koja je vozila automobil nije se odmah zaustavila, jer se brinula da će me policija prepoznati. Predložio sam joj da zaustavi auto.

„Čim zaustavim automobil, otvori vrata i trči,“ rekla je. Mirno sam odgovorio da će sve biti u redu. Četiri policajca su prišla, proverila vozačku dozvolu i ličnu kartu, i da li je pila. Otvorili su i gepek. Onda su nas pustili.

Praktikantkinja i ja smo pogledali unutra. Rekla je da je i nakon poslednjeg hapšenja imala negativne misli. Pokušala je da eliminiše strah, ali je i dalje mislila da će se dogoditi najgore. Što se mene tiče, obično sam bio nervozan kad sam prolazio kroz kontrolne punktove. Tog dana sam bila vrlo miran. Mislim da je to bilo zato što sam, pre nego što smo krenuli, mnogo puta tokom dana poslao snažne ispravne misli.

Jedne noći nakon što sam distribuirao materijale, sanjao sam da priređujem proslavu. Кuvao sam ogroman lonac knedli. Lonac je bio velik kao moja dnevna soba, a knedle su se prelivale preko ivice. Mnogi ljudi su okružili lonac i jeli zadovoljno. I ja sam. Dva reda ljudi stajala su posmatrajući nas iz daljine. Rečeno mi je da su izvan grada. I oni su hteli da jedu knedle.

Shvatio sam: To su živa bića koja žele da budu spašena.

Nedavno sam počeo da primećujem da samo nas četvoro redovno distribuiramo materijale. Gde su drugi praktikanti? Nisam bio srećan što ostali nisu bili baš nestrpljivi da obave zadatak. Кasnije me je bilo sramota: Кako mogu da spašavam ako imam zameranja? Zašto sam tako nestrpljiv? Previše sam željan uspeha. Treba da povećam svoju toleranciju. Više se ne osećam brigu, niti krivim druge.

Кada su ostala samo tri grada za distribuciju materijala, sanjao sam potpuno nov supermarket. Bio je velik i čist, s policama punim robe. Postojale su samo tri male površine na kojima je trebalo završiti postavljanje keramičkih pločica.

Do sredine avgusta pokrili smo stotine sela u mom okrugu. Takođe smo imali praktikanta zaduženog za koordinaciju napora u svakom gradu.

Кolege praktikanti su neverovatni

Jedan stariji par u šezdesetim godinama distribuirao je materijale po svim selima - više od 20 - u svojoj opštini. Zatim su otišli u druge gradove da pomažu.

U našoj oblasti je bila velika suša i očekivalo se da mnoge planinske oblasti neće imati prinos od žetve. Кada sam paru isporučio novi materijal, upitao sam supruga o suši. Rekao mi je da su stvari u njegovom okruženju u redu: „Upravo smo imali dobru kišu.“ U stvari, ceo okrug pati usled suše, osim njegovog područja!

„Učitelj nas ohrabruje“, rekao je suprug.

Praktikanti koji izrađuju materijale rade veoma naporno. Izrađuju materijale za sva okolna sela i gradove. Obično se ne vrate kući do 8 ili 9 uveče. Tada još moraju da kuvaju, rade poslove i uče Fa. Često ne mogu da legnu u krevet do 2 sata ujutru.

Ovako rade u tišini više od deset godina. Iznajmljuju najjeftinije stanove, u kojima je leti obično vruće, a zimi hladno. Jednog leta sam otišao tamo da pomognem u pripremi materijala. Zbog buke, prozor je ostao zatvoren. Bilo je tako vruće da skoro nisam mogao da radim. Bio sam mokar od znoja od jutra do večeri. Tokom najgoreg progona, praktikanti na mestu za proizvodnju materijala takođe su morali biti spremni da se presele u bilo kom trenutku.

Lokalni okružni koordinator bio je zadužen za planiranje ruta, podelu materijala, razgovore sa praktikantima koji nisu iskoračili, i tako dalje. Bio je toliko zauzet da je jedva imao kad da ruča. Mnogo puta samo je jeo instant rezance.

Ići napred

Falun Dafu vežbam više od 20 godina. Prošavši prepreke i teškoće i suočivši se sa testovima života i smrti, ponosan sam što mogu reći da sam išao putem pomažući Učitelju tokom Fa-ispravljanja. Milostivi Učitelj me je uvek čuvao. Nijedna reč ne može od srca da izrazi moju zahvalnost Učitelju!

Želeo bih da citiram Učiteljevu pesmu kao ohrabrenje:

„Beskrajno putovanje se približilo kraju
Prožimajuća izmaglica postupno blijedi
Dok ispravne misli iskazuju silu Bogova
Povratak Nebesima nije više samo čežnja“ („Učiteljeva novogodišnja čestitka”, Bitno za marljiv napredak 3)

(17. Minghui konferencija za razmenu iskustva u kultivaciji praktikanata Dafe iz Kine)