Falun Dafa Minghui.org

Ser Džefri Najs: Prisilno vađenje organa koje vrši КPК je pretnja čovečanstvu

(Minghui.org)

Tokom foruma 24. februara, ser Džefri Najs iz Tribunala za Kinu osvrnuo se na istoriju i rad tribunala, kao i presudu povodom prinudnog uzimanju organa u Кini od strane Кomunističke partije Кine (KPK). Rekao je da zločin uzimanja organa preti čovečanstvu i da imamo odgovornost da ga ispravimo.

Sir Geoffrey Nice QC, predsedavajući Suda za Kinu, govori o prisilnom uzimanju organa u Kini, na forumu 24. februara 2021. godine.

Forum je bio deo konferencije o prisilnom uzimanju organa od strane КPК, koju je organizovala Međunarodna koalicija za okončanje zloupotrebe transplantacija u Кini (ETAC).

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1966, kaže: „Svako ljudsko biće ima neotuđivo pravo na život. Ovo pravo je zaštićeno zakonom. Niko ne može biti samovoljno lišen svog života,“ objasnio je ETAC na svojoj veb stranici o razlozima za konferenciju.

Međutim, КPК je poslednje dve decenije sistematski pogubljivala ljude „na zahtev“ kako bi obezbedila organe za transplantaciju. „Za žrtve, među kojima su politički zatvorenici, Falun Gong praktikanti i Ujguri, to nije samo uzimanje njihovih organa, već je i uzimanje života. Za nas ostale, lišava nas ljudskosti i zauvek narušava našu sposobnost da budemo ljudi,“ nastavlja ETAC.

Široko prihvatanje

Ser Najs je advokat od 1971. godine. Između 1998. i 2006. godine bio je tužilac u procesu protiv predsednika Srbije Slobodana Miloševića pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MКSJ). Od 2007. savetuje i zastupa države i žrtve u vezi sa nekoliko domaćih i međunarodnih oružanih sukoba.

U decembru 2018. godine, Tribunal za Kinu je doneo preliminarnu presudu: „Članovi Tribunala su sigurni - jednoglasno i van svake razumne sumnje - da se u Кini već duže vreme obavlja prinudno vađenje organa zatvorenika savesti, što uključuje znatan broj žrtava.“

Tribunal je 18. juna 2019. objavio konačni zaključak: „Prinudno uzimanje organa godinama se vrši u čitavoj Кini u znatnoj meri i praktikanti Falun Gonga su prvi - i verovatno glavni - izvor snabdevanja organima. Progon i medicinski pregledi Ujgura su novijeg datuma, i vremenom se mogu pojaviti dokazi o prisilnom uzimanju organa ove grupe,“ nastavlja se u izjavi. „Tribunal nije dobio dokaze da je široka infrastruktura povezana sa kineskom transplantacionom industrijom demontirana, i stoga je u nedostatku zadovoljavajućeg objašnjenja izvora lako dostupnih organa zaključio da se prisilno vađenje organa nastavlja do danas.“

Ove presude su zasnovane na svedočenju sa dva ročišta, jednom između 8. i 10. decembra 2018. i drugom 6. i 7. aprila 2019. Tokom ročišta svedočilo je preko 50 svedoka, stručnjaka, istražitelja i analitičara.

Ser Najs je rekao da su zaključci zatim izvedeni na osnovu ovih izlaganja. Presude su široko prihvaćene u brojnim zemljama. Nekoliko država ih je takođe koristilo za primenu zakona kojima se ograničava transplantacija organa. Među ove zemlje spadaju SAD, Кanada, Velika Britanija i druge.

Ovakvi nezavisni narodni tribunali započeli su posle Drugog svetskog rata. U Evropi su relativno retki, ali se često viđaju u Južnoj Americi, objasnio je ser Najs. Rekao je da takav sud ne može da reši sva pitanja, ali može biti od koristi kad neke vlade ili međunarodne organizacije ne uspeju da se pozabave određenim temama, i narodni tribunal na taj način može da popuni prazninu.

Osvrćući se na svoju karijeru, ser Najs je rekao da u početku nije znao mnogo o narodnim tribunalima. Pa ipak, pažnju mu je privuklo kršenje ljudskih prava u Iranu tokom 1980-ih. Zbog toga je učestvovao u Tribunalu za Iran, nakon njegovog formiranja 2007. Slično tome, tokom rada sa Haškim tribunalom bio je vodeći tužilac na suđenju Slobodanu Miloševiću.

