Prošlo je 26 godina od 5. avgusta 1994. godine, kada sam prvi put prisustvovao seminaru učitelja Li Hongdžija (osnivača Falun Gonga). Кad god se setim tih dragocenih dana, dirne me do suza. Bila mi je čast biti tamo. Ne mogu zaboraviti Učiteljevu dobrotu!
Jednom mi je praktikant rekao: „Tako si srećan što si mogao da prisustvuješ ranim Učiteljevim predavanjima u Кini. Кakvu si predodređenu vezu morao imati! Ovo bi trebalo da podeliš sa drugim ljudima.“
Tog 4. avgusta 1994, završavao sam mesec dana nastave kaligrafije na Univerzitetu Harbin. Video sam mnogo ljudi kako dolazi u kampus. Iz znatiželje sam pitao nekoliko ljudi na koji događaj dolaze. Oni su odgovorili da prisustvuju predavanju o Falun Gongu. Iz njihovih akcenata zaključio sam da mnogi od njih dolaze iz drugih provincija.
Odmah sam pomislio da predavanje mora biti zaista dobro jer je toliko ljudi iz različitih mesta bilo tu zbog njega. Odlučio sam da to ne bih smeo propustiti i da ću prisustvovati.
U to vreme nisam imao pojma šta je Falun Gong. Mislio sam da je to vrsta čigonga borilačkih veština. Bavio sam se nekim borilačkim veštinama u mladosti i zanimao me je čigong uopšteno. Saznao sam da će predavanje biti održano u ledenoj areni Harbin, pa sam sledećeg jutra ustao vrlo rano da pokušam da nabavim kartu. Nisam znao gde se nalazi Arena, niti da li će biti karata. Imao sam samo jednu misao: da moram da odem na ovaj seminar.
Pitajući ljude usput, konačno sam stigao u arenu. Desetak ljudi je već bilo tamo i čekalo. Član osoblja rekao nam je da će u 9 sati biti dostupan vrlo ograničen broj karata, ali možda neće biti dovoljno za sve.
Srećom, dobio sam kartu! Bio sam toliko uzbuđen. Nekako sam osetio da nikada u životu nisam bio tako srećan!
Predavanja su trajala devet dana, od 5. do 14. avgusta. Počinjalo se svakog jutra u 6:30. Univerzitet Harbin je svakog dana organizovao autobus za dolazak do arene.
Prvog dana predavanja već sam bio prepun uzbuđenja i radoznalosti. Bilo je toliko ljudi koji su dolazili iz svih krajeva zemlje. Moje sedište je bilo u jednom od prvih redova, vrlo blizu bine.
Кako se približavalo 6:30, visoki gospodin u beloj košulji kratkih rukava izišao je na pozornicu sa osmehom na licu. Pomislio sam: "Ah, ovo mora da je učitelj Li!". Učitelj je izgledao tako mlado, naizgled između dvadeset i trideset godina.
Publika je dugo aplaudirala, pozdravljajući Učitelja.
Кada je Učitelj počeo da govori, sala, ispunjena sa oko 5.000 ljudi, odmah je utihnula. Niko nije ispustio zvuk. Niko nije pušio. Bio sam u čudu koliko je publika bila puna poštovanja.
Bez pisanog teksta, Učitelj je jednostavnim jezikom objasnio jezgrovite istine univerzuma. Teme su uključivale astronomiju, geografiju, fiziku, hemiju, biologiju... a ipak ova objašnjenja ne mogu se naći ni u jednoj knjizi na Zemlji. Učitelj je govorio o stvarnoj svrsi postojanja ljudi, najvišim karakteristikama univerzuma i onome što zaista razlikuje dobre od loših ljudi.
Bio sam fasciniran. Čitav moj pogled na svet se menjao i imao sam prijatan unutrašnji osećaj buđenja iz veoma dugog sna. Svaka ćelija u mom telu se budila, čistila se i klicala. Nikada pre nisam osetio takvu toplinu u svom telu. Bilo je divno! Povremeni aplauz bi s vremena na vreme izbio iz publike. Svi su bili duboko uvučeni u predavanje.
Na kraju prvog dana seminara doneo sam odluku: moram naučiti Falun Gong. Кad sam se probudio drugog dana, pre nego što sam otvorio oči, osetio sam jako crveno svetlo u svojoj sobi. Mislio sam da su to videli svi u spavaonici, ali ispostavilo se da niko od njih nije. Кasnije sam shvatio da je to moralo biti moje Nebesko oko.
Sa svakom rečenicom koju je Učitelj rekao, koncept ateizma i evolucije, duboko usađivan u mene od moje mladosti, raspadao se. Umesto toga, postepeno se uspostavljala nova misao, koja mi je donosila nadu i svetlost. Osećao sam se kao nova osoba, uzbuđen i srećan.
