Pandemija traje već više od godinu dana, sa više od 100 miliona zaraženih i preko 2,5 miliona mrtvih. Da bi se izborile protiv virusa, vlade sprovode zaključavanje i obavezu nošenja maske, a naučnici se utrkuju u razvoju vakcina. Međutim, iz druge perspektive, pandemija je takođe pokazala koliko su ljudska bića neefikasna u slučaju prirodnih katastrofa.
Razvojem moderne tehnologije životni standard ljudi se poboljšao. Ljudi su istovremeno postajali sve arogantniji. Mnogi ne veruju u božansko, niti u davno uvreženo verovanje da se dobro nagrađuje, a zlo kažnjava. Moral iz dana u dan drastično opada.
Ali bogovi postoje, bilo da ljudi veruju u to ili ne. Ljudsko samozadovoljstvo navuklo je gnev bogova. Česti uragani, cunamiji, zemljotresi i pošasti iznova i iznova pokazuju da su ljudska bića beznačajna na ovom svetu.
Ljudi su takođe razvili mnoga predubeđenja, poput apsolutne vere u nauku. Naročito sa brzim napretkom računarske nauke, manipulacije genomom i svemirskih tehnologija, životi ljudi postali su duboko zavisni od savremene nauke. Međutim, nauka ima svoja ograničenja jer se moderna nauka zasniva na empirijskom posmatranju. Ne bavi se predmetima koji su nevidljivi i nematerijalni, kao što su vera, bogovi, bude, dobro i zlo itd.
Drevni Кinezi su, naprotiv, bili otvorenijeg uma, mudri. Oni su direktno proučavali svemir, život i ljudsko telo. Njihovo razmišljanje je bilo mnogo šire. Na primer, verovali su u jedinstvo neba i čoveka. Mogli su da predviđaju promene u ljudskom društvu na osnovu prirodnih pojava. Poznavali su koncept uzajamnog podsticanja i uzajamnog suzbijanja, i verovali su u posledice dobra i zla.
Ljudi su danas indoktrinirani naukom i bez razmišljanja odbacuju stvari izvan nauke. Postali su ograničeni. Drevni ljudi su samokultivacijom saznali za meridijane i akupresurne tačke, ali savremeni ljudi su počeli da veruju u njih tek pošto je njihovo postojanje verifikovano savremenom tehnologijom u poslednjih stotinu godina.
Drevni Кinezi su verovali da su principi univerzuma temelj svega, dok su tehnike samo oruđe. Savremeni ljudi ističu tehnike i zanemaruju osnove. Na primer, kada leče epidemiju, ljudi se fokusiraju na izolaciju i razvoj vakcina i lekova. Drevni ljudi su se fokusirali na poboljšanje moralnih načela i ispravne energije ljudi. Кao što ističe poznati kineski klasik Huangdi Neijing (Klasična medicina Žutog cara): „Dok si ispravan iznutra, zle supstance nisu u stanju da se mešaju“.
Prema istorijskim zapisima, pošasti su se često dešavale na kraju dinastija u Кini, poput Istočnog Hana, Juana, Minga i Činga. Na kraju svake dinastije, car obično nije imao vrline, zvaničnici su bili pokvareni, a dobri ljudi su bili progonjeni.
Kuge su se takođe dešavale kada su pravedne vere bile proganjane. Na primer, tokom prvih nekoliko stotina godina kada su hrišćani u Rimskom carstvu bili progonjani zbog svoje vere, ljudi u Rimu su doživeli četiri velike pošasti.
Кuge su često udarale kada bi ljudi postali moralno pokvareni. Кada je „crna smrt“ zahvatila Evropu tokom 1300-ih, mnogi sveštenici su bili korumpirani i koristili su religiju kao izgovor za sakupljanje bogatstva. 1665. godine u Londonu je izbila bubonska kuga koja je odnela živote 100.000 ljudi. U to vreme je grad London bio na početku industrijske revolucije. Neki ljudi su verovali da je Velika kuga božanska kazna za grešni grad.
Кuge često počinju i završavaju se bez upozorenja. Dolazak kuge obično signalizira kraj pokvarene dinastije i / ili početak oporavka ljudskog morala.
Čini se da su pošasti takođe selektivne prema svojim žrtvama. Na primer, bilo je pošasti u poslednjoj godini dinastije Ming. Ali činilo se da je kuga uticala samo na vojsku Minga. Njihovi protivnici su ostali zdravi. Slično tome, zabeleženo je da su hrišćani ostali netaknuti tokom pošasti u drevnom Rimu.
Ako nebesa kontrolišu pošast, zaključavanje i nošenje maske su samo površne tehnike. Suštinsko rešenje je da ljudi povrate moral i ispravnu veru u božansko.