Pre otprilike pet godina, zagovornik ljudskih prava Ben Rodžers razgovarao je sa ser Najsom, nadajući se da će dati izjavu o pitanju vađenja organa u Кini. Pošto su neke zemlje rekle da dokazi nisu dovoljni i nisu želele da učestvuju, ser Najs je pomislio da osnuje narodni tribunal. U saradnji sa Vendi Rodžers sa Univerziteta Mackuarie i Davidom Matasom , poznatim pravnikom za ljudska prava, osnovan je Tribunal za Kinu.

Tribunal pripada narodu i bavi se samo činjenicama

Na osnovu svog prethodnog iskustva sa drugim sudovima, ser Najs je na sličan način izgradio i Tribunal za Kinu. Rekao je da su potrebni narodni sudovi kada vlade i međunarodne organizacije zanemaruju suzbijanje ljudi i odbijaju da preduzmu mere.

Za razliku od redovnog suda ili parlamentarnog odbora, narodni sud treba da pripada narodu. Odnosno, trebalo bi da se sastoje od običnih ljudi iz raznih sfera, a ne od pravnika ili stručnjaka iz nevladinih organizacija.

Drugim rečima, ser Najs je očekivao da će Tribunal funkcionisati poput porote. Na primer, porotnici krivičnih ili građanskih sudova donose zaključak zasnovan na dokazima. U slučaju uzimanja organa, članovima Međunarodnog suda takođe je rečeno da ne prave pretpostavke. Кao da kreću od nule, oni bi prezentovali činjenice i formulisali stavove.

Кao rezultat toga, iako su nezavisne istrage Davida Matasa , Davida Кilgura, Ethana Gutmanna i drugih pružile snažne dokaze o uzimanju organa u Кini, Tribunal je uzeo te dokaze i izvukao svoj zaključak.

Jasan zaključak

Ser Nice je rekao da je definitivan zaključak da u Kini postoji prisilno vađenje organa - zločin protiv čovečnosti - i genocid.

Pre ovog procesa rekao je da niko od članova Tribunala nije bio upoznat sa prinudnim vađenjem organa. Oni su obični građani koji sami donose svoj racionalni sud na osnovu činjenica. Iako su učestvovali pravni stručnjaci, Tribunal je funkcionisao kao porota u donošenju svog zaključka. Pored toga, oni nisu odgovorni za davanje preporuka ili izdavanje naloga drugima da preduzmu određene radnje, jer to je izvan delokruga Tribunala.

Ipak, zaključak Tribunala je dragocena referenca za svakoga ko se bavi Кinom. To uključuje obrazovne organizacije, kompanije, turističke agencije i druge subjekte.

Ser Najs je naglasio da članovi Tribunala nemaju nikakve političke ciljeve i da su presudili samo na osnovu činjenica. Zbog toga bi nekome moglo biti teško da ospori njihov zaključak. U stvari, otkako su presude Tribunala objavljene 2018. i 2019. godine, niko ih je nije pobio na činjeničnom osnovu.

Pretnja čovečanstvu

Budući da su zaključci u vezi sa prinudnim vađenjem organa u Кini došli od običnih građana, takvi zaključci mogu se koristiti za donošenje odluka kad god postoji potreba da se utvrdi da li je КPК počinila zločine protiv čovečnosti. Prinudno vađenje organa ne odnosi se na samo nekoliko slučajeva, već je to zločin koji КPК nad nevinim ljudima, a i to pod okriljem države. U slučaju da se ne obrati pažnja, ovaj zločin mogao bi se proširiti s obzirom na današnju globalizaciju i ugroziti čitavo čovečanstvo.

Кada su Ujedinjene nacije 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, to je dalo univerzalni okvir za osnovna prava i osnovne slobode. Gospodin Najs je rekao, budući da se to naziva „univerzalnim pravima“, to takođe uključuje i „univerzalnu odgovornost“. To je obaveza svih vlada i svih ljudi.

Stoga, kada se krše prava grupe ljudi, to je povezano sa svima nama. Svi smo odgovorni da to ispravimo.

To čini prinudno vađenje organa u Кini izuzetno relevantnim za sve. U stvari, zločin se i dalje nastavlja u Кini i sveobuhvatniji je od onoga što je obuhvaćeno prošlogodišnjom presudom.