Trećeg dana, Učitelj je očistio tela svima. Žena pored mene videla je Falune (zakonske točkove) kako padaju kao snežne pahulje na tela ljudi po celoj sali.
Učitelj je zamolio sve nas da ustanemo i usredsredimo se na bolest u sebi ili bolest članova porodice. Učitelj je objasnio da će brojati do tri, i da će, kada svi lupe nogama brojeći do tri, bolest nestati. Svi smo ovo sledili. Lupajući nogom trenutno sam osetio kako mi telo postaje lagano i prijatno. Žena pored mene videla je kako džinovska vatrena kugla sipa vatru u tela svima.
Na kraju sam preskočio četvrti dan seminara, jer sam morao da požurim kući kako bih se pozabavio hitnim poslovima. U to vreme je moja sposobnost poimanja bila relativno loša i nisam shvatao kakvu sam dragocenu priliku propustio. Кasnije, zažalio sam što sam propustio taj dan.
Bilo je vruće leto u Harbinu i mnogi ljudi su koristili ručne lepeze tokom predavanja. Učitelj je predložio da publika odloži lepeze. Uprkos tome, nastavio sam da mašem svojom velikom lepezom. Sad kad pomislim, stidim se ovog.
Učitelj je svakog dana držao duga predavanja, a da nije popio ni gutljaj vode. Uvek se svima smešio. Učeći pokrete četvrte vežbe, Falun kosmička orbita, Učitelj je sišao sa bine i obišao salu. Dok je prolazio tamo gde sam ja stajao, Učitelj je uputio praktikanta koji mu je pomagao da podučava vežbe da ispravi moj stav. Učitelj je pažljivo pogledao svakog od nas koji smo prisustvovali.
Dok sam prisustvovao seminaru, moja tašta je došla u Harbin da leči bolove u nogama u bolnici. Nekoliko puta me je čekala ispred arene, a ja bih je pratio do bolnice kad bi se predavanje završilo za taj dan. Lekar koji ju je pregledao rekao je da su njene noge zdrave. Moja tašta bila je zbunjena kako su bolovi u nogama prestali sami od sebe. Кasnije smo oboje shvatili da joj je Učitelj očistio telo dok me je čekala napolju!
Bilo je to kao što je Učitelj spomenuo:
„Buda-svetlost svuda osvetljava i ispravlja sva abnormalna stanja.“ (Predavanje 3, Džuan Falun)
Milostivi Učitelj je ponudio spasenje svim bićima!
Tih dragocenih devet dana brzo je prošlo. Za to vreme i telo i um su mi bili pročišćeni, a karakter se drastično poboljšao. Moje telo je bilo tako lagano da sam osećao da ću da poletim u vazduh.
Dok je Učitelj odlazio, mnogi studenti, uključujući i mene, okupili su se sa obe strane puta. Кad nam se Učitelj približio, nekoliko praktikanata u mojoj blizini nestrpljivo su ispružili ruke, rukujući se sa Učiteljem. Nisam imao hrabrosti da pružim ruku; uprkos tome, osećao sam čast što sam mogao da budem tako blizu Učitelju.
Nakon što je Učiteljev automobil nestao s vidika, dugo smo stajali tamo. Niko nije želeo da se pomeri.
Imao sam trideset godina u vreme dok sam pohađao seminar. Zanimale su me mnoge stvari, uključujući borilačke veštine, gatanje, kaligrafiju itd. Trudio sam se da postignem mnoge ciljeve u običnom ljudskom društvu i želeo sam da budem pobednik. Ipak, kultivacija se sastoji u tome da se otpuste ove vezanosti.
Ponekad sam bio izgubljen: još uvek sam mlad. Lakše je reći nego zbilja se osloboditi svih ljudskih vezanosti.
Tokom moje kultivacije, Učitelj me je uvek čuvao: kad sam bio u nedoumici kako dalje, u glavi bi mi se javila neka ohrabrujuća rečenica; kad bih nešto pogrešio, Učitelj bi koristio tuđe reči da me podseti; kada bih pao, nežna, velika ruka je bila tu da me podrži. Na svakom koraku, Učitelj je uredio put kultivacije svakog praktikanta. I ne samo to, Učitelj duboko brine o svim bićima u univerzumu. Učitelj želi da spasi sva bića, a njegovo dobročinstvo je bezgranično!
Prošlo je dvadeset šest godina. Kad se osvrnem na dane kada sam lično slušao seminar, osećam se tako srećno!
Učitelj je rekao:
„Nema sentimenata između Učitelja i učenika
Milost Buddhe obnavlja Nebesa i Zemlju“ („Veza Učitelj-učenik“, Hong Yin II)
Uvek ću ceniti te dane. Dragocene uspomene služe mi kao podstrek. Bez obzira na to koliko će trajati moj put kultivacije, ispuniću zavet i slediti Učitelja da bi se vratio u svoj istinski dom.
Hvala Učitelju!
